Najnovije

Srbija

Beograd daje 62,5 miliona za nove nadstrešnice na GSP stanicama

Sekretarijat za javni prevoz raspisao je tender za nabavku i montažu stajališnih nadstrešnica, vredan 62,5 miliona dinara. Kako piše u dokumentaciji, zbog daljeg razvoja mreže linija javnog linijskog prevoza putnika i uklanjanja dotrajalog i tehnički prevaziđenog stajališnog mobilijara, "konstatovana je potreba za opremanjem jednog broja stajališta javnog linijskog prevoza na široj gradskoj teritoriji nadstrešnicama jednostavnijeg tehničkog sklopa u svrhu zaštite putnika od atmosferskog uticaja". Nova pravila: O javnom gradskom prevozu više nećemo moći da čujemo ništa loše?Javna nabavka obuhvata izradu i montažu nadstrešnica u otvorenoj varijanti (10 komada), izradu i montažu nadstrešnica u poluzatvorenoj varijanti (140 komada), opremu pametne nadstrešnice (osam komada), izradu podloge od tucanika (1200 m2), izradu betonske podloge na pešačkim površinama na obodu nadstrešnice (1000 m2)...Nadstrešnice treba da budu širine 1,60 metara i dužine 6 metara i  da imaju mogućnost funkcionalne nadogradnje u pravcu pametnih nadstrešnica. Тo znači da će Isporučilac u dogovru sa naručiocem izvesti pozicioniranje i postavku nosača za: solarne panele, kontrolne ormare i opreme za video nadzor na nadstrešnici.  Zaustavljena nabavka novih autobusa za GSP, podnet zahtev za zaštitu pravaRok za podnošenje ponuda je 23. decembar, dok će kriterijum za dodelu ugovora biti cena. Jedan od uslova koji je propisan za izbor ponuđača je da je u periodu od poslednjih pet godina "realizovao izradu i montažu najmanje 100 nadstrešnica ukupne vrednosti ne manje od 30 miliona dinara, od kojih najmanje jednu izradu i montažu "pametne" nadstrešnice sa solarnim napajanjem, opremljenu i dugim elementima (osvetljenjem, punjačima za telefone, wifi ruterom. Potrebno je da i da je privredni subjekt u poslednje dve finansijske godine ostvario ukupni prihod u iznosu od najmanje 120 miliona dinara (bez PDV-a).GSP za novac kojim iznajmljuje minibuseve može da kupi duplo više svojihFirma zainteresovana za ovaj posao treba i da raspolaže sa proizvodnim pogonom za zanatsko-bravarske radove površine minimum 150 metara kvadratnih,  komorom za farbanje od minimum 60 metara kvadratnih, čekićem za razbijanje betona, kompresorom za farbanje od minimum 200 litara, dostavno-teretnim vozilom sa kranom minimalne nosivosti pet tona. 

Svet

Bil Gejts ulaže četiri milijarde dolara u nuklearku

Startap TerraPower čiji je suosnivač američki milijarder i suosnivač Majkrosofta Bil Gejts gradiće svoj prvi reaktor u mestu Kemerer koje se nalazi u saveznoj državi Vajoming, prenosi CNBC. Cilj kompanije je da usavrši revolucionarni dizajn nuklearnih reaktora.Izgradnja će biti zahtevna i zaposliće 2.000 radnika i obezbediće nova radna mesta u oblasti zelene energije. Na tržištu energenata na kome trenutno dominiraju ugalj i gas.Za TerraPower je odabir lokacije bio je pitanje geoloških i tehničkih faktora, kao i podrška zajednice, navode njeni predstavnici.. Nakon izgradnje, elektrana će osigurati baznu snagu od 345 megavata, s potencijalom za proširenje svog kapaciteta na 500 megavata.Bil Gejts razvija nuklearni reaktor najnovije generacijeBil Gejts: Teorije zavere o meni i vakcini su čudne i glupe Poređenja radi, jedan gigavat, ili 1.000 megavata energije može da napaja grad srednje veličine, a jedno naselje može da radi i sa jednim megavatom struje. Sve to Gejts je objasnio u svojoj novoj knjizi Kako izbjeći klimatsku katastrofu.Izgradnja elektrane koštaće oko 4 milijarde dolara, pri čemu će polovina tog novca doći od TerraPowera, a druga polovina iz Ministarstva energetike Sjedinjenih država. Kada bude izgrađena, elektrana će proizvoditi struju 60 godina.

Svet

Evropska agencija: Energenti pojeftinjuju u aprilu

Cene prirodnog gasa i struje biće značajno smanjenje u aprilu, saopštila je Evropska Agencija za saradnju energetskih regulatora (ACER), u svom najnovijem izveštaju. Procena je zasnovana na podacima sa tržišta u Holandiji i Sjedinjenim Državama koja su dobri pokazatelji za trgovinu evropskim gasom i azijskim tečnim prirodnim gasom.Visoke cene gasa su kratkotrajna pojava i trebalo bi da značajno padnu u aprilu 2022. godine, navodi se u izveštaju ACER-a. Veleprodajne cene električne energije, kako se dodaje, rasle su oko 90 odsto od početka godine.Agencija je procenu predstavila u svom preliminarnom izveštaju o visokim cenama energije u Evropi i modelu veleprodajnog tržišta električne energije.Napominje se da kretanja na nemačkoj berzi EEX, koja je referentna za evropsko tržište električne energije, ukazuje da će u aprilu 2022. godine pasti cene energenata.RAST CENE ENERGENATA, ONDA I HRANEČEŠKA UKIDA PDV NA STRUJU I GAS ACER je naveo da je ova procena u skladu sa ranijom procenom rađenom prošlog meseca. Agencija je razmatrala koliko je koristi EU članicama donela praksa otkupa gasa po trenutnim  cenama, za razliku od otkupa po ugovorenim cenama, kako i kakav će uticaj ta praksa imati u budućnosti.Agencija upozorava žda je Evropa i dalje podložna porastu tražnje koji je povezan sa vremenskim prilikama, Napominje kako je moguće da oštra ili blaga zima značajno utiču na tražnju za gasom.Evropska komisija je prošlog meseca predstavila paket mera za ublažavanje posledica drastičnog poskupljenja električne energije i gasa u poslednjih nekoliko meseci.Cena gasa u Srbiji, kako je pisala Nova ekonomija, verovatno neće skočiti pred izbore koji nas očekuju naredne godine. Ipak, ako gas za krajnje potrošače ne poskupi u januaru, gubitke će zbog toga snositi Srbijagas, državna kompanija koja se bavi dristribucijom i trgovinom prirodnog gasa.

