Najnovije

2021

Kako da internet postane bezbedno i korisno mesto za vaše dete?

 Sa ciljem da podrži i osnaži roditelje u savladavanju izazova koje donosi digitalni svet u kom odrastaju njihova deca, A1 Srbija ogranizuje vebinar “Kako da pomognemo svojoj deci u digitalnoj eri”, koji će se emitovati u sredu, 24. novembra, u 18 časova na Facebook profilu A1 Srbija.Učesnici ovog vebinara, koji se organizuje u okviru A1 edukativne platforme „Bezbedni klinci“,  potrudiće se da korisnim i edukativnim sadržajima pomognu roditeljima i motivišu ih da konstruktivnije razgovaraju sa decom o različitim temama koje spadaju u domen digitalne pismenosti. Razgovor će voditi psiholozi Ana Mirković i Dragan Ilić, kao i učiteljica Milana Pivaš, sa ciljem da daju odgovore na brojna pitanja svima onima čija deca aktivno koriste internet i koji žele više da se informišu o izazovima digitalne ere i mnogobrojnim promenama koje su zatekle đake, roditelje i čitav obrazovni sistem.Samo neke od dilema o kojima će stručnjaci razgovarati će biti: Kako adekvatno komunicirati sa decom? Kako im pomoći da se suoče sa izazovima odrastanja u digitalnom dobu? Kako izgraditi iskren odnos pun razumevanja? Kako naučiti decu da razviju kritičko razmišljanje i istražuju koristeći nove tehnologije? Osim toga, oni će pružiti i korisne savete za sve roditelje na temu prilagođavanja novonastalim okolnostima i načina kako da upute svoju decu da bezbedno koriste internet. U cilju podizanja svesti kod roditelja i njihove neophodne edukacije na temu bezbedne upotrebe interneta kada su u pitanju naši najmlađi, A1 Srbija je 2018. godine pokrenuo posebnu edukativnu platformu Bezbedni klinci, a prošle godine i istoimeni podkast. 

Lifestyle

Novogodišnji specijal o Hari Poteru bez autorke Dž.K. Rouling

Nakon dve decenije od objavljivanja prvog filma Hari Poter i Kamen mudrosti, zvezde ovog serijala će se okupiti zbog televizijskog specijala, koji će biti emitovan u januaru 2022. godine, saopštio je filmski studio Varner Bros.Britanska spisateljica JK Rouling, koja napisala knjige po kojima su filmovi rađeni i učestovovala u stvaranju popularnog serijala, odsustna je iz sastava televizijskog specijala. Predstavnici Roulingove rekli su za Vašington post da neće komentarisati, dok je Varner Bros takođe odbio da komentariše.Danijel Redklif, Ema Votson i Rupert Grint koji tumačili glavni trio Harija, Hermionu i Rona, odrasli su tokom snimanja i postali punoletni na legendarnom školskom setu Hogvortsa. Sada u svojim tridesetim, pridružiće se članovima glumačke ekipe i tvorcima filmova u nostalgičnom TV specijalu.TV specijal specijal „Dvadeseta godišnjica Hari Potera: Povratak u Hogvorts“  emotovaće se za Novu godinu isadržaće detaljne detaljne intervjue sa glumcima kao i trenutke iza kamera i nadaju se da će „odati počast magiji koja stoji iza snimanja filmova“, navodi se u saopštenju Varner Brosa, a prenosi Vašintgon Post.Ema Votson je na svom Instagram nalogu podelila vest o ponovnom okupljanju televizijske ekipe.https://www.instagram.com/p/CWWGFOXLZYs/Hari Poter je bio moj dom, moja porodica, moj svet, a Hermiona (i dalje je) moj omiljeni izmišljeni lik svih vremena“, napisala je ispod objave. „ Ponosna sam ne samo na ono što smo mi kao grupa doprineli kao glumci franšizi, već i na decu koja su postala mladi odrasli koji su koračali tim putem. Sada gledam svoje kolege glumce i tako sam ponosana na to ko su svi postali kao ljudi.“Zahvalila se vernim fanovim koji su tu i nakon zatvaranja poslednjeg poglavlja.Pored glumaca koji su utmačili Hermionu, Harija i Ron u specijalu će se pojavit Glumci Helena Bonam Karter, Robi Koltrejn, Rejf Fajns i Geri Oldman, koji su igrali Belatriks Lestrejndž, Hagrida, Voldemora i Sirijusa Bleka.Prošle godine je Rouling je izazvala buru na društvenim nakon što je podelila svoje mišljenje na Tviteru nekoliko meseci kasnije napisala lični esej o transrodnim pitanjima, a neki pripadnici LGBT zajednice su je optužili za transfobiju. Dok su se Grint, Votson i redklif javno distancirali od ovih komentara i rekli da podržavaju trans zajednicu.Ona je rekla da podržava prava trans osoba, ali ne veruje u „brisanje“ koncepta biološkog  i dodala da je odbila se pokloni koji želi da ugrozi ženu u političku i biološku klasu.2020. godine je vratila nagradu Američke grupe za ljudska prava povezane sa porodicom Kenedi nakon što je rekla da je predsednik te organizacije kritikovao njene komentare o transrodnim pitanjima. Ona je ponovila da nije bila transfobična i da je bila „dugogodišnji donator LGBT dobrotvornih organizacija i pristalica prava trans osoba da žive bez progona“.U petak je Rouling na svom Tviter nalogu napisala su se tri  „glumca aktivista“ slikali ispred njene kuće kako bi se videla adresa, slika je postavljena na istoj mreži, ali je ubrzo uklonjena.Napisala je da pretpostavlja da je ovaj potez predstavlja zastršivanje da ne zastupala svoj stav da ženska prava zasnova na seksu i da je dobila toliko pretnji, ali da je neće uplašiti.  Zahvalila se svima koji su pomogli da se fotografija brzo ukloni i navela imena mnogih žena koje su je kontaktirale kako bi ispiračle svoja iskustva, imale su slične probleme sa zastrašivanjem koje je kretalo sa zastrašivanjem na društvenim mrežama i dosezalo „do direktnih pretnji nasiljem, uključujući silovanje“.

