Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) pozvala je danas nezaposlena lica da se do 18. avgusta prijave za pohađanje specijalističke obuke za programere, odnosno informaciono-komunikacione tehnologije...
Slovenačko ministarstvo infrastrukture izdalo je energetsku dozvolu kompaniji "Gen energija" za izgradnju drugog bloka nuklearne elektrane Krško, prenosi portal SEEbiz. Tačno mesto izgradnje mežutim još nije poznato, jer projekat još nema građevinsku dozvolu.Prema rečima ministra za infrastrukturu u Vladi Slovenije Jerneja Vrtoveca to nije konačna odluka o pomenutoj investiciji, već prvi korak da se započnu poslovi."Energetskom dozvolom otvaramo najširu moguću javnu raspravu, ne samo na stručnom nivou, već i među građanima", rekao je Vrtovec.Dodaje da će se tokom javne rasprave pokazati da li se sve strane u tom poslu slažu i da li teže istim ciljevima, odnosno čistoj i sigurnoj energetskoj budućnosti Slovenije.Tek nakon postizanja socijalnog konsenzusa uslijedit će daljnji postupci, poput smještaja u prostor, ishođenja građevinske dozvole, odabira dobavljača i same gradnje.Pet kompanija zainteresovano za izgradnju nuklearne elektrane u Bugarskoj Vrtovec je rekao da će se tačno mesto proizvodnog pogona utvrditi tek nakon usvajanja državnog prostornog plana. Dodao je da će ukupni kapacitet budućeg postrojenja biti 1100 MW električne energije, dok će godišnja proizvodnja biti nešto ispod 9000 GWh. Planirani životni vek novog bloka nuklearke Krško biće 60 godina."Projekat je previše važan da bi se prepuštao različitim interesima", naglasio je Vrtovec.On je podsetio na aferu u vezi sa izgradnjom šestog bloka Termoelektrane Šoštanj, kada je utvrđeno da je bilo korupcije i dodao da je ta "škola" preskupa za ponavljanje."Želimo da osiguramo transparentnost i pre svega, odgovornost za sve donesene odluke", rekao je slovenački ministar infrastrukture.Stara nuklearka Krško trebalo bi da bude zatvorena 2023. godine, nakon 40 godina rada, ali je Slovenija najavila njenoo proširenje i izgradnju novog reaktora, što je zabrinulo susednu Italiju.Manji incident u nuklearnoj elektrani Krško, koja se nalazi na samoj granici Slovenije i Hrvatske doveo je do njenog privremenog gašenja 2008. godine. Kako je tada prenela Slobodna Evropa, zbog tog icidenta nije bilo zagađenja životne sredine.
Upravo završena 27. Drinska regata okupila je veliki broj ljubitelja najstarije i najmasovnije manifestacija na reci Drini koji su imali priliku da uživaju u njenim brzacima, ali i da istovremeno budu odgovorni prema životnoj sredini. Apatinska pivara, Jelen pivo i nacionalni operater sistema upravljanja ambalažnim otpadom SEKOPAK nastavlili su akciju RECIKLIRAJ, UŽIVAJ, DRINU OD OTPADA SAČUVAJ gde su posetiocima ovog svojevrsnog karnevala na vodi omogućili da pravilno odlože ambalažni otpad. U saradnji sa JKP “12 septembar” - Bajina Bašta, postavljeni su reciklažni setovi kutija i kanti na ključnim mestima gde se i stvara najveća količina otpada. Posebni timovi su bili zaduženi da animiraju posetioce da svoj ambalažni otpad ubacuju i u mobilne kante/rančeve. “Ponosni smo što je uz podršku Apatinske pivare i Jelen piva ove godine sakupljeno mnogo više ambalažnog otpada nego prethodnih godina – čak 230 kg aluminijumskih limenki i 600 kg staklene ambalaže (u 2019. godini je sakupljeno 170 kg otpada). Značajno je da ukažemo da i na ovako velikim dešavanjima koja okupljaju dosta ljudi, možemo da budemo odgovorni prema životnoj sredini i nama samima” – kažu u Apatinskoj pivari.U Sekopaku ističu da je važno da građani stvore ekološku svest i kada se zabavljaju na manifestacijama kao što je Drinska regata. “Ovde se stvara velika količina otpada koja, kada se reciklira, može da dobije novi oblik i svrhu. Drago nam je što je veliki broj posetilaca to shvatio i priključio se akciji. Samo udruženi možemo da zaštitimo našu planetu” – kažu u Sekopaku.Nakon drinskog spusta otpad sakupljen na ovaj način poslat je na reciklažu.