Srbija

Na zaštitu životne sredine u Srbiji potrošeno 46,7 milijardi

Ukupni troškovi za zaštitu životne sredine u 2020. godini iznosili su 46,7 milijardi dinara, što je, kako navodi Republički zavod za statistiku, 10,2 odsto više nego prethodne godine.U strukturi opštih troškova za zaštitu životne sredine učesće investicija za zaštitu životne sredine iznosilo je 39,6 odsto, dok su tekući izdaci imali učešće od 60,4 odsto.U 2020. godini, učešće troškova za zaštitu životne sredine u BDP-u  iznosilo je 0,8 odsto. Investicije za zaštitu životne sredine u 2020. godini iznosile su oko 18,5 milijardi dinara što je 6,9 milijardi više nego nego u prethodnoj godini.Najveći udeo u strukturi investicije za zaštitu životne sredine u 2020. godini bio je za zaštitu vazduha i iznosio je 54,9 odsto (10,1 milijarda). Zagađenje tokom grejne sezone zagonetka i za najboljeg hemičaraSumpor-dioksid 25 dana bio opasan po zdravlje ljudi u BoruTekući izdaci za zaštitu životne sredine u 2020. godini iznosili su 28,2 milijarde dinara odnosno 2,5 milijardi manje nego u prethodnoj godini. Najveći udeo u strukturi tekućih izdataka za zaštitu životne sredine u 2020. godini bio je za upravljanje otpadom, - 73,9 odsto ili 20,8 milijardi. U strukturi investicija za zaštitu životne sredine u sektorima industrije udeo za prevenciju zagađenja životne sredine iznosio je 6,6 odsto (872,7 miliona dinara), dok su investicije za tretman nastalog zagađenja iznosile 93,4 odsto (oko 12,3 milijarde dinara). 

Srbija

Krenula e-fiskalizacija, slede prijave za sigurnosni softver i hardver

Privrednici koji su se prijavili za elektronsku fiskalizaciju mogu da podnesu prijavu za izdavanje "bezbednosnog elementa" koji se izdaje u softverskom i hardverskom obliku zbog potrvde autentičnosti, saopštila je Poreska uprava. Preduslov je da su dobili oznaku poslovnog prostora, kao i poruka za uvođenje u proces elektronske fiskalizacije.Prijava za izdavanje bezbednosnog elementa može da se podnese preko Elektronskog servisa za fiskalizaciju kojem se pristupa preko portala ePorezi. Obveznik fiskalizacije naručuje bezbednosni element onda kada je spreman za fiskalizaciju i kada zna koji će fiskalni uređaj koristiti.Registar odobrenih elemenata elektronskog fiskalnog uređaja može se naći na portalu Poreske uprave na sledećem LINKU.Nakon izrade bezbednosnog elementa u formi pametne kartice, dobija se obaveštenje o vremenu preuzimanja. Pametne kartice preuzimaju se na šalteru Vaš poreznik u nadležnoj filijali Poreske uprave.Privrednici negoduju zbog najavljene e-fiskalizacijeEvo šta donosi novi model fiskalizacije Kako se dodaje, to ne važi za obveznike CVPO koji bezbednosni element preuzimaju u Centru za velike poreske obveznike. Ukoliko je bezbednosni element u vidu fajla, on se automatski šalje u poresko sanduče gde će obveznik imati instrukcije za njegovo preuzimanjeRačun koji je izdat bez korišćenja bezbednosnog elementa, ne može se smatrati fiskalnim računom u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji, dodaje se u saopštenju. On je personalizovan za obveznika fiskalizacije, konkretan poslovni prostor i ne može da se koristi od strane neovlašćenog lica, u drugom poslovnom prostoru ili u okviru neodgovarajućeg elektronskog fiskalnog uređaja.Uputstvo za podnošenje prijave za izdavanje bezbednosnog elementa može da se pronađe na sledećem LINKU.Počinje prijava za subvencije fiskalnim obveznicimaUdruženje upozorava: Novi zakon u fiskalni sistem uvodi i paušalce

Srbija

Vodovod raspisao tender: Za radove na KCS Reva 96 miliona dinara

JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" raspisao je tender za radove na kanalizaciono crpnoj stanici Reva. Vrednost radova procenjena je na 96 miliona dinara.Javna nabavka obuhvata radove na demontaži i iskopu, betonske i zidarske radove, armiračke radove, keramičarske radove, limarske, izolatorske radove, molerski, elektro radoove, nabavku i isporuku svetiljki...Rok za podnošenje ponuda je 13. decembar, navodi se u dokumentaciji. Naručilac je propisao uslove za ponuđače, a između ostalog: - da je u poslednje tri godine izveo građevinske radove u ukupnom iznosu od minimum 100 miliona dinara,- da je u poslednje tri godine izvršio ugradnju minimum jednog pumpnog agregata za kišnu vodu sa utopnim motorom za montažu u vertikalnoj cevi minimalne snage 180 kW i minimalnog kapaciteta 1000 l/s na kanalizacionim crpnim stanicama,- da bude ovlašćen za ugradnju i puštanje u rad predmetnih kišnih i fekalnih pumpnih agregata. Kriterijum za dodelu ugovora biće cena. Rok za izvođenje radova je šest meseci. 

