Najnovije

Svet

Socijalni klimatski fond EU, korist ili šteta u zelenoj traniziciji?

Evropska komisija je predložila osnivanje „fonda za socijalnu klimu“ kojim bi se potpomoglo da najugroženija domaćinstva budu uključena u zelenu tranziciju. Ovaj predlog nije naišao na pozitivne reakcije kod istraživača i članova Evropskog parlamenta.Fond je kritikovan zbog toga što ne bi ispunio ono što je potrebno za podršku najsiromašnijim evropskim domaćinstvima. Očekuje se da će novac doći iz odvojenog predloga za uvođenje tržišta ugljenika za drumski transport i zgrade, za koje kritičari kažu da rizikuje da podstakne energetsko siromaštvo.Prema istraživačkom centru “Jackues Delors”, druga šema trgovine emisijama goriva(ETS) za transport i grejanje rizikuje da pogorša društvene izazove povezane sa energetskom tranzicijom.Veći računi za energiju prouzrokovani cenom ugljenika mogli bi imati značajne društvene posledice za evropske porodice u zamenu za samo ograničene koristi od dekarbonizacije, upozorava istraživački centar u radu istraživača Kamil Defard.Prema njenim rečima Fond neće biti dovoljan da ublaži negativne efekte ETS, što može dovesti do društvenih nemira. Smatra da bi ovaj predlog trebao da bude “zakopan”.Evropska komisija bi trebalo da odvoji Fond od drugog ETS-a i da za finansiranje Fonda treba da se korist dodatni prihodi provobitnog ETS koji su bili daleko veći od očekivanog ove godine, rekla je Defard u razgovoru za EURACTIV.Slične kritike stigle su i iz zemalja EU, poput Poljske, čije je protivljenje toj ideji samo ojačalo otkako je kriza cena energije pogodila evropske potrošače u jesen.Stvaranje posebnog ETS-a za transport i grejanje za zgrade „moglo bi dovesti do daljeg značajnog povećanja cena energije, posebno u zemljama u kojima se veliki procenat domaćinstava oslanja na kotlove na ugalj“, upozorio je poljski ministar klime i životne sredine Adam Giburže-Četvertinjski .Evropska komisija je jasno stavila do znanja da će fond za socijalnu klimu ostati povezan sa ETS-om.„Kroz novi socijalni klimatski fond, Komisija će obezbediti 72,2 milijarde evra u tekućim cenama za period 2025-2032 u budžetu EU, koristeći u principu odsto dodatnih prihoda od proširenja ETS-a. Predlog je da se ovo kombinuje sa nacionalnim doprinosima od najmanje 50%. To bi omogućilo Fondu da mobiliše 144,4 milijarde evra za socijalno pravednu tranziciju“, objasnili su Komisije.Ali količina novca na raspolaganju je takođe predmet kritike. Čak i izostavljajući kontroverznu vezu sa drugim ETS, fond za socijalnu klimu će doći prekasno i neće obezbediti dovoljno novca za okončanje energetskog siromaštva u Evropi, smatra Kornelija Ernst, nemačka poslanica u Evropskom parlamentu za levicu.Ernest navodi da 72 milijarde za Fond koje bi trebale da budu raspoređene tokom sedam godina počevši od 2025 godine, predstavljaju konzervativan potez. Dodaje da im(Evropi) treba raniji očetak i da novac nije dovoljan.

Svet

Kinezi izgradili najveći vetropark u Hrvatskoj

Kineska kompanija Norinco završila je izgradnju vetroparka Senj, trenutno najjače vetroelektrane u Hrvatskoj, preneo je portal Nacional.hr. Reč je drugoj najvećoj kineskoj investiciji u toj zemlji, nakon izgradnje mosta na poluostrvu Pelješac. Vetroelektrana Senj instalisane snage 156 megavata (MW) nalazi se na obali Jadranskog mora. Investicija u elektranu prvo je procenjena na 180 miliona, ali je na kraju dostigla 230 miliona evra.Vetroturbine su postavljene u vetrovitom području iznad Senja, grada poznatog po buri i velikoj snazi vetra u širem području.  Puštanju u prbni rad prisustvovao je i bivši predsednik Hrvatske, Stjepan Mesić, poznati promoter hrvatskog izvoza u Kinu.Izgradnja Vetroelektrane Senj koja ima 39 vetroturbina počela je pre tri godine. Prve četiri turbine su puštene u probni rad, dok će ostale biti puštane u probni rad u narednih šest meseci.Srbija planira dve nove velike hidroelektrane, Đerdap 3 i BistricuKompanija iz Osla investira u vetroparkove u Srbiji Vetropark se prostire na 65 kvadratnih kilometara. Pored vetroturbina projekat obuhvata i pomoćnu opremu, prateće stubove, novu buster stanicu, izgradnju i rekonstrukciju dalekovoda.Procenjena godišnja proizvodnja vetroparka je oko 538 GWh. Kako prenosi Nacional, Norinco je zainteresovan i za gradnju solarnih elektrana u blizini Zadra, koji je južno od Senja, na nekih 120 kilometara.Do završetka vetroparka Senj, najveća elektrana za proizvodnju energije iz vetra bio je Korlat, snage 58 MW. Inače, vetroelektrana Krš-Pađene, sange 142 MW, je u probnom radu.Prva najveća kineska investicija u Hrvatskoj, most koji spaja teritoriju Hrvatske sa ostrvom Pelješac i obilaženje bosanskog obezbeđuje nesmetan, koštala je više od 500 miliona evra.

