Najnovije

2021

Eurobank dobitnik nagrade „Kampanja sa svrhom”

 Projekat Eurobanke „Škola kao nacrtana za Vas” proglašen je za Kampanju sa svrhom 2021. godine. Nagrada je dodeljena na festivalu društveno odgovorne komunikacije „Kampanje sa svrhom“ u organizaciji udruženja „Žute pantalone – Inicijativa za proučavanje detinjstva i Koncept inkubator društvene odgovornosti”.„Mladi ljudi predstavljaju najveću pokretačku snagu društva i upravo zato kroz projekat „Škola kao nacrtana za Vas“ nastojimo da im obezbedimo adekvatne uslove za učenje i usavršavanje. Činjenica da je ovaj projekat prepoznat i nagrađen, podstiče nas da i ubuduće doprinosimo razvoju mladih, a na taj način, i razvoju čitave zajednice”, izjavila je Aleksandra Džaferović, rukovodilac službe korporativnih komunikacija Eurobanke.„Škola kao nacrtana za Vas” je samostalni projekat Eurobanke koji se sprovodi uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja od 2018. godine, a finansira se humanitarnom  Mastercard kreditnom karticom „Eurobank Veliko srce“. Osnovna ideja projekta je opremanje učionica i kabineta savremenom računarskom i drugom opremom,  što će unaprediti kvalitet nastave i dodatno razviti digitalne veštine kod đaka. Tokom četiri godine koliko se sprovodi ovaj društveno - odgovorni projekat, opremljeno je osam kabineta u šest gradova Srbije i izdvojeno je više od 7,2 miliona dinara.

Srbija

BIF: Strane kompanije po uspehu pretiču domaće

Među najuspešnijim preduzećima u Srbiji tokom 2020. godine većinom se nalaze strane kompanije, navodi se u ediciji Biznis Top 2020/21 koju objavljuje mesečnik Biznis i finansije. Od domaćih kompanija najuspešnija je Elektro-privreda Srbije (EPS).EPS je tokom 2020. godine bio najuspešnija kompanija u Srbiji prema dobiti i ostvarenim prihodima, jer je uvećao dobit 3,5 puta na 12,9 milijardi dinara (1,8% ukupne dobiti cele privrede). EPS je bio vodeći i prema poslovnim prihodima, ali i po gubitku od 192,7 milijardi dinara (5% ukupnog gubitka na nivou cele privrede).Među najprofitabilnijim kompanijama prošle godine su ostale samo Tigar Tajers i Telenor, a ispao je Naftna industrija Srbije (NIS) koji je 2019. bio vodeći po dobiti. EPS je tada bio na 13. mestu prema ostvarenoj neto dobiti.Na drugom mestu je Tigar Tajers, koji je 2019. godine bio četvrti. On je uvećao godišnju dobit za 2,1%, na 9,2 milijardi dinara. Telenor je, kao i 2019. godine, u 2020. bio na trećem mestu najprofitaabilnijih i pored toga što mu je godišnja dobit od 8,4 milijardi dinara bila manaj za petinu.TELEKOM SRBIJA: ODRŽIVOST NA IVICI Prošle godine je na četvrto mesto dospela kompanija Ziđin, koja je 2019. imala najveći pad dobitka i bila 18. među najprofitabilnijima. Ona je uvećala dobit za 2,6 puta, na 8,4 milijardi dinara zahvaljujući rastu rudarske proizvodnje.Peta po dobiti je Koka-kola HBC Srbija, koja je 2019. bila na 14. mestu. Kompanija je prošle godine uvećala dobit za 55,6%, na 5,7 milijardi dinara. Rast je ostvaren pre svega zahvaljujući većem dobitku iz finansiranja, dok su prihodi od prodaje pića bili za petinu manji u poređenju sa 2019. godinom."Biznis i finansije" objavile rang listu najprofitabilnijih kompanija u Srbiji VODEĆIH PET PREMA POSLOVNIM PRIHODIMAPrva na toj listi u 2020. je kao i 2019. godine EPS sa poslovnim prihodima od 282,7 milijardi dinara, odnosno 2,4% ukupnih poslovnih prihoda na nivou cele privrede.Drugi je NIS iako su mu prihodi pali za 30,8%, na 169,8 milijardi dinara zbog naftne krize koju je izazvala pandemija. NIS je prošlu godinu završio sa neto gubitkom od 5,9 milijardi dinara i dospeo na šesto mesto najvećih gubitaša.Maloprodajni lanac Deleze Srbija je i u 2020. bio na trećem mestu, sa poslovnim prihodima od 111,5 milijardi dinara koji su uvećani za 6,3%, ali joj je zbog rashoda za četvrtinu manja dobit.  Na četvrtom mestu je, kao i 2019. godine Tigar Tajers, pored toga što su poslovni prihodi kompanije pali za 8,6%, na 94,5 milijardi dinara.Na petom mestu je umesto Srbijagasa dospeo Telekom Srbija, sa poslovnim prihodima od 88,2 milijardi dinara i uvećanim poslovnim prihodima 2,2%. To se desilo najviše zbog rasta prihoda od maloprodaje internet i multimedijalnih usluga. Sa dobiti od 5,5 milijardi dinara bio je na šestom mestu najprofitabilnijih u 2020. godini.Telekom Srbija: Minimalno povećanje profita uz veliko povećanje dugova ŠTA MUČI PRIVREDNIKE?Sektorske analize, kako se navodi, pokazuju da je većina najvažnijih privrednih grana počela da se oporavlja, kao i da su značajnija odstupanja od tog trenda uočljiva u farmaceutskoj industriji. Navodi se da ona ove godine beleži pad u proizvodnji lekova, izvozu i u broju zaposlenih.Poljoprivreda i prehrambena industrija i dalje ostvaruju suficit u spoljnoj trgovini razmeni, ali će poljoprivredna proizvodnja biti manja zbog suše. Pad u proizvodnji beleži i prehrambena industrija, gde je to dugogodišnji trend. Najveća neizvesnost je među zaposlenima u turizmu i hotelijerstvu, iako se stanje donekle popravilo.Istraživanja među privrednicima pokazuju da mnogi od njih strahuju zbog likvidnosti, skupljih energenata i većih troškova poslovanja. Napominje se da sve više privrednika osniva "rezervne" firme za slučaj da dospeju u blokadu.Najveći problem je, ipak, sve veća oskudica odgovarajućih radnika, ali uprkos tome, skoro dve trećine firmi u Srbiji ne želi da zaposli kvalifikovane migrante iz drugih zemalja. Godišnja edicija magazina Biznis i finansije objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji.