-270x152.jpg)
Atlantic Grupa na Sarajevo Film Festivalu (SFF) lansira novu web platformu pod nazivom „Velika Scena“, koja za cilj ima promociju talentovanih i perspektivnih umetnika koji će upravo na ovoj platformi dobiti sjajne prilike za sopstvene kreativne priče. „Velika Scena“ kreće iz Sarajeva, s partnerskog SFF-a i jedina je platforma ovog tipa na našim prostorima, a funkcionisaće kao mesto motivacije i podrške, online i offline prostor gde će se promovisati sloboda izražavanja,a mladim umetnicima će pružiti toliko potrebnu vidljivost. Velika Scena je nastavak višegodišnje saradnje Atlantic Grupe i Festivala i ima za cilj pružanje dugoročne podrške kulturi i umetnosti kao univerzalnom jeziku. Reč je o regionalnoj platformi Atlantic Grupe koja će se nadograđivati i širiti, a na njoj će biti mesta za sve – muzičare, pisce, glumce, reditelje, likovne stvaraoce, a na Velikoj Sceni prostor će prevashodno dobiti dizajneri. Svi mladi kreativci pozvani su da se prijave na konkurs za dizajn zvanične šoljice za kafu Sarajevo Film Festivala koji je otvoren od 12. do 31. jula 2021. godine, a svi detalji oko konkursa dostupni su na web stranici www.velika-scena.com.O užem izboru među prijavljenim radovima odlučivaće stručni žiri koji čine Lejla Begić Vuletić, koja već više od 20 godina gradi priču Sarajevo Film Festivala kao art direktor u Boom produkciji, službenom dizajn studiju Festivala, Zoran Golub, direktor marketinga SPP Kafa Atlantic Grupe i Dragan Šašić, art direktor i predstavnik kreativnog tima SFF-a.Mladi su izabrali najbolje brendove i najpoželjnije poslodavce za 2020. godinu!Tri najbolja rada će odabrati publika, glasanjem na online platformi „Velike Scene“.Najbolji radovi naći će se na limitiranom izdanju festivalske šoljice za kafu koja će biti predstavljena na Sarajevo Film Festivalu 2022. godine, a neće, naravno, izostati ni novčane nagrade. Platforma Velika Scena će kroz live izdanje takođe biti predstavljena posetiocima Festivala u Sarajevu, gde će biti izloženi radovi iz užeg izbora, a gosti će i uživo na odabranoj festivalskoj lokaciji moći da učestvuju u izboru pobedničkog rešenja za zvaničan dizajn šoljice za kafu SFF-a.
Ristić je rekao da potrošačima se nezakonito naplaćuju te stavke od datuma Kada je 2014 godine stupio na snagu zakon o zaštiti potrošača koji je inače usklađen sa evropskim standardima.Prema Ristićevim rečima, tajna problema u vezi sa EPS-ovim računima za struju je u blanko računima."Kamata se obračinava samo na mesečno potraživanje, a EPS ga ne obračunava na mesečno potraživanje.