Srbija

U Srbiji prošle godine zabeleženo najmanje 22 femicida

Podaci o nasilju nad ženama govore o tome da je za rešavanje tog društvenog problema potrebno ozbiljno angažovanje institucija. To poručuju aktivisti i predstavnici civilnog sektora, povodom 25. novembra, kada se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.ustanovljen od strane Ujedinjenih nacija.U Srbiji su tokom 2020. godine najmanje 22 žene preminule nasilnom smrću koju je izazvao partner ili drugi član porodice, a u još pet slučajeva postoji sumnja da se radi o femicidu, rodno zasnovanom ubistvu.  Od osam ubistava žena u prvoj polovini 2021. godine, prema rečima Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Brankice Janković, jedna sedmina prijavila je nasilje pre ubistva."Nasilje nad ženama je ekstremni oblik kršenja ljudskih prava koji se ne sme tolerisati. Osim zaštite od nasilja i efikasne primene, od ključne važnosti je unapređivanje rodne ravnopravnosti. Promovisanje rodne ravnopravnosti je od suštinskog značaja za brže postizanje održivog razvoja", kaže Ivona Gvozdenović iz Fondacije Ana i Vlade Divac.Država plaća terapeute za nasilnike, ali ne i Sigurne kuće za žrtvePorodica u doba pandemije: Kad dom ne znači sigurnost Ona podseća da se Agеnda za održivi razvoj do 2030, koju su usvojile Ujedinjene nacije 2015. godine zalaže se za ukidanje svih oblika diskriminacije žena i devojčica, okončanjе nasilja, jednaka vlasnička prava i naknade za rad, vrednovanje neplaćenog staranja i rada, pravo na odluke koje se tiču njihovog tela i pravo žena da jednako učеstvuju u javnom životu. "Da bi se situacija unapredila od presudne  važnosti jeda se razmotri šta je sve potrebno uraditi i da se obezbede uslovi da se Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Strategija efikasno sprovode", objašnjava Nataša Vučković, izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju.Dodaje se da studijska analiza "Rodna ravnopravnost u kontekstu održivog razvoja i rešenja sadržanih u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti" autorke Marijane Pajvančić ukazuje na ključne novine koje donosi Zakon o rodnoj ravnopravnosti i na mehanizme koje tek treba razviti.Kako da ne postanemo žrtve?Zašto smo nemi posmatrači nasilja i šta nam je činiti? Prema podacima Ujedinjenih nacija iz 2019. godine, svakog dana oko 137 žena širom sveta ubije partner ili član porodice. To znači da ukupno 50.000 žena godišnje ubiju ljudi koje poznaju i kojima bi trebalo da mogu da veruju.Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama zvanično je prihvaćen od strane Ujedinjenih nacija 1990. godine. Od tada, vlade i humanitarne organizacije širom sveta obeležavaju ovaj datum pozivajući sve društvene aktere da se uključe u aktivnosti čiji je cilj eliminacija nasilja nad ženama.

Srbija

Srbija u Dubaiju predstavlja svoju tursitičku ponudu

Posetioci Svetske izložbe 2020. u Dubaiu u paviljonu Srbije upoznaće vinčansku kulturu, Nikolu Teslu i Mihajla Pupina, kao i velike sportiste, kažu predstavnici Privredne komore Srbije (PKS). Srbija se na višemesečnoj izložbi u nedelji promocije turizma i putovanja predstavlja prirodnim bogatstvima, geografskim položajem, festivalima, kultom dobrih domaćina i bogatim noćnim životom."U nedelji koja promoviše putovanja i turističku industriju, očekujemo potpisivanje nekoliko zvaničnih protokola između institucija Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), koji treba da unaprede saradnju", kaže Tijana Maljković, sekretarka Udruženja za turizam Privredne komore Srbije.Za mesec i po dana izložbe, kako se naglašava, paviljon Srbije u Dubaiu posetilo je preko 255.000 ljudi. Turistička organizacija Srbije kako se dodaje priprema bogat promotivni program i nakon njihove prezentacije, biće organizovan zajednički poslovni susret sa turoperatorima iz Emirata i iz dalekih prekookeanskih tržišta.Kroz promociju turizma i kulture Srbija može privući sve veći broj investitora, posetilaca, kongresa kao i veliki broj sportskih i kulturnih događaja koji donose veliku zaradu i privredi i državi, napominje Maljković.Dubai uveo mesečne dozvole za alkoholP&O Ports Dubai na korak do preuzimanja Luke Novi Sad "Prijavite se, budite ponosni član naše delegacije, predstavnik odabrane turističke privrede koja će predstavljati tu granu celom svetu u nedelji turizma, ubeležite nove poslovne pobede, ali i posetite izložbu koja će promeniti vaš pogled na svet, perspektivu promocije i frekvenciju poslovanja", poručila je predstavnica PKS.Pod sloganom 'Povezivanje umova, stvaranje budućnosti' u petoj tematskoj nedelji očekuje se da se turistička industrija pokaže kroz nove tehnologije, novi način putovanja i povezivanja nakon pandemije.Za privrednike koji učestvuju na izložbi obezbeđene su besplatne karte na čarter letu Beograd-Dubai-Beograd, besplatni lokalni transferi, hotelski smeštaj po povlašćenim cenama, kao i besplatno korišćenje Haba Srbije u slobodnoj zoni Dubai South. Svetska izložba Ekspo 2020 Dubai trajaće do 31. marta 2022. godine. 