Srbija

Komercijalna banka otkupljuje akcije od nesaglasnih deoničara

Upravni odbor Komercijalne banke sazvao je vanrednu skupštinu akcionara za 23. decembar, a na dnevnom redu biće predlog odluke o prihvatanju pripajanja Nove ljubljanske banke (NLB), kao i otkup akcija od nesaglasnih akcionara po ceni od 4.589 dinara, saopštila je brokerska kuća Momentum, prenosi Capital. Komercijalna banka će, kako je navedeno, po osnovu pripajanja NLB-a emitovati 1,66 miliona novih akcija nominalne vrednosti 1.000 dinara čime će njen kapital biti povećan za 9,7 odsto odnosno 1,66 milijardi dinara, piše Beta. Zašto država prvo prodala, pa otkupljuje Komercijalnu banku u Republici SrpskojPoštanska štedionica kupila Komercijalnu banku u BanjaluciNakon sprovedenog pripajanja, slovenački NLB će posedovati 89,3 odsto običnih akcija Komercijalne banke odnosno udeo  u ukupnom kapitalu banke iznosiće 89,5 odsto.Akcionari koji budu nesaglasni sa tom odlukom na Skupštini moći će od kompanije da traže otkup akcija po knjigovodstvenoj vrednosti od 4.589,01 dinar. 

Srbija

Na Zelenom vencu će se uklanjanjati kiosci i ostali „neadekvatni“ objekti

Deo bloka koji se nalazi u blizini Zelenog venca mogao bi da bude rekonstruisan, sa većim brojem komercijalnih sadržaja u budućnosti. Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je rani javni uvid povodom izrada plana detaljne regulacije za deo bloka između Brankove ulice, Zelenog venca, ulica Kraljice Natalije i Jug Bogdanove.Površina obuhvaćena planom iznosi oko 0,56 hektara.Deo bloka je trenutno izgrađen objektima srednjeg do lošeg boniteta, u kojima su smešteni komercijalni i trgovački sadržaji (trgovina DM, prodajni lokali, McDonalds).Oko objekata je u prethodnom periodu izgrađen čitav niz manjih objekata tipa kiosk, koji svojim izgledom "nisu primereni centralnoj gradskoj lokaciji", piše u Planu. Najveći deo lokacije namenjen je pešačkim komunikacijama i površinama. Platoi, stepenice i prolazi su, kako piše, "relativno lošeg boniteta" i neophodno ih rekonstruisati, poboljšati  njihovu bezbednost i vizuelni i estetski izgled. Plan se radi sa ciljem da se podigne nivo atraktivnosti područja, uklone "neadekvatni sadržaji neprimereni centralnoj gradskoj lokaciji",  unapredi organizacija prostora, posebno u delu javnih saobraćajnih i pešačkih površina. Saobraćajne površine i komercijalni sadržajiPrema planiranom rešenju predviđeno je 3800 m2 komercijalnih sadržaja (postojeći kapacitet komercijalnih sadržaja je 1200 metara kvadratnih). Predlaže se da maksimalna spratnost novih objekata bude do P+2 (prizemlje i dva sprata). "Dogradnju i rekonstrukciju postojećih ili izgradnju novih objekata, treba planirati u skladu sa statičkim mogućnostima objekat, pozicijom i dimenzijama pešačkih komunikacija", piše u Planu. Sve ulice koje su obuhvaćene ovim planom i koje su od značaja za pristup području zadržaće se u postojećem stanju, a kako piše u Planu, neće biti promena u geometrijskim karakteristikama i elementima poprečnog profila. S obzirom na atraktivnost sadržaja, intenzitet pešačkih kretanja će i na dalje biti veoma veliki, pa je sa tim u vezi planirano zadržavanje svih postojećih pešačkih površina, prolaza i  komunikacija kako bi se ostvarila što veća prohodnost i dostupnost sadržajima. U planu piše da će autobuski podsistem ostati dominantan u sistemu javnog prevoza putnika za dostupnost ovog prostora.Parkiranje vozila će se obavljati na definisanim parking površinama u okviru restriktivnog zonskog režima parkiranja, i na vanuličnim kapacitetima u okviru gravitacione zone prostora.Rani javni uvid obavljaće se do 6. decembra. 