Ministar za kulturu i turizam Turske Mehmet Ersoj predložio je da građanima Srbije bude omogućeno da putuju u Tursku i obratno, turskim građanima u Srbiju, samo sa ličnom kartom, navodi se u saopštenju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. "Odnosi Srbije i Turske su na nivou kao nikada do sada i to utiče na povećanje ulaganja. Želimo da povećamo ulaganja Turske u Srbiju, jer vidimo veliki potencijal u turizmu, kao što su banje, a time ćemo automatski povećati i ulaganja u trgovinu", rekao je ministar Ersoj.Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić sastala se u petak u Beogradu sa ministrom za kulturu i turizam Republike Turske, Mehmetom Ersojem. Matić je poručila da je Turska jedno od najznačajnijih i prioritetnih emitivnih tržišta za Srbiju. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u prvih pet meseci 2021. godine, a prema broju ostvarenih noćenja, turisti iz Turske se nalaze na prvom mestu na listi emitivnih tržišta, navodi se u saopštenju ministarstva trgovine. Matić je navela da postoji značajan prostor za investicione projekte u sferi banja, zdravstvenog turizma i povećanja kako smeštajnih kapaciteta, tako i unapređenja usluge."Turska je kada govorimo o turizmu, hotelijerstvu i kvalitetu usluge u samom svetskom vrhu i njihovi investitori su dobro došli kako bismo neka naša banjska lečilišta pretvorili u savremene spa-centre", rekla je ona. Kako piše u saopštenju, Matić i Ersoj su se saglasili da će biti formirana radna grupa čiji će zadatak biti da na operativnom nivou realizuje sve aktivnosti koje su dogovorene tokom sastanka.
Ministarstvo rudarstva i energetike odgovorilo je na dopis Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) o projektu "Jadar". U odgovoru koji potpisuje resorna ministarka Zorana Mihajlović navodi se da u ovom trenutnku nijedna odluka još nije doneta i nijedan ugovor sa Rio Tintom nije potpisan. "Odluke se mogu doneti tek kada se steknu zakonski uslovi za to i sagledaju svi efekti istraživanja nalazišta minerala jadarita u okolini Loznice. Odluke će se doneti i kroz razmenu mišljenja sa stručnom javnošću, tako i kroz iznošenje stavova građana i građanki Republike Srbije, jer to jeste demokratski pristup za koji se zalažemo", piše u odgovoru ministarka Mihajlović.Ona je pozvala SANU da se u ovom trenutku ne zauzimaju preuranjeno stavovi dok se ne završe svi dokumenti na osnovu koje bi se mogao doneti sud i zaključak o ovako ozbiljnim pitanjima. "Preduslov za iznošenje mišljenja o eventualnoj eksploataciji, tehnološkim postupcima prerade, ekonomskoj isplativosti, generalno realizaciji projekta 'Jadar' je, pre svega, sačekati da se steknu svi uslovi i da neophodna dokumentacija bude završena i odobrena. Bez prethodno odobrene Studije o proceni uticaja eksploatacije na životnu sredinu, nema ni odobrenja za izvođenje rudarskih radova", navodi Mihajlović.Akademici pisali ministarki Mihajlović, traže preispitivanje projekta Jadar Ministarka je poručila i da svi projekti koji se budu realizovali u ovoj oblasti moraju da zadovolje najviše ekološke i tehničke standarde Evropske unije i sveta, kao i pozitivnu zakonsku regulativu Republike Srbije. Prema njenim rečima, Srbija ne želi da bude samo izvoznik litijuma već želi da vidi lanac proizvodnje i dodatne vrednosti litijuma. "Srbija ne želi da izvozi litijum, već baterije ili čak sama električna vozila. Razvitak takvog lanca proizvodnje u Srbiji upravo smo omogućili poslednjim usvojenim izmenama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima", poručila je Mihajlović.U odgovoru Ministarstva piše i da je prilikom donošenja odluka važno da se govori o činjenicama, a ne o zabludama. "Jer poznato je da sve zablude imaju svoje vreme, a i najmanja istina i posle bezbroj poteškoća, mudrovanja i spletki ostaje uvek ono što je bila – istina", piše u odgovoru.Navodi se i da "niko nema pravo da bude nemi posmatrač ili kritičar bez predloga za bolje rešenje". Argumenti "za" i "protiv" rudnika litijuma u dolini Jadra Članovi Akademijskog odbora "Čovek i životna sredina" pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) poslali su početkom juna dopis ministarski rudarstva i energetike Zorani Mihajlović, u kome sugerišu da je potrebno preispitivanje ekonomske i ekološke opravdanosti Projekta "Jadar". Akademici i ostali autori pisma su na desetak stranica obrazložili svoje mišljenje o tome koje bi bile negativne posledice Projekta Jadar.O rudniku litijuma treba javno pričati na osnovu činjenica, a ne emocija