Srbija

„Vazduh u Srbiji je 50 odsto gori nego u najgorim zemljama Evrope“

Vazduh u Srbiji je 50 odsto gori nego u zemljama u sa najgorim kvalitetom vazduha u Evropi. Beograd nije najviše zagađen grad u Srbiji, jer se u mnogim mestima zagađenje ne meri ili se ne meri ono što treba, poručeno je na tribini aerozagađenje Centara za lokalnu samoupravu (CLS). Profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević rekao je da Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija imaju najgori kvalitet vazduha u Evropi."Vazduh u Srbiji je 50 odsto gori nego u najgorim zemljama Evrope, kada pričamo o kvalitetu vazduha", rekao je on. On navodi da su jedan od glavnih uzroka zagađenja u Srbiji velika postrojenja i termoenergetski sektor koji nema sisteme za kontorlisanu emisiju odgovarajućih zagađujućih materija. "U Srbiji je 2.500 prerano umrlih zbog zagađenja vazduha koje  može direktno da se poveže sa izvorima iz termoenergetskih sektora", rekao je Đurđević.Đurđević rekao je da je neophodna permanentna vrsta fokusa na mere i njihovu implementaciju. "Neke (mere) su toliko glomazne i velike da ne mogu da prolaze neprimećeno, kao što su sistemi odsumporavanje na termeolektani, to su su veliki projekti, njihovo planiranje mora da se vidi u budžetu Srbije, u aktivnostima ministarstava, pokretanju projekata, podizanju kredita za sufinasiranje", rekao je on. On navodi da je poboljšanje kvaliteta vazduha pitanje koje će sigurno biti rešeno u budućnosti, jer Srbija ne može toliko da odskače od nečega što je svetski standard. "Osnovno pitanje je da li ćemo taj bolji vazduh da dočekamo za 10-15 godina ili za pet godina", rekao je on. Zagađenje vazduha povezano sa većim stopama smrtnosti od koronavirusaMilenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže da prema proceni Svetske zdravstvene organizacije čak 9500 ljudi prerano izgubi život kao poseldica aerozagađenja. "To nisu ljudi koji imaju ime i prezime, zato što je to posledica dugotrajnog izlaganja i naravno da je to statistički procenat od broja umrlih", rekao je on. On je rekao da je u ovoj godini u Valjevu do sada bilo 122 dana sa prekoračenjam PM 10 čestica, a da je prošle godine taj grad imao 147 dana sa prekoračenjem PM10 čestica. U Novom Pazaru je, dodaje, do sada bilo 120 dana. "Imamo osam dana u novembru i 31 dan u decembru gde se zbog standardne situacije sa meteorologijom i grejanja očekuje drastično povećanje i maksimumi pojavljivanja broja dana", rekao je Jovanović. On navodi da proces upravljanja kvalitetom vazduha jeste dugotrajan, da su mere dugotrajne i skupe, ali da su jeftinije od posledica. "Beograd u Srbiji nije najviše zagađen grad, on je možda neki sedmi-osmi jer u mnogim mestima ne merimo ili ne merimo ono što treba. Vranje ima prvu kategoriju kvaliteta vazduha, to je laž, jer nemaju merenja PM čestica", rekao je Jovanović. "Zagađenje vazduha alarmantno, nadležni ne poštuju zakonske obaveze"Predsednik Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović rekao je da se svakog oktobra, novembra privremeno zainteresujemo za temu životne sredine i vazduha, a onda se u narednim mesecima naviknemo da je situacija loša. "Naš predlog je da u buduće napravimo mehanizam gde će CLS da identifikuje ključne probleme na kojim možemo da počnemo rad odmah, i onda ćemo mesečno izveštavati javnost da li se radi nešto na tome", rekao je Jovanović i dodao da će se mesečni izveštaj praviti od decembra. Prema njegovim rečima, insistiraće se na ukidanju toplotnih izvora na mazut i lignit u sistemu beogradskih elektrana i u javnim ustanovama u Beogradu, na smanjenju emisija u termoenergetskom sektoru."Prva mera na kojoj ćemo insistirati je intenzivna zamena energetnata i grejnih tela kod individualnih ložišta, samo u Beogradu je 200 hiljada dimnjaka, naši ljudi se iz ekonomskih razloga, ali i neznanja greju na valažna drva i lignit", rekao je Jovanović. 

Svet

Poznati kozmetički brend gasi društvene mreže

Kozmetički brend Laš kozmetiks(Lush Cosmetics) najavio je da će u petak 26 novembra deaktivirati svoje naloge na Fejsbuku, Instagramu, TikToku i Snepčetu kako bi skrenuli pažnju na to kako te platforme utiču negativno na mentalno zdravlje ljudi.Kompanija je najavila da će ostati van tih kanala društvenih medija širom sveta sve dok platforme ne obezbede bezbednije okruženje za svoje korisnike.Brend koji favorizuju milenijalci i generacija Z ostaće bez oko 660 hiljada pratilaca na Instagramu i više od milion pratilaca na Fejsbuku, dok će ostati aktivan na Jutjubu i Tviteru.Ovo nije prvi pokušaj Laša da napusti društvene mreže. Kompanija je napravila sličan potez sa svojim nalozima u Velikoj Britaniji 2019. godine rekavši da su „umorni od borbe sa algoritmima“ i žele da budu direktno u kontaktu sa svojim klijentima.Međutim, najnoviji napor se dešava u vreme kada su kompanije koje su vlasnici društvenih medija pod još intenzivnijim nadzorom o tome kako njihove platforme mogu doprineti problemima mentalnog i fizičkog zdravlja, posebno među mlađim generacijama, prenosi CNN.Kompanija je poznata po društveno-odgovornom aktivnostima, pored toga što ne testira svoje proizvode na životinjama (Cruelty free), učestvovala je ekološkim i društvene akcijama, kao što su Black Lives Matter ili ekološka održivost i borba protiv seče šuma. 