Srbija

Od 1. januara nova pravila za korišćenje pesticida

Nove izmene Zakona o zaštiti bilja stupaju na snagu 1. januara 2022. godine predviđa obaveznu obuku svih korisnika sredstava za zaštitu, njihovo sertifikovanje, kao i redovne kontrole opreme za prskanje voća i povrća. Nove mere imaju za cilj povećanje nivoa bezbednosti hrane.Uoči primene novih mera, fondacija Ana i Vlade Divac inicirala je istraživanje na uzorku nešto većem od 1.000 poljoprivrednika u 116 opština u Srbiji, koje je pokazalo da se većina ispitanika snabdeva u poljoprivrednim apotekama.Zbog uvođenja ovih novina, na iniciranje fondacije Ana i Vlade Divac sprovedeno je istraživanje na uzorku od oko 1000 poljprivrednika  u 116 opština u Srbiji.Rezultati su pokazali da se većina ispitanih poloprivrednika snabdeva u poljoprivrednim apotekama, a 90 odsto njih poznaje propisano vreme između prskanja i branja ploda, dok tek polovina brine “driftu” to jest skretanju kapljica preparata sa tretirane površineTrećina proizvođača prati listu dozvoljenih supstanci u Evropskoj uniji, manje od trećine koristi zaštitu na radu.Što  se tiče upotrebe herbicida, koriste se mehanički metodi kao što je okopavanje, da bi upotreba hemije bilo što manja, dok dok pesticide koriste samo protiv truljenja, kaže Nikola Stojiljković iz sela Slatina. Dodaje da su, kada su počinjali svoj posao, imali predavanja u gradskoj upravi, te da imaju i literaturu koja se odnosi na voćarstvo."Ministarstvo poljoprivrede je kroz savetodavne službe pružilo mogućnost usluge licenciranih zaštitara savetodavaca gazdinstvima potpuno besplatno", rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević,a prenosi 021.Ubuduće će  savetodavci obučavati proizvođače, pa će umesto domaće izraza „bacam đubrivo“, morati dabudu precizniji i da vode dnevnik prskanja jer će to biti bonus na subvencije."Primera radi, poljoprivrednici mogu da kupe onoliko sredstava koliko su prijavili u svojoj biljnoj proizvodnji - pod površinama i određenim kulturama, i da dobiju tačno potrebnu količinu pesticida, ni manju ni veću, da bi ostvarili pravi efekat i da se ne bi desilo ono što znamo da se često dešava - 'ajde malo da pojačamo, više da prsnemo, imaćemo bolji rezultat'. To ustvari ne samo da zagađuje same proizvode, već često loše utiče i na prinose", kaže Uroš Delić iz Fondacije Ana i Vlade Divac.Još jedan problem koji povlači ovo pitanje je šta sa ambalažom od pesticida i druge hemije. Prema rečima Gorana Malidže sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, veći deo ambalažnog otpada zavriši u komunalnom, dok svega 10 se odlaže i reciklira na pravilan način. Otpad od pesticida jednako je opasan kao i medicinski. Dok pomešan sa komunalnim smećem tiho preti na nekoj deponiji ili pluta rekom - preporuka poljoprivrednicima je da ambalažu pre odlaganja makar dobro isperu.

Srbija

Vlada Srbije osnovala obrazovno-naučni centar „Ras“

Vlada Srbije donela je odluku o osnivanju obrazovno-naučnog centar "Ras" sa sedištem na Goliji.Kako se navodi u odluci, delatnost centra biće organizovanje obrazovnih i naučnih skupova, seminara, okruglih stolova, kampova, radionica, kolonija iz oblasti istorije, biosfere i društveno-humanističkih nauka.Centar će se baviti i organizovanjem rada istraživačke stanice posvećene istoriji, biosferi i društveno-humanističkim naukama, podizanjem kvaliteta obrazovnih, naučnih, istraživačkih, sportskih, omladinskih i turističkih projekata i programa i dostupnosti korisnicima i učesnicima.Vlada Srbije osnovala obrazovno-naučni centar „Jastrebac”U odluci piše da će Centar obavljati i druge poslove, kao što je pružanje usluga smeštaja i ishrane turista, a posebno smeštaja i ishrane učenika osnovnih i srednjih škola za potrebe realizacije nastave u prirodi i ekskurzija i potrebe sportskih društava.Kako se navodi u odluci, sredstva za osnivanje i rad Centra obezbeđuju se iz budžeta Srbije, iz prihoda koje ostvari neposredno od korisnika, prodajom proizvoda i usluga na tržištu, iz donacija, poklona i priloga domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica.Organi centra biće Upravni odbor, Nadzorni odbor i direktor.

Video

Ova slika Šumanovića stara je 100 godina, javnost je vidi tek treći put (Video)

Slika "Berba" Save Šumanovića stara 100 godina izložena je nakon višegodišnje restauracije i konzervacije u atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu.Slika "Berba" nastala je u proleće 1921. godine u Parizu, za vreme njegovog školovanja kod Andrea Lota, čuvenog kubiste i postkubiste. Kako je zbog "fake news-a" Roksandić stvorio dva ista remek-delaPredstavlja Savino monumentalno delo, zbog dimenzija, a kao i skoro sva potonja, za temu ima berbe, berače/ice, branje grožđa. Ono što je takođe zanimljivo je uticaj kubizma, postkubizma, ali i klasicizma. Konak kneza Miloša više nikada neće biti isti (VIDEO)"Slika je 1922. godine, na petoj Jugoslovenskoj izložbi, bila izložena i tada ju je kupio Narodni muzej. Pretpostavlja se da je ovo tek treće izlaganje slike. Još jednom je, nakon toga bila izložena, do 1942. godine kada je Šumanović streljan, a ovo je njeno treće izlaganje. Prvi put od autorove smrti. Na restauraciji i konzervaciji se intenzivno radilo poslednjih pet godina", kaže za Novu ekonomiju PR Narodnog muzeja Marija Jovičić.Slika Save Šumanovića "Berba" biće izložena u Narodnom muzeju do 26. novembra, a nakon toga sledi praćenje novonastale konzervacije i kako će slika reagovati na vreme koje prolazi.

Svet

„Digitalnu NFT imovinu ugrožava piraterija“

Jedan australijski programer postavio je hiljade slika nezamenljivih tokena na platformi NFT Bay i taj svoj postupak nazvao umetničkim delom, prenosi Bloomberg. Objasnio je mu je cilj bio da na taj način pokaže apsurdnost koncepta digitalnih imovinskih prava, aludirajući na poznatu piratsku torent platformu Pirate Bay.Džef Hantli, tvorac tog projekta, tvrdi da je sve postavljene slike sakupio na platformi NFT blokčejnovima kriptovaluta Ethereum i Solana.Reč je kako objašnjava o torentu od 17 terabajta, koji sibolizuje ogromne sume novca koje su ljudi potrošili kako bi stekli vlasništvo nad običnim slikama, koje svako može da kopira da interneta.Napori su sastavljeni u „torrent od 17 terabajta“, rekao je Hantli, zbog ogromnih suma novca koje su ljudi potrošili da bi stekli vlasništvo nad slikama u njemu slikama koje svako može savršeno i bez napora da kopira sa veba. Hantli ukazuje na činjenicu da slike povezane sa vlasničkim pravima NFT-a obično nisu same po sebi hostovane na blokčejnu, a NFT sredstvo je samo uputstva o tome gde da preuzmete sliku.NFT entuzijasti tvrde da jedinstveni identifikator blok lanca povezan sa slikom – poput onih iz popularnih serija kao što su Bored Ape Iacht Club, Lazi Lions ili CriptoPunks – čini svaki od njih oskudnim i vrednim. Kritičari su se suprotstavili da su digitalna sredstva savršeno ponovljiva i stoga ih je lako piratirati, kao što je to uradio Hantli, i preuzeli su simbol desnog klika miša kako bi označili svoje neodobravanje.Desni klik vodi do menija koji omogućava korisnicima da jednostavno sačuvaju kopiju bilo koje NFT slike i bio je inspiracija za još jedno delo NFT-skeptičnog umetničkog dela pre nedelju dana, gde je osoba snimila 10.000 slika lenjih lavova i pretvorila ih u predstavu ruke koja klikne desnim tasterom miša.Hantlijevo otkrivanje osvežilo je kontroverzu o stvarnoj vrednosti NFT-a, a neki zagovornici sugerišu da je čak i njegovo negativno mišljenje o njima pozitivno za novu kategoriju imovine dajući joj veću izloženost.Hantli kaže da je prava dugoročna vrednost NFT-a u autentifikaciji, slično kao plava kvačica za verifikaciju kompanije Tvitter Inc. Ali, dodaje on, sve se to „moglo postići bez blokčejna“.