Gradska uprava u Užicu formirala je komisiju koja će raditi sa građanima koji su zainteresovani za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Reč je o javnom konkursu koji je raspisalo Ministarstvo za brigu u koji su uključene i lokalne samouprave, a cilj je da se popravi demografska situacija u seoskum područjima.Preko javnog konkursa dodeljivaće se bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća, a kako ističe Mirjana Radivojčević, pomoćnica gradonačelnice Užica novoformirana komisija za demografiju i polulacionu politiku imaće zadatak da pruži punu podršku zainteresovanim građanima."Pravo učešća na javnom konkursu imaju podnosioci prijave koji su zajedno sa lokalnom samoupravom, na čijoj teritoriji se nalazi seoska kuća sa okućnicom, podneli elektronski popunjen obrazac prijave sa dokumentacijom propisanom programom", naglašava Radivojčević.Prema njenim rečima, lokalna samouprava ima obavezu i da uradi procenu vrednosti nekretnine za koju je stranka zainteresovana, a pružaće pomoć i podršku u prikupljanju dokumentacije.Na konkurs mogu da se jave državljani Srbije mlađi od 45 godina, koje ne poseduju nekretnine u vlasništvu. Država će finansirati kupovinu seoskih kuća sa okućnicom u vrednosti do najviše 1,2 miliona dinara po objektu.Seoska kuća sa okućnicom, mora da ispunjava osnovne uslove za život i stanovanje, da poseduje kanalizaciju ili septičku jamu, vodu, struju kao i da pristup preko tvrdog puta. U Srbiji je mapirano oko 200 hiljada takvih kuća. Na konkurs mogu da se jave ljudi koji ispunjavaju uslove u pogledu starosti, kao i ostalih pravila koja su određena konkursom.RZS: U Srbiji i 2019. godine opao broj stanovnikaZa devet godina broj stanovnika u Srbiji manji za 336.000 "To ne moraju biti samo oni koji žive na selu ili se bave poljoprivredom već i lekari, profesori, zanatlije. Jedino je važno da ispune osnovne i posebne uslove konkursa i imaju svu neophodnu dokumentaciju", objašnjava Radivojčević.Podsetila je da je cilj ovog projekta povećanje nataliteta, oživljavanje sela i ostajanje mladih ljudi u selu. Budući vlasnici seoskih kuća neće smeti da ih prodaju u narednih 10 godina, niti smeju da je stavljaju pod hipoteku tokom pet godina od datuma kada je sklopljen kupoprodajni ugovor.Ispunjenost uslova za konkuris utvrđivaće Komisija za ocenu i kontrolu realizacije projekta koju obrazuje nadležni ministar.Tekst konkursa i neophodna konkursna dokumentacija mogu da se pronađu na sledećem LINKU. Dokumentacija može da se preuzme i na portirnici Gradske uprave Užica.Kako je nedavno saopštio Republički zavod za satatistiku, u Srbiji je za devet godina broj stanovnika opao za 336.000.
Osnivač Kongresa srpsko-američkog prijateljstva i narodni poslanik u Narodnoj Skupštini Republike Srbije Vladimir Marinković učestvovaće, na poziv kongresmena Sjedinjenih Američkih Država, na me...
Grad zna ko je investitor na Vračaru, a zna i šta mu je sve dozvolio da gradi
-270x152.jpg)
Umetnik Ivan Divan odlučio je da još jednom pomeri granice poznatog i da novim projektom Air jastuci glorifikuje ono bez čega ne možemo, bez vazduha i prirode. Sa timom sociologa i umetnika stvorio je...
Golubačka tvrđava, prema nekim dokumentima, potiče iz 14. veka. Tokom duge i turbulentne istorije, osvajali su je Ugri, Turci, a na kraju je pripala Srbiji prilikom odlaska Osmanskog carstva sa ovih prostora...