Srbija

Budžet za 2022. prećutao energetsku krizu

Najvažniji pojedinačni elementi budžeta definisani su uglavnom fiskalno odgovorno i ekonomski dobro, penzije i plate, ubedljivo najveći budžetski izdatak, ostale su pod kontrolom. U oceni predloženog budžeta ua 2022. godinu Fiskalni savet ocenjuje da je važan propust to što njim nisu predviđena nikakva rešenja (niti budžetska sredstva) za probleme koje Srbiji donosi aktuelna energetska kriza. Budžet za 2022. je planiran dosta oprezno što nagoveštava da bi fiskalna kretanja u 2022. mogla da budu bolja od predviđenih.Međutim budžet nije dobro prepoznao neke ozbiljne fiskalne rizike koji mogu da zahtevaju vanredne fiskalne intervencije. Ocena je da će Srbijagas zbog rasta nabavne cene gasa gotovo izvesno imati probleme u poslovanju koji bi mogli direktno ili indirektno da se pokrivaju iz budžeta. Fiskalni savet smatra da bi u uslovima povećane nabavne cene gasa, tržišni mehanizam koji bi zaštitio Srbijagas od gubitaka bio da preduzeće u istoj meri poveća cene za potrošače i onda to uredno i naplati. Međutim, već je najavljeno da se cene gasa za domaćinstva (i za garantovane snabdevače) neće menjati, što onda Srbijagas vodi u gubitak. Fiskalni savet procenjuje da bi gubici Srbijagasa zbog povećane nabavne cena gasa mogli da iznose najmanje 100 miliona evra.Mogući fiskalni rizik, prema mišljenju Fiskalnog saveta, mogao bi biti i Er Srbija koji je u 2020. i 2021. dobijao budžetska sredstva."Međutim, budžetska linija preko koje se isplaćuju sredstva za ovu kompaniju nije transparentna pa nije poznato da li ovo preduzeće predstavlja fiskalni rizik ili je Vlada budžetom već planirala neke izdatke za Er Srbiju i u 2022. godini", navodi Fiskalni savet.Ponavlja se problem nedovoljne transparentnostiProblem koji se ponavlja i u ovom predlogu budžeta je nedovoljna transparentnost koja se odnosi pre svega na rashode Кancelarije za javna ulaganja, pojedine delove subvencija, neto budžetske pozajmice i na bezbednosni sektor, piše Fisklani savet. "Ostao je sporan i pomenuti ad-hok princip određivanja ukupnog povećanja zarada u opštoj državi uz različita povećanja po pojedinačnim sektorima - a uz to, budžetom se ignoriše problem manjka zaposlenih u pojedinim delovima opšte države".Deo socijalne politike i dalje se vodi preko ekonomski neefikasnih i neselektivnih davanja svim penzionerima (planirana podela po 20.000 dinara), ne uzimajući u obzir njihovo materijalno stanje niti to da je finansijska pomoć možda potrebnija nekim drugim socijalno ugroženijim grupama.Fiskalna kretanja možda i bolja od predviđenih Kako piše Fiskalni savet, predloženi budžet planiran je dosta oprezno što nagoveštava da bi fiskalna kretanja u 2022. mogla da budu bolja od predviđenih. Predviđeni fiskalni deficit u 2022. iznosi približno 1,7 milijardi evra (3 odsto BDP-a), što je manje od ostvarenog deficita u 2020. godini (3,8 milijarde evra) i planiranog deficita u 2021. godini (2,6 milijarde evra). Pritom, predviđeni fiskalni deficit u 2022. vodi i ka blagom umanjenju prevelikog učešća javnog duga u BDP-u (planirano je sa 58,2 odsto na kraju 2021. na 56,5 odsto na kraju 2022. godine). Fiskalni savet, međutim, već sad vidi kao dosta izgledno to da bi javni prihodi u 2022. mogli biti primetno veći od planiranih, dok su javni rashodi budžetirani preširoko pa lako mogu da budu manji od plana. Takva kretanja javnih prihoda i rashoda vodila bi ka još poželjnijem, manjem fiskalnom deficitu od tri odsto BDP-a u 2022. godini. Preporuka Fiskalnog saveta je da se ova potencijalno bolja fiskalna kretanja iskoriste da se fiskalni deficit već u 2022. svede na oko milijardu evra (ispod dva odsto BDP-a)."Javne finansije bi se, dakle, već tokom 2022. mogle uz minimalne napore uvesti u relativno mirne vode i ovu priliku ne bi trebalo propustiti".Prosečna inflacija osetno veća Kada se radi o inflaciji, Fiskalni savet navodi da će prosečna inflacija u 2022. godini biti osetno veća od one koja je korišćena prilikom izrade budžeta što će imati uticaj na veće javne prihode. Izgleda verovatno da će prosečan rast cena u 2022. iznositi oko pet odsto, a budžet je pravljen s pretpostavkom da će prosečan rast cena iznositi 3,7 odsto. Međugodišnji rast potrošačkih cena u oktobru ove godine dostigao je 6,6 odsto što je znatno iznad očekivanja koje su relevantne institucije imale pre svega nekoliko meseci. Pošto je do ubrzanja cena došlo relativno naglo i neočekivano, to nije u punoj meri uključeno u projekcije budžeta za 2022. godinu.Penzije i plate ostale pod kontrolom Povećanje penzija od 5,5 odsto definisano je objektivnom "švajcarskom"  formulom što je ekonomski načelno u redu, objašnjava Fiskalni savet.  Predviđeni rast plata u javnom sektoru koji u proseku iznosi 7,3 odsto u skladu je sa očekivanim privrednim rastom i stoga je održiv s budžetskog stanovišta, ali je i dalje, "nažalost, rezultat diskrecionih odluka Vlade a ne sistemskog okvira za zarade u javnom sektoru". Fiskalni savet ocenjuje da su izdvajanja države za izgradnju infrastrukture u 2022. zadržana su na "dobrom, veoma visokom nivou".Javni prihodi planirani oprezno, moguće da će biti veći Javni prihodi u 2022. najverovatnije će biti ozbiljno veći od planiranih, ali Fiskalni savet pozdravlja povećan oprez u njihovom planiranju. "Predloženim budžetom za 2022. javni prihodi planirani su neuobičajeno oprezno, čak i uz stare projekcije niže inflacije", navodi Fiskalni savet. Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da su u 2022. verovatne uštede na budžetskim izdvajanjima za penzije, subvencije, nabavku robe i usluga i transfere RFZO u ukupnom iznosu od skoro 400 miliona evra (oko 0,7 odsto BDP-a).Velika sredstva za Nacionalni satadion, a umanjene investicije u zdravstvoBudući da su izdvajanja za javne investicije višestruko povećana u odnosu na 2017, a završeni su i neki od nespornih investicionih prioriteta - dobra selekcija projekata postaje jedno od ključnih pitanja javnih finansija. Кao ilustracija ovog problema može poslužiti podatak da su budžetom za 2022. relativno velika sredstva opredeljena za izgradnju Nacionalnog stadiona a da nije javno pokazana njegova ekonomska isplativost. U isto vreme, javne investicije u zdravstvo i obrazovanje u 2022. umanjene su u odnosu na 2021. dok su ulaganja u izgradnju komunalne infrastrukture i smanjenje ekološkog zagađenja tek minimalno povećan. Fiskalni savet ocenjuje da bi očekivana povoljnija fiskalna kretanja ipak trebalo da naprave dovoljno prostora u budžetu i za servisiranje mogućih neplaniranih troškova.Procena je da bi pomenuti fiskalni rizici mogli vanredno da opterete budžet u 2022. u ukupnom iznosu od oko 200 miliona evra. "Ovo jesu velika sredstva, ali ipak ne bi trebalo da značajnije utiču na glavne fiskalne trendove u 2022. godini", navodi Fiskalni savet.Specifičnost predloženog budžeta je i to što on najverovatnije neće važiti čitavu godinu, navodi Fiskalni savet."Predloženi budžet najverovatnije privremen pošto Srbiju tokom 2022. očekuju parlamentarni izbori nakon kojih po pravilu sledi rebalans budžeta.Na proleće 2022. planirani su parlamentarni izbori posle kojih sledi nove Vlade i praksa je da se tom prilikom pravi i rebalans budžeta". 