Svet

Broj pušača nastavio da opada širom sveta

U svetu po poslednjim istraživanjima postoji 1,30 milijardi korisnika duvana što predstavlja opadanje u odnosu na 2015. godinu kada je zabeleženo 1,32 milijardi pušača. Očekuje se da će ovaj broj pasti na 1,27 milijardi do 2025. godine, istaknuto je u četvrtom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o globalnim trendovima duvana objavljenom 16. novembra ove godine.Šezdeset zemalja je sada na putu da postigne dobrovoljni globalni cilj smanjenja upotrebe duvana od 30 odsto između 2010. i 2025. godine. Pre dve godine su samo 32 zemlje bile na ovom putu.Milioni života su spaseni efikasnim i sveobuhvatnim politikama kontrole duvana u skladu sa Okvirnom konvencijom o kontroli duvana SZO (SZO OKKD).„Veoma je ohrabrujuće videti sve manje ljudi koji koriste duvan svake godine, a sve više zemalja je na putu da ispune globalne ciljeve“, rekao je generalni direkrot SZO dr Tedros Adanom Gebrejesus i poziva sve zemlje da bolje iskoriste sredstva koja za pomoć ljudima da odustanu od duvana i time sačuvaju svoje živote.Izveštaj apeluje na zemlje da ubrzaju primenu navedenih mera u nastojanju da se dodatno smanji broj ljudi koji su u opasnosti da se razbole i umru od bolesti povezanih sa duvanom.„Vidimo veliki napredak u mnogim zemljama, što je rezultat sprovođenja mera kontrole duvana koje su u skladu sa Okvirnom konvencijom Svetske zdravstvene organizacije, ali ovaj uspeh je nestabila. Još uvek moramo da idemo napred”, kaže direktor Odeljenja za promociju zdravlja SZO, dr Rudiger Kreh.Novi globalni investicioni slučaj SZO za odvikavanje od duvana, naglašava da bi ulaganje 1,68 dolara po glavi stanovnika svake godine u intervencije za prestanak pušenja kao što su kratki saveti, nacionalne besplatne telefonske linije i podrška za prestanak pušenja zasnovane na SMS porukama, moglo pomoći 152 miliona korisnika duvana da uspešno odustanu do 2030. godine, spašavajući tako milione života i doprinoseći dugoročnom ekonomskom rastu zemalja.Da bi olakšala ovaj proces, SZO je uspostavila konzorcijum za odvikavanje od duvana, koji će okupiti partnere da podrže zemlje kako bi se povećalo odvikavanje od duvana.Ključni nalazi globalnog izveštaja SZO o trendovima u rasprostranjenosti upotrebe duvana u periodu od 2000. do 2025. godine.U 2020. godini 22,3 odsto svetske populacije je koristilo duvan, 36,7 odsto svih muškaraca i 7,8 odsto žena u svetu.Trenutno je 60 zemalja na putu da postigne cilj smanjenja upotrebe duvana do 2025. Od poslednjeg izveštaja pre dve godine, region Afrike i Jugoistočne Azije sada su se pridružila regionu Amerike na putu ka postići smanjenje od 30 odsto.Otprilike 38 miliona dece (uzrasta od 13-15 godina) trenutno koristi duvan. U većini zemalja je nezakonito da maloletnici kupuju duvanske proizvode. Cilj je da se postigne nijedno dete ne bude korisnik duvana.Od svih regiona SZO, najveći pad u stopama rasprostranjenosti upotrebe duvana primećen je u regionu Amerike, prosečna stopa pala je sa 21 odsto u 2010. na 16 odsto u 2020. godini. Region jugoistočne Azije trenutno ima najveću stopu upotrebe duvana, sa oko 432 miliona korisnika, ili 29 odsto stanovništva. Ali ovo je takođe region gde upotreba duvana najbrže opada. Jedna od tri zemlje će verovatno postići cilj smanjenja od 30 odsto, a zemlje sa niskim prihodima trenutno postižu najveći napredak u borbi protiv duvana. Zemlje sa višim srednjim dohotkom, u proseku, ostvaruju najsporiji napredak u smanjenju upotrebe duvana.Podaci iza ovih procena potiču iz 1728 nacionalnih istraživanja koje su vodile zemlje između 1990. i 2020. godine, a koje su zajedno pitale 97 odsto svetske populacije o njihovoj upotrebi duvana.  Sada je 190 zemalja sprovelo najmanje jedno nacionalno istraživanje u odnosu na 140 u 2004. kada sporazum još nije bio na snazi. Da bi se postigli globalni ciljevi u smanjenju upotrebe duvana, potrebno je povećati usluge odvikavanja, zajedno sa jačanjem mera kontrole duvana. Nuđenje usluga odvikavanja od pušenja može ubrzati opadajući trend upotrebe duvana, da bi spasilo više života i zaštitilo zdravlje većeg broja ljudi.