Srbija

Prodaje se imovina pančevačke Azotare

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju nepokretne i pokretne imovine stečajnog dužnika HIP Azotara iz Pančeva. Imovina nekad najvećeg proizvođača mineralnih đubriva u Srbiji i jedninog proizvođača amonijaka prodaje se za 51,4 milion dinara.Od imovine Azotare ponuđeni su proizvodno poslovni objekti hemijske industrije, garaže, skladišta, parkinzi, auto-vaga i kolska vaga.Ovo je prva prodaja stečajne mase, a javno nadmetanje biće održano 22. decembra 2021. godine.Azotara je bila u stečaju od 2018. godine. Na prethodne dve neuspešne prodaje bila nuđena je po početnim cenama od 5,8 i 2,3 milijarde dinara.Azotara je u stečaj otišla kao najveći proizvođač mineralnih đubriva u Srbiji i jedini proizvođač amonijaka.Bez konkurencije: U Srbiji radi samo jedan proizvođač mineralnih đubrivaSpecijalna luka Pančevo postala državna imovina

Srbija

Vladimir Marinković (Sunce Marinković): Subvencije podigle potražnju za PVC stolarijom

Subvencije države za zamenu stolarije dodatno su povećale potražnju za PVC stolarijom i očekujemo da će to biti trend i u narednim godinama, kaže Vladimir Marinković, generalni direktor kragujevačke firme Sunce Marinković, koja je poznata u industriji proizvodnje energetski efikasne aluminijumske i PVC stolarije.“U svim gradovima u kojima smo konkurisali naša porodična kompanija izabrana je u grupu kvalifikovanih proizvođača energetski-efikasne stolarije, za koju građani mogu da dobiju subvencije”, kaže direktor ove porodične firme koja proizvede i proda godišnje više od 30.000 prozora, vrata i kliznih sistema u raznim bojama i dekorima drveta, uz dodatne proizvode, kao što su roletne i komarnici. Osim na domaćem, stolariju prodaju na stranim tržištima: u Nemačku, Austriju, Francusku, Australiju, Norvešku.Dobavljači materijala od kojih se prave aluminijumski i PVC prozori i vrata su u više navrata ove godine povećavali cene. “Neka poskupljenja su bila i dvocifrena. To se odnosi na sve proizvode od aluminijuma, PVC-a, čelika i stakla. Kad se doda cene energenata, vrednost radne snage, kao i prateći troškovi, jasno je zašto su neki proizvodi skuplji i do 30 odsto u odnosu na ovaj period prošle godine”, kaže Marinković. Osim toga, većina drugih proizvođača iz branše se žali na kašnjenja, ograničenja u poručivanju i nekompletne isporuke. Prilikom izbora dobavljača, imali smo sreće, pre svega, mislim na naše proizvođače PVC profila i okova, tako da smo vrlo malo osetili nedostatak sirovina na tržištu, kaže Marinković. “Mnogo bi nam značilo da se cene na tržištu stabilizuju u toku sledeće godine. Međutim, sva je prilika da nas ovako turbulentne cene očekuju u narednih tri do pet godina”, ocenjuje on. Pogled sa prozoraZahvaljujući arhitektama prozori i vrata nisu više isključivo u beloj boji. Zapadni trendovi, prema njegovim rečima, polako dolaze i na domaće tržište.“Stolarija u raznim dekorima drveta sa što većim staklenim površinama i sa energetski efikasnim staklima je nešto što za našu firmu predstavlja već standardni program. Ako pričamo o ukusima, meni je lično drago da se kupci prilikom sanacije objekata i renoviranja stanova trude da primene minimalni industrijski dizajn”, kaže Marinković. Iako u povoju, digitalizacija korišćenja stolarije, kako on kaže, putem senzora i raznih aplikacija predstavlja trend koji neizbežno dolazi i na Balkan.Zanimljivo je da je ova porodična firma osnovana 1929. godine kao mala porodična zanatska radnja za izradu bravarije i osnivač Aleksandar Marinković bio je poznat bravar. Po simbolu Sunca koji je postavljen na „kamenom mostu“ u centru Kragujevca, a koji je iskovan u radionici „Marinković“ kompanija je dobila ime.

Svet

EU ograničava onlajn oglašavanje političara

EU želi da natera one poput Fejsbuka i Gugla da otkriju kako ciljaju ljude političkim oglašavanjem, dok pokušava da osvetli mračni svet onlajn kampanja.Nacrt novog zakona, u koji je uvideo Fajnenšel tajms, sugeriše da tehnološke kompanije treba da obelodane broj ljudi na koje cilja politička reklama, koliko dugo oglas traje i metode koje koriste da izaberu ko će ga videti.U dokumentu se upozorava da je način na koji su velike internet kompanije koristile podatke ljudi da ih ciljaju političkim oglasima imao „negativne efekte“ na „njihovu slobodu mišljenja i informisanja, da donose političke odluke i koriste svoja glasačka prava“.Fejsbuk je u SAD zaradio skoro 3 milijarde dolara od maja 2018. od reklama o društvenim pitanjima, izborima ili politici, dok je Gugl zaradio 810 miliona dolara.Iako je političko oglašavanje samo mali deo ukupnih prihoda dve kompanije, bilo je više pritužbi da trenutni sistem dozvoljava političkim partijama da ciljaju birače bez ikakve transparentnosti.Vera Jourova, potpredsednica Evropske komisije za vrednosti i transparentnost, ovog meseca je rekla publici u Lisabonu da je digitalno oglašavanje u političke svrhe „nekontrolisana trka prljavih i neprozirnih metoda“."Moramo da pritisnemo dugme 'uspori', jer je naša demokratija previše dragocena", rekla je ona. „Pravo da se govori ne znači pravo da se dođe.Pravila će naterati političke stranke da označavaju svoje oglase i primorati kompanije koje rade na takozvanim reklamnim poslovima da jasno identifikuju koja politička partija finansira reklamu.Očekuje se da će uredba stupiti na snagu pre kraja sadašnjeg Evropskog parlamenta 2024. Pooštrena pravila će takođe primorati korisnike na Tviteru da identifikuju svakoga ko sponzoriše njihove objave.Kompanije koje krše pravila suočavaju se sa kaznom do 5 odsto prometa u skladu sa pravilima privatnosti koja važe u bloku, kaže se u nacrtu predloga. Izvršenje će biti predato nacionalnim vlastima.Kada se nacrt zakona objavi, o tekstu će se raspravljati između država članica, parlamenta i komisije u „trijalog“ diskusiji.Zabrana načina na koji velike onlajn platforme tretiraju političko oglašavanje deo je šireg pokreta u Briselu koji se bavi moći Big Tech-a.Gugl i Fejsbuk nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar.

