Najnovije

Srbija

Naše odnose sa Rusijom, Kinom i SAD diktira proširenje EU

Brisel u velikoj meri drži ključeve spoljne politike Srbije: što je Evropska unija spremnija da sprovodi jasnu politiku proširenja, to će manje podsticati Beograd da svoje interese ostvaruje preko drugih velikih sila, smatra profesor Dragan Pavlićević, sa Međunarodnog Xi'an Jiaotong Univerziteta Liverpul.U svom autorskom tekstu za magazin Cord, Pavlićević navodi da bi Srbija morala da uskladi svoju politiku sa zvaničnim Briselom, jer ona kao država teži članstvu u Evropskoj uniji, ekonomski je orijentisana pretežno ka Evropi, a i Brisel je ključni posrednik u dijalogu između Beograda i Prištine.Iako je Srbija 2018. prihvatila takozvanu "Verodostojnu perspektivu proširenja" koja otvara izglede državama Zapadnog Balkana da pristupe Evropskoj uniji do 2025. godine, Brisel nastavlja da šalje mešovite signale o istinskoj spremnosti da realizuje tu viziju, ocenjuje Pavlićević:"Ta neizvesnost je rezultat zbivanja unutar same Unije, ali i nesigurnih koraka kojima Srbija sinhronizuje svoje propise i prakse sa evropskim. Brisel se pokazao i kao neefikasan posrednik u dijalogu Beograda i Prištine, jer su pojedine odredbe Briselskog sporazuma iz 2013. godine, koje su važne Srbiji, ostale mrtvo slovo na papiru", navodi Pavlićević.On dodaje da je Brisel time otvorio vrata vladi u Beogradu da svoje različite interese brani kroz odnose sa drugim važnim spoljnim igračima, umesto uz pomoć EU.Tvrdi da iz te perspektive treba posmatrati odnose Srbije sa Kinom i Rusijom, jer sve dok EU ne pokaže da je spremna i sposobna da zaštiti srpske interese na Kosovu, Srbija će tratžiti podršku te dve zemlje.Pavlićević smatra da na sličan način treba posmatrati i njen odnos sa SAD, naročito u vezi sa potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma.Dodaje da osim jačanja svoje pozicije po pitanju Kosova, održavanjem prijateljskih odnosa sa Moskvom, Pekingom i Vašingtonom, Beograd u domaćoj javnosti želi da se prikaže kao cenjeni partner velikih sila.SUD U KINI NADLEŽAN ZA AUTO-PUT U CRNOJ GORI SARADNJA U OBLASTI EKONOMIJEEkonomska dimenzija odnosa sa Kinom pomaže Vladi Srbije da se pozicionira kao nosilac ekonomskog napretka, a to se pre svega ogleda u preuzimanju velikih državnih preduzeća poput Železare u Smederevu i RTB Bor, ali i infrastrukturnim projektima, navodi Pavlićević."U tom smislu i povratak SAD u region, kroz najavu infrastrukturnih investicija u Srbiji, može biti samo u interesu Beograda ukoliko Bajdenova administracija nastavi Trampovu politiku", dodaje se u tekstu.Prema Pavlićevićevim rečima, na spoljnu politiku Srbije uticaće razvoj odnosa EU i Kine."Ako ti odnosi nastave da se pogoršavaju uprkos nedavno potpisanom sporazumu o ekonomskoj saradnji, treba očekivati da Brisel pojača pritisak na Srbiju kako bi ona promenila svoju politiku prema Kini, a slično se može očekivati i od Vašingtona", ocenjuje profesor Pavlićević.

Lifestyle

Kad potekne med i k’o mleko

Biljno mleko nije novitet na tržištu, ali šta kada vam se nijedno ne dopada? Maja i Svetlana su tako pokušale da naprave svoje mleko i to ručno. Kada im je dobro ispalo, odlučile su da ga ponude i drugima. Iako se bave ekonomijom i pisanjem, Maja Nadeždić i Svetlana Ćopić, najbolje drugarice, odlučile su tokom karantin da se upuste u preduzetničke vode. Maja je radila finansijski deo posla, a Ceca se bavila kreativom, dakle svaka u svojoj struci.Pogledajte njihov #BiznisStori"Iako je reč o biljnom nepasterizovanom mleku, rok upotrebe je samo tri dana. I tu je veliki izazov da ga za kratko vreme proizvedete, spakujete i distribuirate do kupaca. Tvrdile smo da to može i naravno da se ispostavilo kao moguće", kaže Maja.Kada je Centar za istraživanje namirnica izdao neophodne dozvole, ambalaža, logo i recepti već su bili spremni. Ponudile su tržištu originalna mleka u boji."Zlatno, crno, čokoladno i belo bademovo mleko su u ponudi, a nedavno smo izbacili u prodaju i sir od indijskog oraha. Nećemo se zaustaviti na ovome", objašnjava Svetlana.Ideja ove dve devojke je da što više promovišu zdravu biljnu hranu kao nešto što je ujedno i ukusno, s obzirom da zdravu hranu "bije" glas da je bezukusna. Maja i Ceca kažu da se Komleko dopada, kako odraslima, tako i deci.OD RIJALITIJA NAPRAVIO DRUŠTVENU IGRU (VIDEO) "Uživale smo dok smo kreirale naš brend, nije nam teško da posle našeg primarnog posla odlazimo u našu mlekaru i radimo do kasno, a volimo i da dostavljamo lično kako bismo se upoznale s ljudima koji su naš proizvod za kratko vreme zavoleli"ČIKA LAMPE OD VODOVODNIH CEVI (VIDEO)