Svet

Buduća vladajuća koalicija u Nemačkoj spremna da legalizuje kanabis?

Tri političke partije za koje se predviđa da će formirati sledeću vladajuću koaliciju u Nemačkoj dogovorile su se da legalizuju prodaju kanabusa za rekreativne svrhe, objavilo je više nemačkih medija, prenosi Politico. Socijademokrate, Zeleni i Stranka slobodnih demokrata planiraju da uvedu kontrolisanu prodaju kanabisa odraslima u za to licenciranim prodavnicama, prema navodima u izveštaju zdravstvene grupe koje prenose mediji. Ovo obezbeđuje kontrolu kvaliteta, sprečava distribuciju kontaminiranih proizvoda i garantuje zaštitu maloletnika, navodi se.Međutim, nije jasno da li će uzgoj marihuane takođe biti legalizovan u Nemačkoj. Osim u medicinske svrhe, prodaja kanabisa u Nemačkoj je bila zabranjena, mada su se zeleni i liberali dugo zalagali za kontrolisanu prodaju. Koalicija namerava da u toku četiri godine proceni uticaj potencijalnog propisa na nemačko društvo.Dojče vele: Zelena groznica marihuane trese NemačkuČega se Nemci najviše plaše?Legalizacija kanabisa mogla bi da donese Nemačkoj više od 4,7 milijardi evra dodatnih prihoda godišnje, prema studiji Univerziteta u Dizeldorfu. Nemačka, ne samo da bi dobila dodatne poreske prihode, već bi uštedela novac u sudstvu i policiji, piše Politico. Sindikati nemačke policije su međutim potencijalnu koaliciju upozorili da ne legalizuje drogu.

Svet

Kina na prvom mestu po nacionalnom bogatstvu

Kina je prestigla Sjedinjene Američke Države po nacionalnom bogatstvu, a 68 odsto ukupnog svetskog bogatstva nalazi se u nekretninama, pokazala je analiza konsultantske kuće McKinsey & Co.Prema procenama Bloomberga kinesko bogatstvo je 2000. godine iznosilo sedam biliona (hiljada milijardi), a u proteklih dvadeset godina povećano ček 17 puta, pa se sada procenjuje na ojo 120 biliona dolara.Prem tom izveštaju analizirano je 10 država koje drže ukupno 60 odsto svetskog bruto društvenog proizvoda, a to su Australija, Kanada, Kina, Francuska, Njemačka, Japan, Meksiko, Švedska, Velika Britanija i Sjedinjene Američke DržaveProcenjuje se da je ukupno svetsko bogatstvo je poraslo sa 160 biliona na 514 biliona dolara u poslednje dve decenije.Što se tiče uzleta Kina, koja je preuzela prvo mesto od Sjedinjenih Država, on je ubrzan ulaskom te zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju 2000. godine, navode analitičari McKinsey-a. Nacionalno bogatstvo Kine je udvostručeno u poslednjih 10 godina.Više od dve trećine bogatstva nalazi se u rukama 10 odsto najbogatijih porodica u Kini i SAD, navodi izveštaj.Sputnjik prenosi detalje izveštaja prema kojem se oko 68 odsto svetskog bogatstva nalazi u nekretninama i dodaje da istorijska veza rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) sa rastom bogatstva više ne važi, jer je rast bogatstva nadmašio rast BDP-a.Razlog tome vide u „naduvanom balonu cena nekretnina“ i upozoravaju da bi rast vrednosti nekretnina mogao da bude nestabilan i mogao da dovede do nove svetske ekonomske krize, slične onoj iz 2008. godine, koja je najviše pogodila SAD.Ako dođe do takve krize, Kina bi bila teško pogođena i da dovede do nestanka trećine svetskog bogatstva. U svetsko bogatstvo nisu uračunate finansijske aktive, zbog toga što su kompenzovane obavezama, navode iz McKinsey-a.

Srbija

Aleksandra Popović (Nag Uniforme): Porodičan biznis vodim 16 godina

Sve više ima uspešnih žena u Srbiji koje pokreću i razvijaju svoje firme, kaže Aleksandra Popović, vlasnica firme Nag Uniforme iz Beograda koja se bavi dizajniranjem i proizvodnjom poslovnih uniformi.Povodom Međunarodnog dana preduzetnica koji se obeležava danas (19. novembra) ova porodična žena, majka, preduzetnica kaže za Novu ekonomiju da ima mnogo privatnih i poslovnih obaveza, ali je ključ u pametnom korišćenju vremena i fokusu.“Kada se osvrnem oko sebe, kroz sva udruženja u kojima sam član, drago mi je da je sve više dama koje su se odvažile da “uzmu posao u svoje ruke”. Nauka je dokazala da su žene mnogo kreativnije, a svesni smo da je današnje poslovanje, pogotovu u poslednje dve godine, zasnovano u velikoj meri upravo na kreativnosti”, kaže ona. Kada je počela pre šesnaest godina da se bavi privatnim poslom, dominirali su preduzetnici muškarci i kaže da je nekako tada sa nevericom gledano kada se žena odvaži da pokrene svoj biznis. “Sve je stvar dobre organizacije. Muškarcima je mnogo lakše, jer uglavnom im je sva pažnja usmerena na posao, dok je, recimo meni, porodica ipak na prvom mestu. Na samom početku sam mislila da neću izdržati, dvoje male dece, suprug i sve što prati jednu uspešnu ženu. Ali, pregrmelo se nekako, imala sam vremena da budem majka, supruga, domaćica, prijateljica i poslovna žena. Sada su deca odrasla i oko njih ima manje obaveza, ali provodimo i sada dosta vremena zajedno, jer pokazuju interesovanje za porodični biznis koji vodim već 16 godina. To me raduje”, priča Aleksandra. Najveći izazov u poslovanju prošle godine je bio kako održati proizvodnju i distribuciju, trudeći se da klijenti i zaposleni ne osete turbulentne udare pandemijske krize, kaže ona. “Mogu ponosno reći da smo u tome uspeli.  Već duži niz godina praktikujemo da stvorimo potrebne zalihe sirovina i repromaterijala koji nam je potreban, tako da ćemo upravo time pokušati da ublažimo oscilacije na tržištu cena”, kaže ona. Sektor preduzetništva Privredne komore Srbije čestitao je damama u biznisu Međunarodni dan preduzetnica sa porukom da je digitalizacija ključna za uspeh poslovanja i prilagođavanje promenama. U narednom periodu planirane su brojne aktivnosti usmerene na osnaživanje ženskog preduzetništva, edukaciju preduzetnica i prevazilaženje početničkih izazova.„Svim preduzetnicama, vlasnicama malih biznisa čestitamo njihov dan, Međunarodni dan preduzetnica, koji obeležavamo svake godine 19. novembra, istakla je u čestitki Branislava Simanić, direktorka Sektora preduzetništva PKS.Sektor preduzetništva Privredne komore Srbije intenzivno radi na unapređenju ženskog preduzetništva, na ekonomskom osnaživanju žena. Cilj nam je da naše preduzetnice unaprede poslovanje, ali istovremeno da podstaknemo i motivišemo što veći broj dama da započinju sopstveni posao. Poseban akcenat stavljamo na aktivnosti sa ciljem podsticanja mladih žena da se bave preduzetništvom, rekla je Simanić.  Ona podseća da u Srbiji trenutno posluje oko 31 odsto "ženskih firmi", da je jedan od glavnih izazova i dalje početni kapital, ali da je zahvaljujući merama podrške Vlade Srbije i Privredne komore Srbije, vidljiv rast i napredak ženskog preduzetništva, objavljeno je na sajtu PKS.U okviru Sektora preduzetništva Privredne komore Srbije formirana je Sekcija za žensko preduzetništvo koja okuplja veliki broj preduzetnica i vlasnica malih biznisa i svaki dan je sve više članica naše sekcije, rekla je ona.

