Najnovije

Srbija

test

Uprkos pandemiji korona virusa privredna društva u Srbiji su 2020. godine ostvarila poslovne prihode nešto više od 11,7 biliona dinara, što je 0,7 procenata više u odnosu na 2019. godinu. Od toga se, prema podacima APR (Agencije za privredne registre), na sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima odnosi oko 3,3 miliona dinara uz rast od 0,6 procenata na godišnjem nivou. Društava koja su se našla na listi STO NAJ... privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima imala su udeo od 27,9 odsto u poslovnim prihodima cele privrede, a zapošljavala su 16,5 odsto ukupnog broja radnika u privredi. Čak 86 društava sa ove liste bilo je prisutno na njoj i prethodne godine.Prvo mesto na listi STO NAJ... privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodom  pripalo je JP EPS Beograd koja je tokom 2020. godine ostvarila prihod od 282,7 milijardi dinarа, koji je  uvećan za 1,1 odsto u odnosu na prišlu godinu i čini 2,4 odsto poslovnih prihoda privrede Srbije. Na drugom mesto na listi je naftna kompanija NIS AD Novi Sad, koja je realizovala je poslovne prihode od 169,8 milijardi dinara. Usled naglog pada cene nafte i smanjenja tražnje, prihodi te kompanije smanjeni su za 30,8 odsto u odnosu na 2019. godinu.Treće mesto na posmatranoj listi zadržao je maloprodajni lanc Delhaize Srbija DOO Beograd, čiji je obim poslovne aktivnosti povećan za 6,3 odsto i poslovni prihodi realizovani su u iznosu od 111,5 milijardi dinara.Na četvrtom mestu na listi nalazi se proizviđač guma za vozila Тigar Tyres DOO Pirot, sa prihodima iz primarne delatnosti u iznosu od 94,5 milijardi dinara, koji su za 8,6 odsto manji u odnosu na prethodnu godinu.Peto mesto na listi je zauzela je telekomunikaciona kompanija Telekom Srbija AD Beograd, koja je ostvarila poslovne prihode u iznosu od 88,2 milijarde dinara, za 2,2 odsto više od prošlogodišnjih.  Neto dobitak privrede Republike Srbije u 2020. godini prema podacima APR iznosi 711,7 milijardi dinara i za 10,7 proicenata je veći u odnosu na 2019. godinu. Od toga je sto društava sa najvećim neto dobitkom ostvarilo neto dobitak od 214,6 milijardi dinara, uz 38,5 odsto veći rast nego prethodne godine.STO NAJ... privrednih društava sa najvećim neto dobitkom je u 2020. godini ostvarilo nešto manje od trećine neto dobitaka svih društava i 21,9 odsto u glavnim finansijskim performansama, a u ovom segmentu je bio angažovan svaki deseti radnik u privredi. Nelikvidnost je u 2020. godini evidentirana samo kod jednog društva i to u trajanju od 6 dana. Neštno manje od dve trećine društava sa ove liste je bilo na njoj i prethodne godine.Prvo mesto na listi STO NAJ... privrednih društava prema neto dobitku u 2020. godini zauzima JP EPS Beograd, čiji neto dobitak iznosi oko 12,9 milijardi dinara i 3,5 puta je veći od prošlogodišnjeg, a pritom je i znatno veći od dobitka svih ostalih društava. EPS je 2019. godine zauzimala 13. mesto na ovoj listi, Drugo mesto na listi pripalo je kompaniji Tigar Tyres DOO Pirot, koja se popela sa četvtog mesta u odnosu na 2019, osvativši dobitak od 9.2 milijardi dinara, koji je povećan za 2,1 odsto na godišnjem nivou. Na trećem mestu kao i prethodne godine nalazi se Telenor DOO Beograd, koji je ostvario neto dobitak u iznosu od 8,4 milijardi dinara, za 20,2 odsto manji od pošlogodišnjeg.Četvrto mesto na listi sto privrednih društava sa najvećim neto dobitkom pripada Serbia Zijin Copper DOO Bor, uz ostvarenih 8,4 milijardi dinara što je 2,6 puta više u poređenju sa prethodnom godinom, kada je ova kompanija zauzela 18. mesto.Peto mesto mesto pripalo je Сoca-Cola HBC–Srbija DOO Zemun, sa 5,7 milijardi dinara neto dobitka. Dobitak ove kompanije je povećan za 55,6 odsto u poređe nju sa prethodnom godinom kada je bila na 14. mestu.Od 103.327 društava čiji su podaci iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2020. godinu analizirani na APR listama STO NAJ... rangirano je ukupni 349 privrednih društava sa najvećim uticajem na osnovne finansijske performanse privrede u protekloj godini.

