U Privrednoj komori Srbije kažu da Srbija godišnje izveze oko 150.000 tona povrća, koje vredi 114 miliona evra, kao i da uveze 154.000 tona povrća u vrednosti od 12 miliona evra, piše list Danas.
Katarina Vladić (Agilcon): Nijedan kupac nije isti, marketing treba da se prilagođavaKompanija Agilcon, najveći regionalni partner Salesforce-a, svetske platforme za rešenja u oblasti korisničke podrške, prodaje i marketinga širi poslovanje u regionu i otvara kancelariju u Beogradu. Menadžeri prodaje i marketinga, treba ozbiljno da prilagode svoje marketinško prodajne strategije za 2022. kaže Katarina Vladić, direktorka kompanije Agilcon u Srbiji.“Trend koji prati sve poslovne procese, naročito prodajno-marketinške i HR su digitalizacija i automatizacija, koja omogućavaju bolje iskustvo klijenata i zaposlenih. U pogledu prodajno marketinških aktivnosti, treba biti svestan da je proces kupovine, naročito u poslednje dve godine bitno izmenjen i izmešten iz tradicionalnih mesta kupovine u digitalni svet, gde kupci potpuno samostalno biraju vreme i kanal kupovine”, kaže Katarina Vladić za Novu ekonomija. Važno je da razumemo da nijedan kupac nije isti i potrebno je da u svoju prodajnu strategiju marketing ugradi koncept “Persona”, za koji kreiramo tipska korisnička rešenja, uz pomoć kojih se rade marketinše kampanje prema ciljnim grupama, što će dovesti do novih prodajnih prilika koji firme ne bi mogle da ostvare tradicionalnom prodajom. “Ovo se postiže kroz implementaciju softverskih rešenja, poput salesforce-a, koje imaju za cilj sveobuhvatno sagledavanje klijenta i prilagođavanje naše usluge ili proizvoda baš njegovim potrebama.U oblasti rešenja za HR sektor, naglasak je na podizanju kvaliteta radnog okruženja, boljeg praćenja svakog zaposlenog i njegovog razvoja karijere. Nakon dvanaestogodišnjeg poslovanja u Hrvatskoj i Sloveniji kompanija Agilcon, širi poslovanje regionu. Iako već godinama posluje na području Srbije i implementira Salesforce rešenja i Gecko aplikaciju kod klijenata poput Tehnomanije, Milšpeda, A1 i mnogih drugih, otvaranjem kancelarije u Beogradu postaje još bliži klijentima, kažu u toj kompaniji. Kao strateški partner Salesforce.com i vodeći Salesforce Consulting Partner u regionu, kompanija Agilcon specijalizovana je za implementaciju rešenja za prodaju, podršku i marketing za kompanije koje se bave B2B i B2C poslovanjem. Istovremeno je i Salesforce Appexchange Partner, a u okviru svog poslovanja razvila je i najmoderniju HR aplikaciju – Gecko HRM, rešenje za upravljanje ljudskim resursima, izgrađeno na platformi Salesforce.
Akacionarsko društvo "Srbija voz" raspisalo je nabavku za aplikaciju za prodaju karata preko mobilnih telefona. Vrednost aplikacije procenjena je na 2,5 miliona dinara (21,2 hiljade evra). Kako piše u tehničkoj specifikaciji predmet javne nabavke je "usluga plaćanja i pamćenja platnih kartica". Usluga treba da pruža mogućnost da trgovac samostalno ažurira i ad-hok izrađuje black i white listu kupaca (po tipu, poreklu, segmentu kartica, po adresi, ip adresi kupca, imejl adresi ili domenu, prepoznatom računaru/uređaju koji je kupac koristio, zabrana individualnih brojeva kartica...), piše u specifikaciji. Raspisan konkurs za dizajn i ime brzih vozova, pobedniku milion dinaraUsluga, piše, obuhvata i dva redudantna data centra i "disaster recovery" sistem na dve udaljene lokacije u Austriji, kao i mrežne inženjere koji su dežurni 24/7, za slučaj pada sistema.U tehničkoj specifikaciji se traži i tehnička povezanost sa minimum pet srpskih banaka sa licencom obrade e-commerce transakcija. Rok za dostavljanje ponuda je 7. mart. Uređaj za pražnjenje vakuum-toaleta na brzom vozu će koštati 15 miliona dinara
.jpg){kind=small}
Beograd, kao i svaka prestonica, ima svoje simbole po kojima je prepoznatljiv. To su obrisi bogate istorije, kraljevskih dinastija, ratova, junačkih poduhvata, kulture i umetnosti. Ali svako vreme ima i svoj...
