Najnovije

2021

Održan treći Hack#teen uz podršku Telenor fondacije: jednaka šansa za sve devojčice širom Srbije

Povodom Međunarodnog dana devojčica u IKT-u, 22. aprila, održan je treći Hack#teen za devojčice uzrasta 11-14 godina: na taj način pružena je jednaka šansa devojčicama širom Srbije da zakorače u STEAM oblasti (nauka, tehnologija, inženjerstvo, umetnost, matematika). AFA je po treći put za redom, u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, Telenor fondacijom i brojim korporativnim partnerima među kojima je i kompanija Huawei , organizovala Hack#teen. Hack#teen je svečano otvorila Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, Tatjana Matić, ohrabrujućim podatkom da je procenat devojaka koje upisuju IT studije u Srbiji porastao sa 25,7% u 2016. godini na 29,3% u 2020. godini.  Telenor: Odgovorno prema talentimaTelenor je kompanija koja traga za digitalnim talentima i posvećeno ih razvija i edukuje, bez obzira na to kog su pola, izjavio je Đorđe Popović, izvršni direktor korporativnih poslova u Telenoru na otvaranju Hach#teen-a. „Ali ono što smo primetili u poslednjih nekoliko godina je da se sve više devojčica pridružuje IKT-u. U našoj kompaniji većinu zaposlenih čine žene i čak 52% ih je na rukovodećim pozicijama, što je za 5% više nego prošle godine. Međutim, celoj industriji i dalje su potrebni novi talenti spremni da uče i razvijaju se i naša je odgovornost da ih osnažimo i podržimo, posebno na prekretnici njihovog profesionalnog opredeljenja“, naglasio je Popović. Samo 20% zaposlenih u IT sektoru čine žene – Huawei teži da ovu statistiku promeni u korist talentovanih devojčica, budućih inženjerkiJovana Tadić, PR Manager kompanije Huawei, ističe da su devojčice  podjednako talentovane za IT, ali ih je tradicionalno mnogo manje u ovoj industriji. „Statistika pokazuje da danas svega 20% zaposlenih u IT sektoru čine žene. Taj jaz počinje još od obrazovanja i Huawei je posvećen tome da ovu neslavnu statistiku promeni. Želimo da devojčice biraju tehničke fakultete i da sebe vide kao inženjere u okruženju koje je pretežno muško.  Ove talentovane devojčice koje sam danas imala priliku da upoznam su dokaz da je taj cilj bliži nego što mislimo. Pokazale su svoju inovativnost i kreativnost, ali i dokazale da poseduju sve ono što je potrebno da u budućnosti budu podjednako zastupljene u poslovima iz oblasti tehnologije, kao i dečaci.” Šansa za devojčice van granica glavnog grada: čak 80% takmičarki došlo je iz gradova širom Srbije i oduševilo znanjem, inovativnošću i motivacijomTakmičenje je okupilo više od 50 učenica osnovnih škola iz cele Srbije - iz Ljubovije, Venčana, Jaše Tomića, Kruševca, Smedereva, Jošaničke Banje, Lazarevca, Beograda. Devojčice su ohrabrene i motivisane od strane mentorki, ali i sjajnih uzora - Irene Stolić, studentkinje ETF-a i dobitnice nagrade The most innovative Youth of the year na Innovation Week-u 2019. godine za izum robota koji plete narukvice prijateljstva, kao i od Anđele i Leonore Ristić, srednjoškolki iz Vranja, vicešampionki Međunarodnog takmičenja iz robotike u Кini.Učenje od najboljih: Uzori i mentorke iz 10 uspešnih tech kompanijaUsledio je sudar inovativnih ideja. Vođenje znanjem, veštinama i energijom mentorki iz kompanija Madheadgames (Sanja Žugić), Fishing Booker (Katarina Milosavljević), Microsoft (Milica Hadžitanović), Schneider Electric (Nataša Popović), NCR (Ivana Ivanović), Levi9 (Katarina Ivošević), Telenor (Vesna Milenović), Huawei (Jovana Tadić), SAGA (Aleksandra Vučićević i Maja Janković), Comtrade (Jovana Stojadinović) takmičarke su kreirale tehnološka rešenja koja na interesantan i efikasan način promovišu znanje, podstiču veću zainteresovanost za učenje i obrazovanje čine kvalitetnijim i uzbudljivijim.Kreativna rešenja za obrazovanje sutrašnjiceMeđu ozbiljnom konkurencijom i sjajnim rešenjima, prvo mesto na ovogodišnjem takmičenju osvojio je tim Girls Code (OŠ Petar Vragolić iz Ljubovije), pod mentorstvom Vesne Milenović, Digital IT menadžerke kompanije Telenor. Devojčice su osmilile način primene VR tehnologije kao didaktičkog sredstva za iskustveno učenje. Žiri je nagradio predlog da se uz pomoć VR naočara lekcija o Aboridžinima virtuelno odvija u Australiji, ili da jedan čas botanike održava Josif Pančić u hologramskom izdanju. Drugo mesto osvojila je ekipa Girls for 21st century iz Kruševca, a treće tim Veljine pčelice iz Venčana.Umetnost i tehnologija ruku pod ruku: Muzej Jugoslavije kao domaćin 3. Hack#teen-aOvogodišnji Hach#teen, nimalo slučajno, održan je u prostorijama Muzeja Jugoslavije. Skraćenicu za STEM zanimanja (science, technology, engineering and mathematics) obogatili smo velikim A – Art, budući da zanimanja budućnosti podrazumevaju umetnost kao važnu oblast. Prostor Muzeja Jugoslavije dao je okvir i potporu Hack#teen-u i na pravi način spojio tehnologiju i umetnost, imajući u vidu da je inspirisao devojčice da kreiraju kreativna rešenja.