Srbija

Promil firmi ostvaruje 28 odsto svih prihoda domaće privrede

Uprkos pandemiji korona virusa privredna društva u Srbiji su 2020. godine ostvarila poslovne prihode nešto više od 11,7 biliona dinara, što je 0,7 procenata više u odnosu na 2019. godinu. Od toga se, prema podacima APR (Agencije za privredne registre), na sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima odnosi oko 3,3 miliona dinara uz rast od 0,6 procenata na godišnjem nivou. Društava koja su se našla na listi STO NAJ... privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima imala su udeo od 27,9 odsto u poslovnim prihodima cele privrede, a zapošljavala su 16,5 odsto ukupnog broja radnika u privredi. Čak 86 društava sa ove liste bilo je prisutno na njoj i prethodne godine.Prvo mesto na listi STO NAJ... privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodom  pripalo je JP EPS Beograd koja je tokom 2020. godine ostvarila prihod od 282,7 milijardi dinarа, koji je  uvećan za 1,1 odsto u odnosu na prišlu godinu i čini 2,4 odsto poslovnih prihoda privrede Srbije. Na drugom mesto na listi je naftna kompanija NIS AD Novi Sad, koja je realizovala je poslovne prihode od 169,8 milijardi dinara. Usled naglog pada cene nafte i smanjenja tražnje, prihodi te kompanije smanjeni su za 30,8 odsto u odnosu na 2019. godinu.Treće mesto na posmatranoj listi zadržao je maloprodajni lanc Delhaize Srbija DOO Beograd, čiji je obim poslovne aktivnosti povećan za 6,3 odsto i poslovni prihodi realizovani su u iznosu od 111,5 milijardi dinara.Na četvrtom mestu na listi nalazi se proizviđač guma za vozila Тigar Tyres DOO Pirot, sa prihodima iz primarne delatnosti u iznosu od 94,5 milijardi dinara, koji su za 8,6 odsto manji u odnosu na prethodnu godinu.Peto mesto na listi je zauzela je telekomunikaciona kompanija Telekom Srbija AD Beograd, koja je ostvarila poslovne prihode u iznosu od 88,2 milijarde dinara, za 2,2 odsto više od prošlogodišnjih.  Neto dobitak privrede Republike Srbije u 2020. godini prema podacima APR iznosi 711,7 milijardi dinara i za 10,7 proicenata je veći u odnosu na 2019. godinu. Od toga je sto društava sa najvećim neto dobitkom ostvarilo neto dobitak od 214,6 milijardi dinara, uz 38,5 odsto veći rast nego prethodne godine.STO NAJ... privrednih društava sa najvećim neto dobitkom je u 2020. godini ostvarilo nešto manje od trećine neto dobitaka svih društava i 21,9 odsto u glavnim finansijskim performansama, a u ovom segmentu je bio angažovan svaki deseti radnik u privredi. Nelikvidnost je u 2020. godini evidentirana samo kod jednog društva i to u trajanju od 6 dana. Neštno manje od dve trećine društava sa ove liste je bilo na njoj i prethodne godine.Prvo mesto na listi STO NAJ... privrednih društava prema neto dobitku u 2020. godini zauzima JP EPS Beograd, čiji neto dobitak iznosi oko 12,9 milijardi dinara i 3,5 puta je veći od prošlogodišnjeg, a pritom je i znatno veći od dobitka svih ostalih društava. EPS je 2019. godine zauzimala 13. mesto na ovoj listi, Drugo mesto na listi pripalo je kompaniji Tigar Tyres DOO Pirot, koja se popela sa četvtog mesta u odnosu na 2019, osvativši dobitak od 9.2 milijardi dinara, koji je povećan za 2,1 odsto na godišnjem nivou. Na trećem mestu kao i prethodne godine nalazi se Telenor DOO Beograd, koji je ostvario neto dobitak u iznosu od 8,4 milijardi dinara, za 20,2 odsto manji od pošlogodišnjeg.Četvrto mesto na listi sto privrednih društava sa najvećim neto dobitkom pripada Serbia Zijin Copper DOO Bor, uz ostvarenih 8,4 milijardi dinara što je 2,6 puta više u poređenju sa prethodnom godinom, kada je ova kompanija zauzela 18. mesto.Peto mesto mesto pripalo je Сoca-Cola HBC–Srbija DOO Zemun, sa 5,7 milijardi dinara neto dobitka. Dobitak ove kompanije je povećan za 55,6 odsto u poređe nju sa prethodnom godinom kada je bila na 14. mestu.Od 103.327 društava čiji su podaci iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2020. godinu analizirani na APR listama STO NAJ... rangirano je ukupni 349 privrednih društava sa najvećim uticajem na osnovne finansijske performanse privrede u protekloj godini.