Srbija

Dragomir Lazović (Matis): Kod zaposlenih cenim radne navike i lojalnost

Najviše cenim kod zaposlenih ako imaju radne navike i lojalnost prema kompaniji, kaže Dragomir Lazović, generalni direktor ivanjičke fabrike nameštaja Matis. “Ne možemo prihvatiti neradne i nelojalne ljude, jedino u tom slučaju dajemo otkaz. Zaposleni su veoma samostalni u poslu jer nemoguće je stalno nadgledati 1.300 ljudi”, kaže Lazović za Novu ekonomiju.Usled pandemije koja se dogodila i poremetila tržište, prema njegovoj oceni očuvati svako radno mesto bio je veliki uspeh ove i prethodne godine koju je obeležila korona. “Situacija na tržištu je nestabilna, ali ove godine uspeli smo da održimo planirani nivo prometa. I u ovako otežanim uslovima poslovanja nismo otpustili nijednog radnika. Ove godine zaposlili smo 25 proizvodnih radnika i planiramo nove investicije”, ističe on. Ove godine kompanija iz Ivanjice koja proizvodi pločasti i tapacirani i nameštaj od masiva, uložila je četiri miliona evra u otvaranje dva logističko-distributivna kapaciteta, jedan u Kragujevcu, drugi u okolini Beograda.  “Sledeće godine imamo u planu da otvorimo veliku fabriku u Ivanjici, u koju ćemo uložiti pet miliona evra. U tom proizvodnom pogonu planiramo da zaposlimo oko 50 radnika”, najavio je Lazović.  On očekuje sledeće godine da se tržište stabilizuje i da ne bude više oscilacija cene sirovine koje su mnogo porasle ove godine.  “Repromaterjal je poskupeo i nekoliko puta ove godine povećavali smo cene nameštaja u našoj kompaniji ove godine. Cene su povećane oko 20 odsto”, kaže on.  Kako će povećane cene nameštaja u paketu sa svim poskupljenjima na trgovinskim rafovima, uticati na prodaju i kako reaguju potrošači, kakav nameštaj kupuju? On kaže da kupci više vode računa o tome šta kupuju i koliko tačno košta i zato biraju lošiji kvalitet. “Uglavnom se prodaje nameštaj srednjeg i nižeg kvaliteta, dok se pre korone kupovao viši i srednji kvalitet nameštaja”, ocenjuje Lazović.  

Srbija

Platforma „Dobri Dabar“ traži crowdfunding projekte

Predstavljena je prva platforma za grupno finansiranje u Srbiji, pod nazivom Dobri Dobar, koja će predstavljati inovativni, alternativni instrument finansiranja inicijativa malih i srednjih preduzeća i razvojnih projekata usmerenih na oblast tranzicije ka zelenoj ekonomiji, održivosti i zapošljavanju.Ovo idejno rešenje i koncept nove srpske crowdfunding platforme, koju pokreće Udruženje Loud Crowd uz podršku Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje, predstavljeno je na danas na skupu za medije u Marsh co-working prostoru."Platforma Dobri Dabar predstavlja prvo odgovarajuće rešenje za prikupljanje sredstava za mala i srednja preduzeća i korisne inicijative, a razvoj ovog segmenta je veoma važan, ako ne i najvažniji, za privrednu i ekonomsku stabilnost zemlje, održivi razvoj i zapošljavanje", rekao je osnivač organizacije Loud Crowd, Dušan Vulović i dodao da će Dobri Dabar omogućiti rast, razvoj i promociju dobrih, ekoloških, preduzetničkih, kreativnih i održivih projekata,Prema podacima Ministarstva privrede, u Srbiji trenutno ima preko 100.000 aktivnih malih i srednjih preduzeća, a u ovom segmentu malog biznisa preko 98 odsto sredstava dolazi iz bankarskog sektora, dok samo 2 odsto potiče iz donacija. Mala i srednja preduzeća su prinuđena da u razvoj poslovanja, podizanje konkurentnosti i stope zaposlenosti, kao i za prelazak na zelenu ekonomiju, ulažu iz sopstvenih sredstava zato se očekuje da će platforma Dobri Dabar znatno doprineti ekonomskom i privrednom napretku u ovom sektoru. "Planirano je da platforma Dobri Dabar počne sa radom 16. februara 2022. Do tada će svima koji su zainteresovani za ovaj način finansiranja na adresi dobridabar.com biti dostupan upitnik na osnovu kog će moći da provere svoje kapacitete za crowdfunding kampanju i obaveste tim koji stoji iza platforme o projektu za koji žele da je sprovedu," objasnio je Vulović.Crowdfunding je najčešći metod takozvanog grupnog, alternativnog finansiranja projekata u svetu. Kao digitalna, brza, jeftina i potpuno transparentna metoda onlajn prikupljanja sredstava od zajednice, u poslednjoj deceniji predstavlja globalni ekonomski fenomen sa jednom od najvećih stopa rasta.Nemačko-srpska inicijativa za održivi rast i zapošljavanje prepoznala je potencijal koji bi grupno finansiranje moglo imati u Srbiji i od 2017. godine podržava razvoj crowdfunding industrije i baze znanja u našoj zemlji. U tom periodu uspostavljen je i sajt crowdfunding.rs koji služi promovisanju crowdfunding-a i edukaciji potencijalnih crowdfunder-a.

