Najnovije

Srbija

Prijave za podsticaje poljoprivrednicima traju do 4. juna

Prijava za novčane podsticaje namenjene malim poljoprivrednim gazdinstvima i preduzećima, koje daje država, u saradnji sa Svetskom bankom, traje do 4. juna, podsećaju u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Maksimalni iznos koji jedno gazdinstvo bespovratno može da dobije je 25.000 evra, dok je za firme taj limit 200.000 evra.Ukupni budžet projekta je kako se navodi 38 miliona dolara i on će trajati tri godine, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da na konkurs može da se prijavi svako gazdinstvo.On je dodao da je javni poziv namenjen voćarima, povrtarima, vinogradarima i odgajivačima cveća, a najavio je još dva takva poziva za stočare i za ratare, čime će kako se naglašava biti obuhvaćene sve proizvođačke grupe.Nedimović je izjavio i da se na tom konkursu novac dobija unapred, 50% granta, 40% je kreditna podrška, dok 10%  poljoprivrednik mora sam da obezbedi.Ukoliko bude više prijava, kako se naglašava, pristupiće se rangiranju, a prednost će imati mladi poljoprivrednici iz Istočne i Južne Srbije, odnosno nerazvijenih područja. U sistem će biti uključeno i 14 banaka, dodao je Nedimović.Nedimović je rekao da je veliko interesovanje za nabavku traktora, posebno u Priboju i Prijepolju. Prema njegovim rečima, da bi se kupio traktor ili bilo šta od poljoprivredne mehanizacije, najmanja vrednost kupovine mora da bude 20.000 evra, sa uključenim PDV-om."Ako traktor košta 20.000 evra s PDV-om, 50% dobijete bespovratno, konkurišete kod Uprave za agrarna plaćanja, ako dobijete rešenje od Uprave, onda idete kod poslovnih banaka da biste obezbedili kredit od 40%, to je u konkretnom slučaju 8.000 evra i 2.000 evra morate obezbediti sami", objasnio je Nedimović.On je napomenuo i da vlasnik tako nabavljen traktor neće moći da otuđi pet godina.KAKO DA SE PRIJAVITE?Bespovratna sredstva u okviru Javnog poziva, kako se navodi obuhvataju nabavku i instaliranje nove opreme za korišćenje obnovljivih izvora energije i unapređenje energetske efikasnosti, kao i opreme za digitalizaciju i automatizaciju proizvodnje, softvera sa pratećim hardverom, kao i novih navigacionih GPS sistema za traktore.Bespovratna sredstva kako se dodaje obuhvataju investicije za unapređenje proizvodnje u zaštićenom prostoru, nabavku novih mašina i opreme za proizvodnju biljaka na otvorenom polju, žetvu, transport, berbu voća i povrća.Detaljnije informacije o toma za koje nabavke i investicije se u okviru javnog poziva dodeljuju subvencije, dostupne su na sledećem LINKU.Pravo ostvarivanje subvencija, kako se napominje imaju sva lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinastava i imaju aktivan status.Obrasci za prijavu na javni poziv koji je otvoren do 4. juna mogu da se nađu na sledećem LINKU, a uz njih je potrebno dostaviti i druga neophnodna uverenja čiji spisak može da se nađe na desetoj strani dokumenta koji je okačen na sledećem LINKU.

2021

Lidl Srbija bira zelenu energiju i gradnju

Kompanija Lidl Srbija potpisala je sa javnim preduzećem Elektroprivrede Srbije „ZelEPS“ ugovor, prema kome se od 1. maja sve prodavnice ovog lanca, kao i Upravna zgrada i Logistički centar, u potpunosti snabdevaju „zelenom“ energijom, odnosno energijom dobijenom isključivo iz obnovljivih izvora. Ulazak u društvo kompanija koje su odabrale ovaj vid snabdevanja, samo je jedan od koraka u okviru nastojanja Lidla da odgovornim poslovnim praksama doprinese izgradnji čistije životne sredine i održivom razvoju.Izborom zelene energije Lidl direktno utiče na smanjenje emisije štetnih gasova i odgovorniju upotrebu neobnovljivih i obnovljivih resursa što na kraju dovodi i do očuvanja biodiverziteta.„Kao odgovorna kompanija svesni smo uticaja koji imamo na zajednicu, pa kroz brojne inicijative menjamo odnos prema resursima tako da ne ugrožavamo prirodu, a ni društvo. Borba za očuvanje životne sredine za našu kompaniju nije samo problem budućnosti, već predstavlja i ključno pitanje današnjice. Potvrdu naše posvećenosti društveno odgovornom poslovanju čine mnogobrojne aktivnosti usmerene na promenu energetskih navika, u svim poslovnim procesima, već od same gradnje objekata u Srbiji“, istakla je Aleksandra Mirić, iz odeljenja za Društveno odgovorno poslovanje u kompaniji Lidl Srbija.Još jedna novost jeste, da je upravo zahvaljujući zelenoj gradnji, više od 40 Lidl prodavnica dobilo EDGE sertifikat (Exellence in Design for Greater Efficiencies) za rešenja u gradnji koja dovode do uštede energije i vode, kao i smanjene emisije štetnih gasova. EDGE je osnovan od strane IFC, ogranka Svetske banke, što daje dodatni kredibilitet ulaganjima u održivost. Tako, Lidl prodavnice koriste najmanje za četvrtinu manje energije i vode u odnosu na objekte slične veličine i namene, dok operativne uštede štetnih emisija, u proseku,  iznose impresivnih 82,92 tone po prodavnici.A i kada je reč o svakodnevnoj upotrebi energije, odgovornost Lidla je oslikana kroz uspostavljen sistem za upravljanje energijom sa nizom mera za smanjenje potrošnje energije. Potvrdu za uspeh Lidla u ovoj oblasti čini ISO 50001 sertifikat dodeljen od strane DEKRA organizacije, koji podrazumeva uspostavljanje i upravljanje sistemom potrošnje energije, energenata i dalje jačanje poslovanja kroz unapređenje energetske efikasnosti u svim domenima delovanja. Pored nabavke opreme koja je energetski efikasnija, kao dobar primer odgovornijeg poslovanja Lidla, u ovom smislu, možemo navesti sistem unutrašnje i spoljne rasvete koji omogućava uštedu energije kroz podešavanje predviđenog vremena paljenja i gašenja rasvete svake od Lidl prodavnica.