Srbija

VOICE: Radnici u Zrenjaninu preživeli eksploziju, pa ostali bez zdravstvenog

Dvojica radnika zrenjaninske Fabrike vode, koji su teško povređeni u eksploziji koja se dogodila krajem prošle godine, od oktobra nemaju zdravstveno osiguranje, piše Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE). Jedan od njih kaže i da od maja nije primio ni novčanu naknadu koja mu je zakonski regulisana.Prema zakonu, kako se navodi, pošto su radnici stradali na radnom mestu, reč je o povredi na radu koju poslodavac treba da nadoknadi 100%. Jedan od radnika Jovan Milekić kaže da su poslednju platu primili u maju, a od onda do sada ništa."Meni je 30. septembra bio zadnji dan zdravstvenog osiguranja i kolega i ja praktično smo prinuđeni da prekinemo lečenje. Isto je bilo i jula kada sam morao da odložim operaciju na VMA jer jednostavno ne možeš ni da se pripremiš za operaciju bez overene knjižice, ne možeš da dobiješ uput, ne možeš ništa", kazao je Milekić.Obustavljen prethodni stečajni postupak nad Fabrikom vode On kaže da je do sada imao dve operacije leve šake koja se slabo oporavlja. Dodaje da je neizvesno koliko će još takvih operacija biti, kao i da rehabilitaciju koju je započeo u februaru treba da je nastavi još bar godinu ili najverovatnije dve.Nakon eksplozije u fabrici, Milekić je prvo bio u zrenjaninskoj bolnici, a zatim je prebačen na Vojno-medicinsku akademiju u Beogradu, gde je bio mesec dana i gde mu je koža sa butina presađena na ruke."Mogu samo da zahvalim medicinskom osoblju i u Zrenjaninu i na VMA što su se potrudili oko nas dvojice, pošto smo stvarno izgledali užasno", naveo je Milekić koji je dodao je da mu je želja da se oporavi i da se vrati u fabriku.Privredni sud u Zrenjaninu prošle nedelje je obustavio prethodni stečajni postupak nad Fabrikom vode pokrenut 14. avgusta, jer je predlagač Erste banka povukla predlog za pokretanje.Zrenjanin platio uređenje zemljišta Linglongu, država im poklanja i priključak za voduFabrika vode u Zrenjaninu oglašena na prodaju, grad ima prvenstvo u kupovini

Srbija

Zaštitnik preduzetnika protiv zatvaranja: Još nije sanirana šteta koju je pandemija nanela

Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika je poručilo da do danas nije sanirana šteta koja je nanata određenim delatnostima koje su bile pogođene merama ograničenja zbog pandemije koronavirusa, iako u tu svrhu postoji uredba koja nije sprovedena. Uoči današnje sednice Kriznog štaba za suzbijanje koronavirusa, Udruženje je navelo da je Krzni štab "izgubio kredibilitet da donosi bilo kakve odluke o merama ograničenja i da ga treba raspustiti iz razloga što su prethodne odluke bile nelogične i donose ih oni koji ih sami ne poštuju". Sednica Kriznog štaba za suzbijanje koronavirusa zakazana je za danas za 11 časova.Zaštitnik preduzetnika i privrednika navodi da je novac koji je bio namenjen određenim delatnostima za saniranje štete od koronavirusa, "bez obrazloženja preusmeren u druge svrhe, pre neki dan i MUP-u""Podsećamo da smo imali mere kojima su se zatvarali mali privrednici  kod kojih nema gužvi, a rad je bio dozvoljen lancima u vlasništvu stranog kapitala kod kojih ima gužvi. Ugostiteljski objekti bez političkih veza su bili "na udaru" mera iako je svima bilo jasno da je problem gradski prevoz i fabrike stranih "investitora", a ne ugostiteljski objekti", navode. 

Svet

Slovenci kolektivno tužili kompaniju Apple

Kolektivnom tužbom, koju je u ime slovenačkih potrošača podneo Zavod Kolektiv 99 traži se odšteta od 27,5 miliona evra. Kako se navodi, šteta je nastala navodnim namernim usporavanjem rada i smanjenjem funkcionalnosti nekih modela Ajfona (iPhone), prenosi Tportal.Zavod Kolektiv 99 podneo je tužbu u Okružnom sudu u Ljubljani protiv korporacije čije je sedište u Kaliforniji.Potrošači koji su oštećeni Eplovim postupcima pozvani su da se registruju putem obrasca na veb stranici kako bi pomogli u  procesu kolektivne naknade. Postupak ne znači nikakav trošak za potrošače, navodis e u saopštenju koje je preneo ljubljanski Dnevnik.Epl je 21. decembra 2017. godine objavio saopštenje u kome je javno priznao namerno usporavanje i smanjenje funkcionalnosti nekih starijih modela Ajfona nadogradnjom iOS softvera bez prethodnog obaveštavanja korisnika tih telefona.Navodi se da su nadogradnjom softvera iOS 10.2.1 oštećeni korisnici 6, 6 plus, 6s, 6s plus i SE Ajfona, dok je nadogradnja iOS 11.2 oštetila korisnike modela iPhone 7 i 7 plus.Epl pokreće proizvodnju potpuno novog uređaja u VijetnamuEpl plaća kaznu od pola milijarde dolara zbog usporavanja telefona Apple je već primao brojne tužbe, a platio je i dve kazne: u Italiji (10 miliona evra) i u Francuskoj (25 miliona evra), zbog priznanja i otkrića koja su u vezi sa usporavanjem telefona i slabljenjem baterije.U martu prošle godine Apple je u Sjedinjenim Državama postigao sudsku nagodbu u kojoj bi odšteta, zavisno od broja oštećenih potrošača mogla da iznosi od 310 do 500 miliona američkih dolara. U novembru je postigla još jednu sudsku nagodbu u vezi sa tim radnjama, u iznosu od 113 miliona dolara.U Sloveniji se procjenjuje da je oštećeno između 1.500 i 187.500 korisnika iPhonea u Sloveniji potencijalno oštećeno, napisao je Kolektiv 99.APPLE PLANIRA DA DO 2024. GODINE POČNE DA PROIZVODI I AUTOMOBILE