Jubilarnu petnaestu godinu za redom, Udruženje studenata tehnike Evrope – Beograd organizuje projekat “Beogradski dani inženjera – EBEC Beograd 2022”, koji će se održati od 24. do 27. marta. Projekat se sastoji iz dva dela, takmičarskog i edukativnog. U okviru takmičarskog dela projekta biće održana lokalna runda BEST-ovog evropskog inženjerskog takmičenja, a pobednici će dobiti priliku da se takmiče u regionalnoj i finalnoj rundi. Takmičenje EBEC Beograd namenjeno je studentima tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih fakulteta Univerziteta u Beogradu. Takmičenje je timskog karaktera i obuhvata dve kategorije: studiju slučaja i od ove godine po prvi put - inovativni dizajn. Inovativni dizajn je kategorija u kojoj se od timova zahteva da osmisle uređaj, odnosno tehnologiju kojom se na najefikasniji način može rešiti problem na zadatu temu, koju zatim prezentuju pred stručnim žirijem. U kategoriji Studija slučaja, zadatak timova je da osmisle i prezentuju rešenje zadatog inženjersko-menadžerskog problema, koje ocenjuje žiri. Najbolji timovi iz obe kategorije kvalifikuju se za učešće na regionalnoj rundi takmičenja EBEC Alpe–Balkan, koja će se održati u Mariboru. Pobednici ove runde obezbeđuju plasman u finalnu rundu – EBEC Final, koja će biti održana u Zagrebu.Pored lokalne runde EBEC takmičenja, Beogradski dani inženjera studentima nude i raznovrsne radionice za razvijanje ličnih veština, interakciju sa predstavnicima kompanija, kao i Sajam inovacija. Beogradski dani inženjera imaju za cilj da se među studentima učesnicima razviju timski duh i zdrava takmičarska atmosfera i ispolje kreativnost i fleksibilnost – veštine koje će im koristiti u daljem radu.„Ovo je jubilarna 15. godina kako EBEC okuplja ambiciozne, mlade studente, koji svoje prve inženjerske korake žele da načine na našem takmičenju. EBEC pomaže da steknu nove veštine i razmene iskustva, unaprede i praktično primene svoje inženjersko znanje. Dolaskom nove kategorije, takmičarima se pruža širi spektar mogućnosti da usavrše svoje sposobnosti i bolje se pripreme za svoje buduće zvanje. Kroz zabavu i sticanje novih prijateljstava, "Beogradski dani inženjera" predstavljaju poseban izazov, kako za takmičare, tako i za našu studentsku organizaciju”. Irena Ranđelović, Glavni organizator 15. EBEC-aPrijave za učešće na “Beogradskim danima inženjera” će biti otvorene od 28.2. do 13.3. na sajtu ebec.best.rs, gde možete pronaći i više informacija o projektu.
.jpeg){kind=small}
Zvanično, kuća u Cara Dušana 10 u beogradskoj opštini Stari grad, najstariji je zidani objekat u gradu. Prema zvaničnim podacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture, izgrađena je još početkom 18. veka, između 1824. i 1827. godine. Slične zgrade, tačnije sedam u nizu, izgrađene su po identičnom planu. Sastoje se od podruma, prizemlja i sprata u baroknom stilu.Kuća je tipični stambeno-poslovni objekat iz XVIII veka, predviđen za zanatsku radionicu u prizemlju, dok je sprat namenjen za život. Foto: beogradskonasledje.rs Nalazi se u blizini tvrđave Kalemegdan, a prema nekim verovanjima, najstarija kuća spojena je podzemnim prolazima sa tvrđavom. Da li je to istina, znao je austijski pukovnik Nikola Doksat de Morez, po čijem regulacionom planu je i izgrađena ova kuća. Kasnije su ga zbog veleizadaje ubili, a prema drugim istorijskim podacima, to su učinili jer je bio odličan poznavalac svih podzemnih prolaza i laguma u i okolo tvrđave. Kuća nekada, foto: Zavod za zaštitu spomenika kultureHroničari beleže da je ova kuća prvobitno bila u vlasništvu zanatlije Elijasa Flajšmana, uglednog beogradskog remenara. Sve do završetka Drugog svetskog rata, kuća je, iako su se menjali, uvek bila u vlasništvu nekog zanatlije.Nakon nacionalizacije, u prizemlju se otvara tekstilna radionica "Narodni heroj Anđa Ranković" iz koje je nastala čuvena fabrika "Beko".I danas se, tačnije od 2007. godine, u prizemlju ove kuće nalazi zanatska radionica, pekara, dok je sprat kuće koja je pod zaštitom kao spomenik kulture, van funkcije. Ipak, mnogi smatraju da ovo nije najstariji objekat u Beogradu. Naime, u zemunskom naselju Ćukovac, u ulici Vasilija Vasiljevića 10, nalazi se kuća izgrađena još pre 1658. godine. Tada se prvi put pominje u putopisima francuskog diplomate Mišela Kiklea, a izgrađena je ranije. Od 18. veka se tu nalazi kafana "Beli medved" u prizemlju, a na spratu je konačište. Nacionalizovana je 1948. godine i od tada je u privatnom vlasništvu, ali pod zaštitom države.Stil gradnje je orijentalno balkanski, a prema nekim podacima, u njoj je boravio Eugen Savojski, prilikom okupacije Beograda.