Srbija

Slovenija još pregovara o osnivanju nove avio-prevozniku

Slovenačko Ministarstvo za ekonomski razvoj i tehnologiju saopštilo je da još traži rešenje za osnivanje nove nacionalne avio-kompanije, prenosi Exyuaviation. Slovenija je ranije odustala od planova za stvaranje novog avio-prevoznika pomoću sredstava Evropske unijea. Slovenačko ministarstvo kako se dodaje pregovara sa privatnicima zainteresovanim za stvaranje nove komercijalne aviokompanije. Vlada je razgovarala sa stranim prevoznicima, uključujući LOT Polish Airlines i Air Serbia, kako bi poboljšala povezanost zemlje u vazdušnom saobraćaju. Slovenačko tržište aviotransporta bilo je jedno od najpogođenijih u Evropi od početka pandemije koronavirusa. Kompanije Brussels Airlines, Vizz Air, Sviss, easyJet i SunExprees ponovo su odložile obnavljanje letova u Ljubljani.Situaciju dodatno komplikuje bankrot koji je slovenačka nacionalna avio-kompanija Adria Airways proglasila krajem 2019. godine. Ministarstvo za ekonomski razvoj i tehnologiju saopštilo je ranije da je pokušalo da nađe investitore koji bi sačuvali Adria Airways."Ulazak države u njenu vlasničku strukturu nije se pokazao održivim rešenjem, već lošim i za državu i za poreske obveznike, što je jasno saopšteno u jesen 2019. godine", preneo je portal Sierra5 saopštenje ministarstva.SLOVENIJA SUBVENCIONIŠE STRANE AVIOPREVOZNIKE Slovenački avio-prevoznik u teretnom saobraćaju Solinair razgovarao je sa vladom o mogućnosti da se pokrenu redovni letovi ili da se formira novi nacionalni prevoznik. Solinair je predložio dve strategije za poboljšanje povezanosti zemlje nakon bankrota Adria Airwaysa i zatražio finansijsku podršku vlade za projekat. Kompanija je napomenula da bi radila sa flotom od pet aviona Mitsubishi CRJ900, Dash 8 K400 ili ATR72 sa elisno-mlaznim motorom koji bi bio idealan za slovenačko tržište. Solinair je saopštio i da bi želeo da se dogovori sa nemačkom Lufthansom o preuzimanju linija koje povezuju Ljubljanu i gradove Frankfurt, Minhen i Cirih.Kako se dodaje, teretni avio prevoznik bi se sa Brussels Airlinesom dogovorio o preuzimanju linije Ljubljana-Brisel.

2021

Ronaldo poslao dres za Gavrila

Od Kristijana za Gavrila! Za njegovu pobedu! Posle humanitarne licitacije na kojoj je Mozzart kupio Ronaldovu kapitensku traku, Portugalac je rešio da pošalje svoj potpisan dres Juventusa sa porukom „para Gavrilo“!Zlata vredni crno-beli dres stigao je u Mozzartovo sedište pravo iz Torina, a ova kompanija nastavlja niz aukcija koje se u poslednje vreme organizuju u cilju prikupljanja sredstava za najskuplji lek na svetu. I ovaj komad opreme najveće fudbalske zvezde današnjice postavljen je na Limundu, sa početnom cenom od milion dinara!Gavrilo Đurđević ima osam meseci i boluje od spinalne mišićne atrofije, a potrebno mu je još oko milion evra za lečenje. Mozzart je zahvaljujući fudbalskim menadžerima iz agencije LIAN Sports Nikoli Damjancu i Faiiju Ramadaniju uspeo da dođe do Ronalda i pozove ga da se priključi akcijama.Kapiten evropskih šampiona čuo je da je slučaj „traka“ imao humanitarni odjek i da je tada u fond otišlo 64.000 evra. Bilo mu je drago da je od tog celog događaja na kraju ispalo nešto veoma lepo i odlučio je da pošalje svoj potpisan dres. Para Gavrilo! Pela vitoria de Gavrilo!Kristijano je u revoltu bacio svoje kapitensko obeležje posle poništenog gola na meču Srbija – Portugal, ali se niko neće sećati rezultata 2:2, ni uklizavanja Mitrovića, ni besa Ronalda. Pamtiće se samo ona udarna priča iz svetskih medija - da je jedan vatrogasac uzeo traku i iskoristio je za pomoć osmomesečnoj bebi. Đorđe Vukićević je sa organizacijom „Zajedno za život“ Jovana Simića digao celu Srbiju na noge sa tom aukcijom, a Mozzart se nije zaustavio na kupovini trake i donaciji od 7,5 miliona dinara.Glavni cilj je bio da se probudi društveno-odgovorna svest i kod drugih pojedinaca, firmi, organizacija, a licitacije su se nastavile – Stefan Mitrović je dao svoje kopačke i dres sa čuvenog meča na Marakani, njegov prezimenjak Aleksandar takođe dres Srbije…Ovaj Ronaldov nije sa grbom Portugala, nego Juventusa, ali asocira na ono što je Gavrilu neophodno u ovom trenutku - timska igra na humanost! U njoj se neće pamtiti individualni potezi, ali je Kristijanova asistencija za svaku pohvalu.U Mozzartu se nadaju da će i ova licitacija imati mnogo odjeka, a na koje još načine možete pomoći Gavrilu pročitajte OVDE. 