Srbija

Država na javno informisanje potrošila 42 miliona evra

Na javnim konkursima u poslednje tri godine država je potrošila 14,7 milijardi dinara, najviše na projekte organizacija civilnog društva (53 miliona evra), kao i na javno informisanje (42 miliona evra), saopštio je BIRN. Napominje se da nema dovoljno dostupnih informacija kako bi se ocenila transparentnost tih konkursa.Podatke o tim konkursima BIRN je sakupio u partnerstvu sa Građanskim inicijativama i timom istraživača iz 17 lokalnih nevladinih organizacija.Jedinstvena baza "Javno o javnim konkursima", kako se navodi, omogućava pregled potrošnje na 1.637 konkursa koje je raspisalo 190 institucija na svim nivoima vlasti. Njima je finansirano  33.396 projekta koje je sprovelo 11.070 medija, udruženja građana, omladinskih organizacija i organizacija i ustanova u kulturi, navodi BIRN. Analiza podataka, kako se objašnjava, pokazala je da se najviše novca za javne konkurse izdvaja na nivou lokalnih samouprava, ministarstva i pokrajinskih sekretarijata. Tokom godina ukupna suma je relativno stabilna, sa tendencijom smanjenja u periodu 2019. do 2020. godine.Među ostalim uočenim trendovima BIRN izdvaja sledeće nalaze:- Iako je period istraživanja obuhvatio period kovid krize, svega 155 projekata se bavi ovom temom.- Dva najkrupnija problema u primeni su finansiranje redovnog rada organizacija i medija kroz konkurse za tematske projekte, kao i finansiranje rada organizacija i medija bliskih vlasti koji imaju olakšan pristup državnim fondovima.- Dostupnost informacija o javnim konkursima je nedovoljna za obezbeđivanje transparentnosti i evaluaciju njihovih rezultata. - Nedostaje standardizacija konkursne procedure i njeno ujednačavanje na nivou sva četiri sektora, što bi doprinelo većoj transparentnosti.- Ukupan broj registrovanih organizacija civilnog društva je čak pet  puta veći od broja organizacija koje dobijaju novac na konkursima, a od 11.070 dobitnika oko 30% se ponavlja iz godine u godinu.Vlada raspisala konkurs za direktora "Srbijagasa"Javni poziv za zamenu stolarije raspisalo svega 11 opštinaBeograd daje do milion dinara nevladinim organizacijama za razvoj turizma "U uslovima prolongirane zdravstvene krize, hroničnog nedostatka novca na tržištu i nedovoljno razvijenih alternativnih modela finansiranja državni novac je najvažniji izvor finansiranja za posmatrane sektore (mediji i informisanje, kultura i umetnost, organizacije civilnog društva i omladina)  i namenjen je ostvarivanju javnog interesa", dodaje se u saopštenju.Kako se dodaje, javni konkursi u praksi postaju predmet interesovanja javnosti zbog brojnih problema, od nedorečenih procedura i diskrecionog odlučivanja, pa sve do krupnih kršenja zakona, korupcije i zloupotreba."Samo ove godine koalicija organizacija okupljenih oko praćenja javnih konkursa Otvoreno o konkursima (OKO), identifikovala je 10 konkursa na kojima su se desile neregularnosti i na kojima je potroseno najmanje 845,5 miliona dinara", piše u saopštenju.Napominje se da je prvi korak u sprečavanju zloupotreba je objavljivanje što većeg broja podataka u vezi sa konkursima i što potpuniji uvid javnosti u ovaj vid potrošnje.

Srbija

Građanski preokret: Trajno zaustaviti izgradnju Linglonga

Izgradnja fabrike autoguma Linglong je višestruko narušila pravni poredak, dugoročno ugrožava životnu sredinu, i izaziva kršenje ljudskih prava i sloboda, navodi se u saopštenju inicijative Građanski preokret iz Zrenjanina.Kako se navodi, ova kineska kompanija ima privilegovan položaj u odnosu na druge kompanije, prvenstveno jer su dobili ogromnu parcelu zemljišta, na poklon, za razliku od drugih investitora koji su takvo zemljište morali da plate. Građanski preokret zbog Linglonga tužio i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam"Zbog izgradnje Linglongove fabrike guma tokom poslednje tri godine prekršeno više zakona, i to: Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o zaštiti prirode, Zakon o kontroli državne pomoći, učinjeno je krivično delo bespravne gradnje, a sada je očigledno da se ne poštuje ni Zakon o radu", navodi Građanski preokret.Još jedan dokaz da Linglong ima povlašćen tretman, kako navode u ovoj Inicijativi, je i taj što tužilaštvo ne reaguje na krivične prijave zbog bespravne gradnje više desetina hiljada kvadrata koje je kontatovao građevinski inspektor, a Upravni sud ne reaguje na više tužbi protiv odluka organa vlasti kojima je takva gradnja dozvoljena. "Zbog interesa komapnije Linglong umanjuju se građanska prava i slobode, a najočigledniji primeri su bili suzbijanje učešća građana u javnim raspravama o ekološkim aspektima buduće fabrike guma, sprečavanje medija da snimaju i izveštavaju u blizini gradilišta, kao i policijski pritisak na aktiviste koji su protestovali ispred njega. Radni logor s nehumanim uslovima za vijetnamske radnike koji su angažovani u izgradnji fabrike autoguma Linglong kod Zrenjanina je najnoviji dokaz da dolazak tog kineskog investitora ima nesagledive negativne posledice po Srbiju", navodi se u saopštenju.Uslov da prodišemo: Nadležne institucije da izađu iz karantina"Zbog svega navedenog, Građanski preokret zahteva potpuno i trajno zaustavljanje izgradnje fabrike autoguma Linglong kod Zrenjanina", apeluju aktivisti Građanskog preokreta iz Zrenjanina.