Srbija

Potvrđen zajam od 430 miliona evra za Moravski koridor

Izvozna kreditna agencija Ujedinjenog Kraljevstva  (UKEF) obezbedila je zajam od 430 miliona evra za projekat izgradnje Moravskog koridora u Srbiji, zajedničkog poduhvata Behtela i Enke, saopšteno je na Globalnom investicionom samitu u Londonu, navodi se na sajtu britanske Vlade. Moravski koridor biće prvi 5G autoput u Srbiji i druga njaveća "transportna arterija" u zemlji, koja će povezati ljude i poslovnu zajednicu od Pojata do Preljine. Kreditna linija pomoći će kompaniji Behtel da u zajedničkom poduhvatu sa Enkom, stvori vrednost od 150 miliona evra za ekonomiju Ujedinjenog Kraljevstva, podstičući ulaganja u lokalne zajednice i poslove, navodi britanska Vlada. Menadžer Behtela: Digitalni Moravski koridor do početka 2024. godineOvo je, takođe, prvi sporazum za izvozni kredit koji je UKEF sklopio za srpsko Ministarstvo finansija. "Podrška koja dolazi od UKEF-a omogući će da Behtel zajedno sa partnerom ENKA isporuči ovaj infrastrukturni projekat koristeći dobra i usluge izvezene iz Velike Britanije", rekao je predsednik Behtela Brendan Behtel. Prema rečima Behtela, u vreme oporavka od pandemije koronavirusa ova investicija u lanac snabdevanja koristiće i ekonomiji Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva. Podsetimo, Koridori Srbije su za potrebe izgradnje autoputa Pojate-Preljina, poznatijeg kao Moravski koridor, uzeli kredit vredan 431,7 miliona evra od J.P. Morgan Chase banke iz Londona, koja je ujedno i ovlašćeni glavni aranžer. Izvozna kreditna agencija Ujedinjenog Kraljevstva je dala garanciju za zajam koji obezbeđuje JP Morgan.

Srbija

Na prostoru TE „Kolubara B“ u planu solarna elektrana

Na prostoru Termoelektrane "Kolubara B" potencijalno bi mogla da se gradi solarna elektrana. Elektriprivreda Srbije raspisala je tender za istraživanje lokacije i izradu investiciono-tehničke dokumentacije.Procenjena vrednost javne nabavke nije navedena, a zainteresovani privredni subjekti na tender mogu da se jave do 23. novembra.Naručilac navodi da je, u cilju izgradnje solarne elektrane izvršeno razmatranje slobodnih prostora za tu namenu.Prvi slobodan prostor za solarnu elektranu je na postojećim objektima, odnosno na površinama na krovovovima i magacinima i radionicama. Drugi slobodan prostor koji je razmatran je zemljište, što bi podrazumevalo izgradnju u dve faze.  Faza jedan se odnosi na stočni deo slobodne lokacije TE "Кolubara B" na kojoj nema skladištene opreme, površine oko 35 hekatara. Druga faza se odnosi na ostale slobodne površine nakon završetka izgradnje bloka ili izmeštanja skladištene opreme.EPS navodi da je zbog obima posla koji će biti poveren izabranom obrađivaču, prioritetna usluga Solarne elektrane na postojećim objektima."Obrađivač je dužan da u što kraćem roku izvrši celokupnu uslugu ako bi korisnik usluga mogao da raspiše nabavku za izgradnju SE na krovovima svojih objekata u okviru TE  Kolubara B",  navodi se u dokumentaciji,Osnovni cilj izrade tehničke dokumentacije je da se definišu uslovi za izvođenje radova i izradu tehničke dokumentacije solarne elektrane sa optimalno instalisanom snagom, kao i da se obezbedi dovoljan nivo podataka na osnovu kojih se može sačiniti tenderska dokumentacija koja će obezbeđivati adekvatan izbor opreme i ponuđača za izgradnju postrojenja.