Srbija

Građani Srbije uložili 27,5 miliona evra u nekretnine u Crnoj Gori

Od početka godine strani državljani i kompanije su u poslovanje u Crnoj Gori uložili ukupno  599,86 miliona evra. Na prvom mestu se nalaze Rusi sa 95,56 miliona evra, na drugom su Maltežani s istim iznosom kao i na kraju maja, od 70,35 miliona, dok su na trećem mestu Srbi koji su uložili 27,53 miliona evra. Ulaganja Srba i Rusa su najvećim delom usmerena na kupovinu nekretnina. Prema podacima Centralne banke, u Crnoj Gori postoji trend rasta ulaganja u nekretnine, a ove godine je zabeleženo najveće ulaganje u nekretnine na godišnjem nivou još od 2014. godine, piše Poslovni.hr, a prenosi Biznis.rsOd skro 185 miliona koliko su stranci uložili u nekretnine, građani Rusije su dali najviše novca, skoro 38 miliona. Poredeći ovu i prošlu godinu, ulaganja su porasla za  93,07 miliona, dok su u poređenju sa 2019. godinom manja za 63,18 miliona evra.Građani Nemačke uložili oko 18 miliona evra u nekretnine, dok ulaganja iz SAD i Švajcarske iznose 12,8, odnosno 11,18 miliona evra. Između tri i šest miliona evra za nekretnine dali su građani Velike Britanije, Turske, Ukrajine, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Poljske, Češke, Belgije i Austrije.

Srbija

Kuda ide otpad od kovida?

Zemlja znanja, uz podršku The Balkan Trust for Democracy (BTD) i Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu Vas poziva na forum Kuda ide otpad od kovida, četvrtak, 25. novembar 2021. u 10h.Pratite direktan live strim na YT kanalu Nove ekonomije. LINK za live stream Učesnici: •      Mirjana Todorović, Ministarstvo zaštite životne sredine  • Igor Jezdimirović, udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ • Bojan Sudarev, direktor, Remondis Medison Zrenjanin• Slobodan Tošović, prof. dr Visoke strukovne škole, u penziji   Moderator: Siniša Mitrović, Privredna komora Srbije (PKS) Tema panela:  Medicinski otpad tokom pandemije je nikad vidljiviji u Srbiji. Stručnjaci upozoravaju na neophodnost odgovornog i bezbednog odlaganja, podizanje infrastrukture za prikupljanje, inspekcijski nadzor i najvažnije - finasiranje procesa dobrog upravljanja. Posebno je važan proces javnih i privatnih usluga servisiranje procesa sakupljanja i tretmana od strane operatera i vođenje procesa javnih nabavki. Da li je tretman spaljivanjem najefikasniji  i šta nam potrebno od kapaciteta?

Svet

Gasprom će obezbediti trećinu svetske gasne potrošnje

Ruski holding Gasprom saopštio je da je povećao proizvodnju prirodnog gasa za 15,2% za 58,8 milijardi kubnih metara tokom deset i po meseci ove godine u odnosu na isti period 2020. To će, kako se napominje, podmiriti više od trećine potrošnje gasa u svetu."Više od trećine svetskog postupnog rasta potrošnje gasa biće pokriveno Gaspromovim povećanjem proizvodnje. Kompanija ne samo da podupire pouzdano poslovanje ruskog sektora goriva i energije, već daje i značajan doprinos razvoju globalnog energetskog tržišta", dodaje se u saopštenju.Gasprom napominje da je potrošnja gasa u svetu u porastu. Prema preliminarnim podacima, potrošnja prirodnog gasa u svetu će porasti za 150 milijardi kubnih metara na ukupno 4,2 biliona kubnih metara. Najveći rast tražnje beleži se na glavnim Gaspromovim tržištima, u Rusiji, Kini i Evropi.Gasprom je saopštio da ne planira proizvodnju gasa iz škriljaca koja, kako ističe, negativno utiče na životnu sredinu. Kompanija dodaje da raspolaže dokazanim rezervama gasa na konvencionalnim nalazištima.U Gaspromu smatraju da će gas iz škriljaca steći status 'kontaminiranog' izvora energije, jer će ekološke agende sve više dobijati na značaju. Gas iz šljriljaca proizvodi se korišćenjem metode hidrauličkog lomljenja stena.LETNJE PRIPREME ZA ZIMU: KOLIKO KOŠTA INSTALACIJA GREJANJA NA GAS?Skočila cena gasa u Evropi