Srbija

Štada grupa uložila u Hemofarm 370 miliona evra

Štada grupa uložila je 370 miliona evra u modernizaciju pogona, opremu i nova postrojenja fabrike lekova Hemofarm iz Vršca u prethodnih 15 godina. Investicije nisu zaustavljene ni tokom pandemije, te će samo ove godine biti veće od 30 miliona evra, izjavio je Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma za Blic. "Hemofarm bi uskoro po količini lekova koji nastaju u njegovim pogonima mogao da uđe u najvišu ligu proizvođača na svetu. Dakle, govorimo o kompaniji koja je nastala u malom Vršcu, a biće svrstana u društvo najvećih svetskih proizvođača", kazao je Zeliger.Prema njegovim rečima, ova pandemija nam je u lice tresnula nekoliko istina o načinu na koji smo ranije živeli i koliko smo stvari uzimali zdravo za gotovo. Pokazala je i koliko je za svaku zemlju važno da na svojoj teritoriji ima proizvodnju lekova. “Hemofarm je moderna organizacija sa visokim standardima koji se mogu uporediti sa bilo kojom razvijenom kompanijom u Nemačkoj i svetu. Mi smo dokaz da se u Srbiji može uspešno raditi, naravno pod uslovima koji važe u svakom biznisu i bilo gde", kazao je Zeliger u intervjuu za Blic.On je, takođe, istakao značaj korišćenja naprednih tehnologija i digitalizacije u proizvodnji i rekao da je Hemofarm prva farmaceutska kompanija na ovim prostorima koja je u svom radu koristila Majkrosoftove HoloLens (virtuelne) naočare. On je dodao da u vršačkoj fabrici postoji odeljenje za istraživanje i razvoj u kojem radi 60 naučnika i drugih stručnjaka.Zeliger je naglasio i da je ovo odeljenje u međuvremenu preraslo u glavni centar za razvoj i regulatorne aktivnosti za celu Štadu, a u njemu je razvijeno više od 150 proizvoda za EU i druga tržišta."Nismo tu stali, već sami razvijamo nove lekove i preparate. Baš nedavno smo plasirali antitrombocitni lek iz sopstvenog razvoja, a imamo i novi proizvod za ublažavanja bolova nastalih usled prehlade i gripa. Ništa od ovog ne bi bilo moguće da nismo ulagali u ekspertizu, verovali u nove tehnologije i trudili se da danas budemo bolji nego juče", kazao je on.Generalni direktor Hemofarma je kazao i da je kompanija prošle i ove godine zaposlila gotovo 600 ljudi u Srbiji."Međutim, ne bi bila istina kada bih rekao da je situacija sa zapošljavanjem, posebno radnicima visokoškolskog kadra, jednostavna, jer ih nema dovoljno na tržištu rada. Iz tog razloga, podržavamo reformu obrazovanja, a posebno uvođenje dualnog obrazovanja", naveo je Zeliger.On je naveo kako se ovde ne ceni dovoljno domaće znanje i rad i da su ljudi navikli da kvalitet stiže spolja, iz Zapadne Evrope, a značaj Hemofarma, kako je istakao, ogleda se u tome što on proizvodi upravo za ta najzahtevnija tržišta i da je lek isti za sva tržišta.