Srbija

Delta Holding prvi po broju pravnih lica, EPS po veličini i profitabilnosti

Prošle godine  Delta Holding je kao i ranije imala najviše pravnih lica (61), a Elektro-privreda Srbije (EPS) je bila najprofitabilnija ekonomska celina, navodi u svom izveštaju Agencija za privredne registre danas (APR). Kako se naglašava, broj zaposlenih u ekonomskim celinama je opao za nešto manje o četiri hiljade radnika (sa 320.567 na 316.785) i u njima je četvrtina finansijskih kapaciteta srpske privrede.  Najprofitabilnija i najveća ekonomska celina u 2020. godini je Javno preduzeće EPS Beograd, a među prvih pet prema neto dobitku su i MК Group, Srbijagas, Koka-kola i Hemofarm (nalaze se i među 20 sa največim prihodima). U pet sa najvećim poslovnim prihodima, spadaju i Naftna industrija Srbije (NIS), Telekom Srbija, Delez Srbija.Delta Holding je prošle godine imala i 17 pravnih lica sa sedišetem u inostranstvu. Veliki broj pravnih lica grupisan je i u okviru ekonomske celine Кoefik iz Beograda 55, MК Group 47, MPZ Agrar dva 44, MPZ Agrar iz Novog Sada 27, Nicco iz Beograda 25 i I&F Grupa iz Beograda 22 pravna lica.Kako se napominje, u ekonomskim celinama nalazi se četvrtina finansijskih performansi privrede, 29,5% ukupnih prihoda i 29,4% ukupnih rashoda, 26,2% neto dobitka i 14,9% neto gubitka. U finansijskim kapacitetima ekonomske celine imaju udeo od 30,7% u poslovnoj imovini i 33,8% u kapitalu. U ukupnom gubitku privrede učestvuju sa 19,7%. Od ukupnog broja zaposlenih na nivou privrede, na njih se odnosi 26,0%.U izveštaju su analizirani finansijski položaj i uspešnost poslovanja 630 ekonomskih celina u privredi sa 2.053 zavisna i pridružena pravna lica. Broj ekonomskih celina je kako se navodi smanjen za 33 u odnosu na prethodnu godinu, a broj zavisnih i pridruženih pravnih lica povećan za 19.APR: Privreda Srbije 2019. godine poslovala u plusu, neto profit pao za 13 odstoAPR: Više od 400 hiljada aktivnih privrednih subjekata Zbog pandemije, kako se dodaje, ekonomske celine su smanjile poslovnu aktivnost i imale su ukupne prihode od 3.564.142 miliona dinara, za 6,7% manje u odnosu na 2019. godinu. Ukupne rashodi su bili 3.387.513 miliona dinara, opadali su bržim tempom, po stopi od 7,2%.Ekonomske celine su poslovale profitabilno ostvarivši pozitivan neto rezultat od 144.680 miliona dinara, za 5,9% veći u odnosu na 2019. godinu. Neto dobitak beleži njih 518 (u 2019. godini 559), sa 1.735 zavisnih i pridruženih pravnih lica. Sa neto gubitkom poslovalo 112 celina (osam više nego prethodne godine) sa 318 zavisnih i pridruženih pravnih lica. Finansijski kapaciteti su smanjeni, raspolagano je sa poslovnom imovinom od 5.277.409 miliona dinara (za 3,9% manje na godišnjem nivou) i kapitalom od 2.716.353 miliona dinara (smanjen za 5,4%). Ukupne obaveze od 2.707.792 miliona dinara opale su za 2,1%, a kumulirani gubitak od 751.723 miliona dinara veći je za 1,7%. Stepen ukupne zaduženosti porastao sa 1,02 na 1,05.Osnovu APR-ovog izveštaja čine podaci iz konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja za 2020. i 2019. godinu, koje su joj dostavila matična privredna društva. 