Lifestyle

Počeo 49. FEST

Ovogodišnji 49. po redu Međunarodni filmski festival - FEST održava se od 7. do 16. maja na četiri lokacije u Beogradu (Sava centar, Kombank dvorana, Dom omladine Beograda i Cineplexx galerija Beograd).Ovogodišnji FEST-ov slogan "Povratak u budućnost" ima za cilj, pre svega, da ulije nadu da će u budućnosti bioskopske sale, kao nekada, opet biti pune.Festival, u Sava centru s početkom od 19 časova, otvoriće film "Veliko iskopavanje" u kome glavne uloge tumače Keri Maglan i Ralf Fajns. Dobitnici  počasne festivalske nagrade „Beogradski pobednik” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti su glumac Rade Šerbedzija i reditelj Puriša Đorđević kojima će nagrade biti uručene na otvaranju, kao i scenograf Miljen Kljaković Kreka koji će priznanje dobiti na zatvaranju ovogodišnjeg festivala.Na svečanom zatvaranju 16. maja u 19h u Kombank dvorani, publika će moći da pogleda dokumentarni film ,,Kreka: Lovac na snove’’ o poznatom filmskom scenografu Miljenu Kljakoviću - Kreki, koji je dao neprocenjiv doprinos domaćem i svetskom filmskom stvaralaštvu.Žiri glavnog takmičarskog programa čine glumac Igor Đorđević, reditelj Dane Komljen, grčki reditelj i scenarista Zacharias Mavroeidis, glumica Dubravka Kovjanić, i bosanskohercegovačka rediteljka Ines Tanović.

Svet

Međunarodna agencija savetuje stvaranje strateških zaliha litijuma

Međunarodna agencija za energiju (IEA) preporučila je vladama zapadnih zemalja da razmisle o pravljenju strateških rezervi kobalta i litijuma, metala koji se koriste u proizvodnji baterija, piše Bloomberg. Svoju preporuku agencija objašnjava eventualnim geopolitičkim rizicima koje sa sobom nosi prelazak na ekološki prihvatljivu energiju.Nafta je kao energent, kako se navodi, relativno svuda prisutna ali je proizvodnja i prerada minerala poput litijuma, kobalta i drugih retkih elemenata veoma koncentrisana. Svega tri proizvođača formirau 75% svetske ponude tih metala.Stvaranje strateških zaliha moglo bi da pruži efikasnu zaštitu od nestašice, pa zato vodeće industrijske zemlje žele da imaju svoje zalihe tih metala, navodi se u izveštaju agencije."Strateško skladištenje zaliha može u nekim slučajevima pomoći zemljama da prebrode kratkoročne poremećaje u snabdevanju", izjavio je Fatih Birol, šef IEA. Pravljenje strateških rezervi minerala, moglo bi da ima i negativan uticaj, jer zbog povećane tražnje raste i cena tih minerala. Potražnja se povećava i zbog takmičenja između nekih zemalja sa proizvođača električnih automobila u nabavci minerala. Dok se globalna ekonomija oporavlja od posledica pandemije, proizvodi od bakra do paladijuma, sve su traženiji.Kina i Japan, na primer, imaju strateške zalihe retkih metala, ali većina zapadnih država ih nema. Kina učestvuje i u preradi velikog broja tih metala i pokriva 60% svetske proizvodnje retkih hemijskih elemenata.UDRUŽENJA TRAŽE UKIDANJE PROSTORNOG PLANA ZA PROJEKAT "JADAR"KOMPANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADI SRBIJE Svoj program zaliha SAD održavaju preko Agencije za odbrambenu logistiku, ali bilo je malo velikih nabavki od vremena Hladnog rata kada su metali poput kobalta prvi put dobili strateški značaj, jer se njihova legura koristila u proizvodnji mlaznih motora.Kobalt trenutno igra presudnu ulogu u proizvodnji litijum-jonskih baterija velikog kapaciteta koje koristi kompanija Tesla. Procenjuje se da u Demokratskoj Republici Kongo ima 70% svetskih zaliha kobalta. Ipak, ta zemlja je i pored toga pogođena unutrašnjim sukobima i siromaštvom.Američko Ministarstvo energetike nedavno je upozorilo je da SAD nema dovoljno domaćih resursa kako bi se zadovoljila potražnja za kobaltom i galijumom. Partnerstvo sa saveznicima za izgradnju lanaca snabdevanja i razvoj zamena bili su među preporukama tog ministarstva.U OKOLINI VALJEVA SE ISTRAŽUJE LITIJUM, ISPLATIVOST RUDNIKA ZA SADA UPITNA IEA se zalaže i za jačanje reciklaže sirovina, a rudarske komanije podstiče da razviju nove izvore snabdevanja tim mineralima. Agencija upozorava da bi veća potražnja tokom energetske tranzicije mogla da dovede tržište bakra u dubok deficit.Međunarodna agencija za energiju osnovana je 1974. godine, nakon prve globalne nestašice nafte. Tada su vodeće industrijske države u svetu SAD, Japan i Nemačka nastojale da obezbede energetsku sigurnost. Agencija je od tada proširila svoju nadležnost, savetujući vlade raznih zemalja u oblastima energetske politike i klimatskih promena.U Srbiji se poslednjih godina vrše brojna istraživanja ležišta litijuma. Kompanija Rio Tinto u okolini Loznice želi da eksploatiše taj mineral. Međutim, nailazi na otpor lokalnog stanovništva i ekoloških organizacija zbog svoje loše reputacije koju je stekla zbog nemara u zaštiti životne sredine.Slično prolazi i kompanija Euro Litijum koja za sada samo obavlja istraživanja nalazišta litijuma u okolini Valjeva, kao i kompanije koje istražuju litijum u okolini Požege. 