Srbija

Gastronomski vodič Srbije plaćen 18 miliona dinara

Turistička organizacija Srbije (TOS) je u poslednjih godinu dana raspisala 22 tendera, prenosi portal Tenderilive. Na te tendere stiglo je 117 ponuda zainteresovanih kompanija, a svaki učesnik je ostvario jednu ili dve ponude. Najskuplje je koštala izrada gastronomskog vodiča Srbije.Na listi pobednika našla se i slovenačka kompanija Abalon koja je trijumfovala na tenderu za izdavanje internacionalnog gastronomskog vodiča Srbije vrednom 18 miliona dinara. Pobednička ponuda iznosila je 17.633.880 dinara.Usluge posredovanja u angažovanju influensera za kreiranje sadržaja namenjenih stranicama TOS-a  na društvenim mrežama koštale su 3,15 miliona dinara. Na tu sumu je i zaključen ugovor sa kompanijom United influencers iz Beograda. Procenjena vrednost ove nabavke iznosila je 3,3 miliona dinara.Za digitalno oglašavanje na internacionalnom turističkom portalu Trip Advisor opredeljena su sredstva u iznosu od šest miliona dinara. Ponuda kompanije Tripadvisor Limited sa sedištem u Londonu iznosila je 5.878.300,00 dinara.Tender za oglašavanje na portalima u zemlji bio je podeljen u devet partija. Za oglašavanje na portalu Blic izdvojeno je 1.475.000 dinara. Po 660.000 dinara dobili su Novosti, Kurir, Informer, Srbija Danas, Alo, B92 i Telegraf, dok je 505.000 za oglašavanje dobio portal Mondo.Oporavak turizma očekuje se za četiri godineDa li svemirski turizam ima naučnog značaja ili služi samo za zabavu? Oglašavanje u magazinima na teritoriji Srbije koštalo je 2,5 miliona dinara. Po 417.000 dinara izdvojeno je za magazine Harper’s Bazaar, Grazia, Lepota i zdravlje i Story, dok je po hiljadu dinara manje predviđeno za Elle i Lepa i srećna.Za usluge za odnose s javnošću na tržištu Rusije zaključen je ugovor sa ruskom kompanijom Amarcom na iznos od 2,16 miliona dinara. Usluge za odnose s javnošću na tržištu Kine bile su nešto skuplje i iznosile su 2,35 miliona dinara. Ugovor je zaključen sa Shangai Yazhe Busines Consulting iz Šangaja.Centar za istraživanja i studije turizma je pobednik tendera za obuku i edukaciju učesnika u turizmu Srbije. Procenjena vrednost nabavke iznosila je 4.17 milioona dinara, dok je pobednička ponuda glasila na iznos od 4.15 miliona dinara.Beogradski Httpool je osvojio tender za posredovanje pri oglašavanju na Tviteru vredan pet miliona dinara. Projekat brendiranja turizma Srbije procenjen na 20 miliona dinara pripao je kompaniji Metaklinika iz Beograda, čija je ponuda iznosila 19,75 miliona dinara.Kompanija Miross je pobednik tendera za usluge turističkih agencija radi obezbeđenja smeštaja i ugostiteljskih usluga u zemlji vrednog 13 miliona dinara. Sa agencijom Jumbo travel je zaključen okvirni sporazum na iznos od 10 miliona dinara za usluge turističkih agencija radi obezbeđenja avio karata, drugih karata i smeštaja u inostranstvu.Oporavak turizma u Srbiji, 20 puta više gostiju nego laneBeograd daje do milion dinara nevladinim organizacijama za razvoj turizma

Svet

Češka ukida PDV na struju i gas

Odlazeća češka vlada privremeno je obustavila naplatu poreza na dodatu vrednost (PDV) na električnu energiju i gas, prenosi portal SEEbiz. Cilj je da se građanima olakša plaćanje velikih računa tokom novebra i decembra.Vlada Češke je saopštila da na taj način želi da reaguje na "vrlo neobičnu situaciju". Ta mera će državni budžet koštati oko 157 miliona evra.Vlada sugeriše i dopune zakona kojima bi se snabdevanje strujom i gasom od iduće godine trajno oslobodilo od PDV-a.Vođa češke ipozicije Petr Fiala usprotivio se obustavi naplate PDV-a na struju i gas, rekavši da bi bolje rešenje bile ciljane subvencije za domaćinstva sa niskim primanjima.Meru čeških vlasti mora da odobri i Evropska komisija. Odluka se se poklopila s naglim rastom cena struje i gasa koji je širom Evrope nagovestio žestoki rast cena za domaćinstva i prisilio države da intervenišu.Kako je nedavno pisao naš portal, u Srbiji se na računima za struju obračunavaju i PDV i akciza. Udruženja potrošača ocenjuju da se na taj način električna energija ne tretira kao životna potreba već kao lukzsuz.Plaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za strujuANALIZA RAČUNA ZA STRUJU: VELIKA RAZLIKA IZMEĐU OBRAČUNSKE I ANGAŽOVANE SNAGEČIJA SU BROJILA: UDRUŽENJA POTROŠAČA PROTIV EPS DISTRIBUCIJE