Srbija

Šta piše u zakonu zbog kojeg su danas blokirane ključne saobraćajnice u Srbiji

Narodna skupština usvojila je izmene Zakona o eksproprijaciji. cilj tih izmena je skraćenje rokova za prinudni otkup zemljišta u slučaju javnog interesa, definisani su i kraći rokovi za postupanje državnih organa u tim procesima, a uvodi se i institucija privremenog zastupnika za moguće naslednike neke imovine koja je predmet eksproprijacije.Zsahvaljujući izmenama Zakona o eksproprijaciji Vlada Srbije će moći može da utvrdi javni interes za eksproprijaciju ako je ona "neophodna za izgradnju, rekonstrukciju i adaptaciju objekata" u oblastima obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske, telekomunikacione i komunalne infrastrukture, državnih objekata, kao i za izgradnju stanova za socijalno ugrožene građane.Postavljanje privremenog zastupnika u postupku eksproprijacije primenjivaće se kada je vlasnik nepokretnosti preminuo, a nije sproveden ostavinski postupak ili ako se vodi postupak utvrđivanja vlasništva.Omogućava se privremeno zauzimanje zemljišta, najduže do tri godine, kada ono služi za izgradnju objekta od javnog interesa (radi smeštaja radnika, itd).Privremeno zauzimanje zemljišta može jednom produžiti za još tri godine.Korisnik eksproprijacije, pre rušenja eksproprisane zgrade (koja je u državnoj ili javnoj svojini), zakupcima stana na neodređeno vreme ili vlasnicima stanarskog prava mora da obezbedi korišćenje drugog stana.Za odlučivanje o predlogu za dozvolu vršenja pripremnih radnji uveden je rok od 15 dana od dana prijema kompletne dokumentacije. Rok za obavljanje tih radnji počinje da teče dan posle uručenja rešenja strankama u postupku. Određuju se i kraći rokovi za postupanje organa uprave. Opštinskom organu uprave omogućava se da donese delimično rešenje u slučaju da o zahtevu korisnika eksproprijacije i zahtevu ranijeg sopstvenika za eksproprijaciju preostalog dela nepokretnosti ne može da se odluči istovremeno.Nepokretnost koja se ekspropriše naznačuje se isključivo na osnovu podataka iz katastra nepokretnosti.Vlada Srbije želi efikasniju eksproprijaciju"DRŽAVA U OBLASTI RUDARSTVA ŠTITI INTERESE KOMPANIJA, NA ŠTETU GRAĐANA"BERLINCI GLASALI ZA PRINUDAN OTKUP STANOVA OD VELIKIH STANODAVACA Opštinska uprava biće dužna da dostavi predlog za eksproprijaciju nadležnom organu za poslove državnog premera i katastra, radi upisa o pokretanju postupka eksproprijacije.Kada je predmet eksproprijacije zemljište na kome je izgrađen objekat suprotno zakonu, za koji nije okončan postupak ozakonjenja, vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekat u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.Prava na nepokretnosti u državnoj ili društvenoj svojini, sa ili bez upisanog prava korišćenja, mogu se rešenjem opštinske uprave oduzeti ili ograničiti po zahtevu lica iz člana 8. ovog zakona, ako to zahteva javni interes (administrativni prenos).Postupci eksproprijacije koji su započeti u skladu sa zakonom, a nisu okončani do dana njegovog stupanja na snagu nastaviti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Srbija

Za svečane i službene uniforme Vojske 132 miliona

Ministarstvo odbrane raspisalo je javnu nabavku odevnih predmeta za svečane i službene uniforme, čija je ukupna vrednost procenjena na 132,4 miliona dinara. Nabavka je podeljena na šest partija i podrazumeva kupovinu: 1. košulja, 2. kišnih mantila, 3. šinjela, 4. šapki i odela sa službenu unoformu, 5. rukavica, 6. pulovera i džempera.Ministarstvo odbrane kupuje cipele i drugu opremu za vojsku za 80 miliona dinaraEkonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijamaMinistarstvo je u specifikacijama detaljno oposalo karakteristike i navelo potreban broj taženih predmeta. Između ostalog se nabavljaju letnje i zimske šapke i kape za oficire i podoficire, letnja i zimska odela za muškarce i žene oficire, za kadete i kadetkinje, pantalone, letnje i zimske suknje. Kupuju se bele i plave košulje sa dugim i kratkim rukavima, kožne rukavice, i pamučne bele rukavice, kao i muški i ženski šinjeli za podoficire.Rok za dostavljanje ponuda je 27. decembar.

Svet

Hrvatski startap pošumljava dronovima

Osnivači hrvatskog startupa Magic Forest došao je na ideju da usavrši pošumljavanje goleti pomoću prilagođenih dronova, prenosi portal Mreža.bug.hr. Cilj je da se pošume područja pogođena požarima, sušom, bolestima, sečom, rudarstvom i krčenjima.Tehnologija koja se primenjuje nije nova, ali projekat Magic Foresta u Hrvatskoj raspršuje semenke drveća u većim količinama i brže nego što mogu drugi slični projekti."Iz dronova se izbacuju kuglice veličine loptice za golf, pri padu na tlo oslobađaju sastojke za stvaranje povoljnog mikro-okruženja kako bi se seme ukorenilo. Unutra osim semenke stavljamo i pijesak, travu, glinu i čil", navodi autor projekta Goran Ladišić.On objašnjava da se čili stavlja kako divlje životinje ne bi jele semenke. Letnji šumski požari u Hrvatskoj često se događaju na teško dostupnim područjima za sadnju drveća. Magic Forest prošlo je ljeto vršilo sadnju drveća u opštini Promina na jugu Hrvatske.Foto: Nova ekonomija/ Nacionalni park TaraProjekt se razvija već dve godine, a Ladišić kaže kako  je u testiranjima 40 odsto semenki izraslo u drveće.Upravljač dronova Ivan Vidaković kaže da se njihovom metodom za osam sati, uz korišćenje četiri ili pet dronova, sjemenke mogu da rasprše na oko 24 hektara zemljišta.Za projekt Magic Forest postoji interesovanje iz Ukrajine, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Austrije i Kalifornije. U Magic Forestu kažu da im je cilj učešće u projektu Europske unije za sadnju tri milijarde novih stabala drveća do 2030. godine u borbi protiv klimatskih promjena i gubitka biodiverziteta.Vlasnici privatnih šuma: Šteta od požara je više miliona evra

Video

Kampanja “Krug podrške” osvojila još jednu nagradu (VIDEO)

 Kampanja OTP banke “Krug podrške”, realizovana u saradnji sa Olimpijskim komitetom Srbije i agencijom DNA Communication, osvojila je na prvom Festivalu društveno odgovorne komunikacije u Srbiji nagradu „KAMPANJE SA SVRHOM 2021“. Projekat je nastao u jeku pandemije virusa Covid 19, a glavni heroji su naši olimpijci, koji porukama jedinstva i soldarnosti ohrabruju ne samo jedni druge, već i zajednicu u celini, stvarajući na taj način krug podrške. Kampanje koje su ponele titulu „KAMPANJE SA SVRHOM“ su oni projekti koji su koristili moć komunikacije da dotaknu određeni društveni problem, skrenu pažnju javnosti na njega i ponude moguća rešenja, kao i kampanje koje su direktno uticale na poboljšanje uslova života dece i pojedinca u Srbiji.„Ova nagrada nam je posebno značajna, budući da smo projektom „Krug podrške“ želeli da pokažemo koliko je podrška važna u situaciji kada se susrećemo sa teškim i neočekivanim životnim izazovima, kao što je borba protiv pandemije.  U fokusu kampanje su naši olimpijci, kao uzori svih nas i poseban primer značaja mentalne snage i stabilnosti u teškim i izazovnim trenucima. Hvala im što su se odazvali pozivu da budu deo ovog važnog projekta i pokazali da, kada je potrebno, svi mi možemo da računamo na njihovu podršku. Ova nagrada nam daje dodatni podstrek da nastavimo sa društveno odgovornim poslovanjem, ali i da postavljamo mnoge druge važne ciljeve za dobrobit zajednice“, izjavila je Milena Mićanović, direktorka komunikacija i odnosa sa javnošću OTP banke.Ovo nije prva nagrada koju je kampanja „Krug Podrške“ osvojila. Regionalna organizacija SPORTO iz Slovenije, organizator vodeće konferenciju u regionu o marketingu i sponzorstvima, u 2020. godini dodelila je ovoj kampanji nagradu za najbolji sportski sponzorski projekat u Srbiji. 