Srbija

Koalicija prEUgovor: Proces ustavnih reformi „drama u tri čina“

Od maja do oktobra meseca 2021. godine, u Srbiji je ubrzanim tempom nastavljeno sprovođenje formalnih aktivnosti u pojedinim oblastima iz klastera 1 u pristupnim pregovorima sa EU. Najviše u vezi sa ustavnim izmenama u oblasti pravosuđa koje je urednica izveštaja Jelena Nikić Pejić okarakterisala kao "dramu u tri čina" na predstavljanju prEUgovor Alarm izveštaja o stanju vladavine prava u Srbiji.Ustavne reforme su otpočele su 2017. godine, a urednica izveštaja iz organizacije Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Jelena Pejić Nikić je objasnila da je tokom "prvog čina" Ministarstvo pravde uzrpiralo ceo proces izvrnuvši reformski cilj u njegovu suprotnost i da se umesto nezavisnog sudstva težilo ka nezavisnosti sudija od zakonodavnog tela. "Drugi čin" je nastala "tišina" koja je trajala dve godine, da bi tek u "trećem činu" u 2021. godini reforma počela otpočetka, ubrzanim tempom.Aktivnosti su uglavnom normativnog karaktera, što je tek početni korak ka željenoj društvenoj promeni, pa još uvek nema opipljivih rezultata. Takođe aktivnosti mahom kasne i nadoknađuju procese koje je trebalo okončati nekoliko godina ranije. One nisu intenzivirane samo zbog kašnjenja i revidiranih rokova već i zbog vanrednih parlamentarnih i redovnih predsedničkih izbora najavljenih za proleće 2022. godine."Iako je, usled nezastupljenosti opozicije u Narodnoj skupštini, odmah nakon izbora u leto 2020. najavljen skraćeni mandat zakonodavnog tela, od istog monolitnog parlamentarnog sastava očekuje se da usvoji izmene Ustava i druge (povezane) propise velikog značaja, poput Ustavnog zakona i Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Postoji bojazan da će ubrzavanje u poslednji čas pred istek utvrđenih rokova oštetiti demokratske procese.", navodi se u uzveštju."Živimo zarobljenoj državi, jačamo ovlašćenja institucija, ali vidimo da one ne žele da koriste tu nezavisnost" naglasila je Pejić Nikić dodajući da vlasti žele da zadrže iste ljude na javnim funkcijama.Budući da je Srbija država zapadnog Balkana, ona se nalazi na ruti intenzivne tranzicije migranata. Kroz Srbiju prođe najviše migranata iz Avganistana, Pakistana, Sirije i Bangladeša od kojih je 84 odsto muškaraca, objašnjava Vladimir Petronijević iz Grupe 484.Pozitivno je što u je Srbiji omogućeno migrantima da se vakcinišu i nisu zabeleženi problemi uticaja migracija na pandemiju koronavirusa. Plus predstavlja i upis dece migranata u škole, čak i na univerzitete u Srbiji.Treba napomenuti zabrinutost zbog pojačane antimigtatske retorike koja je najprisutnija na društvenim mrežama, a disproporcija retorike u odnosu na realnu pretnju je ono što zabrinjava i to je fenomen kojim se moramo baviti."Ni tokom ovog izveštajnog perioda Skupština nije sprovodila efikasnu kontrolu rada izvršne grane vlasti. Nastavljeno je nadmetanje poslanika u upućivanju pohvala predsedniku Republike i šefu glavne parlamentarne stranke Aleksandru Vučiću, bez obzira na to o kojoj se temi raspravlja, kao i u upućivanju napada na njegove suparnike i neprijatelje", navodi Zlatko Minić, iz organizacije Transparentnost Srbija.U jednom slučajno odabranom danu rada Narodne skupštine, 6. oktobra 2021. godine kada je na dnevnom redu bio Predlog zakona o vodama, koji nije ni u kakvoj vezi sa nadležnostima predsednika države, u periodu od 7 sati koliko je trajalo zasedanje, Aleksandar Vučić ili članovi njegove porodice bili su pomenuti 95 puta, a predsednik opozicione stranke, Dragan Đilas, koji je označen kao glavni protivnik vlasti 54 puta, objašnjeno je u izveštaju.Operativni plan za borbu protiv korupcije u oblastima od posebnog rizika za nastanak korupcije je trebalo da se sastoji od 8 oblasti, umesto toga napravljen je jedan plan koji se odnisi na svega pet oblasti – javne nabavke, policija, carina, lokalna samouprava i privatizacija, dok su izostavljeni zdravstvo, obrazovanje i porezi.Bojan Elek iz BCBP ukazao je da su kapaciteti i sposobnosti naše policije dobri, ali je glavni problem u upvljanju. U Srbiji ima preko 40.000 policajaca i odvaja se budžet od preko 100 milijardi evra za policiju. Politički utocaj na policiju je prisutan samo je pitanje vidljivosti tog uticaja. reformom policije, u vidu Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima koji je povučen nakon oštre reakcije civilnog društva, bi se uveli brojni problemi koji bi ugrozili prava građana.Izveštaji se fokusiraju na ključne politike iz oblasti pravosuđa i osnovnih prava i pravde, slobode, i bezbednosti, one koje odgovaraju oblasti stručnosti svake organizacije članice i u kojoj poseduju relevantno znanje i iskustvo.U prEUgovor Alarm izveštaju je primećeno je izvesno poboljšanje u javnim izjavama/saopštenjima srpskih zvaničnika o Evropskoj uniji. Za razliku od prethodnog perioda, izostali su upadljivi i direktni napadi na EU. Zastoj Srbije u pregovaračkom procesu predstavnici Vlade po pravilu objašnjavaju nevoljnošću EU da nastavi ili ubrza taj proces, uz primetno odsustvo introspekcije i uz zanemarivanje problema koje Srbija ima u ispunjavanju preuzetih obaveza.Nosioci vlasti nastavljaju da (zlo)upotrebljavaju institucionalne i medijske kanale da bi diskreditovali svoje političke protivnike, ali i kritički nastrojene medije, organizacije civilnog društva i pojedince. U kritičnim oblastima koje prEUgovor prati, poput slobode medija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, napredak nije vidljiv. PrEUgovor Alarm: Izveštaj o napretku Srbije u klasteru 1 je redovni, polugodišnji izveštaj iz senke, koji zajednički izrađuje i objavljuje sedam organizacija civilnog društva koje čine koaliciju prEUgovor. Alarm izveštaji predstavljaju kamen temeljac rada koalicije od njenog osnivanja i bave se praćenjem napretka i učinka Vlade Srbije u sprovođenju reformi vezanih za vladavinu prava. Koalicija prEUgovor je prva koalicija organizacija civilnog društva, koja je osnovana radi praćenja realizacije politika koje se odnose na pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, Koalicija se sastoji od sedam organizacija civilnog društva sa iskustvom u tematskim oblastima koje obuhvata klaster "Osnove", i formirana je 2013. godine. Cilj joj je da pomogne da se proces pristupanja Evropskoj uniji iskoristi za postizanje bitnog napretka u daljoj demokratizaciji srpskog društva.