Srbija

CINS: SNS od dolaska na vlast došao do milionskih nekretnina

Srpska napredna stranka je od dolaska na vlast postala vlasnik građevinskih objekata i zemljišta u vrednosti iznad 224 miliona dinara, piše CINS.Jedna od nekretnina nalazi se na Paliću, na oko 200 metara od granice sa Mađarskom. Na ovoj lokaciji gde se nalazi salaš sa bazenom održavane su edukacije za polaznike Akademije za mlade lidere SNS-a. CINS: Funkcioneru SNS-a na aerodromu oduzeta slika Paje Jovanovića SNS je ovaj vojvođanski salaš platio nešto više od 7,1 milion dinara u julu 2019. godine. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u pitanju su objekti površine skoro 700 kvadrata.Vladajuća partija je 2014. po hitnom postupku izmenila Zakon o finansiranju političkih aktivnosti čime je strankama omogućeno da kupuju nekretnine i novcem iz budžeta. Ipak, iako partije formalno prijavljuju da li su nekretninu kupile javnim ili privatnim novcem, u praksi je to teško kontrolisati, smatraju sagovornici CINS-a.CINS je ranije pisao o prostorijama na Novom Beogradu, u tzv. Starom Merkatoru, gde se nalazi sedište stranke. Te prostorije su pripadale firmi Vetfarm koja je otišla u stečaj pa ih je konzorcijum od 27 ljudi, uglavnom iz Kruševca, na čelu sa tadašnjim lokalnim odbornikom SNS-a Veliborom Jovanovićem, na licitaciji kupio za oko 250 hiljada evra.SNS-u su ih donirali 2017. godine, ali kako je CINS saznao vrednost tog poklona je daleko premašila dozvoljenu vrednost, zbog čega Agencija za sprečavanje korupcije ispituje čitav slučaj.Advokat koji Vesiću ustupa kamper od države dobija milionske poslove Međutim, nedugo nakon salaša u Subotici, u avgustu 2019. naprednjaci su u Starom Merkatoru kupili još jedan poslovni prostor, od 418 kvadrata. Za to su, prema podacima Državne revizorske institucije (DRI), platili 43,5 miliona dinara.U pitanju je nekoliko kancelarija u kojima se nalazila firma Beolink. Vlasnica prostora bila je supruga direktora te firme, Saše Stojkovića, koji kaže da je kupoprodajni ugovor potpisan sa Vučićem.Na istoj adresi, CINS otkriva, SNS je postao vlasnik još jednog prostora – od 268 kvadratnih metara, koji su 2020. stavili pod hipoteku kod Halk banke.  SNS ima još jednu nekretninu kod granice, ovog puta srpsko-rumunske.U Srpskoj Crnji, malom banatskom mestu, vladajuća stranka je vlasnik prizemnog tržnog centra.

2021

Delez Srbija dobitnik sertifikata o doprinosu uštedi emisije ugljen-dioksida

Kompanija Delez Srbija dobila je sertifikat o doprinosu uštedi emisije CO2, kojim se potvrđuje odgovoran pristup aktivnostima koje direktno utiču na očuvanje životne sredine i sprečavanje velikih klimatskih promena. Ostvareni rezultat odnosi se na 2020. godinu u kojoj je smanjena emisija ugljen-dioksida za 3,976.49 tona kroz odgovorno sakupljanje i recikliranje ambalažnog otpada.„Očuvanje životne sredine i borba protiv klimatskih promena deo je održivog poslovanja kojem smo veoma posvećeni i u okviru kojeg ostvarujemo dobre rezultate. U okviru kompanije pokrećemo različite aktivnosti koje doprinose smanjenju emisija CO2 kao što su reciklaža i smanjenja otpada. Najznačajnije rezultate smo ostvarili prelaskom na korišćenje zelene električne energije, primenom  mera energetske efikasnosti i implementacijom inovativnih tehnoloških rešenja u ovoj oblasti, zahvaljujući čemu smo samo u 2020. godini za 30 odsto smanjili emisiju ugljen-dioksida u kompletnom sistemu u odnosu na 2019“, ističe Jovan Todorić, menadžer za održivost i zaštitu životne sredine kompanije Delez Srbija.   Sekopak dodeljuje sertifikate kompanijama u sistemu operatera, za učinak u smanjenju emisije CO2 u atmosferu, a na bazi plasiranih i recikliranih količina ambalažnog otpada u prethodnoj godini.

Svet

Berlinska mobilna banka N26 uskoro u Beogradu

Vlasnik jedne od najpopularnijih mobilnih banaka, berlinski startap N26 najavio otvaranje svoje kancelarije u Beogradu, prenosi portal TechCrunch. Vest je usledila nakon objave da će kompanija u svoje poslove uložiti novih 900 miliona dolara.Ukupna vrednost ove mobilne banke sada je procenjena na čak devet milijardi dolara. Njene usluge koristi 7 miliona korisnika u čak 25 zemalja. Ssuosnivač ove kompanije Valentin Stalf, kaže da kompanija planira da proširi svoje poslovanje u Evropi i to prvenstveno na područje Istočne Evrope."Trenutno dominiramo u Centralnoj Evropi. Kompanija Revolut (koja se takođe bavi obilnim bankarstvom) radi uglavnom u Velikoj Britaniji i Istočnoj Evropi. N26 zbog toga želi da poveća svoje prisustvo u Centralnoj Evropi, kao i da se proširi na Istočnu Evropu gde još ima mesta za nove kompanije. N26 planira da otvori i kancelariju u Beogradu", objasnio je Stalf.Online bankarstvoELEKTRONSKO BANKARSTVO – KAKO JE NASTALO I ŠTA PODRAZUMEVA? Planirano proširenje dogodiće se u toku 2022. godine. Stalf je istakao da N26 trenutno beleži fantastične rezultate na području Centralne Evrope.Za sada ostaje nejasno hoće li N26 otvoriti samo lokalno predstavništvo ili su planovi za srpsku prestonicu širi od toga, piše Netokracija. U poslednje vreme veliki broj inostranih kompanija ušao je na srpsko tržište u potrazi za talentima, što bi vrlo lako mogao da bude slučaj i sa ovim berlinskim fintech startapom.Berlinski startap N26 je najpoznatiji po svojoj revolucionarnoj usluzi mobilnog bankarstva, nudi bankovne račune i debitne kartice kojima može da se upravlja pomoću mobilne aplikacije.Otvaranje bankovnog računa je zahvaljujući mobilnom bankarstvu postalo prilično jednostavno jer ne zahteva odlazak poslovnicu niti popunjavanje papirologije. Korisnici zajedno sa svojim brojevima računa dobijaju i virtuelnu karticu preko internet stanica Apple Pay ili Google Pay.