Srbija

Beograd nabavlja motorni čamac za komunalnu miliciju

Sekretarijat za opšte poslove raspisao je tender za nabavku motornog čamca za potrebe Sekretarijata za poslove kominalne milicije. Vrednost čamca procenjena je na 10 miliona dinara.Naručilac je u specifikaciji opisao karakterisitke koje čamac treba da poseduje, između ostalog, mora biti fabrički nov, bez ikakvih oštećenja i proizvodnih nedostataka. Čamac treba da bude minimalne brzine 32 čvora, da ima motor maksimalne snage 400 konjskih snaga (minimalne 200 konjskih snaga).Takođe, treba da poseduje 2-4 kreveta, jednu kabinu, sedišta za vozača i suvozača, sirene, kompas, kuhinju smeštenu ispod sedišta vozača, ostavu, sudpoperu... Beograd daje 62,5 miliona za nove nadstrešnice na GSP stanicamaVodovod raspisao tender: Za radove na KCS Reva 96 miliona dinaraZainteresovani ponuđač, kako se navodi u uslovima, treba da bude ovlašćen da prodaje i servisira ponuđeni čamac, na teritoriji Srbije. Rok za podnošenje ponuda je 14. decembar.

Svet

Na Marsu može da se pravi beton?

Protein iz krvi serum albumin, može da se koristi kao vezivo za proizvodnju materijala koji je sličan betonu, prenosi Gradnja.rs. Naučnici iz Mančestera smatraju da bi taj podatak mogao da bude koristan za izgradnju objekata na Marsu."Uzbudljivo je da je jedan od najvećih izazova u svemiru možda pronašao svoje rešenje zasnovano na inspiraciji iz srednjevekovne tehnologije", rekao je autor studije Aled Roberts.Objekte bi prilikom svake svoje misije mogli da grade astronauti, a proizvodnja tog građevinskog materijala procenjuje se na stotine kilograma godišnje. Od tog materijala bi se gradila staništa za ljude.Naučnici iz Mančestera radili su sa simuliranim tlom sa Meseca i Marsa. Tim je u eksperimentu upotrebio i ljudsku krv i došao do rezultata da se protein iz krvi, zvani serum albumin, može koristiti kao vezivo za proizvodnju materijala sličnom betonu, sa čvrstoćom na pritisak uporedivoj sa onom koja karakteriše konvencionalni beton."Potraga za nebeskom istinom" uskoro stiže na Mars SREDNJOVEKOVNA TEHNOLOGIJANovi građevinski materijal je razvijen od strane naučnika sa Univerziteta u Mančesteru, koji su inspiraciju pronašli u drevnim metodama graditeljstva, kada se životinjska krv mešala sa malterom, kako bi zajedno činili vezivni materijal.Svinjska krv i krečni malter bili su jedna od najzastupljenijih mešavina, a krv je regulisala rast kalcijum karbonata. Jedna od studija ovaj postupak je opisala kao "jednim od najvažnijih tehnoloških pronalazaka u istoriji kineske arhitekture".Poslednjih godina naučnici su bili fokusirani na istraživanja koja se bave pitanjem izgradnje staništa tokom budućih misija na Mars. Ipak, transport građevinskog materijala letilicama bio bi previše skup, tako da ovo polje istraživanja mora da prouči kako bi se buduće strukture na Marsu napravile od materijala koji su već tamo.Neke zanimljive sprovedene studije pokazale su kako se materijali tla mogu mešati sa drugim sastojcima i oblikovati u fleksibilne građevinske blokove. Čak je pokazano da tlo Marsa sadrži metale koji se mogu izdvojiti i rastopiti, kako bi se formirali ključni delovi strukture.

Srbija

Država garant za 40 miliona evra kredita „Srbijagasa“

Srbija će preuzeti obavezu da kao garant izmiri obaveze Javnog preduzeća "Srbijagas" po osnovu kredita do 40 miliona evra (u dinarskoj protivvrednosti) za jačanje transprotnih kapaciteta gasovoda. Vlada Srbije predložila je Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd i Raiffeisen banke ad Beograd po zaduženju Javnog preduzeća Srbijagas Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji. Srbija će biti garant za kredite "Srbijagasa" оdobrenih od strane Banca Intesa (20 miliona evra), Rajfajzen banka (10 miliona evra), i Rajfajzen banka (10 miliona evra). Sredstva, kredita, biće upotrebljena za izgradnju gasovoda na teritoriji Zlatiborskog okruga, piše u Predlogu zakona. "Jačanju transportnih kapaciteta gasovoda doprinosi izgradnja novih gasovoda i dalja gasifikacija područja Srbije kako bi se stvorili uslovi za korišćenje prirodnog gasa, a gasifikacija Zlatiborskog okruga, je prvi u nizu projekata koji se planiraju u cilju jačanja transportnih kapaciteta gasovoda u Srbiji, tako da je ukupna suma opredeljena za ovaj projekat do 40 miliona evra".Ugovorima o kreditu predviđeno je da se krediti odobravaju pod sledećim uslovima:-  iznos kredita u dinarskoj protivvrednosti sa deviznom klauzulom;-  period trajanja kredita je osam godina, uključujući period početka od dve godine;-  povlačenje sredstava kredita u jednoj ili više tranši;-  otplata kredita tromesečna;- kamatna stopa iznosi od 1,48 odsto do 1,57 odsto na godišnjem nivou + 3M EURIBOR.U potpisanim ugovorima, povlačenje sredstava kredita u iznosu do 40 miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan isplate tranše, uslovljeno je davanjem garancije Srbije, piše u obrazloženju.