Srbija

NSZ i dalje ne zna koliko nezaposlenih će dobiti pomoć

Iako još od početka zvaničnici najavaljuju novčanu pomoć koju bi trebalo da dobiju svi nezaposleni, iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) za Novu ekonomiju kažu da još uvek ne znaju koliko će tačno osoba novac i dobiti, niti koliko će novca na to biti utrošeno.Svi koji su se 15. aprila nalazili na evidenciji NSZ trebalo bi da u junu dobiju po 60 evra, najavio je sredinom aprila direktor ove institucije Zoran Martinović.„Imaćemo oko 600.000 onih koji očekuju tu pomoć, to je ukupno oko 4,3 milijarde dinara“, kazao je Martinović.Međutim, deset dana nakon ove izjave, iz NSZ odgovaraju da se još uvek kompletiraju spiskovi lica koja će imati pravo da ostvare ovu vrstu pomoći i da još uvek nemaju konačni presek. “Ukupnim iznosom novčane pomoći biće obuhvaćena lica koja su bila prijavljena na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje na dan usvajanja Zaključka, odnosno 15.4.2021. godine i to: nezaposlena lica, uključujući korisnike novčane naknade za slučajn nezaposlenosti i lica uključena u mere aktivne politike zapošljavanja, lica koja imaju status privremene sprečenosit za rad, korisnici posbene novčane naknade i korisnici privremene naknade,” piše u pisanom odgovoru koji je Nova ekonomija dobila 29. aprila.Petinu nezaposlenih u Srbiji čine mladi ljudi uzrasta od 15 do 30 godina Novac za isplatu jednokratne pomoći za nezaposlene obezbeđen je rebalansom republičkog budžeta i finansijskim planom NSZ.Istog dana kada je donela i Zaključak o isplati jednokratne pomoći, Vlada je predložila i izmene finansijskog plana NSZ kojim je predviđeno da se uz pomoć transfera Ministarstva finansija za ovu namenu izdvoji skoro 4,85 milijardi dinara. To je za oko 550 miliona više nego što je rekao direktor NSZ. Ukoliko se sav novac koji je trenutno opredeljen za jednokratnu pomoć uplatio nezaposlenima, to bi značilo da bi 60 evra dobilo 687 hiljada nezaposlenih.Ova brojka je više nego duplo veća od ukupnog broja nezaposlenih koje je prepoznala Anketa o radnoj snazi na kraju prethodne godine. Upravo zato, stručnjaci ukazuju da podaci sa evidencije NSZ nisu pouzdani kada je u pitanju broj nezaposlenih.“To nije neki indikator šta se dešava sa brojem nezaposlenih. Kada država najavi neku pomoć, odjednom nagrne veliki broj ljudi koji će samo da se prijave da su nezaposleni”, objašnjava Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu.Često se dešava da su u pitanju neaktivni građani, odnosno oni koji ni nemaju planove da traže posao, a u našoj državi je veliki udeo neaktivne populacije, ističe Žarković. Mladi ne znaju kako da se obrate službi za zapošljavanje “Kada bi država rekla da ukida neku privilegiju, recimo da možete da dobijete zdravstveno osiguranje kada ste registrovani u NSZ, odjednom bi pao broj registrovanih”, dodaje ona.Registrovanih nezaposlenih je na birou krajem marta bilo za 43.000 više nego što je to slučaj sa krajem decembra prošle godine. Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko smatra da je deo novoprijavljenih verovatno posledica krize, ali da sigurno ima i onih koji su se prijavili zbog naknade.Međutim, on ističe da je veoma teško precizno targetirati pomoć jer će uvek postojati “slepi putnici”.“Opet, to što su se oni javili zbog pomoći, možda je neki indikator da im pomoć više i treba neko i nekim drugim ljudima.”Dodaje da su se mnoge države, među kojima je i Japan, odlučile na univerzalne pomoć upravo zato što je bilo teško ispravno selektovati građane kojima je pomoć najpotrebnija. Ipak, Arandarenko da je trenutno sistem po kome Srbija dodeljuje pomoć zadovoljavajuć.“Ovaj sistem koji se sada uspostavio - da imate taj najširi krug gde svi dobijaju neki iznos od 60 evra, pa onda drugi krug u kome se još dodaje onima koji imaju veće faktote rizika, to nije tako loša politika.”Osim dodatne pomoći za nezaposlene, predsednik države i Vlada su najavili dodatnih 3.000 dinara za sve građane koji će do 31. maja primiti makar jednu dozu vakcine.Za vakcinisane građane još 3.000 dinara pomoći

Srbija

Evropske banke spremaju konkurenciju američkim platnim karticama

Više od 30 najvećih evropskih banaka i kompanija za platni promet planira da osnuje sopstveni servis, koji bi mogao da konkuriše američkih finansijskih giganata, poput Vise, Mastercard, PayPal i Apple, prenosi Poslovni.hr.Financial Times (FT) navodi da su organizacije na kontinentu okupljene u Evropsku platnu inicijativu (EPI), sa sedištem u Briselu, koje su započele s radom pre devet meseci.Grupacija planira da do septembra napravi nacrt za sistem koji će se moći da se koristiti za plaćanje u fizičkim i internetskim transakcijama, plaćanje računa, kao i podizanje gotovine na bankomatima.Među bankama koje su deo te inicijative nalaze se Deutsche Banka, francuska BNP Paribas, italijanski UniCredita, španskog Santandera.Klijenti tih finansijskih institucija čine više od polovine svih transakcija platnim karticama u Evropi.Prema navodima FT-a, projekt ima podršku Evropske komisije i evropskih financijskih regulatora.Prva EPI-jeva aplikacija koja će omogućavati elektronsko plaćanje u realnom vremenu između potrošača mogla bi biti lansirana već početkom 2022. godine.Naredne aplikacije za plaćanje mogli bi uslediti u drugom polugodištu iste godine.

Svet

Da li će potrošači biti ostavljeni na cedilu kada se ukine 3G?