Srbija

Mirijevski potok i dalje je divlja deponija i kanalizacija

U Srbiji gotovo da ne prođe dan ili nedelja a da na društvenim mrežama ne osvane video snimak ili fotografije nekog velikog zagađenja životne sredine. Našu pažnju ovog puta privukli su snimci zagađenja Mirijevskog potoka u Beogradu koje je napravio novinar Marko Dragoslavić.Prema Dragoslavićevim rečima, kanalizacija se u Mirijevskom potoku oseća, kao i u jednom potoku koji protiče kroz naselje  Kaluđerica. Sagovornik Nove ekonomije je snimke napravio u delu Mirijevskog potoka oko kog se nalazi i nehigijensko divlje naselje, koje nastanjuju Romi."U kakvim uslovima oni žive to je bogu plakati, ali za to je nadležna gradska vlast, ona treba da se pozabavi tim pitanjem, to je malo škakljiva tema ja se čisto e ograđujem, jer nemam ništa protiv njih (Roma)," kaže Dragoslavić koji snima mnoge ekološke incidente po Beogradu.On često, kako navodi, ponavlja i činjenice o jednom nedopustivom ponašanju nekih građevinskih formi koje peru betonske miksere dorektno u reci Savi.Video snimak koji je kod Mirijevskog potoka napravio Marko Dragoslavić:Prema rečima geologa i nekadašnjeg Gradskog sekretara za ekologiju u Beogradu, Branislava Božovića, Mirijevski potok prima kanalizacione fekalne otpadne vode skoro duž celog svog toka. Razlog za to je prema njegovim rečima što na tom području nema centralne kanalizacije."Taj problem je aktuelan izuzetno dugo naročito sada kada su podignute brojne zgrade okolo. Tamo su bili i ogromni depoi Gradskog saobraćajnog preduzeća i raznih firmi. I oni sipali otpadne vode, mineralna ulja i sve ostalo u Mirijevski potok," podseća Božović.Na taj način se kako dodaje stalno formira vodena masa koja je prepuna otrovnih ulja, prljavštine, mulja, fekalnih voda. NA DAN PLANETE U ČUKARIČKOM RUKAVCU PLUTAJU MRTVE RIBE Božović kaže i da se kod zgrade "Kartonka Avala" na Adi Huji nekada nalazila beogradska deponija. Problem zagađenja nije ni izbliza rešen, jer se kako objašnjava na obližnjem području nekontrolisano vrši nasipanje, kako bi se dobilo građevinsko zemljište."Postalo je nepodnošljivo boraviti i živeti na Adi Huji gde su podignuti sportski tereni i restorani. Njihovi gosti sada prolaze kroz najužasnije zagađenje," kaže sagovornik Nove ekonomije.Božović upozorava da svo to zagađenje kasnije dospeva u Dunav, prolazeći između Ade huje i takozvanog Paradajz ostrva, pa se konstantno stvara "zdravstvena bomba" koja može da predstavlja opasnost za izbijanje neke zaraze ili epidemije."Nekada nas spašava vrelo sunce ili hladna zima, ali potencijalno to je zona gde može doći do velikih zaraza, mnogi ljudi tamo i pecaju i kasnije jedu tu ribu," naglašava Božović.Prema njegovom mišljenju, Mirijevski potok i Ada Huja predstavljaju jednu od jako ružnih slika Beograda, bez obzira što se Ada Huja sada ulepšava i što se na obali Dunava nalaze ugostiteljski objekti.Čedomir Savković