Srbija

Batut: Natalitet Srbije prošle godine dostigao decenijski minimum

Zbog niskog nataliteta koji je prošle godine bio najniži u poslednjih deset godina i smanjenog prirodnog priraštaja, kao i zbog ostalih negativnih trendova, Srbija je 2020. dostigla pragu demografske starosti, piše u Zdravstveno statističkom godišnjaku Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut. Stopa prirodnog priraštaja na 1000 stanovnika iznosila je -8,0 i značajno je smanjena u odnosu na 2019. godinu kada je bila -5,3.Stopa živorođenih u Srbiji tokom 2020. godine bila je najniža u poslednjih 10 godina jer je iznosila 8,9 na 1000 stanovnika. U Srbiji je prošle godine registrovano 14.933 više smrtnih slučajeva u odnosu na prosek u periodu 2016–2019. godine, što predstavlja višak smrtnosti od +14,7%.Očekivano trajanje života Srbiji 2020. godine znosi 74,2 godina, 71,4 za muškarce i 77,2 za žene i pokazalo je značajno manju vrednost nego pre dve godine. Najduže očekivano trajanje života je u Beogradu 75,3 godine, 72,3 za muškarce i 78,2 za žene, a najkraće u Severnobanatskom okrugu ukupno 72,3 godine, 69,5 za muškarce i  75,4 za žene.U Srbiji su 2020. godine žene u fertilitetnom dobu (15 do 49 godina) činile 21,7% ukupne populacije, a stanovništvo od 65 i više godina starosti čini 21,1% populacije.  Opšta stopa smrtnosti u 2020. godini je iznosila 16.9 na 1000 stanovnika.Vitalni indeks (broj živorođenih na 100 umrlih) je u padu sa značajno manjom vrednošću u 2020. godini (52,8) u odnosu na 2019. godinu (63,5).  Stopa smrtnosti odojčadi nakon kontinuiranog pada pokazuje porast u odnosu na 2019. godinu i u 2020. godini iznosi 5 na 1000 živorođenih.Evropsko stanovništvo ubrzano stari, kakva je situacija u Srbiji?Za devet godina broj stanovnika u Srbiji manji za 336.000Popis stanovništva 2021. prvi put uz pomoć računara Kako se naglašava u publikaicji, najčešći uzroci smrti prošle godine pripadaju sledećim grupama bolesti:- Bolesti sistema krvotoka 47,3% (muškarci 42,4% i žene 52,6%),- Tumori 18,3% (muškarci 19,8% i žene 16,7%),- COVID-19 8,9% (muškarci 11% i žene 6,6%),- Bolesti sistema za disanje 5,7% (muškarci 6,5% i žene 4,9%),- Bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma 3% (muškarci 2,6% i žene 3,4%).U Srbiji je od 1953. do 2002. godine beležen je konstantan porast broja stanovnika. Prema novoj metodologiji Republičkog zavoda za statistiku od 1991. do 2011. godine u Srbiji je takođe opao broj stanovnika sa 7.576.837 na 7.186.862.Procenjen broj stanovnika u Srbiji prošle godine bio je 6.899.126, što je pad od 8% (za 598.875) u odnosu na 2002. godinu (7.498.001). Prošle godine broj stanovnika u Srbiji pao je i u odnosu na poslednji popis 2011. godinu za 287.736, odnosno za 4%. Pre deset godina u Srbiji je živelo 7.186.862 ljudi.U Srbiji je 2020. godine, kako se dodaje, živelo 3.360.306 muškaraca i 3.538.820 žena.

Srbija

Kompleks IMT-a na Novom Beogradu prodat za 70,7 miliona evra

Kompleks IMT-a na Novom Beogradu prodat za 70,7 miliona evraPoslovni kompleks Industrije mašina i traktora (IMT)  u Zemunskoj ulici na Novom Beogradu prodat je po očetnoj ceni od 8,3 milijarde dinara (70,7 mil EUR) kompaniji ABL Solvent doo iz Beograda, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.Deo kompleksa koji je prodat čini 25 uknjiženih objekata, sa upotrebnom dozvolom, kao i 30 uknjiženih objekata bez odobrenja za gradnju. Takođe, prodata su i 22 vanknjižna objekta.Nacrtom plana detaljne regulacije (PDR) područja između ulica Jurija Gagarina i Zemunske,  koji je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove stavio na javni uvid, u prvoj fazi je predviđena je izgradnja 5.093 stana u kojima će živeti oko 14.770 stanovnika, prenosi Ekapija.Pored stambenog kompleksa na površini od 47,8 hektara planirana je igradnja i  oko 150.000 kvadratnih metara bruto razvijene građevinske površine (BRGP) komercijalnih sadržaja  kao i nekoliko vrtća i dve osnove škole.Ukupan kapacitet za predškolske ustanove iznosi 1160 dece.

Srbija

Birački spisak kontrolisaće vlast i deo opozicije

Radnu grupu za eksternu kontrolu Jedinstvenog biračkog spiska činiće predstavnici političkih stranaka koje su učesnici Međustranačkog dijaloga pod pokroviteljstvom predsednika Narodne skupštine, piše u odluci koju je donela Vlada.To znači da će u radnoj grupi sedeti predstavnici Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Dosta je bilo, Srpskog pokreta Dveti, Demokratske stranke Srbije, Pokreta obnove Kraljevine Srbije, Srpske radikalne stranke, Zdrave Srije i Srpske stranke Zavetnici, kao i tri predstavnika drugih opozicionih stranaka "koje za to pokažu interes".Komtrejd sređuje birački spisak Srbije Osim stranačkih predstavnica, članovi tela će biti i predstavnici Vlade, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) i Republičke izborne komisije.Radnu grupu imenuje ministar državne uprave i lokalne samouprave koji i saziva konstituvnu sednicu. Svaki član radne grupe moći da MDULS podnese zahtev za proveru tačnosti podataka o pojedinom biraču, uključujuće i birače sa Kosova i Metohije.MDULS je dužan da radnoj grupi podnosi statistički izveštaj o stanju i promenama u biračkom spisku. Podaci treba da obuhvataju broj novih upisa i ispisa na osnovu sticanja biračkog prava, smrti, promene prebivališta ili po nekom drugom osnovu.Jedinstveno elektronsko sanduče menja poštara Ministarstvo unutrašnjih poslova je dužno da radnoj grupi svakog meseca za prethodni mesec dostavi podatke o broju važećih ličnih karata i pasoša za punoletna lica za svaku jedinicu lokalne samouprave, kao i o broju građana koji imaju prijavljeno privremeno boravište u inostranstvu duže od 90 dana.Na osnovu ovih podataka MDULS će radnoj grupi dostavljati brojeve birača u biračkom spisku koji nemaju važeću ličnu kartu ili pasoš, kao i broj punoletnih lica koja imaju važeću ličnu kartu, odnosno pasoš, a nisu upisana u birački spisak.MDULS će dostavljati i podatke o broju birača kojima je u važećoj ličnoj karti upisana adresa u jednoj opštini, a upisani su u birački spisak druge opštine i o broju birača koji imaju prijavljeno privremeno boravište u inostranstvu duže od 90 dana.