2021

SIGN mreža proglasila MK Group za najhumaniju kompaniju

 MK Group je prvi dobitnik regionalne nagrade za korporativnu filantropiju koju je ove godine ustanovila SIGN mreža nezavisnih fondacija jugoistočne Evrope, sa željom da istakne kompanije koje svojim društveno odgovornim aktivnostima prevazilaze granice svoje matične zemlje. Priznanja su uručena u okviru dvodnevne regionalne konferencije „SIGNs of Solidarity and Solutions”, koja je održana u Sarajevu uz podršku Evropske komisije, Balkanskog fonda za demokratiju, Balkanske mreže za razvoj civilnog društva i Nemačkog Maršal fonda iz SAD-a.Iz MK Group su istakli da im je drago što je SIGN mreža prepoznala napore kompanije da lokalne zajednice u kojima posluju širom regiona povežu i dobročinstvom. MK Group u prošloj godini obeleženoj pandemijom izdvojila milion evra za brojne društveno odgovorne aktivnosti i podršku zdravstvenom sistemu. Među njima je i projekat “Za regionalne heroje” u okviru koga su lekarima i medicinskom osoblju u regionu obezbedili besplatan boravak u hotelima ove grupacije. Iz kompanije su naglasili da i ove godine nastavljaju regionalni CSR program i da je upravo u toku realizacija donacija porodilištima u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Sloveniji i Hrvatskoj, kojom pružaju podršku rastu nataliteta i boljim uslovima za trudnice, porodilje i novorođene bebe.U konkurenciji su bile kompanije koje su, svaka u svojoj zemlji, nagrađene nacionalnim CSR priznanjima. MK Group je u Srbiji ove godine dobila prestižnu Virtus nagradu za doprinos korporativnoj filantropiji na nacionalnom nivou koju dodeljuje Trag fondacija, članica SIGN mreže. Žiri u sastavu predstavnika mreže SIGN koju čine Trag fondacija i Catalyst Balkans iz Srbije, Fond za aktivno građanstvo iz Crne Gore, Fondacija Mozaik iz Bosne i Hercegovine, Forum građanskih inicijativa sa Kosova i Horus iz Severne Makedonije, opredelio se da kompanija ponese i regionalno priznanje zahvaljujući strateškom pristupu društvenoj odgovornosti, vrednosti donacija u protekle dve godine, kao i ukupnoj reputaciji grupacije. 

Svet

Zamena polovine javne rasvete u Zagrebu koštaće 42 miliona evra

U Zagrebu se sprovodi rekonstrukcija oko 40 odsto javne rasvete. Rekonstrukcija se sprovodi po modelu javno-privatnog partnerstva u okviru projekta vrednog 318 miliona kuna (42 miliona evra) i predstavlja deo strategije da glavni grad Hrvatske postane pametan grad.Ovim projektom Zagreb želi da želi da poveća energetsku efikasnost sistema, smanji negativan uticaj na klimu, kao i da se pripremi da postane pametan grad (smart city, eng.), navela je Regionalna energetska agencija sjeverozapadne Hrvatske – REGEA, koja je pripremila i operativno izvodi projekat. Realizacijom projekta ostvariće se ušteda u održavanju kao i smanjenju u potrošnji struje oko 75 odsto, odnosno oko 21 gigavat sata godišnje. Rekonstrukcijom javne rasvete doći će i dosmanjenja emisija CO2 za oko 5.000 tona na godišenjem nivou, navela je REGEA.Modernizacija sistema javne rasvete je predviđena po modelu ugovora o energetskom učinku (energy performance contracting – EPC).Po takvom modelu ugovora privatni partner, koji još uvek nije poznat, samostalno projektuje, finansira i izvodi radove na rekonstrukciji javne rasvete i garantuje ostvarenje ugovorenih standarda. Ugovor se sklapa na sedamnaest godina – dve godine su predviđene za projektovanje i izvođenje radova, a petnaest za pružanje usluge javne rasvete, prenosi Balkan Green Energy News.Program zamene dela javne rasvete realizuje se uz pomoć programa Evropska lokalna energetska podrška (ELENA – European Local Energy Assistance) i projekta RePubLEEc.Grad Zegreb realizacijom ovog projekta se neće ni zadužiti, već će doći i do uštede zbog troškova električne energije.Ovakav EPC ugovor garantuje izvršenje i štiti javni novac, jer se u slučajevima neostvarivanja ugovorenih standarda naknada automatski umanjuje na mesečnom nivou (engl. pay-per-performance scheme), što nije u interesu privatnog partnera, stoji u saopštenju.Grad imati mogućnost komunikacije i nadzora i regulacije svetiljki u stvarnom vremenu, kao i evidenciju kvarova i potrošnje energije, jer je ugovorom  predviđeno i otvaranje upravljačko-nadzornog centra sistema javne rasvete, pa će Svaka svetiljka u sistemu će imati predviđeno mesto za postavljanje različitih senzora – za merenje buke, temperature vazduha, vlage, protoka vozila, osvetljenosti, nadzora punjača električnih vozila i komunikacijskih antena. Sve to zajedno stvara mogućnosti za Smart City aplikaciju. 