Žene koje su rodile dete 1. januara 2022. godine ili kasnije imaju, ako ispunjavaju određene uslove, pravo na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, kupovinu kuće ili stana. Maksimalan iznos sredstava koji se može dobiti je 20.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti).Vlada Srbije donela je uredbu o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta u 2022. godini i odluku o iznosu novčanih sredstava.Uslov za ovu vrstu pomoći je, između ostalog, da majka prvi put stiče u svojinu kuću ili stan u Srbiji. Izuzetno, u slučaju smrti majke deteta, pravo na ove subvencije može da ostvari i otac deteta.Takođe, u okviru prijave za pomoć terba dostaviti i dokaz da su ukupni prihodi podnosioca zahteva i supružnika, odnosno vanbračnog partnera na mesečnom nivou, na dan podnošenja zahteva, niži od dve prosečne neto mesečne zarade zaposlenih u Srbiji.Novi zakon donosi novčanu pomoć majkama za kupovinu prvog stanaMaksimalnan iznos sredstava koji se može dobiti je 20.000 evra. Novčana sredstva se mogu dobiti za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu kuće ili stana. Za izgradnju kuće u jedinicama lokalne samouprave koja su utvrđena kao devastirana područja mogu se dobiti sredstva u visini do 50 odsto vrednosti radova na izgradnji kuće, piše u Odluci. Kada se radi o ostalim jedinicama lokalne samouprave, za izgradnju kuće predviđena su novačana sredstva u visini do 20 odsto vrednosti radova na izgradnji. Za kupovinu kuće ili stana, učešće države može biti do 20 odsto vrednosti nepokretnosti procenjene od strane nadležnog poreskog organa, a najviše u iznosu od 20 odsto kupoprodajne cene utvrđene predugovorom o kupoprodaji nepokretnosti. Za učešće u kupovini kuće ili stana putem stambenog kredita, mogu se dobiti sredstava u iznosu od 20 odsto procenjene vrednosti nepokretnosti na osnovu koje se odobrava kredit, a najviše u iznosu od 20 odsto kupoprodajne cene utvrđene predugovorom o kupoprodaji nepokretnosti.Zemljište na kojoj je planirana izgradnja nepokretnosti mora da bude u vlasništvu podnosioca zahteva, upisano u katastar nepokretnosti bez tereta, i za nepokretnost je potrebna izdata građevinska dozvola. Кuća ili stan koji su predmet učešća u kupovini moraju da budu u vlasništvo prodavca i upisani u katastar nepokretnosti bez tereta, propisano je u Uredbi. "Korisnik prava na novčana sredstva za učešće u kupovini, odnosno kupovinu kuće ili stana ne može biti sa prodavcem nepokretnosti u krvnom srodstvu u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom, kao ni u tazbinskom srodstvu zaključno sa prvim stepenom prave linije ili adoptivnom srodstvu".Zabranjeno je otuđenja nepokretnosti u korist Srbije u periodu od pet godina od izgradnje, odnosno kupovine nepokretnosti.
Firme koje se bave prerađivačkim delatnostima u oblastima sa visokom dodatnom vrednošću mogu da konkurišu za dobijanje subvencija radi pokrivanja troškova automatizacije ili uvođenja inovativnosti, piše u Uredbi koju je donela Vlada. Komisija za dodelu državne pomoći je dala pozitivno mišljenje na ovu Uredbu obrazlažući da je cela država područje sa niskim standardom.Subvenciju u skladu sa uredbom može da dobije malo, srednje ili veliko preduzeće sa sedištem u Srbiji koje obavlja prerađivačku delatnost povezanu sa investicionim projektom najmanje dve godine. Sad potrebno duplo manje zaposlenih za subvenciju za novi hotel Novac se može dodeliti za realizaciju investicionih projekata u industrijskim oblastima sa visokom dodatom vrednošću, kao što je proizvodnja hemikalija, farmaceutskih proizvoda i preparata, električne opreme, računara, motornih vozila, kao i proizvoda od gume i plastike.Ukupuna ulaganja kompanije moraju biti su najmanje pet miliona evra. Maksimalni dozvoljeni iznos subvencije za realizaciju investicije je 50 odsto opravdanih troškova za velika društva, 60 odsto za srednja i 70 odsto za mala preduzeća.Opravdani troškovi su ulaganja u opremu koja je direktno povezana sa investicionim projektom.Komisija ocenjuje da je dodela državne pomoći opravdana jer se dodeljuje na teritoriji cele Srbije gde je BDP niži ili jednak 45 odsto evropskog proseka. S obzirom na to da se Srbija posmatra kao jedno područje, Komisija je ocenila da se radi o državnoj pomoći području sa "izuzetno niskim životnim standardom ili sa visokom stopom nezaposlenosti".Subvencije samo jedan od faktora kad investitori odlučuju o Srbiji