Srbija

Prekinuta proizvodnja u kragujevačkom Fijatu zbog manjka delova

U fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA) danas je prekinuta proizvodnje "fijata 500L" zbog problema u snabdevanju delovima, saznaje agencija Beta u Samostalnom sindikatu te fabrike.Prema rečima predsednika tog sindikata Saše Đorđevića, prva smena radnika je danas vraćena kući, a otkazana je druga smena.Nastavljena proizvodnja u Fijatu u KragujevcuRadnici Fijat plastike započeli generalni štrajkĐorđević je rekao da će tokom popodneva radnici biti obavešteni kada će biti nastavljena proizvodnja.Ove sedmice je, prema nezvaničnim informacijama, trebalo da bude završena ovogodišnja proizvodnja u FCA u Kragujevcu.

Srbija

„Srbijašume“ kupuju „novogodišnji materijal“ vredan 5,4 miliona

Javno preduzeće "Srbijašume" raspisalo je teneder za nabavku novogodišnjeg materijala za 2021. godinu, čija je vrednost procenjena na 5,4 miliona dinara. U specifikaciji piše da novogodišnji materijal uključuje stoni kalendar (1500 komada), zidni kalednar (4000 komada), velike kese (5000 komada), fascikle (600 komada), rokovnike (4000 komada).Takođe se nabavljaju metalne hemijske olovke (4000 komada),  metalne hemijske olovke "kvalitetne u poklon kutiji" (500 komada), značke (500 komada) i set poklon kutije (600 komada). Čajetina traži firmu za nabavku novogodišnje rasveteKeep Light osvetljuje Leskovac za 105 milionaU opisu set poklon kutija navedeno je da ona treba da bude "tvrda luks kutija u tamno zelenoj boji, dimenzije takve da u nju može da stane rokovnik B5, set olovaka, USB, metalni privezak". Rok za podnošenje ponuda je 30. novembar. 

Srbija

Kompanija HTEC preuzela dizajnerski studio iz Silicijumske doline

IT Kompanija HTEC Group koja je osnovana u Beogradu i čije je sedište u San Francisku, kupila je dizajn studio Momentum Design Lab iz Silicijumske doline, prenosi Netokracija. Reč je o trećoj HTEC-ovoj akviziciji i do sada strateški najvažnijom investicijom.Momentum je dizajn studio uz Silicijumske doline koji je tokom 20 godina radio sa klijentima kao što su Facebook, Logitech, Adobe, Intel, MasterCard, Sony Playstation i mnogi drugi. Kako se dodaje, akvizicija tog studija ukazuje da se srpski HTEC polako sprema za izlazak na berzu."Momentum će nastaviti da svojim klijentima pruža usluge dizajna digitalnih proizvoda pod istim imenom, dok će u isto vreme raditi sa vodećim inženjerima u HTEC-u na razvoju digitalnih rešenja i proizvoda za zajedničke klijente", kaže Aleksandar Čabrilo, generalni direktor HTEC Group.Prema njegovim rečuima, uloga Momentuma će biti da svojim dvodecenijskim iskustvom i reputacijom u domenu produktnog, CX i UX dizajna i inovacija, osnaži i proširi HTEC-ova dosadašnja znanja iz istih domena.IT kompanija Zuhlke otvorila nove kancelarije u BeograduHTEC Grupa otvara tehnološki centar u Ljubljani "Momentum timovi će raditi zajedno sa lokalnim timovima u Srbiji i regionu na zajedničkim projektima. Plan je da u narednom periodu pronađemo nove sinergije kako bismo zajedničkim klijentima ponudili mnogo širi spektar usluga od idejnog rešenja do realizacije", dodao je Čabrilo.Akvizicija znači i da kompanija sada zapošljava preko 850 ljudi u Srbiji i 150 u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji, Holandiji, Švedskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Mađarskoj i Rumuniji.U poslednje dve godine HTEC Group je porastao čak četiri puta: sa 250 zaposlenih u četiri tehnološko-razvojna centra u Srbiji na preko 1.000 zaposlenih na 12 lokacija u šest zemalja Jugoistočne Evrope.