Srbija

Bustuj svoje znanje

Vreme je da bustujete znanje. Business Info Group, izdavač Nove ekonomije, pokrenula je platformu za online učenje Bigoost.rs.Big Boost je online prostor za edukaciju i bustovanje znanja iza kojeg stoji iskusni tim.Otvoren je  za sve menadžere, zaposlene, predstavnike državnih i stranih institucija, novinare, nezaposlene i studente u Srbiji i regionu koji žele da nauče i bustuju svoje znanje i veštine u oblasti komunikacija u javnom prostoru, medija i ekonomskog novinarstva.Time smo prva medijska kompanija u Srbiji, a i šire na istom govornom području, koja će ponuditi tržištu prave online kurseve na Moodle platformi, i koje korisnici mogu da prate svojim tempom.Nudimo vam tri online kursa: - Uvod u ekonomsko novinarstvo- Odnosi sa medijima- Javni nastupUskoro objavljujemo još dva online kursa: - Kako razumeti budžet- Finansijski izveštaji preduzeća Dodatne informacije potražite OVDE  

Srbija

Rešenja za porez na oružje stižu do sredine decembra

Poreska uprava saopštila je da je u toku dostavljanje rešenja o porezu na registrovano oružje za 2021. godinu. Rok za plaćanje te poreske obaveze biće zadnji dan tekuće godine.Sva rešenja za taj porez na registrovano oružje za 2021. godinu biće predata pošti prvog decembra i smatraće se da su dospela vlasnicima do 16. decembra, dodaje se u saopštenju.Porez za oružje za ličnu bezbednost za koje je izdat oružni list za držanje oružja, odnosno kolekcionarska dozvola, kako se navodi, iznosi 3.790, dinara.  Ukoliko je uz to izdata i dozvola za nošenje , porez je 18.870 dinara. Za automatsku pušku porez iznosi 13.960 dinara, a za poluautomatsku 5.600 dinara.KRIK: Sumnjive transakcije u srpskoj industriji oružjaEkonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijama Prema Zakonu o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, obveznik poreza na oružje je onaj na koga glasi oružni list, odnosno kolekcionarska dozvola, kao i dozvola za nošenje oružja, dokumenta koja je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).Porez na registrovano oružje utvrđuje Poreska uprava, na osnovu podataka koje joj dostavlja MUP. Taj porez se plaća u godišnjem iznosu za svaki komad oružja.

Srbija

Ekološka udruženja: Rio Tinto želi da ostane 100 godina u Srbiji

Ekološka Udruženja Koalicija za održivo rudarstvo u Zaštitimo Jadar i Rađevinu tvrde da su došli u posed dokumenata Rio Tinta koji pokazuju da bi eksploatacija litijuma u Srbiji mogla da traje 97 godina, iako ta kompanija tvrdi da će taj posao trajati tri decenije. Udruženja traže povlačenje izmena Zakona o eksproprijaciji, kao i nedavno usvojenih izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.Predsednik Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS) Zvezdan Kalmar, podsetio je da je zajedno sa udruženjem Zaštitimo Jadar i Rađevinu u martu ukazivao na probleme koje donose izmene Zakona o rudarstvu, kao i da one imaju veze sa njavljenim izmenama Zakona o eksproprijaciji, zbog kojih su protestovali građani ispred Narodne skupštine.Prema njegovim rečima, ta udruženja su dobila neobjavljena Rio Tintova dokumenta od ljudi zaposlenih u toj kompaniji koja otkrivaju nove detalje u vezi sa realizacijom Projekta Jadar za eksploataciju litijuma u okolini Loznice. Smatraju i da su izmene Prostornog plana bez neophodne osnove, nemaju stratešku procenu uticaja i nisu u skladu sa regulativom.Prema njegovom mišljenju proglašenje javnog interersa ne sme da važi za privatne i druge rudarske projekte. Kaže da su autori izmena Zakona o eksproprijaciji bukvalno prepisali sve njihove zamerke koje su upućene na račun nedavnih izmena Zakona o rudarstvu."Srbija klizi u pravcu autoritarnog feudalizma, preti nam apsolutna uzurpacija nad telom čoveka i nad imovinom. bilo koja imovina u Srbiji zbog samovolje nosilaca vlasti može da bude ugrožena, neko zbog javnog interesa može da bude isteran iz stana", dodaje predstavnik KORS-a.Kalmar podseća da je više puta menjan Zakon o planiranju i izgradnji, kao i da Zakon o rudarstvu dozvoljava da istražna područja mogu da budu i na prostoru od 100 kvadratnih kilometara: "Znači bilo kojih 100 kvadratnih kilometara daje se nekoj stranoj kompaniji. One će moći da oduzimaju zemlju za izgradnju puteva", naglašava predstavnik KORS-a. Među kompanijama za koje se pišu takvi zakoni, Kalmar je pored Rio Tinta naveo i kompanije Ziđin i Gasprom. Dodaje da se u stvarnosti ispunjava sve ono o čemu su govorili, odnosno da je Srbija cela pretvorena u jedno veliko istražno polje rudarskih kompanija.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?RIO TINTO ULAŽE 140 MILIONA U EKOLOGIJU, NVO TVRDE DA TREBA NAJMANJE 450 ŠTA OTKRIVAJU NAVODNA DOKUMENTA RIO TINTA?Kalmar tvrdi da Rio Tinto zapravo ne zna kako će da sprovodi projekat Jadar, kao i da je kompaniji poznato samo da će velika količina njenih proizvoda iz rudnika litijuma da odlaziu Evropsku uniju. On je ocenio da zelena energija koja se akumulira u litijumskim baterijama nije zelena, nego crna.Dodaje da su predstavnici Rio Tinta tvrdili kako će rudnik raditi 30 godina, a da dokimenti koje su dobili kažu da je reč o 97 godina rada tog rudnika. Ranije su se pominjale i prognoze od 60 godina: "U Rio Tintu ih inače svrbi ih što ne mogu da izgrade površinski već moraju da grade podzemni rudnik", naglašava Kalmar.Kalmar je izneo i zahteve kojima se traži ukidanje Prostornog plana Grada Loznice koji se odnosi na Rio Tinto, promene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, jer je kako navodi on kriminalan i uzurpatorski. Udruženja traže i da se povuku najavljene izmene Zakona o eksproprijaciji.Predstavnica udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu Marija Alimpić izjavila je da je Rio Tinto 2014. godine o rudnom depozitu jadarita govorio kao o svom privatnom vlasništvu, iako prema važećim zakonima sve ono što se nalazi pod zemljom pripada državi.ARGUMENTI "ZA" I "PROTIV" RUDNIKA LITIJUMA U DOLINI JADRARUŠENJE ABORIDŽINSKIH PEĆINA POSLEDICA “LOŠIH ODLUKA” RIO TINTA "Sada smo apsolutno sigurni da prvo žele da počnu da rade, pa da usput popravljaju. Imaju problem sa sagorevanjem dizela u rudniku, ne mogu da smanje prisustvo bora u vodi", naglašava Alimpićeva citirajući podatke iz dobijenih dokumenata Rio Tinta.Prema njenim rečima za koncentraciju litijuma u otpadnim vodama Rio Tinto ne brine jer Srbija za to nema zakonsku regulativu. Ona kaže da je kompanija već 2012. godine znala da ne može da ukloni rizike u prosecu prečišćavanja vode, kao i rizike koje može da izazove plavni karakter reke Jadar.Prema rečima Alimpićeve Rio Tinto u svom rudniku planira da zaposli svega 312 ljudi koji bi radili u smenama od 12 časova. Dodaje da bi kompanija godišnje prihodovala 2,8 milijardi dolara neto dobiti od projekta Jadar, a da je za ceo projekat najavila oko dve milijarde dolara investicija koje može da otplati za godinu dana.Predstavnici dva udruženja kažu da nisu protiv zelenih agendi, ali da su protiv neoliberalne politike koja promoviše devastaciju životne sredine izgovarajući se zelenim agendama prelaska na čistija goriva. Litijum kako naglašavaju svakako ne spada u zelenu agendu, već je hemikalija za skladištenje energije, kojoj su već pronađene alternative.Alimpić i Kalmar su najavili da će nastaviti sa proučavanjem dobijenih Rio Tintovih dokumenata, kao i da će ih besplatno podeliti sa javnošću Srbije jer su ih i oni dobili besplatno od savesnih ljudi.Rio Tinto je više puta naglašavao da će prilikom realizacije svog projekta Jadar poštovati sve Zakone Srbije, kao i da će biti odgovoran prema životnoj sredini.