Jugoistok Engleske, uključujući London, istakao je da se kao najbolji u klasi u Evropi u osmoj iteraciji vodeće liste fDi Intelligence Evropski gradovi i regioni budućnosti 2022/23.Studija, koja određuje najperspektivnije investicione destinacije širom Evrope, pokazala je da su evropske lokacije dokazale određene otpornosti na neizbežne posledice pandemije. Dok je London potvrdio svoju investicionu privlačnost, konkurencija među kolegama širom kontinenta se pojačala pošto su Amsterdam, Dablin, Pariz i Frankfurt uspeli da presretnu neke kompanije koje su se preselile iz Velike Britanije nakon Bregzita, a Barselona i Katalonija dobile su naklonost žirija za njihov strategije promocije investicija.fDi-jevi Evropski gradovi i regioni budućnosti 2022/23 odredili su lokacije zbog njihove privlačnosti za direktne strane investicije (SDI).Čak 356 gradova je ocenjeno i grupisano prema veličini stanovništva u pet: veliki, veliki, srednji, mali i mikro gradovi. Zatim su rangirani na osnovu podataka prikupljenih u pet kategorija: ekonomski potencijal, povoljnost za poslovanje, povezanost, ljudski kapital i način života i isplativost.London je ponovo predvodio ovu oblast, zadržavši status vodećeg magneta za strane investitora među najvećim evropskim gradovima, uprkos tome što je Bregzit podstakao nekoliko stranih investitora da ponovo procene svoj evropski otisak. Međutim, gradska kombinacija talenta, kapitala i povezanosti i dalje ne može da se poredi sa evropskim kolegama.Druge prestonice, kao što su Amsterdam, Pariz i Dablin, takođe su svrstane u fDi-jevu kategoriju 10 najvećih evropskih gradova, pošto su svoju ponudu nakon Bregzita poboljšali do određenog stepena uspeha. Značajan novi učesnik bio je Bukurešt, koji je bio peti, što je prvi put da se plasirao u prvih 10 najvećih gradova.Frankfurt na Majni, peti po veličini grada u Nemačkoj, bio je pobednik fDi-jeve kategorije velikih gradova. Kao dom Evropske centralne banke i osam od 1000 najvećih svetskih banaka, Frankfurt ima dobre rezultate u pogledu poslovnog pristupa i ekonomskog potencijala, i smatra se bezbednim mestom za kapital.Cirih, najveći švajcarski grad, držao je vrhunsku poziciju u kategoriji gradova srednje veličine, delimično zahvaljujući investitorima koji su prepoznali prednosti posedovanja uporišta u dobro razvijenom inovacionom ekosistemu grada. Drugoplasirani veliki grad bio je Vilnjus; glavni grad Litvanije je postao tražena lokacija za tehnološke firme i funkcije sa visokom dodatnom vrednošću kao što su istraživanje i razvoj.Bazel, Švajcarska, plasirao se u prvo mesto u kategoriji malih gradova. U njemu se nalazi sedište nekoliko velikih kompanija za nauku o životu. Još jedan švajcarski grad, Cug, osvojio je priznanje kao najbolji u klasi u kategoriji mikro gradova.Na regionalnom nivou, istraživački tim fDi-ja je procenio 148 evropskih regiona grupisanih u tri kategorije veličine — male, srednje i velike — kako bi pronašao jednu lokaciju sa najvećim potencijalom za privlačenje investicija.Jugoistok Engleske je priznat kao vodeći veliki evropski region u celini. U međuvremenu, holandski region Severne Holandije zadržao je svoje prvo mesto u kategoriji srednjih regiona, dok je irski region Dablin zauzeo prvo mesto u kategoriji malih regiona.Ova rang lista je takođe uporedila partnerstva lokalnih preduzeća u Velikoj Britaniji, pri čemu je Londonsko partnerstvo za lokalna preduzeća osvojilo prvo mesto.Rangiranje Evropski gradovi i regioni budućnosti 2022/23 takođe je prikupilo ankete lokalnih agencija za promociju investicija za kategoriju Strategija SDI. To je jedina kvalitativna kategorija u inače studiji zasnovanoj na podacima, a takođe je uključena u ukupne rezultate.Urednik fDi-ja Jacopo Dettoni i četiri eksterna suda iz industrije promocije investicija i SDI pregledali su 75 podnetih anketa iz gradova širom Evrope. Gradsko veće Barselone je dobilo naklonost sudija kao najbolji grad u vrhuncu svoje strategije promocije investicija, a Antverpen, Vilnjus, Donkaster u Velikoj Britaniji i Valmiera iz Letonije su na vrhu u kategoriji velikih, srednjih, malih i mikro gradova, respektivno.Na regionalnom nivou, Catalonia Trade & Investment je pobedio među najboljim regionima zbog svoje strategije promocije investicija. Agencija za razvoj Holandskog Brabanta i Invest Northern Ireland bili su dobitnici glavne nagrade među regionima srednje veličine, dok je Jugoistočna Irska pobedila među malim regionima.