Uvođenjem ultrabrze 5G mreže kompanije operatori mobilne telefonije nastoje da ukinu zastarele 2G i 3G mreže, piše magazin Politico.  Istovremeno, u Sjedinjenim Državama se sve više diskutuje o pravima potrošača koji iz finansijskih ili nekih drugih razloga neće moći da koriste usluge 5G mreže.Američka Koalicija za spektar javnog interesa (The Public Interest Spectrum Coalition), koju čine organizacije Public Knowledge (Javno znanje) i Rural Wireless Association (Ruralno bežično Udruženje za ruralnu bežičnu mrežu), pozvala je u ponedeljak Federalnu komisiju za komunikacije (Federal Communications Commission) u SAD da posreduje u trenutnom sporu između kompanija T-Mobil i Dish.Spor je kako se navodi, nastao zbog namere kompanije T-Mobile namerava da ugasi svoju 3G mrežu CDMA, dok Dish namerava da je zadrži u upotrebi i prižanju usluga korisnicima za slanje poruka i pozive mobilnim telefonima. Ovaj spor između Dish-a i T-Mobil-a inače predstavlja prvi spor koji je došao pred Federalnu komisiju za komunikacije i posledica je stalnih napora operatera da ukinu svoje 2G i 3G mreže, stoji između ostalog u pismu koje je upućeno komisiji.Dodaje se da je nedavno reagovala grupa od 13 američkih senatora, koji su od operatera mobilne telefonije zatražili da zaštite potrošačka prava starijeg stanovništva kao i seoskih žitelja u SAD prilikom prelaska na 5G mrežu. "Potrošačima koji se nalaze u finansijskim problemima ili nemaju drugih opcija treba pružiti odgovarajuće informacije, kao i adekvatnu podršku, tako da ne trpe dodatne teškoće jer kompanije kreću da ukidaju starih usluga", stoji u pismu Koalicije za spektar javnog interesa.ŠTA ĆE MI 5G MREŽA KAD 4G ZADOVOLJAVA SVE MOJE POTREBE? Telekomunikacione kompanije inače brzo napreduju u uvođenju 5G mreže, pa je većina njih već postavila vremenske rokove za ukidanje 2G i 3G mreža, od 2022. godine.Tokom sledeće godine, kako se dodaje, ostaje da se reši još dosta ključnih pitanja, na način koji će biti prihvatljiv za sve korisnike mobilne telefonije.Krajem jula prošle godine, odložena je aukcija za prodaju 5G sprektra u Srbiji. Krajem 2020. predsednica vlade Ana Brnabić rekla je da je razlog za to što građani Srbije namaju realnu potrebu za korišćenjem mobilnih telefona 5G generacije.Ipak, postoje i tumačenja koje je svojevremeno preneo portal Slobodna Evropa da se Srbija Vašingtonskim sporazumom iz septembra prošle godine između ostalog obavezala da neće nabavljati 5G opremu od nepouzdanih dobavljača, poput kineske kompanije Huawei.

Svet

Kina dobila jedan od devet tendera u Hrvatskoj

Prvi veći infrastrukturni posao na teritoriji jedne EU članice, kineske kompanije dobile su u Hrvatskoj gde grade Pelješki most. Do sada su se takmičile na ukupno devet takvih tendera, a samo u tri slučaja njihove ponude su bile najjeftinije, pa se često neopravdano optužuju za takozvane niske damping cene radova, prenosi Večernji list.Na tender za građevinske i elektroenergetske radove na pruzi od Hrvatskog Leskovca do Karlovca stiglo je 15 ponuda, a najnižu je dao konzorcijum kineskih kompanija predvođenih China Railway Eryuan Engineering (CREE). Procenjena vrednost tih radova je 2,04 milijarde kuna (270,38 miliona evra), a Kinezi su ponudili 1,28 milijardi kuna (169,65 miliona evra). To je najniži iznos u odnosu na sve njihove konkurente, čak i u odnosu na ponudu druge kineske kompanije China Road Over Bridge Corporation (CRBC), koja iznosi 2,29 milijardi kuna (303,51 miliona evra).Preduzeće Hrvatska železnica Infrastruktura trenutno analizira i ocenjuje sve ponude, pa će se nakon toga znati da li je kineska kompanija ispunila sve potrebne uslove iz tendera. Kinezi su ranije već bili odbijeni na tenderima u Hrvatskoj, iako su njihove ponude bile najjeftinije, a u najmlađoj članici EU su "probile led" pobedom na tenderu za izgradnju Pelješkog mosta. Međutim, oni se često optužuju za takozvane damping cene, odnosno za namerno obaranje cene radova s ciljem lakšeg dobijanja posla.Međutim, na samo tri od devet tendera u Hrvatskoj, ponude kineskih kompanija su bile najjeftinije.Izgradnja Pelješkog mosta bila je procenjena na 231,9 miliona evra, dok je kineski CRBC sa ponudom od 275,68 miliona evra (što je za oko 44 miliona evra više) dobio taj posao.SVE KONTROVERZE KINESKE KOMPANIJE KOJA GRADI PUTEVE U SRBIJI Uprkos žalbama kompanija Strabaga i Astaldija, koje su za radove tražile više od Kineza (347,25 miliona odnosno 422,8 miliona evra), CRBC je dobio posao infrastrukturnog povezivanja delova Hrvatske, koje na obali Jadranskog mora razdvaja teritorija Bosne i Hercegovine. Austrijanci su Kineze tada optužili za damping cene, ali je to bila besmislica s obzirom na to da je njihova ponuda bila veća od procenjene vrednosti radova.Ipak, kako se dodaje, CRBC nije bio tako jeftin na tenderu za pristupne puteve Pelješkom mostu. Procenjena vrednost tih radova bila je 63,8 miliona evra dok su Kinezi tražili čak 85,85 miliona evra.Posao je na kraju dobila kompanija Strabag koja je ponudila cenu od 63,35 miliona evra. Ni to nije bila najniža ponuda na tenderu, jer je Integral inženjering iz BiH ponudio neobično nisku cenu od 42,57 miliona evra.Pored toga, kineska državna kompanija je na tenderu za rekonstrukciju pruge Križevci - državna granica u Hrvatskoj dala najnižu ponudu, ali je ona takođe odbijena i posao je dodeljen turskoj kompaniji Cengiz.Na tenderu za izgradnju puta od luke u Rijeci do ukrštanja Škrljevo, CRBC ponovo nije bio najjeftiniji, a posao je dobila zajednica ponuđača iz Hrvatske, Slovenije i BiH jer je njihova ponuda bila najpovoljnija.Kineske kompanije takođe nisu dobile ni posao na elektrifikaciji pruge Vinkovci - Vukovar, za koji su takođe konkurisale.KONTORLA KINESKOG UTICAJA U EUIako su prvi veliki građevinski posao u EU dobili u Hrvatskoj preko Pelješkog mosta i nadali se da će se to nastaviti i na drugim infrastrukturnim radovima, do sada nisu uspeli, upravo zbog viših cena i neispunjavanja tehničkih uslova na pojedinim konkursima.Kineski konzorcijum je takođe dao najbolju ponudu na tenderu za koncesiju terminala za kontejnere na Zagrebačkoj obali u Rijeci. Zakup je trebalo da traje 50 godina, ali je tamošnja lučka uprava poništila taj tender.Kao nezvanični razlog za to navodili su se pritisci Sjedinjenih Država i zvaničnog Brisela, zbog navodno rastućeg uticaja Kine u EU.Kineske kompanije u Srbiji rade na najvećim infrastrukturnim projektima, poput autoputeva i brze pruge prema Mađarskoj, dok je nedavno najavljeno da će graditi i brojna prostojenja za preradu otpadnih voda.U Crnoj Gori Kinezi grade autoput koji jadransku obalu povezuje sa Srbijom. Taj projekat se često negativno tumači jer bi Kina, prema potpisanom ugovoru mogla da postane vlasnik dela tog auto puta, nekog drugog objekta ili čak dela teritorije u Crnoj Gori ukoliko zvanična Podgovrica  ne bude mogla da ispunjava svoje kreditne obaveze prema kineskoj EXIM banci.

