Vesti iz zemlje

28.03.2022. 15:25

Katarina Baletić

Autor: Nova Ekonomija

Nove kovid bolnice ne pomažu ako se lekari zapošljavaju „na određeno“

Foto: Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)

Do kraja februara od posledica COVID-19 preminulo je ukupno 147 lekara i stomatologa, pokazuju podaci Sinidkata lekara i farmaceuta (SLF). Lekari koji su zaposleni za vreme pandemije su uglavnom dobijali ugovore na određeno vreme, rečeno je na konferenciji „Kovidokratija: Dve godine kasnije“, koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku(BCBP).

Neophodna je racionalna upotreba sredstava u zdravtsvenom sistemu, kaže Milja Dimitrijević iz Sinidkata lekara i farmaceuta (SLF).

Za pet godina skoro 3.000 manje lekara u državnom zdravstvu

„U javnosti se često pominje koliko je zgrada i kovid bolnica izgrađeno, ali moramo znati da forma bez suštine ne znači ništa. Zgrada je forma, a suština je kadar i zdravstveni radnici. Bitno je kako se vodi kadrovska politika“, objašnjava Dimitrijević.

Ističe da nije dobar modalitet po kome se novozaposlenim zdravstvenim radnicima daju ugovori na određeno vreme.

„Mi pohvaljujemo što su zdravstveni radnici zaposleni, ali modalitet koji mora da se primenjuje je rad na neodređno vreme. Jedan broj zdravstvenih radnika je zaposlen na odeređeno vreme, a tada dolazi do nesigurnosti, jer ne znaju da li će im se ugovor produžiti“, kazala je Dimitrijević.

Tačni podaci o tome koliko je zdravstvenih radnika u toku pandemije zaposleno, kao i koje ugovore su prilikom zapošljavanja dobili još uvek ne postoje.

Koliku platu sada imaju lekari?

Kako kaže Srđan Hercigonja iz BCBP-a, njihova organizacija i Sinidikat lekara i farmaceuta su slali zahteve za pristup informacijama od javnog značaja Ministarstvu zdravlja i Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, ali da podatke do sada nisu dobili.

Pandemija više nije u fokusu zbog rata u Ukrajini, kao i zbog aktuelne predizbirne kampanje, ali ona nije okončana i porast broja obolelih u svetu će se preliti i na Srbiju, kaže Hercigonja.

Zbog toga je važno, tvrdi, da se nakon završetka izbora brzo formiraju institucije kako bi moglo da se upravlja pandemijom.

On dodaje i da je Krizni štab, koji je u javnosti prepoznat kao glavno telo za upravljanje epidemijom, formiran kao privremeno telo Vlade, što znači da njegov rad direktno zavisi od toga da li je Vlada formirana.

Lekarima se nismo odužili za rad tokom pandemije

„Pretežni sastav čine sadašnji ministri, šefovi kabineta. Najveći deo je politički i zbog toga upozoravamo na opasnost da to telo neće moći da funkcionište kako kada bude raspuštena Vlada“, rekla je Milja Dimitrijević.

Dimitrijević ipak poziva da vlast nakon izbora krene sa primenjivanje Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji već predviđa mehanizme za borbu protiv pandemije.

Ovaj Zakon predviđa i formiranje Republičke stručne komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti koja bi bila sastavljena od stručnjaka koje predlažu referentne ustanove i zavodi.

„Nova Vlada bi trebalo da krene sa primenom Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i formira Stručnu komisiju umesto Kriznog štaba. Treba prestati sa dualizmom formi. To nije racionalno, a nije ni efikasno“, istakla je Dimitrijević.

Kovid bolnica u Batajnici: Tražili preko 800 medicinara, našli manje od 100

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.