Stvaranje efikasnih i ekološki prihvatljivijih skladišta energije je ključna komponenta u borbi protiv klimatskih promena. Naročito u brzom širenju prostora za električna vozila (EV), postoji potreba da se razvije alternativa litijum-jonskim baterijama, koje se oslanjaju na rudarstvo kobalta i nikla.Litijum-jonske baterije vremenom degradiraju, što ograničava njihovo skladištenje energije i izlaznu snagu, i utiče na srodne performanse, cenu i životni vek EV. Nadalje, GlobalData izveštava da metale koji se koriste za pravljenje litijum-jonskih baterija nije samo teško iskopati, već se njihove globalne rezerve brzo iscrpljuju kako se tržište električnih vozila širi.Izveštaj Centra za pravo, energiju i životnu sredinu i Instituta za upravljanje prirodnim resursima naglašava da iskopavanje ovih materijala i njihovih lanaca snabdevanja takođe „često prekrivaju područja sa visokim rizikom od kršenja ljudskih prava, korupcije i slabe vladavine zakona i lokalizovanih opasnosti po životnu sredinu “, i da „svi ovi izazovi mogu biti pogoršani ekstrakcijom minerala.”U ovom kontekstu, nova tehnologija baterija je vitalni sektor u Cleantech-u. Evo pogleda kako se industrija baterija razvila poslednjih godina.Alternative litijum-jonskim baterijamaBaterije se preispituju u vidu litijum-jonskih baterija nove generacije i litijum-sumpornih baterija, kao i čvrstih baterija, koje koriste čvrste elektrode i elektrolite i koje se mogu reciklirati i ponovo koristiti, za razliku od litijum-jonskih baterija. Ova druga tehnologija posebno privlači pažnju zbog svog potencijala da zameni tradicionalne baterije, a „poludovodna baterija“ je jedan od 10 najboljih ključnih pojmova koji se nalaze u patentima u poslednje dve godine.Patenti tehnologije baterijaBroj globalnih patenata u vezi sa baterijama je stalno rastao od 2010. do 2018. godine, ali je od tada opao. Moguće je da je ovo povezano sa opštim pomeranjem fokusa sa Cleantech-a u kontekstu COVID-19. Od izbijanja pandemije 2019. godine, mnogi tehnološki startupi skrenuli su pažnju na novije koje su odmah relevantne.Koji ekosistemi ulažu u baterije?SAD i Azija su jasni lideri u pogledu iznosa finansiranja i broja poslova u inovacijama baterija. Primeri uključuju KuantumScape iz Silicijumske doline, koji razvija tehnologiju čvrstih baterija za električna vozila i kupljen je za 3,3 milijarde dolara krajem 2020. godine, i Sila Nanotechnologies, koji stvara litijum-jonske baterije sa većom gustinom energije za EV i prikupio 880 miliona dolara za datum.Peking se rangira kao drugi globalni ekosistem u smislu uloženog iznosa, ali ovaj broj je reprezentativan za nekoliko startapa sa velikim prosečnim iznosom finansiranja, a ne za raširenije ulaganje u tehnologiju baterija. Solid State Lion, koji se bavi istraživanjem i razvojem i proizvodnjom hibridnih litijum-jonskih baterija čvrstog i tečnog elektrolita i potpuno čvrstih litijumskih baterija, dobio je jedan od najvećih krugova finansiranja.Severna Amerika i Azija su takođe lideri u pogledu broja nosilaca patenata u oblasti baterija. Japan i Južna Koreja nadmašuju Kinu po broju patenata prijavljenih u Zavodu za patente Sjedinjenih Država, ali to nije reprezentativno da imaju više inovacija. Umesto toga, to sugeriše da Japan i Južna Koreja žele da plasiraju svoje tehnologije na međunarodnom tržištu.SAD i Azija su jasni lideri u pogledu iznosa finansiranja, broja poslova i broja relevantnih patenata, ali drugi regioni imaju značajne inicijative u inovacijama baterija.Evropska inicijativa Batteri 2030+ ima viziju stvaranja održivih baterija koje će „obezbediti evropskoj industriji disruptivne tehnologije i konkurentsku prednost u celom lancu vrednosti baterija i omogućiti Evropi da dostigne ciljeve klimatski neutralnog društva predviđene Evropskim zelenim dogovorom .” Pokrenut 2020. godine, deo je inicijative Evropske komisije od 272 miliona evra za unapređenje i ubrzanje istraživanja i proizvodnje baterija.U narednim godinama, takvi programi mogu dovesti do toga da Evropa prijavi mnogo veći broj patenata za baterije i veće runde finansiranja.