Srbija

Tokom radova na Koridoru 11 pronađeno zlato i srebro

Značajna nalazišta zlata i povišeni sadržaji srebra pronađeni su 2018. godine tokom pripremnih radova na izgradnji Koridora 11, piše u Pravilniku o utvrđivanju Godišnjeg programa osnovnih geoloških istraživanja za 2021. godinu, prenosi Ekapija. Istraživanja ležišta dragocenih metala u Srbiji traju do 2024. godine, a pored Koridora 11 obavljaju se i na planinama Golija i Ozren.Na lokalitetu Munjino brdo, koji se nalazi na trasi koridora 11 između Preljine i Požege, dobijeni su sadržaji zlata od 5,74 ppm i srebra od 0,7 ppm, piše između ostalog u Pravilniku o utvrđivanju Godišnjeg programa osnovnih geoloških istraživanja za 2021. godinu koji je doneo ministar rudarstva i energetike krajem marta.Oznaka ppm (parts per million na engleskom jeziku), odnosi se na milioniti deo celine, a ruda zlata može da se ekonomično da se iskopa već sa 0,5 ppm, dok se rudama zlata niske klase smatraju one sa manje od 5 ppm zlata.Tokom 2019. godine, istraživanja su obavljena na delu Koridora 11, takođe između Preljine i Požege kod lokaliteta Prilipac, a nastavljena su istraživanja na lokalitetu Ivanovci kod Ljiga gde su potvrđeni povišeni sadržaji retkih metala: berilijuma, niobijuma, volframa, srebra i torijuma.Tokom 2020. godine, kako se navodi, najveći obim istraživanja bio je usmeren na terene između Preljine i Požege, takođe na Koridoru 11, na kojima se grade tuneli Laz i Munjino brdo. Na ulazu u tunel Munjino brdo u grafitičnim škriljcima i filitima registrovani povišeni sadržaji hroma i srebra, a na izlazu iz tunela registrovani su povišeni sadržaji hroma, mangana, srebra i kobalta.Istraživanja duž novih koridora u Srbiji vršena su i ranije, a u 2016. godini najveći obim osnovnih geoloških istraživanja obavljen je na koridorima 11 i 10. Na području Takovo–Preljina tada su otkrivene su "interesantne mineralizacije antimona, hroma, nikla i žive", dodaje se u Pravilniku.Geološka istraživanja su na području Takovo Preljina nastavljena su i 2017. godine, kao i na području izgradnje trase koridora 10, od Niša do Pirota. Tada su presečene dve metalogenetske zone: Ridanjsko-krepoljinska i Borska metalogenetska zona, u kojima su konstantovane kako se naglašava "vrlo interesantne mineralizacije bakra i zlata".Za 2021. godinu, zaključuje se u delu dokumenta koji beavi geološkim istraživanjima metala duž koridora, planiran je nastavak geoloških istraživanja na Koridoru 11, odnosno na deonici Preljina – Požega, ali i na putnom pravcu Ruma – Šabac – Loznica, kao i na svim drugim putnim pravcima čije trase prolaze kroz geološki interesantna područja.OTKRIVENO NAJVEĆE LEŽIŠTE ZLATA NA SVETU GOLIJA I OZREN LEŽE NA ZLATU?Srbija od 2018. godine plemenite metale traži i na planini Goliji u blizini Ivanjice, kao i na Ozrenu blizu Sokobanje. Rezultati tih istraživanja pokazali su, kako piše u istom Pravilniku, da se radi o vrlo perspektivnim terenima u smislu nalaženja najvrednijeg plemenitog metala.Na Goliji je te godine registrovano značajno povećanje zlata, a pretprošle godine, na širem prostoru Ozrena i Golije od oko 200 kvadratnih kilometara, ponovo su registrovani visoki sadržaji zlata koji nisu zabeleženi i u prethodnim istraživanjima.Istraživanja na tim planinama nastavljena su i tokom 2020. godine, a na tom području planirana su i tokom 2021. godine kao i na prodručju prema Zlataru i Priboju.Završetak istraživanja plemenitih metala u Srbiji, kako se dodaje, planira se 2024. godine.

