Vesti iz zemlje

29.03.2022. 01:40

Katarina Baletić

Autor: Nova Ekonomija

Klinički centar: Opremu kupili i za neizgrađene delove, platili pet puta više

Foto: Nova ekonomija

Ministarstvo zdravlja je opremu za Klinički centar Srbije (KCS) platilo 14,3 milijardi dinara, što je oko 122 miliona evra. Oprema je kupljena za novootvoreni deo, ali i za deo čija rekonstrukcija još nije ni započeta. 

Iako je u budžetu bilo predviđeno da se oprema plati 2,7 milijardi dinara (23 miliona evra), suma je pet puta uvećana nakon što je grupa firmi na čelu sa Magna farmacijom (Magna pharmacia) dala ponudu od tačno 14,3 milijardi dinara.

Tokom celog postupka javne nabavke procenjena vrednost je bila tajna, tako da nije bilo poznato koja je maksimalna cena koju ponuđači mogu da daju.

Tender je bio organizovan tako da je jedan ponuđač ili jedna grupa ponuđača oprema ceo Klinički centar, što ograničava transparentnost i konkurenciju. Na isti način opremane su i kovid bolnice u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu, a na glavni dobavljač je i u ova tri postupka bila Magna farmacija.

Ministarstvo zdravlja je, osim za završenu kulu, kupilo opremu i za zgradu Poliklinike čija rekonstrukcija nije ni započeta i koja je deo druge faze tako da se ne zna kada će oprema uopšte biti unesena i montirana.

Iako vlast ističe da je ponosna završetkom nove kule u Kliničkom centru, sva četiri klinička centra, u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu trebalo je da budu završeni u decembru 2021. godine.

Do sada je završen jedino klinički centar u Nišu, rekonstrukcija KC Vojovodine je u toku, dok radovi u Kragujevcu nisu ni započeti. Premijerka Brnabić je u aprilu prošle godine najavila da bi rekonstrukcija četiri klinička centra trebalo da bude završena 2025. godine.

Univerzitetski klinički centar Srbije nakon otvaranja, foto: Nova ekonomija

Kako smo od dve došli do 14 milijardi

Sve do oktobra 2021. godine i do poslednjeg rebalansa budžeta za tu godinu, u razdelu za Ministarstvo zdravlja bilo je upisano da je za opremu i mašine za novi Univerzitetski klinički centar Srbije (UKCS) namenjeno 2,7 milijardi dinara.

Međutim, u maju prošle godine je Ministarstvo zdravlja raspisalo tender za opremanje UKCS. Prilikom raspisivanja javne nabavke nije naznačilo procenjenu vrednost opreme.

A od opreme je traženo sve, skeneri, radiološki aparati, laboratorijska oprema, mikroskopi, stolice, kreveti, kolica, stolovi za povijanje beba… I to u okviru jedne partije.

Turski Acibadem: Ne planiramo kupovinu kovid-bolnice u Batajnici

To znači da jedna firma može ili da proizvodi sve ovo, od stolice do skenera, i da podnese ponudu samostalno ili da okupi oko sebe druge firme, da se međusobono dogovore ko koliko traži i šta nudi pa da zajedno daju ponudu Ministarstvu.

Desilo se ovo drugo.

Na tender je stigla jedna zajednička ponuda okupljena oko Magna farmacije. Konzorcijum čine i kompanije Drager tehnika, Schiller, B. Braun Adria, MD Imaging, Paroco Medical Equipment, Gorenje GTI, Medika-projekt, Alpha imaging i Trivax VV.

Tek u odluci o dodeli ugovora pojavljuje se procenjena vrednost od 12 milijardi dinara, što simbolično više od 11,99 milijardi dinara bez PDV-a koliko je ponudila ova grupa firmi.

Nakon što je posao ugovoren, izmenjen je republički budžet pa se umesto 2,7 milijardi upisalo 14,3 milijardi dinara koliko je i vrednost ugovora sa obračunatim PDV-om.

Ministarstvo zdravlja je dalo minimalni zakonski rok od 35 dana za dostavljanja ponuda iako je na tenderu traženo preko 600 različitih vrsta opreme.