Sjedinjene Američke Države su 2020. godine proizvele više nafte nego što su uspele da potrše, piše Axios. Potrošnja i proizvodnja tog energenta u SAD ostale su u ravnoteži i tokom prošle godine, što navodi na zaključak da je najveća svetska ekonomija konačno postala energetski nezavisna.Procene se zasnivaju na podacima američke državne Agencije za informacije u energetici.Kako se podseća, američki političari su decenijama govorili o tome kako SAD treba da postignu energetsku nezavisnost, pa je izgledalo da je taj cilj nemoguće postići.Cilj je naravno, da SAD može da proizvode dovoljno energenata kako bi se obezbedilo dovoljno nafte i struje za domaće potrebe, bez oslanjanja na njihov uvoz.Poskupljenje nafte 2022. godine imalo je potpuno drugačiji uticaj na američku ekonomiju, kao i na odnose sa Rusojom i zemljama Bliskog istoka, nego u prethodnim vremenima kada su rasle cene energenata.U prošlosti, kada bi nafte poskupela, to bi na američku ekonomiju mnogo direktnije uticalo , jer je mnogo novca bilo potrebno za uvoz energenata.Saudijska Arabija povećava proizvodnju nafte zbog oporavka cenaCene gasa Evropi se stabilizuje, u Americi nastavlja da pada U poslednjig 15 godina, kada se razvila eksploatacija uljnih i gasnih škriljaca u poslednjih 15 godina, stvari su se preokrenule. Veće cene goriva ugrožavaju potrošače i industriju, ali domaći proizvođači energije i njihovi radnici profitiraju.Veće cene nafte više ne smanjuju bruto-domaći proizvod (BDP) u SAD, ali pomeraju izvor njegovog. Dobitnici su države poznate po proizvodnji nafte Teksas i Severna Dakote, a gubitnici Masačusets i Severna Karolina.SAD su 2010. godine uvozile 9,4 miliona barela nafte dnevno više nego što su izvozile. Deset godina kasnije SAD su imale 650.000 barela više nafte, nego što im je potrebno za proizvodnju, a 2021. ta trgovina je bila prilično uravnotežena.U prvih 10 meseci prošlem godine SAD su 51 odsto nafte uvezle iz Kanade, a osam odsto je stiglo iz Persijskog zaliva.Poređenja radi, iz zalivskih država SAD su 2008. godine uvozile 30 odsto nafte. Kako se ocenjuje, eventualna ruska invazija Ukrajine i prekidi u snabdevanju energentima, sada bi imali daleko manji uticaj na SAD, nego ranije.
Rusko ministarstvo finansija predložilo je legalizaciju razmene kriptovaluta u ruske rublje, prenosi Breakingthenews. Ne tako davno, tokom januara, u toj zemlji se razmišljalo o zabrani kriptovaluta.Ideja da se kriptovalute u Rusiji zabrane, kako se podseća, brzo je odbačena, a nova ideja o njihovoj legalizaciji objašnjava se činjenicom da se milioni ruskih građana bare njihovim rudarenjem.Zbog toga je zabrana te aktivnosti nemoguća, objasnio ruski ministar finansija Anton Siluanov.Kabinet ministara je odlučio da dozvoli razmjenu kriptovaluta, pod strogim propisima koji tek treba da budu usvojeni.Kada je Ruska centralna banka predložila sada već odbačenu ideju o zabrani korišćenja i rudarenja kriptovaluta, kao razlog za to je navela pretnje za finansijsku stabilnost, dobrobit građana i suverenitet monetarne politike.Srbija je pre godinu dana usvojila Zakon o digitalnoj imovini, kojim se definiše oblast digitalne imovine u koju spadaju i kriptovalute. Među takozvanim, crypto/blockchain prijateljskim evropskim državama, kako je tada pisala Netokracija, izdvajaju se Švajcarska, Estonija, Kipar i Malta.KINESKA CENTRALNA BANKA: SVE AKTIVNOSTI VEZANE ZA KRIPTOVALUTE SU ILEGALNERusija predlaže zabranu kriptovaluta
Od 2023. godine na deklaracijama prehrambrenih proizvoda će morati da se navodi i poreklo glavnog sastojka, propisano je izmenama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane koje je doneo ministar poljoprivrede.Prema dosadašnjim propisima, proizvođač je bio dužan da na deklaraciji napiše zemlju porekla hrane, ali se novim izmenama precizira da je potrebno navesti i zemlju porekla glavnog sastojka ukoliko se ona razlikuje od porekla proizvoda.Šta jedemo: Med od šećera, a zlatiborski kajmak iz Čačka Glavni sastojak je sastojak ili sastojci hrane koji čine više od polovine te hrane ili koje potrošači obično dovode u vezi sa nazivom hrane, piše u izmenjenom pravilniku.Odredbe koje se tiču navođenja porekla glavnog sastojka ne primenjuje se na oznake geografskog porekla koje su uređene poisebnim zakonom kao ni na one koji se uređuju zakonom o jakim alkoholnim pićima.