Srbija

Rok za zamenu „švajcaraca“ koji izlaze iz opticaja do kraja maja

Nacionalna banke Švajcarske 28. aprila 2021. godine objavila da će poslednjeg datuma tog meseca povući iz opticaja novčanice osme serije švajcarskog franka. Uzimajući u obzir kratak vremenski rok između objave i stupanja na snagu tog pravila, Narodna banka Srbije (NBS) je građanima omogućila da kod poslovnih banaka izvrše zamenu "švajcaraca" bez naknade.NBS će od banaka primati ove novčanice bez uobičajene naknade zaključno sa 31. majem 2021. godine.Na taj način, bankama i ovlašćenim menjačima će biti omogućeno da takođe bez naknade od građana primaju novčanice osme serije švajcarskog franka na devizne račune, otkupljuju ih ili vrše zamenu za novčanice devete serije švajcarskog franka."Napominjemo da nakon povlačenja iz opticaja novčanica osme serije švajcarskih franaka 30. aprila 2021. godine, banke u Srbiji mogu, ali nisu u obavezi da vrše zamenu/otkup istih", navodi se u saopštenju NBS.Građanima se preporučuje da polaganje na devizni račun, prodaju za dinare ili zamenu za devetu seriju novčanica švajcarskog franka obave što pre, ne čekajući krajnji rok a imajući u vidu da će bankama biti potrebno izvesno vreme za predaju novčanica osme serije NBS, što znači da će i banke i ovlašćeni menjači prestati da primaju ove novčanice i pre 31. maja 2021. godine.Nakon povlačenja iz opticaja, novčanice osme serije švajcarskog franka, kao i ranije povučene novčanice šeste serije, biće moguće zameniti bez vremenskog ograničenja na šalterima Nacionalne banke Švajcarske u Bernu i Cirihu, kao i u agencijama koje se nalaze u većim gradovima Švajcarske.Novčanice povučene iz opticaja mogu se poslati i poštom na adresu centralne banke Švajcarske, a iznos koji predstavlja ukupnu nominalnu vrednost novčanica podnetih za zamenu uplaćivaće se na račun podnosioca.

Srbija

Za vakcinisane građane još 3.000 dinara pomoći

Za one koji ne žele da prime vakcinu protiv korona virusa neće biti donošene "diskriminacione mere", ali da će se raditi na tome da se "nagrade ljude koji su pokazali odgovornost" i da je doneta odluka da se "dodatno finansira pomoć za ljude koji su se vakcinisali", najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prenosi Beta.Vučić je gostujući na televiziji Pink izjavio da će osim pomoći od 30 evra, odnosno 50 evra za penzionere, oni koji su vakcinisani dobiti još po 3.000 dinara."Svi drugi sa više od 16 godina koji su se vakcinisali ili će se vakcinisati do 31. maja dobiće dodatnih 3.000 dinara od države. Očekujem da će se do kraja maja dostići brojka od tri miliona (vakcinisanih)", kazao je Vučić.On je rekao da "plaćeno bolovanje zbog korone neće imati oni koji se ne vakcinišu".Vučić je naveo da će državnu pomoć sutra dobiti penzioneri, prekosutra korisnici socijalne pomoći a da od 13. maja ide isplata za sve ostale koji su se prijavili.On je rekao da se do sada za pomoć države prijavilo 3.150.000 gradjana, što je uz penzionere i primaoce socijalne pomoći kojih ima 1,9 miliona više od pet miliona ljudi.

Srbija

Prošle godine podneto preko 116.000 zahteva za građevinske dozvole

Prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj (NALED), Kragujevac je među najuspešnijim gradovima u Srbiji po izdavanju garđevinskih dozvola u 2020. godini, prenela je Radio-televizija Kragjevac (RTK). Prošle godine u Srbiji je podneto više od 116 hiljada zahteva za izdavanje građevinske dozvole, osam odsto više nego u 2019. godini.Do februara ove godine, kako se ističe u Srbiji je rešeno 98% zahteva za izdavanje građevinske dozvole, od čega 86% sa pozitivnim ishodom.Prema podacima NALED-a, na listi najuspešnijih gradova u izdavanju građevinskih dozvola za 2020. godinu su, pored Kragujevca, Sremska Mitrovica, Novi Sad, Sombor i Šabac.U Kragujevcu je lane ukupno podnet 4171 zahtev za izdavanje građevinsih dozvola, po čemu je na četvrtom mestu u državi.U kragujevačkoj gradskoj upravi kažu da nastoje da tokom postupka "ispoštuju sve zakonske rokove" i da građevinska dozvola investitoru bude izdata u roku od pet dana od prispeća kompletne dokumentacije. Naglašavaju kako taj podatak smatraju kao potvrdu dobrog poslovnog ambijenta koji taj grad nastoji da izgradi i ponudi preduzetnicima i kompanijama.NIKAD VIŠE U DRŽAVNU SLUŽBU NALED-a navodi da pandemija nije zaustavila gradnju u Srbiji, kao i da o tome svedoči podatak da je 2020. godine podneto osam odsto više zahteva nego u 2019.U vezi sa brzinom izdavanje građevinskih dozvola NALED navodi da prosečni rokovi neznatno prevazilaze rokove koji su propisani zakonom. Dodaje se da isto tako ohrabruje činjenica da se prosečan rok rešavanja zahteva, u 2020, smanjio kod svih tipova dozvola u odnosu na 2019. godinu.Za izdavanje građevinske dozvole 2019. godine, kako se naglašava, bilo je neophodno devet dana, dok je u 2020. ista procedura skraćena na sedam radnih dana.