Svet

Austrija najavila novi „lokdaun“ i obaveznu vakcinaciju

Austrija od ponedeljka ulazi u još jedan nacionalni lokdaun, a od februara će vakcinacija u toj državi biti obavezna, najavio je kancelar Aleksandar Šalenberg, piše Forbes. Lokadun će, prema njegovim rečima, trajati maksimum 20 dana. Austrija je jedna od retkih zemalja u svetu koja je preuzela drastičan korak ka obaveznoj vakcinaciji usred borbe da poveća stopu vakcinacije u državi i obuzda rekordan nivo zaraze koronavirusom.Korona izgubljena generacijaPreko pet miliona preminulih od koronavirusa širom svetaOvo je prva zemlja u Evropi koja je od proleća odlučila da uvede potpuno zaključavanje, a taj korak dolazi nekoliko dana nakon što je objavljen lokdaun za nevakcinisane. Šalenberg je rekao da država "mora da se suoči sa realnošću“, priznajući da su nedavne mere bile nedovoljne da povećaju stopu vakcinacije usred neverovatno visokih stopa koronavirusa u zemlji.Mera lokdauna za nevakcinisane ostaće na snazi i nakon okončanja nacionalnog zatvaranja, rekao je kancelar. Austrija ima jednu od najvećih stopa obolelih od kovida-19 i najnižih stopa vakcinacije u Evropi.Uprkos dostupnosti sigurnih i efikasnih vakcina, oko dve trećine stanovništva je potpuno vakcinisano, piše Forbes. 

Srbija

Mentorski program za srednjoškolce iz specijalizovanih IT odeljenja

Inicijativa „Digitalna Srbija” poziva učenike četvrtog razreda specijalizovanih IT odeljenja je besplatan program mentorske podrške „Karijera 4.0“ koji ce učenicima pomoći da donesu odluke o svojim buducim karijerama. Preko 25 mentora iz nekih od najpoznatijih IT kompanija i institucija u Srbiji ce u narednim mesecima sa srednjoškolcima podeliti svoja profesionalna iskustva, odgovarati na njihova pitanja i davati savete kako da odaberu pravi fakultet za njih, kasnije poslodavca ili kako da odaberu oblast u kojoj ce pokrenuti sopstveni posao.Jedna od prednosti je što će mesečni sastanci sa mentorima biti online, pa se pruža mogućnost da učenici iz cele Srbije da učestvuju u programu.Učenici mogu da se upoznaju sa biografijama dostupnih mentora i registruju za program na sajtu gde će biti upućeni u naredne korake. Iz Inicijative napominju da će prvi krug prijava trajati do 1. decembra, ali i da je brzina važna jer će prednost pri izboru mentora imati učenici koji se prvi registruju. Kako se program bude razvijao, lista mentora biće proširena da bi se otvorilo što više prilika za podršku učenicima pred kojima su važne odluke.Tokom mentorskih sastanaka učenici će imati priliku da se upoznaju sa mentorima koji su svoja znanja iz matematike i programiranja primenili u industrijama koje obično nisu viđene kao „programerske”, kao što je Jelena Ljuboja koja radi konsultantskoj kući PwC kao menadžerka u oblasti strateškog savetovanja fokusira na tehnološki i finansijski sektor.Program „Karijera 4.0“ je razvijen kao odgovor na analizu koju je Inicijativa „Digitalna Srbija“ sprovela sa učenicima talentovanim za IT za koje se procenjuje da će biti među nosiocima daljeg razvoja digitalne ekonomije naše zemlje.  Preko300 srednjoškolaca iz 17 gradova reklo je da nije imalo dovoljno prilika da se upozna aktuelnim i poslovima budućnosti, a svaki treći učenik je imao priliku da razgovara sa nekim iz u tehnološkog sektora.

Srbija

Smederevo daje 300 miliona za uklanjanje divljih deponija

Grad Smederevo raspisao je tender vredan 300 miliona dinara za uklanjanje divljih deponija u 27 naselja u tom gradu.Radovi čišćenja i uklanjanja divljih deponija obuhvatiće naselja: Radinac, Ralja, Vučak, Petrijevo, Udovice, Badljevica, Binovac, Vodanj, Vranovo, Vrbovac, Dobri Do, Drugovac, Kolari, Kulič, Landol, Lipe, Lugavčina, Lunjevac, Mala Krsna, Malo Orašje, Mihajlovac, Osipaonica, Saraorci, Suvodol, Seone, Skobalj i Šalinac. Uklanjanje otpada će se vršiti fazno, tako da se ni u jednoj fazi ne ometa promet na putevima koji prolaze kroz divlje deponije, piše u dokumentaciji.Rok za završetak svih radova je godinu i po dana. Divlje deponije na Paliluli i Voždovcu mapiraće se iz vazduhaZbrinjavanje porodica sa deponije Vinča iz budžetske rezerve, a planirano godinama unazadGrađani ubuduće mobilnom aplikacijom mogu da prijave divlje deponijePrikupljanje otpada na lokacijama divljih deponija vršiće se mašinski, a pre početka vršenja radova sanacije potrebno je uraditi odgovarajuće pripremne radnje (uklanjanje rastinja i raščišćavanje terena i postavljanje table sa informacijama o izvođenju radova).Kako navodi naručilac, prvo će se pristupiti prikupljanju otpada sa divlje deponije, a nakon prikupljanja, separisanja i odvoženja svog smeća sa divlje deponije, mehanizacija se premešta na raščišćenu površinu u okviru divlje deponije i pristupa se sanaciji. Rok za podnošenje ponuda je 14. decembar.  Jedan od kriterijuma za izbor ponuđača je i da je u prethodne tri godine pružio usluge čišćenja i uklanjanja divljih deponija rasutih po ataru u najmanjem iznosu od 250 miliona dinara,  kao i da je izvršio tretman neopasnog otpada - komunalnog otpada u mobilnom postrojenju za tretman otpada u količini od minimalno 60.000 metara kubnih. Naručilac traži i da je firma zainteresovana za posao u prethodne tir finansijske godine ostvarila ukupan prihod od 600 miliona dinara. 