Kao i u većini javnih nabavki koje su raspisane za vreme pandemije, i ovom slučaju je isticano da je neophodno „pravovremeno i efikasno opremanje“, pa je to i bio razlog kratkog roka i objedinjavanje nabavke u jednu partiju.

„Bez dobro organizovanog, modernog i funkcionalnog KCS kapaciteti i potencijali odbrane javnog zdravlja od ovog opakog virusa će biti značajno smanjeni, odnosno da bez spremnog i operativnog KCS ta borba, odnosno odgovor zdravstvenog sistema neće biti odgovarajući“, piše u odgovoru Ministarstva Republičkoj komisiji.

Međutim, treba podsetiti da je izgradnja nove kule Kliničkog centra započeta tri godine pre pandemije.

Ugovor za građevinske radove u okviru prve faze rekonstrukcije i izgradnje vredan 69 miliona evra je sklopljen u martu 2017. godine sa kompanijama GH Holding iz Slovenie i Delta inženjering iz Srbije.

Procenjena vrednost tajna

Iako se u finalnoj odluci o dodeli ugovora pojavila informacija o procenjenoj vrednosti, potencijalni ponuđači su i u toku postupka javne nabavke slali upite Ministarstvu i tražili da se objavi procenjana vrednost, što je i inače zakonska obaveza i praksa prilikom raspisivanja javnih tendera.

Ministarstvo je na ova pitanja odgvorilo da nema obavezu da objave procenjenu vrednost i pozvalo se na Zakon o javnim nabavkama.

Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je u svom rešenju podržala ovakav stav Ministarstva i potvrdila da naručilac nema obavezu da objavi procenjenu vrednost.

Ipak, prema mišljenju Poverenika za informacije od javnog značaja, objavljivanje procenjene vrednosti uvek povećava transparentnost i treba da postoje naročito opravdani razlozi da se ona ne objavi.

Koliku platu sada imaju lekari?

Sinofarm se žalio na uslove tendera

Na neobjavljivanje procenjene vrednosti se žalila i kineska kompanija Sinopharm (Sinofarm) koja je podnela zahtev za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Tada je Ministarstvo odgovorilo da je navelo procenjenu vrednost u konkursnoj dokumentaciji jer „očekuje da pristignu cene koje su daleko niže od procenjene vrednosti javne nabavke“ te da se na taj način „afirmiše u najvećoj meri načelo ekonomične upotrebe javnih sredstava“.

Iz zahteva koji je Sinofarm podneo se vidi i da je Ministarstvo zdravlja nabavilo opremu za ceo UKCS, iako je završena samo prva faza koja obuhvata igradnju nove kule. Oprema je kupljena i za zgradu Poliklinike gde rekonsturkcija nije ni započeta tako da se ne zna kada bi uopšte ova oprema mogla da se ugradi.

Ministarstvo je odgovorilo da prati dinamiku radova i da će oprema biti ugrađena u garantnom roku.

Republička komisija za zaštitu prava je odbila zahtev Sinofarma tako da tender nije obustavljen niti izmenjen.

Magna farmacija opremala i sve tri kovid bolnice

Magna farmacija je bila nosilac posla i za opremanje kovid bolnica u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu. Vrednost ovih poslova je skoro pet milijardi dinara (oko 42,3 miliona evra).

Bolnice u Batajnici i Kruševcu su sagrađene 2020. godine, a te godine je Magna farmacija imala tri puta veću dobit nego 2019. godine, tako da je njen profit u apsolutnim ciframa bio među najvećima u Srbiji, kako je objavljeno u izveštaju Agencije za privredne registre (APR).

Vlasnica Magna farmacije je Jasna Stanivuk, a direktorka Novka Tomić.

Firma je čest dobavljač zdravstvevnih institucija u Srbiji i ima niz sklopljenih ugovora sa kliničkim centrima, domovima zdravlja i bolnicama.

Promet PCR testova u Srbiji prošle godine najmanje 30 miliona evra

Iako firma postoji od 1993. godine, značajan skok u prihodima beleži od 2018. godine. U periodu od 2011. do 2017. godine, prihodi su iznosili oko 1-1,5 milijardi dinara, da bi 2018. godine porasli na skoro 4,6 milijardi dinara i sa blagim padom 2019. godine i prihodima od 3,4 milijardi, dostigli svoj maksimum 2020. godine, kada su prihodi bili 8,8 milijardi dinara.