Vesti iz izdanja

Najhladnija bela boja

Površine premazane belom bojom reflektuju više svetlosti od površina premazanih ostalim bojama, pa samim tim i bivaju hladnije. Tokom vremena razvijeno je više različitih belih b...

Vesti iz izdanja

Tačka emotivnih potresa

Ono što spaja prošlost i sadašnjost jesu golubovi, semantički urasli u naziv Tvrđave na svim jezicima potencijalnih osvajača, a obrazlagani legendama. Po jednoj, golubove je hranila viza...

Vesti iz izdanja

FEST u maju kad ruže cvetaju

„Sumnjičav sam prema ljudima koji ne vole pse, ali verujem psu koji ne voli neku osobu“ , izjavio je svojevremeno slavni glumac Bil Marej. Ova njegova misao je mantra Tanje Brzaković, rediteljke ...

Vesti iz izdanja

Obmana koja leči

Placebo efekat neprekidno je poigravanje pravog i lažnog. Ipak, krajnji ishod tog efekta je pravi. A to je jedino važno Reč placebo u latinskom jeziku znači: učiniću po volji. On, dakle, ne samo da praktičn...

Vesti iz izdanja

Važno je da se ne prodaš

Andrej Josifovski, poznat još i pod imenom Pijanista, umetnik je za kojeg ste gotovo sigurno čuli. A ako niste čuli za njega, neku od njegovih instalacija ili murala ste gotovo sigurno videli. Ovaj ml...

Vesti iz izdanja

Mentalno okoštavanje

Kako najbolje možemo da motivišemo sebe? Tako što ćemo se konstantno podsećati šta nam je konačni cilj. Kakva osoba želimo da budemo? Šta želimo da „ostavimo u amanet“...

Vesti iz izdanja

Danju škola, noću posao

Zaposleni u privatnom sektoru teže uspevaju da usklade poslovne zadatke i obaveze oko škole „Ne stignem da obavim dnevne zadatke u radno vreme. Često se uključujem uveče kad svi spavaju da dovr...