Srbija

Uprava za igre na sreću kupuje softver za naprednu analitiku podataka

Uprava za igre na sreću raspisala je tender za izradu softvera za naprednu analitiku podataka i njihov pregled od strane priređivača. Softver je potrebno da se implementira u postojeći sistem Uprave za igre na sreću, a pomoću softvera priređivačima igara bi se omogućila analiza podataka koje su preko sistema razmenili sa Upravom. U oglasu o javnoj nabavci nije navedena procenjena vrednost ove usluge.Кao osnova za korišćenje sistema trebalo bi da bude nezavisna baza podataka za izveštavanje.Baza podataka trebalo bi da se nalazi na postojećoj infrastrukturi na kojoj se nalazi i celokupan sistem Uprave. U bazu bi se replicirali svi podaci o priređivanju igara na sreću koje priređivači šalju u sistem, piše u dokumentaciji. Novi Zakon o igrama na sreću ukida pomoć ugroženim grupamaTržište onlajn igara na sreću: Kindred grupa preuzima Relax GamingSoftver bi trebalo da omogući pregled sledećih podataka: Posebne igre na sreću - klađenje:  broj aktivnih uplatno-isplatnih mesta, broj uplata i isplata po uplatno isplatnom mestu, broj storniranih uplata i isplata po uplatno isplatnom mestu, suma svih uplata i isplata...Posebne igre na sreću na automatima: broj aktivnih automata, broj uplata po automatu, broj isplata po automatu, broj džekpotova po automatu, broj storniranih uplata i isplata po automatu, pregled sume svih uplata po automatu za određeni period, sume svih storniranih uplata po automatu za određeni period, sume džekpotova...Posebne igre na sreću putem sredstava elektronske komunikacije: suma iznosa koji je potrošen u igri (uloga) zajedno sa promo bonusom za slot, suma iznosa koji je osvojen u igri (dobitak) za slot, suma storniranih uloga za sloz, sume džekpotova za slot, sume promo bonusa koji je potrošen u igri za slot, sume iznosa koji je potrošen i osvojen u igri...Pobednici i gubitnici u industriji igara na srećuNaručilac je propisao i uslove za izabranog ponuđača, između ostalog, da je ostvario prihode od 200 miliona dinara za period od najviše tri poslednje finansijske godine. Potrebno je i da privredni subjekat poseduje dokaz da je proizvođač softverskog rešenja koje je implementirano i u upotrebi kod Naručioca, lli je ovlašćen od strane proizvođača navedenog softverskog rešenja da može da izvrši integraciju softvera koji je predmet javne nabavke sa navedenim softverskim rešenjem proizvođača, kao i da je ponuđeno softversko rešenje u tehničko – tehnološkom smislu kompatibilno sa implementiranim. Rok za dostavljanje ponuda je 3. decembar, a vreme izrade softvera ne može biti duže od šest meseci. 

Srbija

Lekarima se nismo odužili za rad tokom pandemije

Više od 84 odsto čitalaca Nove ekonomije koji su popunili anketu o stanju zarada medicinara, smatra da zdravstveni radnici nisu dovoljno nagrađeni za rad u pandemiji. Anketu je popunilo skoro 300 naših čitalaca.Najveći deo čitalaca (43,2%) misli da lekar koji radi sa kovid pacijentima ima mesečnu platu 80-100.000 dinara, nešto manji udeo (28,2%) da je njihova zarada 60-80.000, dok petina misli da lekari mesečno dobijaju više od 100.000 dinara. Mladi lekari iz bolnice u Batajnici kažnjeni zbog komentara na Fejsbuku Tek nešto više od 3 odsto čitalaca misli da su plate lekara veće od 150.000, ali čak 37 odsto veruje da bi one trebalo da budu na ovom nivou. Nešto manje od trećine misli da bi lekari trebalo da imaju više od 200.000 dinara mesečno, a skoro četvrtina da bi zarade trebalo da budu iznad 100.000 dinara.Više od polovine čitalaca koji su popunili anketu Nove ekonomije obeležilo je da ne zna koliku zaradu imaju zdravstveni radnici u državnim ustanovama tokom pandemije. Manje od 40 odsto smatra da zna kolike su plate medicinara, a nešto više od 4 odsto kaže da ih ovaj podatak ne zanima.Najveći broj građana smatra da bi država i Vlada Srbije trebalo da se oduže zdravstvenim radnicima tako što će im povećati plate i pružiti bolje uslove rada."Plate zdravstvenih radnika su sramotne. Treba da budu najmanje 200.000. Država da želi može da nađe taj novac. Neka uštede na nameštenim tenderima za početak", jedan je od odgovora."Pouzdano znam da ne dobijaju novac za dežurstva, da jadni lekari spavaju na podu (jer nemaju lekarsku sobu), da imaju samo tehničku vodu, da nemaju ni toalete, da ne izlaze iz skafandera... To nisu uslovi u kojima bilo ko treba da radi, a ponajmanje oni koji se bore za živote teško bolesnih ljudi", piše u drugom.Koliko su stvarno plaćeni lekari Određeni broj građana smatra da je najbolji način da se država oduži medicinarima taj da se uvede obavezna vakcinacija i za njih, ali i za sve građane koji mogu da prime vakcinu.Takođe, pojedini su smatrali da će se država odužiti lekarima ako bude slušala struku i uvažavala medicinske radnike."Više brige o njihovom mentalnom i fizičkom zdravlju, a pre svega uvođenje vakcinacije ili restriktivnih mera za nevakcinisane kako bi se rasteretili."Neki od predloga odnose i na uvođenje beneficiranog staža lekarima za period u toku pandemije. Uvođenje ovakvog beenficiranog radnog staža je, podsetimo, bila i najava predsednika Vučića.Čitaoci su predlagali i različite vrste vaučera (najčešće za putovanja), ali i veći broj slobodnih dana i bolju opremu.Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara "Da im omoguće savršene uslove za rad, plate bar koliko plaćaju svoje funkcionere, pa i više. Funkcioneri ne odgovaraju ni za čiji žiovt - lekari za svačiji."Neki od građana navodili su da bi lekarima od pomoći bili i jasni protokoli, postojanje odgovornosti, ali i zapošljavanje dodatnog medicinskog osoblja. Zbog toga se neki od predloga odnose na veći broj specijalizacija.Bilo je međutim i onih građana koji smatraju da država ne treba da se odužuje lekarima jer je "to posao lekara"."To je njihov poziv, da leče ljude. Da li se država odužila vojnicima, vozačima i drugim ljudima koji su bili na prvoj liniji fronta."U skafanderima ispred bolnice, medicinari apeluju da su preumorni (FOTO) Javili su se i oni koji su na prvoj liniji fronta u pandemiji, ali nisu zdravstveni radnici."Postojimo i mi, nezdravstveni radnici koji smo stalno u kovid zonama i nemamo nikakvu nadoknadu za taj rad".Podsetimo, Nova ekonomija je pisala o borbi servirki u crvenoj zoni Instituta u Sremskoj Kamenici koje nisu dobijale kovid dodatak.