Neregistrovani promet tekstilne robe u Srbiji, koja se uvozi iz Kine i prodaje se na crnom tržištu, iznosi više od 500 miliona evra godišnje, rekao je Predrag Mitrović, profesor ekonomije na prezentaciji analize „Potencijalni efekti suzbijanja korupcije i sive ekonomije na rasterećenje fiskalnih obaveza privrednika i preduzetnika u Srbiji“.Prema njegovoj oceni kad bi se obuzdala siva ekonomija bilo bi dovoljno novca da kompletno zdravstveno osiguranje za svakog građanina bude besplatno i da se značajno smanje porezi i doprinosi na zarade. "U sektoru autobuskog prevoza putnika utaji se oko 80 miliona evra godišnje. U ugostiteljstvu godišnje se utaji oko 300 miliona evra godišnje. Na buvljim pijacama promet neregistrovane robe iznosi mesečno oko 20 miliona evra, što je godišnje oko 200 miliona evra. I u drugim sektorima analizirali smo utaju poreza, na primer u turizmu turističke agencije prodaju aranžmane u gotovini bez evidentiranja prometa, zatim u sektoru obezbeđenja i u sektoru čišćenja i održavanja objekata”, rekao je Mitrović na konferenciji Uslovi poslovanja domaćih privrednika", u organizaciji Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.Govoreći o tekstilnoj robi koja se uvozi iz Kine i prodaje na crnom tržištu i ko je odgovoran za ulazak te robe na tržište Srbije, Mitrović je ocenio da je odgovorna Uprava Carina koja ne radi svoj posao na adekvatan način."Ne plaćaju se porezi i carine jer su na funkcijama ljudi koji su slepi poslušnici i nalaze se u sistemu organizovanog kriminala, rade po nalogu određenih instanci vlasti. U poslednjih deset godina vrednost robe na buvljim pijacama na koju nije evidentiran porez ni carina iznosi oko 10 milijardi evra", rekao je Mitrović.Takođe, analizirana je, prema njegovim rečima, neregistrovana trgovina preko interneta koja iznosi godišnje, nekoliko destina milijardi dinara.Mitrović je podsetio i na nenamensko trošenje lokalnih samouprava u Srbiji i da je u periodu od sedam godina, od 2008. do 2014. nenamenski potrošeno 59 milijardi evra, što je državni revizor potvrdio.“Nastavljeno je sa nenamenskim trošenjem i dalje u lokalnim samoupravama. Pokrenuto je više od hiljadu prekršajnih i krivičnih prijava, male kazne su platili sitni činovnicia, ali nikad nisu afere u lokalnim samoupravama procesuirane do kraja i niko nije odgovarao. Kada bismo jedan deo nelegalnih radnji uspeli da sprečimo bilo bi dovoljno da se rasterete privrednici i građani Srbije”, rekao je on.
Ukupna inflacija će u prva dva meseca 2022. godine blago porasti, da bi se u martu vratila blizu decembarskog nivoa, piše u februarskom izveštaju Narodne banke Srbije (NBS).Na dalji "blagi rast" međugodišnje inflacije u prvom kvartalu odraziće se povećani troškovi u proizvodnji prerađene hrane, a u manjoj meri i rast bazne inflacije, što će biti ublaženo izlaskom prošlogodišnjeg rasta cena naftnih derivata i električne energije iz međugodišnjeg obračuna. Od drugog tromesečja NBS očekuje da će inflacija usporiti, a da će krajem godine biti u rasponu 3,5-4 odsto. "Usporavanju inflacije će najpre doprineti izlazak prošlogodišnjih poskupljenja naftnih derivata iz međugodišnje inflacije, dok bi sredinom godine dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo da rezultira sniženjem cena voća i povrća i sirovina u proizvodnji prerađene hrane sa sadašnjih visokih nivoa". NBS i dalje očekuje pad inflacije od drugog tromesečjaNajsnažniji doprinos padu inflacije u tekućoj godini trebalo bi da ima kretanje cena voća i povrća. Te cene se, nakon snažnog rasta u protekloj godini usled suše i visokih letnjih temperatura, nalaze na izuzetno visokom nivou, navodi NBS. U novoj poljoprivrednoj sezoni, ako ona bude prosečna, trebalo bi da voće i povrće pojeftini. Neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i dalje u najvećoj meri potiče iz međunarodnog okruženja - dužina trajanja zastoja u globalnim lancima snabdevanja, globalni privrednog rasta, kretanje svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i energenata.Inflacija se u decembru popela na 7,9 odstoKada se radi o rizicima iz domaćeg okruženja oni se u najvećoj meri odnose na novu poljoprivrednu sezonu, a u manjoj meri i na dinamiku domaće tražnje i kretanje regulisanih cena.Inflacija je tokom četvrtog tromesečja nastavila da se kreće uzlaznom putanjom i u decembru je iznosila 7,9 odsto. U odnosu na prethodnu projekciju, NBS očekuje da će se inflacija u toku ove godine kretati na nešto višem nivou. Na to je uticao veći rast potrošačkih cena od očekivanog u poslednjem kvartalu 2021, pre svega cena prerađene hrane."Veća projektovana inflacija rezultat je i viših pretpostavljenih svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i drugih troškova u proizvodnji hrane koji su viši nego u prethodnoj projekciji (posebno poskupljenje mineralnih đubriva), što podiže projekciju prehrambene inflacije (bez voća i povrća)", piše NBS. U odnosu na prethodnu projekciju, viša je i uvozna inflacija usled i dalje prisutnih globalnih zastoja u snabdevanju i nedostatka logističkih kapaciteta, pre svega u glavnim svetskim lukama, što podiže projekciju neprehrambene inflacije.