2021

Dajmo narednoj generaciji razlog za nadu

  Najnoviji božićni animirani video Erste Grupe je stigao! Četvrti put zaredom bankarska grupacija sa sedištem u Beču doprinosi širenju prazničnog duha kroz globalnu digitalnu kampanju. Ove godine, animirani video Erste Grupe stavlja u fokus budućnost naše planete i njenih najmlađih stanovnika. Sa preko 200 miliona pregleda koje su zabeležile njene prethodne video priče, Erste Grupa je postala prepoznatljiva kao jedan od najuspešnijih brendova koji redovno objavljuje božićne spotove. Agencija „Jung von Matt DONAU“ ponovo je bila angažovana za kreativno rešenje.Pogledajte animirani video čiji je naziv #verujubudućnost (#believeintomorrow):Fokusirani na budućnostNovi božićni animirani video bavi se temom klimatskih promena, kroz poznate situacije iz svakodnevnog porodičnog života, da bi pokazao kako čak i mali gestovi mogu da dovedu do velike promene ka boljoj budućnosti. Ušteda vode, razdvajanje otpada, korišćenje bicikla umesto automobila – sve nas podstiče na odgovorno ponašanje, kako bismo svojoj deci mogli da ponudimo budućnost u kojoj vredi živeti. Video donosi priču o tome kako je jedan budući tata razmišljanjem o svom još nerođenom detetu podstaknut da se ponaša odgovorno: #verujubudućnost.„Budućnost će biti puna izazova za sve. Moraćemo ponovo da razmislimo o svom ponašanju, da potražimo alternative, da izazovemo sami sebe i da učimo kroz to iskustvo. Ovde nije reč samo o odricanju, već i o tome kako da iskoristimo prilike na najbolji mogući način i da se razvijemo kao osobe. Hajde da verujemo u sutra,“ kaže Mario Štadler, direktor Brend menadžmenta Erste Grupe.Pouzdan kreativni timAgencija „Jung von Matt DONAU“ je ponovo bila zadužena za kreativnu realizaciju spota. Verner Singer, kreativni direktor, ističe: „Tokom proteklih godina, spotovi koje smo Erste Grupi pomogli da napravi imali su jasan fokus: hajde da verujemo u sebe. Ove godine smo dodatno razvili tu ideju – hajde da verujemo u sebe i u budućnost. Upravo kao što to radi i Jakub, glavni lik ovog videa, koji se svakog dana suočava sa izborima dok se trudi koliko god može da pripremi ovaj svet za svoju nerođenu ćerku koju jedva čeka da upozna.“ Produkcijska kuća „Passion Pictures” sa sedištem u Londonu bila je zadužena za animaciju, nakon što je prethodnih godina već pretvorila u stvarnost maštovite svetove božićnih video animacija Erste Grupe. U saradnji sa rediteljem Markom Varingom, „Passion Pictures” je ove godine stvorio svet iz mašte koji je inspirisan stop-motion postupkom. Muziku za video komponovao je „Soviet Science”, dok je tekst pesme napisao Andreas Puc, glavni partner i osnivač agencije „Jung von Matt DONAU“.Uspešne božićne pričeNakon priča o ježiću Henriju (2018), bumbarici Hani (2019) i deki Edgaru (2020), ovaj božićni video je četvrti spot koji je Erste Grupa realizovala u saradnji sa agencijom „Jung von Matt DONAU” i produkcijskom kućom „Passion Pictures”. Standard je bio postavljen veoma visoko: prethodni božićni spotovi su zajedno zabeležili preko 200 miliona pregleda i dobili više od 50 nagrada.

Lifestyle

Kako naši fudbaleri mogu da pomognu u zaštiti orla krstaša?

Na Instagram nalogu sportske kladionice Mozzart Bet objavljena je fotografija sa orlom koji drži srpsku zastavu u znak podrške fudbalskoj reprezentaciji Srbije koja se plasirala na svetsko prvenstvo u Kataru, nikakav problem ne bi bio da orao koji se nalazi na fotografiji nije beli orao koji se nalazi na grbu Sjedninjenih Američkih Država. Koja vrsta orla se onda nalazi na našem grbu?https://www.instagram.com/p/CWSqrMaIuuk/?utm_medium=copy_link&fbclid=IwAR0ZRyiZJmUGI-6FaIREaFK08mHYztt1q8TGac9c_Pmk4c68_KWMthBcf7kU pitanju je orao Krstaš, jedna od najugroženijih ptica u Srbiji, toliko da je 2016. godine preosta svega jedan gnezdeći par. Zahvaljujući akcijama Društva za zaštitu i proučavanje ptica, Srbija danas ima tri gnezdeća para orlova krstaša. Iz pomenutog društva su nam potvrdili da se na fotografiji nalazi beloglavi orao, koji nastanjuje Severnu Ameriku. „Na vizualu Mozzart Bet kladionice, kojim simbolično obeležavaju odlazak fudbalske reprezentacije Srbije na Mundijal u Katar, nalazi se beloglavi orao (Haliaeetus leucocephalus), vrsta koja nastanjuje Severnu Ameriku. Vrsta za koju mi verujemo da se nalazi na grbu Srbije je kritično ugrožen orao krstaš, koji trenutno u našoj zemlji broji svega tri gnezdeća para. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zajedno sa svojim članovima, volonterima, drugim organizacijama i institucijama posvećeno radi na oporavku populacije orlova krstaša. Bilo bi divno kada bi i fudbalska reprezentacija na neki način doprinela očuvanju ugroženih životinjskih vrsta kakva je orao krstaš. Verujemo da bi to dalo dublji smisao momentu kada stave ruku na grb Srbije i znaju da su pored dobre igre na terenu učinili da u prirodi opstane potica sa grba za koji igraju,“ rekao je za Novu ekonomiju Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Podsetimo zimus je uginuo jedan primerak ove ptice, a prema laboratorijskim analizama utvrđeno je da je uzrok smrti trovanje olovom, navodi se na sajtu ovog društva. „Orao nije upucan, ali je pojeo neku životinju koja je ubijena iz puške sačmarice i u telo je ishranom uneo olovne kuglice. Orlovi ne prezaju od hranjenja leševima, te su česte žrtve trovanja“, pojašnjava Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Društvo za zaštitu ptica pokrenulo je portal poslednjilet.rs u nastojanju da se građani više informišu u vezi sa problemom trovanja divljih životinja i da se „upoznaju sa najčešćim uzrocima stradanja ptica kao što su trovanje, krivolov vatrenim oružjem, nezakonito hvatanje, elektrokucija i kolizija. Pored informisanja građani će putem portala moći da prijave slučajeve stradanja ptica.“