Svet

Kina mora da zatvori 600 termoelektrana do 2060. godine

Kina ima cilj da neto emisije gasova sa efektom staklene bašte snizi na nulu do 2060. godine, a da bi ispunila svoje klimatske ciljeve moraće da ugasi 600 elektrana na ugalj i zameni ih obnovljivim izvorima energije, biše britanski Gardijan.Kompanija TransitionZero izvela je analizu da bi prelazak na obnovljive izvore energije kao što su vetar i solarna energija takođe mogao da uštedi 1,6 biliona (hiljada milijardi) dolara u tom periodu, jer su obnovljivi izvori sada jeftiniji od uglja.Kineska potrošnja uglja i prateće zagađenje odavno su u fokusu ostatka sveta. Uprkos proklamovanim ciljevima, zvanični Peking je "pojačao planove za nove termoelektrane, u nastojanju da podstakne ekonomski rast nakon recesije izazvane pandemijom koronavirusa", napominje se u izveštaju.Stručnjaci za klimatske promene plaše se da će, uprkos dugoročnim ciljevima, narednih deset godina proizvodnje uglja u Kini premašiti "globalni svetski budžet za ugljenik"."Ako Kina ne uspe u svojim (ciljevima), ostatak sveta neće uspeti da zaustavi opasne klimatske promene", naveo je izvršni direktor kompanije TransitionZero  Metju Grej.On je ipak dodao i da Kina zaista radi na umanjenju svoje zavisnosti od uglja.Takođe kaže da bi tranzicija mogla biti teška, jer je ugalj "duboko usađen" u kinesku ekonomiju i društvo.Ali Grej kaže da bi obnovljivi izvori mogli stvoriti onoliko radnih mesta koliko bi se izgubilo zatvaranjem drvenih fabrika uglja. 

Video

Ko ti radi nokte – biznis koji se bori za priznanje (VIDEO)

Nail artisti ili nail tehničari, nisu kozmetičari koji rade manikir, objašnjava za Novu ekonomiju Katarina Jovanović iz organizacije takmičenja Pro Nail. Njen posao podrazumeva detaljnije sređivanje noktiju, ali i neretko umetičko iscrtavanje po noktima ili njihovim plastičnim replikama.Pro nail je takmičenje u sređivanju noktiju, a Jovanović kaže da bi u ovoj sferi moglo parirati svetskim sportskim kupovima.Ipak, u Srbiji posao nail artista ili nail tehničara nije prepoznat kao posebno zanimanje.“Jednostavno, ovde se priznaju samo zvanične škole.”Da biste počeli da se bavite ovim poslom trebalo bi da završite kurs. Jovanović se bavi i ovakvom vrstom edukacije, ali nijedan od položenih kurseva ne može da se upiše u radnu knjižicu. U regionu je situacija drugačija.U Hrvatskoj su naravno, s obzirom da su u Evropskoj uniji morali da regulišu i daj deo. Oni su to uspeli da prepoznaju, da brednovi koji su vodeći kod njih u zemlji, da prosto njihov edukator, predavač je dovoljno, samim tim što radi za tako jednu kuću, obrazovan da može da drži edukacije.Ona dodaje da je ovo vrsta prekvalifikacije, odnosno kursa, te da nije u pitanju škola. Međutim, takvi sertifikati su priznati od strane države, pa zato ovako stečenu prekvalfikaciju možete da upišete i u radnu knjižicu. Takođe, tamo gde je profesija zvanično priznata, ne možete ni da nabavite materijal za posao ukoliko nemate potvrdu da ste profesionalac.“Ovde u bilo koju prodavnicu možete da uđete i da kupite, ne samo kada su nokti u pitanju, nego i farbu za kosu i bilo šta drugo od šminke i da napravite verovatno i neki ozbiljan medicinski problem nekome.”Samim tim, sutra bi svako mogao da sedne u salon da radi, bez da mu je tražen sertifikat o završenom kursu.“Mogu da se dese vrlo ozbiljne alergije na materijal koji nije proveren, koji je ko zna odakle došao. Jer mi opet kao država nemamo mogućnost da baš tako istražimo materijale, kakav je sastav u njima.”Zbog toga se dešava da na noktima završi i boja za radijatore, a više o tome pogledajte u video prilogu.

Svet

Apple udvostručio dobit i pored pandemije

Kompanija Epl (Apple), koja je ojačala svoj položaj tokom pandemije, zaradila je u prvom tromesečju ove godine čak 23,6 milijardi dolara i udvostručila svoju dobit, prenosi portal SEEbiz.Apple je nekad najbolje poslovao u poslednjem tromesečju, kada je prodaja uglavnom skočila pre božićnih praznika, ali kako se navodi, čini se da je svaki mesec Božić, barem za tu kompaniju. Prihod je takođe, kako se dodaje, izuzetno porastao u prva tri meseca 2021. godine, za 54%, odnosno na 89,6 milijardi dolara.Od te sume, samo je Eplova prodaja ajfona (iPhone) generisala 48 milijardi dolara prihoda, ili 66 posto više nego u istom periodu lane.Ipak, dodaje se da su takođe dobro prošli iPad, Mac i Apple Watch. Deoničari se raduju još većim dividendama (0,22 dolara po deonici svakog tromesečja) i najavama da će kompanija potrošiti još 90 milijardi dolara za otkup spostvenih deonica, uz manje pretnji regulatora.Evropska komisija inače je optužila Apple da koristi svoj App Store kako bi istisnuo druge pružaoce usluga striminga sa tržišta.U vezi sa poslovnim planovima kompanije, ranije se navodio i projekat proizvodnje autombila, poznat kao "Project Titan". On se sprovodi još od 2014. godine, kada je Apple prvi put počelo da se bavi dizajnom vozila.APPLE PLANIRA DA DO 2024. GODINE POČNE DA PROIZVODI I AUTOMOBILE