.jpg){kind=small}
British American Tobacco (BAT), multinacionalna duvanska kompanija, koja je jedan od najvećih i najupešnijih stranih investitora u Srbiji, objavila je globalne finansijske rezultate poslovanja za 2021...
Da li ste nekada čuli za "državni sir"? Oko 1,4 milijardi funti ovog mlečnog proizvoda skladišteno je u pećini u Misuriju u Sjedinjenim Američkim Državama, piše Desert.com.SAD imaju najveće domaće rezerve sira različitih vrsta, uključujući američki i švajcarski i čedar, pisao je Vašington post.Zašto američka Vlada ima toliko zalihe sira?Sve je počelo sedamdesetih godina obećanjem tadašnjeg predsednika Džimi Kartera. Karter je hteo da podigne cenu mleka, ali Vlada nije mogla jednostavno da ga kupi i skladišti pa je počela da kupuje onoliko sira koliko su ljudi hteli da prodaju, pisao je Pacific Standard Magazine.Međutim farmeri su počeli da proizvode previše sira, pa se postavilo pitanje pitanje: Šta će vlada sa svim tim čedarom? Kako bi rešio problem predsednik SAD Ronald Regan pokrenuo je programe pomoći i hreni kako bi raspodelio 30 miliona funti sira."Ljudi o programima pomoći u hrani govore kao da su ti programi pravljeni da pomognu siromašnim ljudima", poručio je profesor agroekonomije na Korenl univerzitetu Endru Novakovic. Novaković, međutim, objašnjava da je veći deo od velikih programa pomoći u hrani bila ideja koja je proistekla iz poljoprivrede, jer je država imala previše nečega. Tokom devedesetih Vlada je počela da sklapa dogovre sa fast fud restoranima kako bi pomogla da se preda višak sira.Formiran je i Nacionalni odbor za promociju mlečnih proizvoda koji je pokrenuo kampanje kao što je "Imate mleko?" i stavio na menije restorana niz popularnih stavki kao što je pica sa sedam sireva u restoranu Domino's, piše, WBUR.Oko 1,4 milijardi funti sira i dalje postoji u hladnjačama, ali nije u potpusnosti u vlasništvu vlade, već i privatnih kompanija. Problem prevelika proizvodnja sira nastavljao se iz godine u godinu, uz manju potrošnju mlečnih proizvoda. Vlada je opet 2016. godine ponudila da kupi sir z vrednosti od 20 miliona dolara, pisao je Vox.Ministarstvo poljoprivrede nije prestalo sa kupovinom. U avgustu prošle godine, agencoja je objavila program nabavke sira kako bi kupula mocarelu, za potrebe programa nacionalnog školskog ručka i druge savezne programe pomoći u hrani.Prema pisanju Gardijana, očekuje se da američki proizvođači mleka nastaviti da traže načine da se otarase viška sira, s obzirom na pad potražnje i rast veganstva i održive ishrane.
Francuski proizvođač automobila Reno (Renault) saopštio je da je prošle godine ostvario pozitivan poslovni rezultat i premašio očekivanja, prenosi Rojters. Profitabilno poslovanje kako se navodi, rezultat je velikog restrukturisanja koje je sprovela ta kompanija.Renault je u savezu sa japanskim Nisanom (Nissan) i Micubišijem (Mitsubishi) i saopštio je da je njegov udeo u neto dobiti te grupacije 888 miliona evra.Analitičari u anketi Refinitive previđali su da će taj udeo iznositi 818,7 miliona evra.Neto dobit dolazi nakon ogromnog gubitka od 8,01 milijardu evra 2020. godine i gubitka od 141 milion evra u 2019. godini.Kompanija je kako se navodi morala da smanji fiksne troškove i fokusira se na proizvodnju svojih najprofitabilnijih modela, kao i na svoja najvažnija tržišta.Hrvatska ekološka vozila subvencioniše sa 14 miliona evraReno i Nisan pregovaraju da ožive dogovor sa Fijatom Pre toga, tokom dve uzastopne godine kompanija je kako se dodaje trpela gubitke zbog pandemije i nedostatka čipova na globalnoim tržištu.Problem sa nedostatkom čipova napravio je velike probleme u automobilskoj industriji, jer se zbog manje proizvodnje tokom pandemije, kasnije pojavila velika tražnja za njima, a fabrike nisu mogle da zadovolje želje narućilaca.U toj kompaniji dodaju kako da su prošle godine zabilježili pozitivan novčani tok od 1,6 milijardi evra te da je plan smanjenja troškova dovršen godinu dana pre roka.
Više od 40 odsto primalaca stranih direktnih investicija (SDI) se loše rangira na poslednjem indeksu percepcije korupcije koje objavljuje Transparensi internešenel, prenosi FDI...
OTKRIVAMO ko će koliko zaraditi, ko je u rukovodstvu.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