Srbija

Koji poslovi su postali nepoželjni nakon pandemije?

U Sjedinjenim Američkim Državama je od početka pandemije poraslo interesovanje za poslovima u oblasti građavinarstva i IT-a, dok je interesovanje za poslove brige o deci, spremanja hrane i skladištenja opalo. Analiza američkih oglasa za posao od početka pandemije pokazala je porast interesovanja za poslove u sektorima kao što su građevinarstvo i IT, navodi se na sajtu Svetskog ekonomskog foruma. Interesovanje za poslove u ta dva sektora bilo je skoro 60 odsto veće početkom oktobra 2021. godine, u poređenju sa 1. februarom prošle godine.U istom periodu je potraga za poslovima u oblasti medija i komunikacija, kao i u oblasti razvoja softvera skočila za više od 48 odsto. Izbor kandidata za "Moju prvu platu" produžen do kraja mesecaPrijava radnika na dan: Šta bi dobili radnici, a šta poslodavciSa druge strane je smanjeno interesovanje za poslove brige i deci (-15,2 odsto), kao i za usluge spremanja hrane (-18,3 odsto).Opalo je interesovanje i za poslove lične nege i kućnog lečenja (-33,3 odsto), ali i utovara i skladištenja (-39,8 odsto).U isto vreme se broj oglasa za poslove utovara i skladištenja više nego udvostručio u poređenju sa februarom 2021.Sektor skladištenja nije jedini koji se našao u dilemi, mnogi mnogo manje popularni sektori se bore da popune radna mesta nakon pandemije. Onlajn oglasi za posao porasli su iznad nivoa pre pandemije.U SAD-u je zabeležen porast za više od 50 odsto u poređenju sa periodima pre pandemije. Interesovanje za određene poslove snažno je povezano sa cenom satnice i mogućnošću obavljanja posla na daljinu. 

2021

dm i ove godine donira sredstva u humanitarne svrhe

 Dok se kupci širom sveta spremaju na najluđe popuste u godini na čuveni „Black Friday“, kompanija dm drogerie markt treću godinu zaredom daje novo značenje ovom danu. Tako će i ovog poslednjeg petka u novembru drogerijski lanac usmeriti pet odsto od celokuponog prometa tog dana narodnim kuhinjama Crvenog krsta Srbije.Ovaj globalno popularni dan u kompaniji dm nosi naziv Giving Friday, a navedenu inicijativu drogerijski lanac sprovodi na nivou cele dm Grupe pod sloganom Giving is the new black. Ponosni smo što je akcija Giving Friday postala naš prepoznatljiv znak i što imamo priliku da učinimo da se i naši sugrađani ovog dana osećaju dobro – jer verujemo da posebnu energiju donosi saznanje da ste određenim činom pomogli nekome. Mi to činimo svakodnevno i to je ono što nas pokreće. Zadovoljstvo nam je što imamo mogućnosti da kontinuirano doprinosimo boljitku našeg društva, kao i da skrećemo pažnju zajednice na teme koje su istinski važne. Izabrali smo ovaj dan koji simboliše potrošački mentalitet društva u celom svetu, kao priliku da pokažemo koliko je malo potrebno da nekoga usrećimo, istakla je direktorka dm drogerie markt Srbija i Severna Makedonija Alexandra Olivera Korichi.Lanac dm pokrenuo je takozvani Giving Friday 2019. godine prikupivši tri miliona dinara za opremanje Univerzitetske dečje klinike Tiršova. Prošle godine dm je u ovoj akciji usmerio tri miliona dinara narodnim kuhinjama Crvenog krsta Srbije, koje će, kao što je spomenuto, i ovoga puta dobiti podršku kompanije.