Srbija

Takmičenje u rešavanju studija slučaja StartFON 20. maja

Projekat StartFON, namenjen svim studentima koji žele da se oprobaju u rešavanju studije slučaja za neke od najuspešnijih kompanija u regionu, biće održan 18. i 20. maja u Beogradu.StartFON je projekat Studentske Asocijacije Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, a  sastoji se iz edukativnog i takmicarskog dela.Edukativni deo projekta će se održati 18. maja i obuhvata obuku koju će držati kompanija Poslovi Infostud o metodologiji rešavanja studije slučaja i veštinama prezentovanja i prodaje, kao i predavanje kompanije Kafeterija na temu "Program praksi za mlade".Tokom prvog dana StartFON-a, kompanije Delta DMD, Bambi, Knjaz Miloš i PepsiCo će zadati svoje studije slučaja učesnicima projekta, nakon čega oni imaju jedan dan da osmisle najbolje rešenje.Takmičarski deo projekta će se održati 20. maja i sastoji se iz prezentovanja rešenja takmičarskih timova, nakon čega sledi proglašenje pobedničkih timova.Pobednici takmičenja će imati priliku da osvoje vredne nagrade, praksu u nekoj od domaćih kompanija, ali i da steknu menadžerske veštine, navode organizatori.Prijave za učešće na StartFON-u su otvorene do 10. maja, a za učešće se možete prijaviti OVDE.

Srbija

Država plaća terapeute za nasilnike, ali ne i Sigurne kuće za žrtve

Predlog Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji je Vlada Srbije podnela Narodnoj skupštini predviđa da se specijalizovane usluge za počinioce nasilja finansiraju iz republičkog budžeta, dok je za usluge za žrtve, koje podrazumevaju Sigurne kuće i Krizne centre za žrtve seksualnog nasilja, predviđeno samo finansiranje iz budžeta lokalnih samouprava, navodi se u saopštenju Autonomnog ženskog centra (AŽC).Ova organizacija ističe da je član koji se odnosi na finansiranje specijalizovanih usluga izmenjen nakon zaključivanje javne rasprave, pa da oni nemaju uvid u to kako je do ovakve izmene došlo.Autonomni ženski centar smatra da je neusvajanjem predloga teksta ovog člana onako kako je bio naveden u nacrtu Zakona učinjena ne samo velika šteta, već i direktna diskriminacija žrtava u odnosu na učinioce nasilja kao korisnika usluga.Nacrt je predviđao podelu odgovornosti i finansiranja između republičkog, pokrajinskog i budžeta lokalnih samouprava, što je jedino moguće za regionalne usluge, i uvažavao činjenicu da siromšane loklane samouprave koje se finansiraju iz namenskih transfera nisu u mogućnosti da finansiraju specijalizovane usluge za žrtve nasilja.Kako se zapatila osvetnička pornografija Ako je Vlada Republike Srbije odlučila da finansira specijalizovanu i veoma skupu uslugu za učinioce nasilja, koja nema garanciju za pozitivan ishod i bezbednost žrtava, onda je to mogla da učini samo pod istim uslovima kao i za specijalizovane usluge za žrtve nasilja, dodaje se u saopštenju AŽC.Ističu da u svetu gde postoje specijalizovane usluge za učionioce nasilja, te usluge uglavnom plaćaju sami učinioci, jer na taj način pokazuju stvarnu nameru da žele da promene svoje ponašanje i da preuzmu odgovornost za učinjenu štetu. U nekim kantonima u Švajcarskoj, učinioci nasilja snose ne samo trošak ovakvog psihoterapeutskog tretmana, već i trošak boravka žene i dece u Sigurnoj kući u situaciji kada je učinilac ostao da živi u zajedničkoj kući ili stanu.