Srbija

Srpskim proizvođačima rakije potrebne veće subvencije i bolji marketing

Rakija sa područja Srbije ima veliki potencijal ……………..., ali su joj neophodni …………..…., kaže za Novu ekonomiju prehrambeni tehnolog, dr Ivan Urošević iz Saveza proizvođača rakije Srbije.Prva i osnovna stvar koju treba rešiti je uređivanje tržišta odnosno primena zakona koji definišu promet alkoholnih pića, smatra Urošević."Još uvek je velika količina robe koja se mimo legalnih kanala prodaje uglavnom preko interneta, oglasa na crno. To je suštinski veliki problem, jer su ilegalni prodavci alkoholnih pića nelojalna konkurencija koju proizvođači ne mogu nikako da prevaziđu", ističe sagovornik Nove ekonomije.Ministarstvo poljoprivrede je krajem prošle godine raspisalo konkurs za dodoelu subvencija proizvođačima jakih alkoholnih pića. Proizvođači su mogli da konkurišu za sredstva kojima će pokriti prihvatljive investicije, troškove u izgradnji objekata, kupovini nove opreme, uređaja i mašina za proizvodnju, kao i opšte troškove za pripremu projekta i izradu tehničke dokumentacije za izgradnju objekta. Najviši ukupni iznos podsticaja koje korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini iznosi 15.500.000 dinara. Uslovima konkursa je propisano da se sredstva dodeljuju ta investicije i troškove, koji su realizovani u prethodnoj godini u odnosu na godinu u kojoj se podnosi zahtev.Ivan Urošević kaže da se za prošlogodišnje subvencije prijavilo 3 i po puta više zainteresovanih nego što je bilo sredstava. Zato smatra da takve akcije moraju da se nastave i da budu mnogo češće.„Subvencije, u smislu provraćaja novca za robu koju ste kupili, prilično kasne odnosno dosta se čekaju. Bilo bi značajno kada bi moglo da se, kao u nekim drugim granama, subvencije kreiraju tako da se dobije predračun. Što bi praktično značilo da bi ljudi mogli sa istim novcem mnogo više da investiraju nego ovako kada moraju da čekaju povraćaj, koji tek onda mogu da ulažu dalje“ kaže Urošević.Rakija je brend koji je autentičan i specifičan za Srbiju, a od rakija iz regiona se razlikuje pre svega po kvalitetu, objašnjava Urošević.„Voće koje se koristi kao sirovinska baza je mnogo kvalitetnije nego u zapadnim zemljama. Kod nas se isključivo prva ili druga klasa voća koristi za preradu. Drugo, dvokratna destilacija takođe ima veliki uticaj na sam kvalitet. Iz tog razloga, potrošači na Zapadu izuzetno cene srpske voćne rakije“ ističe jedan od naših vodećih konsultanata u proizvodnji tog pića.Da bi kvalitet došao do izražaja na većem tržištu, potrebna je mnogo bolja i agresivnija promocija rakije kao nacionalnog brenda, iza čega mora da stane pre svega država i državne institucije, smatra Ivan Urošević.„Rakija je u svetu vrlo malo poznata, a izvoz tog proizvoda u inostranstvo još nije značajan. Međutim, u zadnjih godinu-dve dana se intenzivirao izvoz srpskih rakija na američko tržište što je jako dobro jer je to ozbiljno i veliko tržište. Međutim, to tržište još ne prepoznaje rakiju kao kategoriju pića odnosno proizvod. Promocija bi otvorila vrata za izvoz i umanjila efekat nelojalnog tržišta o kome smo govorili. Omogućila bi proizvođačima da imaju dodatni finansijski zalet, a naravno i država bi imala priliv deviza, pa je to win-win kombinacija“ dodaje Urošević.Na pitanje koliko kandidatura srpske šljivovice za listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska može da doprinese njenom plasmanu na inostrana tržišta, naš sagovornik odgovara da to ne može ništa posebno da znači za šljivovicu, jer mi faktički štitimo našu tradiciju.„Međutim u celoj priči promocije šljivovice, u kasnijim fazama, kada budemo došli do zaštite geografske oznake srpskih rakija, to može da bude nešto što će pomoći, jer svaka zaštita na takvom nivou samo potvrđujem autentičnost rakije kao srpskog proizvoda. U tom smislu mislim da će se tek kasnije videti benefiti svega ovoga i mislim da je to dobra inicijativa svakako šta god da se uradi za rakiju ne može da bude loše po sam proizvod.