Magna farmacija je i ovlašćeni zastupnik za PCR testove koje su državne ustanove koristile za detekciju koronavirusa, o čemu je Nova ekonomija pisala. Kompanija je zastupnik za BGI testove koje se koriste u laboratorijama „Vatreno oko“, kao i za Abbott testove koje je od ove firme kupovao RFZO.

Svi klinički centri trebalo da budu gotovi u decembru prošle godine

U predizbornoj kampanji, krajem februara, predsednik Aleksandar Vučić je otvorio novi deo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

„Da ne kažem da je bila moja incijativa, ali sam bio suincijator svi ovih radova. Jedino što nisam za opremu verovao da toliko košta. Da sam znao da toliko košta pitanje da li bismo ušli u sve ovo. A sada sam srećan. Ljudi treba da znaju da sve ovo zajedno košta 260 miliona evra“, rekao je Vučić prilikom otvaranja Kliničkog centra.

Iako Vučić ističe da je “suinicijator” radova, Srbija je prvi finansijski ugovor sa Evropskom investicionom bankom (EIB) potpisala 2006. godine na iznos od 80 miliona evra, naredni ugovor 2008. godine na 70 miliona evra, a poslednji ugovor na 50 miliona evRa 2017. godine.

U okviru projekta planirana je rekonstrukcija i izgradnja četiri klinička centra, u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Ukupna vrednost projekta je 400 miliona evra, od čega 200 miliona daje EIB, a Srbija obezbeđuju drugu polovinu.

Kada je sadašnja premijerka u Trstu potpisala poslednji u nizu ugovora sa EIB o zajmu za izgradnju kliničkih centara, rok za završetak svih radova je bio decembar 2021. godine.

“Osnovno projektovanje i studije o izvodljivosti početi su 2003. godine. Ugovori za projektovanje i nadzor potpisani su 26. septembra 2008. godine. Fizički završetak svih novih i renoviranih zgrada planiran je za decembar 2021,” piše u tekstu zakona o potvrđivanju ovog ugovora.

Deo koji je Vučić otvorio predstavlja prvu fazu rekonstrukcije i izgradnje UKCS.

Prva faza obuhvata završetak dela postojećeg podijuma, izgradnju nove kule, izgradnju novih tehničkih zgrada i parkinga. Druga faza je renoviranje preostalog dela postojeće zgrade, odnosno zgrade Poliklinike koja je većim delom prazna jer prostor nije opremljen i iskorišćen.

Međutim, fotografije nakon svečanog otvaranja pokazuju da ni ova prva faza nije okončana.

Univerzitetski klinički centar Srbije nakon otvaranja, foto: Nova ekonomija

Takođe, predsednik Vučić sada govori da izgradnja Kliničkog centra u Beogradu košta 260 miliona evra. Međutim, on je 2018. godine najavljivao da će cena biti više nego duplo manja, 110 miliona evra.

Ministarstvo zdravlja i Univerzitetski klinički centar Srbije nisu odgovorili na upite Nove ekonomije da govore o nabavci opreme.

Izmene ugovora o opremanju

U januaru ove godine, Ministarstvo menja ugovor o nabavci opreme.

Izmenama ugovora se delimično menja projekat i to, kako se navodi, zbog okolnosti koje nisu mogle da se predvide.

„…neophodno je prilagođavanje arhitektnostih osnova unutar objekta, a samim tim i izmena ugovorenog nameštaja čija ukupna vrednost predstavlja manji deo ukupne vrednosti ugovora“, piše u izmenama.

Kako se zaključuje iz teksta izmena, CT skener i magnetna rezonanca nisu mogle da se montiraju prema prvobitnom projektu pa je morala da se izvrši izmena glavnog projekta prostora uregetnog centra na jednom nivou.

Takođe, zbog instalacije opreme su izmenjene količine, dizajn i dimenzije nameštaja, a laboratorija je proširena u odnosu na glavni projekat.

Pošto je uvećana količina nameštaja, zamenjen je kerok (skuplji materijal) sa HPL materijalom koji je jeftiniji, ali, kako se navodi u obrazloženju, jednako kvalitetan.

Ispravka, 08.9.2022. godine – u naslovu i lidu umesto „sedam“ upisano je „pet“.

Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.