Svet

Milijardu otkaza tokom pandemije, polovini čovečansva smanjeni prihodi

Više od milijardu ljudi, odnosno svaka treća osoba u svetu koja je bila zaposlena tokom pandemije izjavila je da je zbog nje ostala bez posla, pokazuje anketa koju je sprovela američka kompanija za istraživanje javnog mnjenja Gallup. Anketa je pokazala i da su svakoj drugoj osobi u svetu smanjeni prihod zbog pandemije.Prema sprovedenoj anketi u kojoj je šitrom sveta učestvovalo 300 hiljada ljudi, zbog pandemije su tokom 2020. godine su najviše trpeli zapolseni koji žive u većim siromašnim zemljama.Mnogim radnicima šitrom sveta su smanjeni prihodi. Neke procene istraživača sa Univerziteta u Čikagu sugerišu da je samo u Sjedinjenim Američkim Državama duplo više radnika imalo manje zarade tokom 2020. godine nego tokom Velike recesije.Globalno posmatrano polovina zaposlenih tokom pandemije izjavila je da je imala manje prihode nego pre nje, što je oko 1,6 milijardi ljudi.Procenjuje se da je 1,7 milijardi privremeno prestalo da radi, jer je naglo porastao broj privremenih otpuštanja i zatvaranja preduzeća.Procenat ljudi koji su izgubili posao zbog pandemije tokom 2020. godine kretao se od visokih 64% na Filipinima i u Keniji do niskih 3% u Švajcarskoj.U Boliviji, Mjanmaru, Keniji, Ugandi, Indoneziji, Hondurasu i Ekvadoru, više od 70% ispitanika reklo je da je imalo manju zaradu nego pre pandemije korona virusa. U Sjedinjenim Državama 34% ispitanih ljudi reklo je da je imalo manje prihode.Kriza izazvana korona virusom posebno je pogodila žene, koje su uglavnom zaposlene u slabo plaćenim sektorima, poput maloprodaje, turizma i prehrambenih usluga.U 57 zemalja, među kojima su Indija, Zimbabve, Filipini, Kenija, Bangladeš i El Salvador, više od 65% ispitanih prestalo je da radi na neko vreme, zbog pandemije.Najmanje ljudi je prestalo da radi u razvijenim zemljama sa visokim prihodima, pa je tako tek svaka deseta osoba u Austriji, Švajcarskoj i Nemačkoj privremeno prestala da radi.U Indiji je taj procenat ljudi koji su zbog pandemije ostali bez posla iznosio 53% i to je kada se pogleda ukupan broj otpuštenih oko 400 miliona ljudi.Daleko manje ljudi je ostalo bez posla u Sjedinjenim Državama, oko 13% odnosno "svega" 30 miliona ljudi, pokazali su rezultati Gallup-ove ankete.RADNICI NAJSKUPLJE PLATILI CENU PANDEMIJE REGION ZAPADNOG BALKANAMeđu zemljama ili oblastima sa nerešenim teritorijalnim statusom u kojima je radno stanovništvo trpelo velike promene zbog korona virusa, iz našeg regiona se pominju samo Kosovo i Albanija.Na Kosovu je 52% zaposlenih radilo manje zbog pandemije, dok je u Albaniji taj udeo zaposlenih bio 55%.U Albaniji je 52% ljudi prestalo da radi na neko vreme, dok je na Kosovu taj broj prema priloženoj anketi iznosio 59% zaposlenih.Teži oporavak od pandemije očekuje se u zemljama sa nižim platama zaposlenih, ali preciznije prognose se očekuju tokom narednih nedelja i meseci.

Srbija

Kožne rukavice i Adidas patike za „komunalce“ Beograđani plaćaju 1,3 miliona evra

Grad Beograd je raspisao javnu nabavku za kupovinu uniforme za komunalne milicajce, a procenjeno je da će one koštati 157 miliona dinara, odnosno oko 1,3 miliona evra.Uniforme za komunalne milicijace, koji su se tada zvali komunlani policijaci, bile su nabavljane prethodnih godina u nekoliko navrata, ali za višestruko manje svote novca. Tako su uniforme za komunalnu policiju u Beogradu 2015. godine koštale oko 15 miliona dinara, 2016. godine 7,8 miliona, a 2017. 26 miliona dinara.Broj komunlanih milicijaca tokom godina nije znatno varirao, pa ih je 2015. godine bilo 311, kako je tada objavio Istinomer, a danas ih ima 320, dok zamenik gradonačelnika Goran Vesić najavljuje da će ih sledeće godine biti 600.Na pitanje zbog čega su sada uniforme desetinama puta skuplje, na pitanja Nove ekonomije niko iz gradske uprave nije odgovorio. Beogradski čelnici se hvale nagradom koju nisu dobili Međutim, pre nedelju dana se oglasio upravo Goran Vesić koji je najavio ovu skupocenu nabavku. Tom prilikom je i istakao da “unapred zna da će Grad Beograd biti napadnut zato što nabavlja uniforme”, kao i da “želi da poručim da ćemo uvek ulagati u opremu za obične ljude koji rade za grad”, objavljeno je na stranici grada.“Naša Komunalna milicija će imati dobre automobile i dobre uniforme jer u njima provode čitav dan, ali i dobru opremu kako bi mogli da rade u korist građana.”Da gradski čelnici zaista znaju šta žele, pokazuju i podaci iz konkursne dokumentacije za nabavku uniforme.Naime, za komunalne milicijace se nabavljaju zimske rukavice od jagnjeće kože, ali i patike koje gotovo identično odgovaraju Adidas modelima obuće.Adidas ima karakterističan znak sa tri pruge, a u konkursnoj dokumentaciji se navodi da gornji deo cipele treba da ima “oblikovani poliuretan u obliku 3 pruge koji omogućava i podržava stabilnost stopala pri bočnim pokretima”.Plan je da se nabavi po 150 plitkih i dubokih cipela i 100 plitkih patika.Upoređivanjem ilustracija iz konkursne dokumentacije i fotografija sa sajtova prodavnica sportske opreme vidi se da se osim oblika i boje poklapaju i dizajn, pa čak i gumene oznake.Osim obuće, planirano je da se, između ostalog, nabave i letnje i zimske jake, košulje, polo majice, čarape, kačketi, opasači, aktivni donji veš i slično.Rok za podnošenje ponuda je 4. jun. 