Srbija

Ponovno otvaranje restorana, šansa za domaće stolare

Kada se spoji znanje iz farmacije i ljubav prema dizajniranju nameštaja, nastaje brend "Hookl und Stool". Direktor i vlasnik ove domaće kompanije Aleksandar Ugrešić kaže da očekuje da će ponovno "oživljavanje" ugostiteljskog sektora biti prilika za renoviranje, a samim tim i za stolarsku industriju. Ipak, ono što ga brine jeste sve manji broj kvalitetnih mladih stolara.Prodajete i barske stolice i stolove, ali i ono što je više „kućni“ nameštaj – krevete, garniture i slično. Šta se više prodaje u poslednjih godinu dana?U prvom trenutku kada se pandemija pojavila, generalno je čak i porasla potražnja za nameštajem, zato što su ljudi bili zatvoreni u kućama. Bilo im je dosadno, pa je krenula priča „ajmo nešto u kući da renoviramo“, sređujemo. HoReCa program, za razliku od kućnog nameštaj za kojim je tražnja porasla, u pandemiji je malo pao zato što se većina radnji zatvorila, a većina ugostiteljskih objekata i restorana je i dan-danas zatvorena i taoci su cele ove situacije.Verujete da će se to promeniti?Očekujem da će u principu, nakon ove pandemije ili kada joj se nazre kraj, u stvari prioritet dobiti taj HoReCa segment hotela i restorana, zato što je ovo neki novi restart. Restorani, odnosno bilo koji tipovi ugostiteljskih objekata, ponovo će imati otvaranje i mislim da će za ta otvaranja biti sprovedena osvežavanja tih prostora i tu vidim šansu za ovaj tip nameštaja.Da li vam se čini da ćemo se vratiti na staro? Ići u restorane, hotele?Niko to ne možete da predvidi, ali generalno mislim da civilizacijski tok života ne može da stane. Sigurno će se vratiti u normalu u nekom trenutku. Ljudi su sada malo apatični, melanholični i generalno su se umorili od cele ove situacije. Kada je krenula korona, dosta ljudi je iz čiste dosade, jer nisu mogli da putuju, rešilo da sredi životne prostore. Da li su to kuće, stanovi u kojima žive ili vikendice u koje su bežali, ljudi su sređivali.Počeli su da više cene taj prostor u kome provode vreme.Jeste. Ja generalno nisam osetio u industriji nameštaja da smo imali neki ozbiljan pad. Bio je strah na početku i ja sam se jako uplašio, generalno šta će biti pre svega sa ljudima, sa kadrom koji radi, da li ćemo imati koronu u firmi jer mi imamo neke ugovorene poslove, imamo rokove, imamo strogi tajming oko toga od trenutka naručivanja do trenutka isporučivanja.Šta je bio najveći problem?Drvo nabavljamo iz Srbije, domaće, i u principu radimo sa orahom, hrastom, jasenom i tu nisam video problem, ali sam video potencijalni problem sa materijalima za tapaciranje koje nabavljamo iz Italije, Engleske… U jednom trenutku je potpuno stao kamionski transport na mesec dana, ali generalno ako ozbiljno planiraš da se baviš nekom proizvodnjom, moraš uvek da imaš neku vrstu rezerve bar za par meseci. Ja se inače dugo bavim proizvodnom delatnošću, pošto sam 25 godina bio u farmaciji i to je moj osnovni biznis, a ovo je nešto što je potpuno moja ljubav i moje delo.Da li ste imali problem da ispoštujete neki posao za tih mesec dana kada je stao transport?U tom vremenu krize to se zove viša sila i svi ljudi imaju razumevanju. Svi znamo da smo mi živi ljudi. U trenucima ovakvih situacija, koje stvarno nisu redovne, uopšte nije bilo problematično da se objasni bilo kom partneru da imamo probleme, kao što su i oni imali u svojim zemljama. Mi nismo toliko čini mi se pretrpeli, bar za sada. Ne znam kako će biti u perspektivi i koliko će ovo dugo trajati. Umnogome zavisi od vakcinacije i koliko će se ljudi brzo vakcinisati, jer smatram da je vakcinacija jedini izlaz iz ove situacije.Ceo intervju pročitajte u aprilskom broju Nove ekonomije.

Srbija

Izgradnja beogradskog metroa koštaće oko šest milijardi evra

Izgradnja dve linije beogradskog metroa zahteva ulaganja od šest miljardi evra, navodi se u predlogu zakona o metrou i železnici koji je usvojila Vlada Srbije."Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je u svom planu rada planiralo otpočinjanje realizacije projekata do kraja 2021. godine, a čija vrednost je procenjena na oko 6 milijardi evra ulaganja u celokupan projekat", navodi se u obrazloženju zakona.Pre samo pola godine, u oktobru 2020., gradski menadžer Goran Vesić je rakao da će izgradnja metroa koštati 4,4 milijarde evra.Metro će graditi francuska kompanija Alstom i kineska kompanija Piwer China. Alstom će raditi elektromehaniku, vozove, vagone, šine, kompletno električno napajanje, odnosno opremu samog metroa, dok će građevinske radove obaviti kineska kompnija. Obe zemlje su, prema rečima Gorana Vesića, Srbiji dale kredite za ove radove.  U obrazloženju zakona se ističe da se izgradnjom metroa doprinosi ubrzanom razvoju delova grada sa potencijalom za izgradnju velikog broja stambenih i poslovnih jedinica. Projektom je predviđena izgradnja dve metro linije i to: prva metro linija koja će povezivati Železnik i Mirijevo i druga metro linija koja će povezivati Mirijevo i Zemun.Predviđeno je da prva linija metroa bude završena do 2028. godine, dok je planirani rok završetka celog projekta predviđen do 2033. godine.Kako se navodi, zakon je potrebno doneti radi brže realizacije projekta, a to bi omogućilo i manje naknade bankama na neiskorišćena sredstva iz kredita. Metro od nigde u u nigdePodsećamo da je upravo činjenica da metro ide kroz nenaseljene delove grada izazvala najviše kritika stručne javnosti.Portal Beobild je ocenio da je plan za izgradnju beogradskog metroa jedan od najkontroverznijih u razvoju Beograda a planirane linije dovode u pitanje osnovne pretpostavke svakog metro sistema, piše stručni portal Beobuild.Naime, najveći problem je u prioritetnoj prvoj liniji, međutim ozbiljne nelogičnosti postoje na čitavom sistemu. Prva linija koja bi se gradila od Makiša do Ade Huje i kasnije Mirjeva na gotovo 50 odsto trase prolazi kroz neurbanizovana područja ili samo po obodima naselja male gustine. Ovaj portal kritikuje i plan trase Linije 1 kroz centar grada, jer su čak četiri metro stanice planirane za projekat „Beograd na vodi”, a samo dve u centru grada - stanica „Trg republike” i „Francuska”.Vlada je krajem 2019. donela lex specijalis kako bi ubrzala izgradnju važnih infrastrukturnih projekata kao što su metro i auto-putevi. Zakon predviđa da u slučaju hitnosti i ugroženosti realizacije projekta  Vlada može doneti odluku da se za projekat ili pojedine faze ne primenjuju propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki, već se na njih primenjuje poseban postupak za izbor strateškog partnera.