Srbija

U Srbiji neznatno smanjena zaposlenost tokom prvog kvartala

U prva tri meseca 2021. godine u Srbiji je broj zaposlenih opao u odnosu na prethodni kvartal, ali je porastao u odnosu na isti period lane, saopštio je Republički zavod za statistiku.U prvom kvartalu ove godine ukupan broj zaposlenih je iznosio 2.248.200 ljudi. Od tog broja, 1.797.372 ljudi je zaposleno kod pravnih lica, 387.836 su preduzetnici, zatim zaposleni kod preduzetnika i oni koji samostalno obavljaju delatnost.Dodaje se da je 62.992 ljudi regostrovano kao individualni poljoprivrednici.U odnosu na prvi kvartal prošle godine, ukupan broj zaposlenih je porastao za 2,8%, a broj zaposlenih kod pravnih lica za 3,1%.NEZAPOSLENOST U SRBIJI OPALA U DRUGOM KVARTALU, ALI I BROJ ZAPOSLENIH Broj preduzetnika, njihovih zaposlenih i onih koji samostalno obavljaju delatnost povećan je za 3,6%, ali se broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjio za 8,6%.U odnosu na prethodni kvartal, ukupan broj zaposlenih manji je za 4.959 ljudi, odnosno za 0,2%.Broj zaposlenih kod pravnih lica porastao je za 0,3%, dok je preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost za 2,3% manje nego u prošlom kvartalu.Broj registrovanih individualnih poljoprivrednika manji je za 1,7%.Srbija je prethodnu godinu završila sa dva odsto više zaposlenih nego u 2019.

Vesti iz izdanja

Pobeda zdravlja

Otkako je AstraZeneca, zajedno sa istraživačima sa Univerziteta u Oksfordu, razvila globalno priznatu, pristupačnu vakcinu protiv COVID-19, ova kompanija postala je opštepoznato ime u domovima &scaron...

Svet

Srbija pala na lestvici demokratičnosti Fridom hausa

Srbija je u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa drugu godinu uzastopno svrstana u kategoriju “hibridnih režima” i dobila je ocenu 3,89, u odnosu na prošlogodišnjih 3,96, preneo je portal European Western Balkans. Izveštaj "Države u tranziciji" Fridom hausa procenjuje status demokratskog razvoja i daje ocenu demokratije od jedan do sedam.Od 29 bivših komunističkih država, o kojima se govori u izveštaju Fridom hausa, Srbija je doživela treći najgori pad u poslednjih pet godina. U lošijem položaju su samo Poljska i Mađarska.Srbija i dalje ima najbolji rezultat među šest zemalja Zapadnog Balkana, ali su joj Crna Gora i Severna Makedonija sa 3,82, kao i Albanija sa 3,75, blizu. Srbija je nazadovala u oblasti demokratske vladavine na nacionalnom nivou, gde je ocenjena sa 3,25 od maksimalno 7. U izveštaju je konstatovano da je u Srbiji na snazi zarobljavanje medija slično kao u Mađarskoj, te da su kampanje blaćenja i propaganda u korist vlasti doprinele ubedljivoj pobedi Srpske napredne stranke na parlamentarnim izborima 2020. i dovele do nereprezentativnog parlamenta.FRIDOM HAUS: STOJIMO IZA NALAZA DA JE SRBIJA HIBRIDNI REŽIM Pogoršanje je zabeleženo i u oblasti izbornog procesa, gde je ocena snižena na 4,25 sa 4,50 zbog izmene izbornog zakonodavstva koju je sprovela vladajuća partija uoči parlamentarnih izbora i nedostatka mogućnosti izbora za glasače zbog bojkota većeg dela opozicije, navodi se u izveštaju.Ocenjeno je da je bojkot izbora koji se, osim u Srbiji, nedavno desio i u Gruziji, ostavio pobednike bez legitimiteta, ali i glasače bez šanse za promene.Prošle godine, Vlada Srbije kritikovala je metodologiju Fridom hausa u zvaničnom dokumentu, međutim u nekim drugim izveštajima, na koje se pritom pozvala, takođe je registrovano nazadovanje Srbije u oblasti demokratije.U prošlogodišnjem izveštaju Fridom hausa za 2020. godinu, Srbija je iz kategorije "delimično konsolidovanih demokratija" spuštena u kategoriju "hibridnih režima", što je i prvi put od 2003. godine da naša zemlja u tim izveštajima nije svrstana u kategoriju demokratija.

Vesti iz izdanja

Ide li keš u treš?

Iako je prelazak na različite oblike digitalnih plaćanja u svetu pa i u Srbiji stvar višegodišnjeg trenda, izvesno je pandemija ubrzala tranziciju ka većem korišćenju kartica, mobilnih t...