Budžetski prihodi grada Beograda u 2020. godini neosnovano su uvećani za više od 5,87 milijardi dinara na ime uplaćenih sredstava integrisanog tarifnog sistema za naplatu karata u javnom linijskom prevozu u Beogradu, a koja nemaju karakter javnih prihoda."Uključivanjem sredstava od integrisanog tarifnog sistema u javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji grada Beograda u budžet, neosnovano se uvećavaju budžetski prihodi", navodi Državna revizorska institucija u Izveštaju o reviziji кonsolidovanih finansijsкih izveštaja završnog računa budžeta Grada Beograda za 2020. godinu.Takođe, u glavnoj knjizi trezora, kako piše u Izveštaju, evidentirani su rashodi u iznosu od 6,01 milijardi dinara po osnovu prenetih sredstava prevoznicima, a na ime raspodele sredstava naplaćenih u okviru integrisanog tarifnog sistema u javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji grada Beograda. Šta za sada možete sa novom "Beogradskom karticom"? Manjak od 140,6 miliona dinara pokriven je iz prenetiog viška iz prethodne godine. Prema Zakonu o budžetskom sistemu, ta sredstva nemaju karakter javnih prihoda, pa su budžetski prihodi i rashodi neosnovano uvećani za navedeni iznos. Tako su GSP-u Beograd prenete oko 3,35 milijarde dinara, GP-NP Ariva Litas 1,12 milijarde, SP Lasta 722,2 miliona dinara, SP Lastra 96,6 miliona, ASP Strela Obrenovac 276,1 milion dinara, ASP Strela UB 62,3 miliona, a prevozniku Avala BUS 500 preneta su 367,2 miliona, piše u Izveštaju. DRI u izveštaju preporučuje odgovornim licima da sredstva integrisanog tarifnog sistema za naplatu karata ne uključuju u budžet, kao da rashode planiraju i izvršavaju u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.
Danas počinje 28. Festival evropskog filma na Paliću, a glavni takmičarski program Festivala otvoriće film „Dnevnik iz Gvantanama” reditelja Kevina MekDonalda, sa dvostrukom oskarovskom Džodi Foster. Foto: FEF PalićNa Letnjoj pozornici Festivala evropskog filma Palić, svetsku premijeru 22. jula imaće film „Nečista krv – greh predaka” reditelja Milutina Petrovića. Ovo ostvarenje naći će se u Glavnom takmičarskom programu festivala, gde će biti u konkurenciji za Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, kao i za Specijalnu nagradu žirija. Foto: FEF PalićFilm prati priču o Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom.Tokom centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 100 filmova iz svih krajeva Evrope, u 11 različitih selekcija i programskih celina. Mnogi od filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću.Ove godine na Paliću će prvi put biti organizovana radionica festivalske mreže MIOB („Moving Images Open Borders”) za blogere, vlogere i influensere. Na ovaj način FEF prati i savremene trendove u medijskom praćenju festivala, istovremeno se obraćajući novoj i mladoj publici, koja se tek upoznaje sa širinom i bogatstvom evropskog autorskog filma.Festival evropskog filma na Paliću i u Subotici traje do 23. jula.
Najnovije istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazuje da čak 58.4% mladih u Srbiji na kraju meseca ne zaradi ni jedan jedini dinar. Od minimalca živi 9.7%, a do 50 hiljada mesečno zaradi 12.8% mladih. Preko 80 hiljada zaradi svega 7.2% mladih ljudi u Srbiji, pokazuju rezultati ankete KOMS-a koja je deo Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2021. godinu."Kada se ovi podaci uporede sa time koliko mladi zarađuju, jasno je da pristojan život predstavlja gotovo nemoguću misiju za mlade u Srbiji", navodi KOMS.Isto istraživanje pokazuje da najviše mladih smatra da je mesečna plata od 80 do 100 hiljada dinara (neto) dovoljna suma za pristojan život. Da je potrebno i više od toga da bi se živelo pristojno, od 100 do 150 hiljada dinara (neto) mesečno, smatra čak 22.6% mladih u Srbiji.Ipak, najviše zabrinjava podatak da skoro dve trećine mladih nije zaposleno i ne zarađuje - čak 58.4 procenata.Kompletan izveštaj Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) biće objavljen simbolično 12. avgusta na Međunarodni dan mladih.