Srbija

Pet preduzeća nagrađeno za doprinos ženskom preduzetništvu

Preduzeće "Nanin recept s juga" jedno je od pet nagrađenih preduzeća na konkursu "Ja sam odvažna". Konkurs predstavlja zajednički projekat Fondacije Ana i Vlade Divac i kompanije IKEA Srbija na kojem je učestvovalo više od 140 preduzetnica iz Srbije. Vlasnica "Naninog recepta" Jelena Janković iz Vranja je pre šest godina pobedila rak i nakon toga odlučila da sa ćerkama Tanjom i Bojanom pokrene sopstveni biznis. Ideju je dobila tokom lečenja, kada je, između ostalog, promenila i način ishrane. Tada je kako objašnjava počela da kupuje namirnice proverenog kvaliteta, isključivo od malih proizvođača. Shvatila je da uopšte nije lako pronaći zdrave i kvalitetne prehrambene proizvode, što je bio glavni razlog da sa ćerkama pokrene proizvodnju zimnice, džemova i slatkog.Tako je pre više od četiri godine nastala zanatska radionica za preradu voća i povrća "Nanin recept s juga". Jelena i njene ćerke u proizvodnji koriste najbolje povrće i voće, koje nije tretirano hemijom, a proizvodi su bez konzervansa, veštačkih boja i zaslađivača. "Nanin recept" jedinstven je i po tome što su sve zaposlene radnice žene, a prednost u zapošljavanju imaju one iz ranjivih kategorija društva. Foto: Fondacija Ana i Vlade DivacVLADA SRBIJE: UKUPNO 170 MILIONA ZA INOVACIJE U PREDUZETNIŠTVU Jelena Janković, objašnajva da je pet preduzeća dobilo podsticaje za razvoj poslovanja u iznosu od tri miliona dinara."Ovaj projekat je značajan za nas male preduzetnike. Većina je teško preživela period pandemije ili su ugasili radnje i firme. Mi smo aplicirale za sredstva da bismo kupile mašinu za ceđenje sokova", kaže Jelena Janković. Ostale nagrađene firme su: Spelta Jevtić iz Bačkog Gradišta, Pekara Ključ iz Beograda, Slatka jesen iz Požege i Real Red Raspberry iz Bečeja. Fondacija Ana i Vlade Divac i IKEA Srbija najavili su da će nastaviti da podržavaju žensko preduzetništvo u Srbiji, objasnila je direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac Ana Košel.

Lifestyle

Ovaj cvet donosi sreću i bere se samo DANAS

Cvet đurđevka vekovima se smatra magičnim. U Skandinaviji i Nemačkoj simbol je dobre sreće, ali i u Srbiji od davnina se koristi u obredima jer đurđevak, veruje se, priziva cvetnu i uspešnu godinu, povratak sreće i čistotu duše. Ako ga uberete na Đurđevdan, postaće amajlija.Miris đurđevka mami slavuja u proleće da pronađe srodnu dušu Nekada su žene hajduke pred sastanak kitile Đurđevkom da bi imali sreće. Neveste bi brale ovo cveće i od njega pravile bidermajere jer se verovalo da će se, ukoliko mladić oseti miris, zaljubiti u devojku. Grejs Keli, kraljica Viktorija, Kejt Midlton znale su za ovaj mit, pa je njihove bukete na venčanju krasio Đurđevak.Dve legende se vezuju za nastanak ovog cveta. Ne zna se tačno da li su to Evine suze kada je izbačena iz raja ili Bogorodicine kada je oplakivala Hrista. U Srbiji su nekada mladi odlazili na đurđevdansko jutro u polja ili šume i brali Đurđevak od koga bi pravili venčiće za kapije, ulazna vrata od kuće, ali i štala i staja jer se verovalo da najavljuje berićetnu godinu. Venčići bi stajali tu sve do sledeće godine. I danas se u nekim delovima Srbije kite ograde, ulazna vrata, traktori, automobili, zelenilom i đurđevkom jer donosi uspeh u poslu, veruje se.Legenda o nastanku pesme "Đurđevdan"Hit Bjelog dugmeta "Đurđevdan" nastao je prema pesmi nepoznatog autora, neimenovanog muškarca koji ju je opevao u "vozu smrti" za Jasenovac posvetivši je svojoj dragoj. I pesma lepo kaže: "Kome moja draga na đurđevak miriše, meni nikad više" poistovećujući ljubav s mirisom ovog cveta.Đurđevak, a zovu ga još i Šmarnica, Đurđevac, veoma je lekovit. Ne treba ga koristiti bez konsultacije stručnjaka, ali pomaže kod lečenja srčanih smetnji, angine pektoris, a u kombinaciji s valerijanom smiruje i opušta.

Svet

Evropska investiciona banka počinje da koristi Ethereum

Evropska investiciona banka (EIB) koristiće kruptovalutu Ethereum za registraciju digitalnih novčanica u vrednosti od 100 miliona evra, piše Bloomberg, a prenosi Jutarnji list. Za izdavanje dvogodišnjih digitalnih obveznica EIB će koristiti blockchain tehnologiju, dok su za njihovu prodaju angažovani grupacija Goldman Sachs, Banco Santander i Societe Generale.I pored senke koju na tržištu pravi Bitkoin kao najpoznatija kriptovaluta Ethereum u poslednje vreme privlači sve više pažnje i predstavlja mu konkurenciju. Kako se dodaje najveća svetska berza finansijskih derivata CME Group pokrenula terminske poslove Ether Futures (odnosno za Ethereum) u februaru ove godine.Ako EIB i drugi finansijski giganti počnu da koriste Ethereum, procenjuje se da bi moglo da dođe do njegovog masovnog usvjanja.ŠEST NAJPOPULARNIJIH KRIPTOVALUTA Predsednica Europske centralne banke (ECB) Kristin Lagard nedavno je izjavila da bi EU mogla da dobije digitalni evro do 2025. godine, pod uslovom da ta zamisao najpre dobije potporu članica evrozone koje imaju svoje predstavnike u njenom upravnom odboru.Član izvršnog odbora ECB-a Fabio Paneta je poručio zastupnicima Odbora Evropskog parlamenta za ekonomsku i monetarnu politiku (ECON) da digitalni evro može da bude uspešan samo ako zadovoljava potrebe i očekivanja građana."Za učesnike javne rasprave pokazalo se da su najvažnije odlike digitalnog evra privatnost, sigurnost i široka primena", rekao je Paneta članovima Europskog parlamenta.Ethereum je kreirao Vitalik Buterin 2015. godine. Njegova ideja je bila da stvori platformu koja će koristiti opšti jezik za pisanje skripti. Ova značajna inovacija je omogućila olakšano stvaranje pametnih ugovora i decentralizovanih aplikacija (DApps). U trenutku kada je Ethereum lansiran, već je 11,9 milliona novčića bilo izrudareno, što je 13% maksimalne količine koja može da cirkuliše.  Ipak, taj početni uspeh nije sprečio da se 2016. godine kriptovaluta razdvoji na dva dela: Ethereum i Ethereum Classic.Prva beleži impozantne 23 milijarde dolara u vrednosti dnevne kupovine, što je značajno više od Classic verzije. Ethereum je takođe veoma popularan u poslovnom svetu, među preduzetnicima iz raznih sektora privrede.