Srbija

Beograd nabavlja nova vatrogasna vozila

Na beogradskim ulicama uskoro bi trebalo da se nađu dva nova vatrogasna vozila. Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima raspisao je tender za nabavku dva vatrogasna vozila namenjena za korišćenje u pešačkim zonama i uskim gradskim ulicama. Iako se u oglasu o javnoj nabavci ne navodi procenjena vrednost vozila, u planu javnih nabavki tog sekretarijata navedena je cena od 19,6 miliona dinara.Kako se navodi u dokumentaciji, cena treba da uključi isporuku vatrogasnih vozila sa opremom i svim pratećim troškovima. Vozilo i nadogradnja moraju biti novi i nekorišćeni, proizvedeni u 2021. godini. Vozila treba da budu crvene boje, a njihova bruto masa ne sme da pelazi 3,5 tone.Nadogradnja sastoji od kontejnerske aluminijumske konstrukcije u kojoj je smeštena neophodna oprema, piše. Beograd daje 80 miliona za povezivanje semafora optičkim kablovimaRaspisan tender za rekonstrukciju stacionara u ZvečanskojNova ulaganja Pošte, milioni za bicikle i koverteJedan od uslova za ponuđača je da je u poslednje tri godine, pre isteka roka za podnošenje ponuda, isporučio najmanje dva vatrogasna vozila. Ponuđač je dužan i da dokaže da ima zaposlene u radnom odnosu ili angažovane po drugom osnovu van radnog odnosa: minimum tri diplomirana inženjera mašinstva, minimum četiri zavarivača, minimum četiri bravara, minimum četiri automehaničara, minimum dva autoelektričara.Rok za dostavljanje ponuda je 7. decembar. 

Srbija

Pokrenuta Inicijativa za bezgotovinsko plaćanje

Potpisan je sporazum o saradnji kojim je zvanično lansirana Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje, projekat podrške malim trgovcima i institucijama, kroz koji je planirano je uvođenje do 25.000 POS terminala na prodajnim mestima na kojima do sad nije bilo moguće platiti karticom, uz snižene trgovačke naknade u trajanju od godinu dana.Sporazum su potpisali ministar finansija Siniša Mali i predstavnici Nemačke razvojne saradnje (GIZ), NALED-a, i kompanija VISA i Mastercard potpisali su u Ministarstvu finansija.Jedna od ključnih prednosti bezgotovinskih plaćanja jeste i činjenica da je transakcija vidljiva i zabeležena, za razliku od transakcija u kešu gde promet ostaje neprimetan poreskim organima ako nije izdat račun.Cilj je da obezbedi podrška malim trgovcima i preduzetnicima kako bi modernizovali svoje poslovanje i omogućili građanima da u radnjama, ugostiteljskim objektima, i na šalterima obave plaćanje karticom ili mobilnim telefonomNacionalna inicijativa je inspirisana je sličnim programom u Poljskoj gde je za više od tri godine uvedeno 430.000 novih POS terminala.“MasterIndex istraživanje pokazalo je da 80 odsto građana Srbije ima mogućnost beskontaktnog plaćanja karticama i mobilnim telefonima, a ovu opciju najviše koriste u supermarketima, na benzinskim pumpama i za kupovinu garderobe. Čak 79 odsto ispitanika ističe da su takva plaćanja brža i jednostavnija od drugih načina. Pandemija koronavirusa je stvorila još veću potrebu za bezgotovinskim plaćanjima i zato je bitno da podržimo male privrednike da se prilagode i steknu nove klijente,” rekla je Jelena Ristić, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard.Generalni direktor Vise za Jugoistočnu Evropu, Vladimir Đorđević je rekao  da je istraživanje pokazalo da bi povećanje digitalnih plaćanja za samo 5 odsto u prediodu pet godina moglo da smanji obim sive ekonomije i do 13 odsto, a čak 84 odsto globalne sive ekonomije zastupljeno je u sedam sektora, među kojima su maloprodaja i ugostiteljstvo.Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je višegodišnji projekat koji su pokrenuli GIZ, Mastercard i Visa, u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija, pod okriljem develoPPP programa nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.