Potomci poslednjeg kralja Jugoslavije Petra II Karađorđevića pozvali su crnogorsku vladu da učini više kako bi im vratila imovinu koja im je konfiskovana nakon dolaska komunista na vlast 1945. godine, piše Balkaninsight.Bivša kraljevska porodica traži da im se vrati luksuzna vila sa pet zvezdica u odmaralištu Miločer u opštini Budva,dvorac Leskovac u Rijeci Crnojevića i kući u kojoj je kralj Aleksandar, Petrov otac, rođen u Crnoj Gori, na Cetinju.„Verujem i pozivam svaku osobu koja veruje u pravdu, kao i odgovarajuće zvaničnike, da istupe, preuzmu odgovornost i pokušaju da isprave ovu istorijsku nepravdu koja traje više od sedam decenija“, rekao je Aleksandar Karađorđević u pisanom odgovoru za BIRN.Isplata obeštećenja za oduzetu imovinu od 2022.godine Godine 2005. bivša kraljevska porodica tražila je povratak luksuzne vile Miločer u blizini Budve, koja je bila letnja rezidencija kralja Aleksandra, zajedno sa susednom Kraljičinom plažom. Miločer je trenutno luksuzni državni hotel iznajmljen turističkoj kompaniji sa sedištem u Singapuru, Aman Resorts.Kraljevska porodica takođe želi da im se vrati 47.586 kvadratnih metara zemlje oko zamka u Rijeci Crnojevića kod Cetinja, koji je služio kao zimska rezidencija kraljevskih porodica. Kuća u kojoj je rođen kralj Aleksandar na Cetinju, danas je etnografski muzej.
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju Beogradske inustrije piva, slada i bezalkoholnih pića (BIP). Vrednost BIP-a procenjena je na 4,17 milijardi dinara.U dokumentaciji se kao najvažnija imovina preduzća navodi Fabrika sokova na Zrenjaninskom putu, Fabrika piva u Opštini Savski venac u Beogradu, Fabrika piva i slada Čačak.Na prodaju su i dva poslovna objekta u Obrenovcu, prodajni objekat u Kragujevcu, dva poslovna objekta u južnom delu Kosovske Mitrovice, stan u Budvi, poslovni objekti u Alibnurau.U imovinu BIP-a spada i 12 žigova registrovanih kod Zavoda za intelektualnu svojinu u Srbiji (Bg svetlo pivo, Bg tamno pivo, BIP 1839, Bipsi plus..), kao i tri žiga registrovana kod MADRID WIPO- međunardni žigovi - Bg, Bip1839, Sirće (graf) .I sporna prava na lokaciji Knez Danilova (sirćetana) u dokumentaciji su navedena među najvažniijom imovinom BIP-a. Procenjena vrednost predmeta prodaje nije minimalno prihvatljiva vrednost, niti je na bilo koji drugi način obavezujuća ili opredeljujuća za ponuđača prilikom određivanja visine ponude, piše u dokumentaciji.Pravo učešća imaju lica: koja u iznosu od milion dinara izvrše uplatu radi otkupa prodjne dokumentacije, uplate depozit u iznosu od 835.209.140 ili polože bankarsku garanciju, potpišu izjavu o gubitku prava na povraćaj depozita, potpišu ugovor o čuvanju povrerljivih podataka prilikom preuzimanja prodajne dokumentacije Procenjena vrednost predmeta prodaje nije minimalno prihvatljiva vrednost, niti je na bilo koji drugi način obavezujuća ili opredeljujuća za ponuđača prilikom određivanja visine ponude, piše u dokumentaciji.Krajnji rok za dostavljanje ponuda je 16. avgust 2021. godine do 11.45, a javno otvaranje ponuda počeće isti dan u 12.00. Propadali čekajući prodaju Kako se navodi u dokumentaciji, stečajni upravnik je dužan da prihvati najvišu dostavljenu ponudu, ukoliko je ista iznad 50 odsto od procenjene vrednosti predmeta prodaje.Ako najviša dostavljena ponuda iznosi manje od 50 odsto od procenjene vrednosti predmeta prodaje, stečajni upravnik je dužan da pre prihvatanja takve ponude dobije saglasnost odbora poverilaca.Kako je ranije planirano, na mestu kompleksa Beogradske industrije piva (BIP) gradiće se komercijalni sadržaji .