Srbija

Naše odnose sa Rusijom, Kinom i SAD diktira proširenje EU

Brisel u velikoj meri drži ključeve spoljne politike Srbije: što je Evropska unija spremnija da sprovodi jasnu politiku proširenja, to će manje podsticati Beograd da svoje interese ostvaruje preko drugih velikih sila, smatra profesor Dragan Pavlićević, sa Međunarodnog Xi'an Jiaotong Univerziteta Liverpul.U svom autorskom tekstu za magazin Cord, Pavlićević navodi da bi Srbija morala da uskladi svoju politiku sa zvaničnim Briselom, jer ona kao država teži članstvu u Evropskoj uniji, ekonomski je orijentisana pretežno ka Evropi, a i Brisel je ključni posrednik u dijalogu između Beograda i Prištine.Iako je Srbija 2018. prihvatila takozvanu "Verodostojnu perspektivu proširenja" koja otvara izglede državama Zapadnog Balkana da pristupe Evropskoj uniji do 2025. godine, Brisel nastavlja da šalje mešovite signale o istinskoj spremnosti da realizuje tu viziju, ocenjuje Pavlićević:"Ta neizvesnost je rezultat zbivanja unutar same Unije, ali i nesigurnih koraka kojima Srbija sinhronizuje svoje propise i prakse sa evropskim. Brisel se pokazao i kao neefikasan posrednik u dijalogu Beograda i Prištine, jer su pojedine odredbe Briselskog sporazuma iz 2013. godine, koje su važne Srbiji, ostale mrtvo slovo na papiru", navodi Pavlićević.On dodaje da je Brisel time otvorio vrata vladi u Beogradu da svoje različite interese brani kroz odnose sa drugim važnim spoljnim igračima, umesto uz pomoć EU.Tvrdi da iz te perspektive treba posmatrati odnose Srbije sa Kinom i Rusijom, jer sve dok EU ne pokaže da je spremna i sposobna da zaštiti srpske interese na Kosovu, Srbija će tratžiti podršku te dve zemlje.Pavlićević smatra da na sličan način treba posmatrati i njen odnos sa SAD, naročito u vezi sa potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma.Dodaje da osim jačanja svoje pozicije po pitanju Kosova, održavanjem prijateljskih odnosa sa Moskvom, Pekingom i Vašingtonom, Beograd u domaćoj javnosti želi da se prikaže kao cenjeni partner velikih sila.SUD U KINI NADLEŽAN ZA AUTO-PUT U CRNOJ GORI SARADNJA U OBLASTI EKONOMIJEEkonomska dimenzija odnosa sa Kinom pomaže Vladi Srbije da se pozicionira kao nosilac ekonomskog napretka, a to se pre svega ogleda u preuzimanju velikih državnih preduzeća poput Železare u Smederevu i RTB Bor, ali i infrastrukturnim projektima, navodi Pavlićević."U tom smislu i povratak SAD u region, kroz najavu infrastrukturnih investicija u Srbiji, može biti samo u interesu Beograda ukoliko Bajdenova administracija nastavi Trampovu politiku", dodaje se u tekstu.Prema Pavlićevićevim rečima, na spoljnu politiku Srbije uticaće razvoj odnosa EU i Kine."Ako ti odnosi nastave da se pogoršavaju uprkos nedavno potpisanom sporazumu o ekonomskoj saradnji, treba očekivati da Brisel pojača pritisak na Srbiju kako bi ona promenila svoju politiku prema Kini, a slično se može očekivati i od Vašingtona", ocenjuje profesor Pavlićević.