Srbija

Beogradski bezbednosni forum održaće se od 26. do 28. oktobra

Međunarodna spoljnopolitička i bezbednosna konferencija "Beogradski bezbednosni forum" ove godine će se održati od 26. do 28 oktobra pod motom "Čovečanstvo na ispitu"."Pandemija, ekonomska neizvesnost, kriza demokratije i rast autoritarizma, ksenofobije i nepoverenja stavljaju čovečanstvo na jedan od najvećih ispita u istoriji", navodi se u najavi Beogradskog bezbednosnog foruma.Kako su saopštili organizatori, Forum će okupiti više od 80 globalno priznatih eksperata."Zbog veličine problema i potrebe da se više nego ikada promišlja, razgovara i donose odluke, Beogradski bezbednosni forum je pozvao neke od najumnijih i najuticajnijih ljudi – da prodiskutuju da li ostavljamo generacijama koje dolaze planetu na kojoj je moguće i dalje živeti i napredovati".Da li su ekstremizmi i radikalizmi svih vrsta naša realnost; kako širom sveta ponovo izgraditi veru u demokratiju; u kom je stanju Evropa i kakva joj je budućnost; gde je Srbija u međunarodnim konceptima bezbednosti; kakva će biti spoljna politika Nemačke nakon šesnaestogodišnje vlasti Angele Merkel; dokle će se širiti globalni i regionalni uticaj Kine, šta će se dalje dešavati u odnosima Beograda i Prištine, pitanja su o kojima će se raspravljati tokom tri dana bezbednosnog foruma. Na forumu će, između ostalog, govoriti zamenik pomoćnika sekretara Stejt departmenta zadužen za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, bivši nemački ambasador u UN Kristof Hojzgen, zamenik predsednika Vlade Severne Makedonije Nikola Dmitrov, novi šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žofre. U diskusijama će učestvovati i evroparlamentarci Tanja Fajon, Viola Fon Kramon i Antonio Lopez-Isturiz, ali i Piter Nojman sa londonskog, Kings koledža, direktorka za Evropu i Evroaziju Fondacije za otvoreno društvo  Danijela Švarcer i Florijan Biber sa univerziteta u Gracu.

Srbija

Studentski startap EasyPass.rs olakšava zakazivanje privatnih časova

Ljubav prema preduzetništvu koja je počela još u detinjstvu, na prvom je mestu u nizu zajedničkih interesovanja i poslovnih opredeljenja Marijane Jovanović iz Kruševca i Jane Antić iz Pirota, koje su zajedno pokrenule digitalnu platformu namenjenu studentima za zakazivanje privatnih časova.Obe potiču iz preduzetničkih porodica, završile su Fakultet za ekonomija, finansije i administraciju (FEFA) i trenutno su na master studijama na Fakultetu organizacionih nauka (FON).“Još za vreme studija videle smo da studenti na svim fakultetima, kao i učenici osnovnih i srednjih škola stalno traže privatne časove i dobre profesore. Pre godinu dana pokrenule smo EasyPass.rs platformu koja bi pomogla studentima da dostignu svoj maksimalni potencijal kroz inovativno online podučavanje.Tokom vanrednog stanja imale su mnogo vremena da rade na razvoju sajta. Učenicima i studentima koji su pratili online nastavu od kuće bila je potrebna dodatna pomoć i u pravom trenutku pokrenuli smo aplikaciju, kaže Jana Antić. “Sve smo pokrenule i razvile same, uz pomoć još jednog trećeg člana tima koji je programer i bavi se tehničkim poslom. Za sada sve finansiramo iz sopstvenog budžeta i uložili smo više od četiri hiljade evra od marta prošle godine do danas. Inače, pokretanje posla koštalo bi nas mnogo više da u našem timu nemamo proogramera. Uskoro planiramo da apliciramo za programe finansijske podrške”, kaže Marijana Jovanović.Studentska aplikacija nudi više kategorija iz različitih edukativnih oblasti poput jezika, matematike, informatike i ostalih predmeta koji se pohađaju tokom osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja. Sajt nije namenjen samo studentima, kako napominju, već i profesorima koji mogu da se registruju.Planiraju da prošire tim i dodaju nove karaketristike koje će dodatno olakšati zakazivanje privatnih časova.     