Onlajn ili uživo, „jedan na jedan“ ili u grupi – internet je prepun oglasa za privatno podučavanje, koje je doživelo pravu ekspanziju otkako je pandemija promenila ustaljeni način rada škola.Najtraženiji su privatni časovi, a porast broja korisnika beleže i brojni edukativni portali koji nude snimljene video-lekcije, testove, zbirke rešenih zadatka, konsultacije sa profesorima…U vreme kada su škole bile zatvorene, a nastava se održavala na daljinu, neki privatni boravci su proširili usluge, pa su uz standardno čuvanje dece ponudili da sa njima „isprate“ onlajn nastavu i pomognu u rešavanju domaćih zadataka. Ova usluga u proseku je roditelje koštala dodatnih desetak evra.Dobar dan, 500 evra - Cena školovanja u pandemiji Pandemija je uvela novinu i u privatno podučavanje, koje se poslednjih godinu i po dana „preselilo“ u onlajn zonu, pa za angažovanje privatnih nastavnika više nije bitno mesto stanovanja, već samo računar, Skajp ili neka od sličnih aplikacija. Tradicionalno oglašavanje zamenili su specijalizovani sajtovi koji funkcionišu kao svojevrsne berze znanja. Nastavnici plaćaju vlasnicima tih sajtova mesečnu članarinu, najčešće u visini prosečne cene časa, što je oko 10 evra ili procenat od svakog održanog časa, a za učenike je pristup besplatan. U zavisnosti od predmeta, iskustva predavača, da li čas traje 45 minuta, sat vremena ili je u pitanju dvočas, cene variraju, a kreću se od 500 dinara pa naviše. U Srbiji već duži niz godina postoje portali koji nude različite vrste onlajn edukativnih materijala, ali je interesovanje za njihove sadržaje značajno poraslo od dolaska pandemije. Jedan od takvih portala je „Učenje na daljinu“, na kome se svi sadržaji realizuju onlajn. Uz video-lekcije i video-klipove urađenih zadataka, sa interaktivnim testovima, proširena je ponuda i na onlajn časove „uživo“ u trajanju od 45 minuta. Osnivač ovog obrazovnog portala Zoran Jakovljević potvrđuje da je poslednjih meseci povećano interesovanje za časove, dok prodaja kurseva sa snimljenim predavanjima ide standardno.Najniža cena časa je 500 dinara, a ide i do 1.200, jer, kako kaže, nije isto da li je u pitanju peti razred osnovne škole ili priprema za prijemni za fakultet. - U vreme korone sam primetio da su se i roditelji i nastavnici plašili da se časovi održavaju uživo, pa se pojavila potreba da sve ide preko Skajpa ili neke slične aplikacije. Mi nudimo mogućnost da jedan nastavnik može istovremeno da bude na vezi sa četiri učenika, pri čemu sa povećanjem broja prisutnih učenika opada cena časa za pojedinačnog polaznika. Recimo, za dva učenika je popust 40 odsto – kaže Jakovljević za portal Nova ekonomija. Pored priprema za završni i prijemni ispit, najveća je potražnja za matematikom, fizikom i hemijom. Jakovljević iznosi utisak da su današnje generacije đaka nesamostalnije od nekadašnjih i da vole „sažvakano“ gradivo, ali, dodaje, dok postoji potražnja, postojaće i ponuda. U udruženju Centar modernog obrazovanja „Internet tabla“, koje je vlasnik portala Internet profa kažu da im se iz godine u godinu povećava broj korisnika, ali da je u vreme onlajn nastave interesovanje još veće. Internet profa je zapravo sajt na kome se nalaze rešeni zadaci iz najkorišćenijih zbirki iz matematike i fizike u srednjim školama, a njima se pristupa uz plaćanje mesečne članarine od 600 dinara.- Od kada je u poslednjih godinu i po dana u školama preovladala onlajn nastava, đacima je naš sajt postao zanimljiviji. Imamo utisak da se povećalo interesovanje jer su mnogi nastavnici davali domaće zadatke, čime je olakšano da se dobije dobra ocena. Čak i pred kraj školske godine smo imali nova učlanjenja. Činjenica je da se sve manje pažnje posvećuje znanju i da se sve svelo na jurenje ocena. Ali nama su se javljali roditelji uspešnih đaka koji su imali petice iz matematike i fizike u gimnaziji, ali im je sajt pomogao da bolje razumeju neke stvari. Među našim korisnicima ima i učenika kojima sajt služi da prepišu rešenja. Treća kategorija su profesori koji drže privatne časove kojima je lakše da ne razmišljaju, pa se oslanjaju na zbirke rešenih zadataka – kažu u Centru za portal Nova ekonomija.V. S.