Lifestyle

Kad potekne med i k’o mleko

Biljno mleko nije novitet na tržištu, ali šta kada vam se nijedno ne dopada? Maja i Svetlana su tako pokušale da naprave svoje mleko i to ručno. Kada im je dobro ispalo, odlučile su da ga ponude i drugima. Iako se bave ekonomijom i pisanjem, Maja Nadeždić i Svetlana Ćopić, najbolje drugarice, odlučile su tokom karantin da se upuste u preduzetničke vode. Maja je radila finansijski deo posla, a Ceca se bavila kreativom, dakle svaka u svojoj struci.Pogledajte njihov #BiznisStori"Iako je reč o biljnom nepasterizovanom mleku, rok upotrebe je samo tri dana. I tu je veliki izazov da ga za kratko vreme proizvedete, spakujete i distribuirate do kupaca. Tvrdile smo da to može i naravno da se ispostavilo kao moguće", kaže Maja.Kada je Centar za istraživanje namirnica izdao neophodne dozvole, ambalaža, logo i recepti već su bili spremni. Ponudile su tržištu originalna mleka u boji."Zlatno, crno, čokoladno i belo bademovo mleko su u ponudi, a nedavno smo izbacili u prodaju i sir od indijskog oraha. Nećemo se zaustaviti na ovome", objašnjava Svetlana.Ideja ove dve devojke je da što više promovišu zdravu biljnu hranu kao nešto što je ujedno i ukusno, s obzirom da zdravu hranu "bije" glas da je bezukusna. Maja i Ceca kažu da se Komleko dopada, kako odraslima, tako i deci.OD RIJALITIJA NAPRAVIO DRUŠTVENU IGRU (VIDEO) "Uživale smo dok smo kreirale naš brend, nije nam teško da posle našeg primarnog posla odlazimo u našu mlekaru i radimo do kasno, a volimo i da dostavljamo lično kako bismo se upoznale s ljudima koji su naš proizvod za kratko vreme zavoleli"ČIKA LAMPE OD VODOVODNIH CEVI (VIDEO)

Srbija

NSZ i dalje ne zna koliko nezaposlenih će dobiti pomoć

Iako još od početka zvaničnici najavaljuju novčanu pomoć koju bi trebalo da dobiju svi nezaposleni, iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) za Novu ekonomiju kažu da još uvek ne znaju koliko će tačno osoba novac i dobiti, niti koliko će novca na to biti utrošeno.Svi koji su se 15. aprila nalazili na evidenciji NSZ trebalo bi da u junu dobiju po 60 evra, najavio je sredinom aprila direktor ove institucije Zoran Martinović.„Imaćemo oko 600.000 onih koji očekuju tu pomoć, to je ukupno oko 4,3 milijarde dinara“, kazao je Martinović.Međutim, deset dana nakon ove izjave, iz NSZ odgovaraju da se još uvek kompletiraju spiskovi lica koja će imati pravo da ostvare ovu vrstu pomoći i da još uvek nemaju konačni presek. “Ukupnim iznosom novčane pomoći biće obuhvaćena lica koja su bila prijavljena na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje na dan usvajanja Zaključka, odnosno 15.4.2021. godine i to: nezaposlena lica, uključujući korisnike novčane naknade za slučajn nezaposlenosti i lica uključena u mere aktivne politike zapošljavanja, lica koja imaju status privremene sprečenosit za rad, korisnici posbene novčane naknade i korisnici privremene naknade,” piše u pisanom odgovoru koji je Nova ekonomija dobila 29. aprila.Petinu nezaposlenih u Srbiji čine mladi ljudi uzrasta od 15 do 30 godina Novac za isplatu jednokratne pomoći za nezaposlene obezbeđen je rebalansom republičkog budžeta i finansijskim planom NSZ.Istog dana kada je donela i Zaključak o isplati jednokratne pomoći, Vlada je predložila i izmene finansijskog plana NSZ kojim je predviđeno da se uz pomoć transfera Ministarstva finansija za ovu namenu izdvoji skoro 4,85 milijardi dinara. To je za oko 550 miliona više nego što je rekao direktor NSZ. Ukoliko se sav novac koji je trenutno opredeljen za jednokratnu pomoć uplatio nezaposlenima, to bi značilo da bi 60 evra dobilo 687 hiljada nezaposlenih.Ova brojka je više nego duplo veća od ukupnog broja nezaposlenih koje je prepoznala Anketa o radnoj snazi na kraju prethodne godine. Upravo zato, stručnjaci ukazuju da podaci sa evidencije NSZ nisu pouzdani kada je u pitanju broj nezaposlenih.“To nije neki indikator šta se dešava sa brojem nezaposlenih. Kada država najavi neku pomoć, odjednom nagrne veliki broj ljudi koji će samo da se prijave da su nezaposleni”, objašnjava Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu.Često se dešava da su u pitanju neaktivni građani, odnosno oni koji ni nemaju planove da traže posao, a u našoj državi je veliki udeo neaktivne populacije, ističe Žarković. Mladi ne znaju kako da se obrate službi za zapošljavanje “Kada bi država rekla da ukida neku privilegiju, recimo da možete da dobijete zdravstveno osiguranje kada ste registrovani u NSZ, odjednom bi pao broj registrovanih”, dodaje ona.Registrovanih nezaposlenih je na birou krajem marta bilo za 43.000 više nego što je to slučaj sa krajem decembra prošle godine. Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko smatra da je deo novoprijavljenih verovatno posledica krize, ali da sigurno ima i onih koji su se prijavili zbog naknade.Međutim, on ističe da je veoma teško precizno targetirati pomoć jer će uvek postojati “slepi putnici”.“Opet, to što su se oni javili zbog pomoći, možda je neki indikator da im pomoć više i treba neko i nekim drugim ljudima.”Dodaje da su se mnoge države, među kojima je i Japan, odlučile na univerzalne pomoć upravo zato što je bilo teško ispravno selektovati građane kojima je pomoć najpotrebnija. Ipak, Arandarenko da je trenutno sistem po kome Srbija dodeljuje pomoć zadovoljavajuć.“Ovaj sistem koji se sada uspostavio - da imate taj najširi krug gde svi dobijaju neki iznos od 60 evra, pa onda drugi krug u kome se još dodaje onima koji imaju veće faktote rizika, to nije tako loša politika.”Osim dodatne pomoći za nezaposlene, predsednik države i Vlada su najavili dodatnih 3.000 dinara za sve građane koji će do 31. maja primiti makar jednu dozu vakcine.Za vakcinisane građane još 3.000 dinara pomoći