Svet

Zaposleni Amazona spremaju opšti štrajk za Crni petak

Zaposleni u Amazonu širom sveta pripremaju se za štrajk za Crni petak kako bi se poboljšali uslovi rada i zahtevala veća odgovornost od rukovodilaca kompanije.Štrajk će biti organizovan u više od 20 zemalja u okviru kampanje “Make Amazon Pay”  koju vodi koalicija od 70 sindikata i organizacija uključujući Greenpeace, Okfam i Amazon Vorkers International. Zahtevi koji se traže u okviru ove kampanje su uključuju povećanje plata, bolju sigurnost posla i „obustavljanje oštrog režima produktivnosti i nadzora koji je Amazon koristio da bi stisnuo radnike“. Na protestu se očekuju zaposleni iz svih sektora.“Koalicija takođe poziva na "vraćanje društvu" koje uključuje pojačane napore za održivost, povećanu transparentnost podataka i privatnosti i okončanje partnerstava sa policijskim snagama i imigracionim vlastima koja su "institucionalno rasistička"”, navodi Businessinider.U okviru zahteva kampanje se navodi da Amazon nije sam u ovim lošim praksama, ali je se nalazi u centru propalog sistema koji pokreće nejednakost, klimatski slom i demokratsko propadanje.„Pandemija je razotkrila kako Amazon stavlja profit ispred radnika, društva i naše planete…Amazon uzima previše, a vraća premalo. Vreme je da učinite da Amazon plati,” navedeno  je veb stranici ove kampanje.Potparolka Amazona Keli Nantel rekla je saopštenju da  kompanija „izmišlja i značajno ulaže“ u nekoliko kategorija kojima se kampanja bavi,kao što su posvećenost klmatskim naporima da se dostigne neto nulte emisije ugljenika do 2040. kao i da se zalažu za poboljšanje konkurentnih plata i beneficija.„Ove grupe predstavljaju različite interese,  iako nismo savršeni ni u jednoj oblasti, ako objektivno pogledate šta Amazon radi u svakoj od ovih oblasti, videćete da svoju ulogu i svoj uticaj shvatamo veoma ozbiljno,” rekla je Nantel.Uspon kampanje je pratio veliki pritisak na sindikalno udruživanje u celoj kompaniji, kao i nedavno u Amazonovom skladištu na Staten Islandu. Kao jedan od primera se navodi umešanost Amazona u kontraverzu da je navodno učestvovao u taktici razbijanja sindika učestvovao u taktici razbijanja sindikata koja je možda osujetila glasanje u skladištu u Alabami.U naporima da dođu do pravde kampanje “Make Amazon Pay” je optužila Amazon za izbegavanje poreza. Prema izveštaju ProPublica objavljenom u junu, njen osnivač Džef Bezos nije platio porez na dohodak između 2006. i 2018. On je trenutno najbogatija osoba na svetu sa neto vrednošću od 210,7 milijardi dolara