Aplikacija za komuniciranje Vacap (WhatsApp) testira novu opciju koja će po prvi put korisnicima omogućiti da šalju poruke bez upotrebe telefona, prenosi Beta. Vacap sada mora biti povezan sa telefonom korisnika sa kog god uređaja da se koristi (laptop, tablet). Nova opcija će omogućiti slanje i primanje poruka "čak i ako je baterija telefona prazna", prenosi BBC.Opcija će prvo biti testirana na manjem broju ljudi, pre nego što bude omogućena svima.Šifrovanje poruka od početka do kraja, koje omogućava bezbednost prepiske, će raditi i u novom sistemu.
Od danas je zabranjen uvoz mleka robne marke "Pilos" i mlečnih prerađevina bosanskog proizvođača "Mlečna industrija MI 99" iz Gradačca zbog neodgovarajućeg kvaliteta, odnosno neusklađenosti onoga što piše ne deklaraciji i samog proizvoda, naveo je ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović, prenosi Beta."Na osnovu laboratorijskih analiza utvrdili smo da to mleko ne odgovara kvalitetu i zabranili smo uvoz. Ne postoji nešto što je štetno po zdravlje, ali ne odgovara deklaraciji. Mleko koje je već uvezeno u Srbiju staviće se van prometa, a zabraniće se prodaja i svih mlečnih proizvoda koji potiču iz te mlekare", kazao je Nedimović za TV Prva.Dodao je da je ta mlekara "ozbiljan izvoznik mleka u Srbiju, koje se najčešće nalazi u velikim trgovinskim lancima", te da ga uvozi šest uvoznika.Podsetio je da je pre nekoliko dana bila čitava šarža pakovanja tog mleka u kome je zapravo bila bela voda, a ne mleko i dodao da ne želi da ulazi u analizu da li je u pitanju geška u proizvodnji, jer je mlekara dužna da isporuči mleko kvaliteta kakav je naveden na deklaraciji.Imlek maloprodajama određivao cene svojih proizvoda Nedimović je istakao da Srbija, vodeći računa o svojoj prehrambenoj sigurnosti, ima alate kakao da spreči plasman ovakvih proizvoda na tržište."Naše laboratorije su utvrdile da to ne odgovara onome što piše na deklaraciji, naročito u pogledu mlečnih masti. Ne da nije 2,8 odsto mlečne masti, nego je daleko ispod toga", kazao je ministar poljoprivrede i dodao je da Nacionalna referentna laboratorija u Batajnici može da kontroliše 99 odsto roba.Precizirao je da je Uprava za veterinu Srbije od jutros izdala rešenje o svemu, a obavestiće i kolege u Bosni i Hercegovini."Iskoristili smo i pravo koje imamo u skladu sa medjunarodnim sporazumima i uputili veterinarsku inspekciju kod proizvodjača na lice mesta", kazao je Nedimović.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