Svet

Četvrtina Evropljana moraće da bira šta će platiti ove zime: Struju ili hranu

Zbog poskupljenja energenata, jedno od 4 domaćinstva u Evropi će morati da bira između hrane ili plaćanja računa ove zime.„Nažalost, ugroženi će biti primorani da plate cenu za nestabilnost našeg energetskog sistema fosilnih goriva“, rekla je Marta Majers iz Prijatelja Zemlje, nevladine organizacije za zaštitu životne sredine, za EURACTIV.Ona dodaje da je tragedija što na jednom od najbogatijih kontinenata na svetu jedno od četiri evropskog domaćinstva i više ove zime mora da donese odluku između grejanja svojih domova i hrane na stolu.Oko 31 milion Evropljana je živelo u energetskom siromaštvu i nije bilo u stanju da održi svoje domove adekvatno toplim, pokazuju podaci Evrostata koje je navela Evropska komisija u svom izveštaju o stanju energetske unije za 2021. godinu.Na primer, Zajednički istraživački centar Komisije izračunao je 2019. godine da 50 miliona ljudi živi u energetskom siromaštvu, što je skoro 20 miliona više od najnovijih procena EU.Mnogi kažu da ovaj broj manji nego u odnosu na realnu sliku, jer ne postoji zajednička definicija energetskog siromaštva širom Evrope, što otežava procenu obima problema.Majers je upozorila da bi ovaj broj mogao da poraste na 80 miliona zbog trenutne krize cena energije u kombinaciji sa uticajem COVID krize.„Dok nedavna povećanja cena utiču na sve, najviše su pogođena siromašna energetski siromašna domaćinstva i domaćinstva sa niskim i nižim srednjim prihodima jer troše znatno veći deo svojih prihoda na energiju“, rekao je izvršni direktor EU.Ono što se više može očekivati je pogoršanje postojećeg energetskog siromaštva,nego što će ljudi zaista padati u energetsko siromaštvo, tako je barem prema podacima koje imamo u Francuskoj, rekla je Kamil Defar, naučna saradnica za energetsku politiku EU na Institutu Žak Delor.I pre pre pandemije, svaka peta osoba u EU bila je u opasnosti od siromaštva i socijalne isključenosti, ili oko 110 miliona ljudi, prema predsedniku Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESC).Zboeg povećanja cena energenata koja se desila letos, a do jeseni prerasla u međunarodnu krizu, Evropska komisija je u oktobru predstavila „kutiju alata“ mera koje zemlje mogu koristiti za borbu protiv krize. Komplet alata uključuje kratkoročna i dugoročna rešenja za ublažavanje pritiska na domaćinstva i mala preduzeća „bez štete na unutrašnjem energetskom tržištu EU ili zelenoj tranziciji u srednjem roku“.Neke od zemalja članica su uvele kratkoročna rešenja smanjenje poreza i paušalne isplate domaćinstvima sa niskim primanjima kako bi im se pomoglo da plate račune za energiju. Ipak sve članice EU takođe imaju pristup svoti od 10,8 milijardi evra dodatnih prihoda ostvarenih od šeme EU za trgovinu emisijama akumuliranih od početka godine, istakla je Komisija.Jedno od rešenja koje je Brisel ponudio je prelazak na obnovljive izvore koji su lokalizovani,ali da bi energetska tranzicija potrajala. „Doći će do dugoročnog povećanja cena energije zbog ekološke tranzicije“, rekao je francuski ministar ekonomije Bruno le Mer, koji je predvideo da će to biti „jedno od glavnih političkih pitanja u narednim godinama“.Grupe potrošača ističu da je energetska kriza razotkrila neke od kontradiktornosti zelene tranzicije: dok je napuštanje uvozne nafte i gasa postalo još hitnije, zaštita potrošača od fluktuacija cena će postati sve potrebnija tokom tranzicije.„Neki tvrde da ova situacija neće trajati duže od proleća 2022. Ali verovatno će se ponoviti, posebno kada se uzme u obzir zelena tranzicija. Biće nam potrebno mnogo više fleksibilnosti u smislu rezervnog gasa u slučaju nestašice obnovljive energije. A sa više obnovljivih izvora koji dolaze u električnu mrežu, nije isključeno da se ova situacija ponovi“, rekla je Els Brugeman iz Euroconsumers.Energetsko siromaštvo nije samo problem u Evropi. Na globalnom nivou to predstavlja jedan od ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija da osigura struju koja će biti dosupna svima i u čijoj proizvodnji će povećati korišćenje obnovljivih izvora energije.Tokom poslednje decenije, došlo je do značajnog napretka, pri čemu je broj ljudi koji nemaju pristup struji pao sa 1,2 milijarde na 759 miliona. Udeo obnovljivih izvora je takođe povećan sa 16,3% na 17,3%.

Srbija

Primena zakona o platnim razredima se odlaže za 2025.

Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru primenjivaće se od 1. januara 2025. godine umesto od 2022, piše u predlogu izmena ovog propisa koje je Vlada usvojila i poslala Skupštini na razmatranje.Zakon prema je donet još 2016. godine, a njegova primena stalno odlaže.U obrazloženju najnovijeg odlaganja navodi se da se zakon oslanja na finansijske analize iz 2015. i ranijih godina, a da je od tada došlo do promene fisklane politike i su, kroz proces fiskalne konsolidacije, stvoreni uslovi za rast plata u javnom sektoru.Ove promene su uticale na potrebu ponovnog razmatranja ključnih postavki u sistemskom zakonu, piše u obrazloženju.ZDRAVSTVO: NIKAD VEĆE PLATE ILI MANIPULACIJE PLATAMA? Sprovođenje sveobuhvatne finansijske analize je u prethodnom periodu bilo oteženo zbog ograničenih mogućnosti postojećeg informacionog sistema za obračun plata, piše u obrazloženju.Implementacija Centralnog informacionog sistema za obračun zarada u javnom sektoru bi trebalo da omogući obračun zarada kroz sistem sa automatskim kontrolama unosa podataka. Ovaj sistem će u sebi sadržati podatke o platama preko 450 hiljada zaposlenih u javnom sektoru.Obrazlaže se i da je analitički proces i proces komunikacije reforme plata sa svim delovima javnog sektora bio usporen usled epidemiloške situacije prouzrokovane pandemijom. Planirano je da se potpuna implemtacija sistema za obračun plata u javnom sektoru sprovede do 2024. godine.Fiskalni savet je u mišljenju na Nacrt Fiskalne stategije 2022-2024. napisao da se ponovo izbegava postavljanje čvrstog roka za završetak reforme sistema zarada.MMF: SRBIJA DA OGRANIČI RAST PLATA U JAVNOM SEKTORU "Zbog neuređenog sistema plata i zaposlenosti u opštoj državi, godišnje povećanje plata u javnom sketoru već dužni niz godina svodi se na ad-hok odluke Vlade umesto na objektivne ekonomske parametre," piše u mišljenju Fiskalnog saveta.Takođe, mnoga važna pitanja su i dalje otvorena, piše Fiskalni savet i ističe da nema reči o visini osnovice, nije poznato kada će biti izvršeno i objavljeno vrednovanje radnih mesta, nije pomenuto kada se može očekivati regulativa za nosioce javnih funkcija, da li će u zajednički sistem platnih razreda biti uključeni i vojsa i policija i slično.Savet podseća i da je u stategiji za 2015. isticano da je proces uvođenja centralnog registra "pri kraju", a da je sada uvođenje centralnog registra najvljeno za 2023. godinu.FISKALNI SAVET: SRBIJA POREZIMA OPTEREĆUJE SIROMAŠNE Podsetimo, Zakon o sistemu plata u javnom sektoru predviđa da se sve plate računaju tako što se jedinstvena osnovica množi sa koeficijentom za određeni platni razred u koje su raspoređena sva radna mesta u javnom sektoru.S obzirom na to da je odložena primena Zakona, u skladu sa tim su pomereni i rokovi u okviru Zakona o zaposlenima u javnim službama, Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomska pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.