Svet

Credi Suisse: Svet očekuje ubrzan rast bogatstva i BDP-a

Analiza koju je uradila švajcarska banka Kredi Suise (Credit Suisse) pokazuje da se ove ali i narednih godina može očekivati snažan rast svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Studija te banke ukazuje i da će globalno bogatstvo porasti za 39% u narednih pet godina . Uprkos nevoljama koje globalnoj ekonomiji donosi pandemija korona virusa, može da očekuje snažan rast globalnog BDP-a u ovoj i u narednim godinama. Najnovije procene Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koje su objavljene tokom aprila ukazuju da će globalni BDP 2021. godine biti 93.3 triliona dolara, što je samo 1,5 triliona ispod prognoze rađene pre pandemije.Veza između rasta BDP-a i rasta bogatstva domaćinstava, kao i očekivano brz povratak ekonomskih aktivnosti na novo pre pandemije, ukazuju da će globalno bogatstvo rasti brzim tempom i to za 39% u narednih pet godina.Dodaje se da će zemlje sa niskim i srednjim prihodima takođe igrati važnu ulogu u tome, jer donose 42% globalnog rasta i pored toga što je u njima skoncentisano samo 33% svetskog bogatstva.Uticaj pandemije na bruto domaći proizvod (BDP) uočen je još početkom prošle godine, kada su smanjene ekonomske aktivnosti i prihodi, navodi se u izveštaju švajcarske banke. Finansijsko tržište je u toj situaciji, ako se napominje reagovalo očekivano, pa su cene akcija pale tokom februara i marta prošle godine."Procenili smo da je 4,4% od ukupnog bogatstva kojim raspolažu domaćinstva u svetu izgubljeno između januara i marta 2020. godine, dok je globalno bogatstvo po jednoj odrasloj osobi smanjeno je za 4,7%. Brzom akcijom država i centralnih banaka, na finansijskim tržištima se povratilo poverenje, pa su gubici na deoničarskim tržištima u velikoj meri poništeni do kraja juna prošle godine", piše u saopštenju.Ipak, kako se navodi, ono što se dogodilo u drugoj polovini 2020. bilo je nepredviđeno:- Cene deonica su dostigle rekordni nivo do kraja godine.- Rast cena stanova koji je tada zabeležen nije viđen dugi niz godina i to je doprinelo velikom povećanju bogatstva domaćinstava u svetu.- Rezultat toga je rast globalnog bogatstva domaćinstava u iznosu od 7,4 triliona dolara (1 trilion=1.000 milijardi), pa je na kraju 2020. ukupan iznos bio 418,3 triliona dolara (rast od 7,4%).- Bogatstvo po svakoj odrasloj osobi poraslo je 6% i dostiglo je novi rekord od 79.952 dolara.- Pad vrednosti američkog dolara takođe je uticao rast globalnog bogatstva za 4,1%.Ipak Credit Suisse naglašava da se ti trendovi razlikuju od makroekonomskih pokazatelja.Najveći uticaj na bogatstvo domaćinstava, kao se ocenjuje, najverovatnije je imalo sniženje kamatnih stopa od strane centralnih banaka. Niže kamatne stope, kako se dodaje, nemaju direktan uticaj na javnu potrošnju, ali kako se naglašava, centralne banke mogu da smanje rashode, obaranjem kamate na javni dug. 

Srbija

Sindikati železničara traže hitan sastanak sa premijerkom i ministrima

Predstavnici sindikata železničkih preduzeća pozvali su predstavnike Vlade da hitno zakažu sledeći sastanak u vezi rešavanja problema zarada i ostalih problema zaposlenih u železničkom sektoru. Sindikati predlažu, između ostalog, i da se restrukturiranje železničkih društava odloži za pet godina. Poziv za hitno zakazivanje sastanka je upućen ministru finansija Siniši Malom, premijerki Ani Brnabić i ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislavu Momiroviću.  Reforma srpske železnice: 55 km na satSindikati navode da su na prethodnom sastanku izneli probleme koji se tiču socijalno-ekonomskog položaja zaposlenih u železničkom sektoru,  a odnose se na vrednost radnog časa, metodologiju, koeficjente, kao i povećanje zarada za sva četri železnička društva. Poslednji sastanak sindikata i predstavnika Vlade je održan 12. oktobra, a sledeći je trebalo da bude održan juče. Međutim sindikati poziv nisu dobili. "Posle rasprave, a na isnistitranje ministra MGSI, za dodatnim vremenom za usaglašavanje metodologije, predsednica Vlade Ana Brnabić je rekla da ćemo u ponedeljak, 18. oktobra imati sastanak u istom sastavu i da ćemo doneti konačnu odluku u vezi navedenih zahteva".Ima li mašinovođe u vozuSindikati su na sastanku hteli da pokrenu i pitanje konsultanta za restrukturiranje železničkih društava, a koji se "sve više spominje". "Naš predlog je da restrukturiranje železničkih društava bude odloženo za pet godina, kada železnička društva budu pripremljena za taj postupak, jer od prethodnog restrukturiranja nije prošlo ni tri godine", navodi se u pozivu Sindikata. Urgenciju zbog neodržanog sastanka ministrima i premijerki uputili su Savez Sindikata železničara Srbije, Sindikat Srbija Kargo, Nezavisni sindikat železničara Srbije, SŽSS "Nezavisnost".Sindikat Srbija Kargo najavio je početkom oktobra mogućnost štrajka glađu ispred Vlade Srbije zbog "neispunjenja obećanja" premijerke Ane Brnabić o povećanju plata. Kako su tada naveli iz Sindikata državnog preduzeća za teretni železnički saobraćaj, 40 odsto radnika radi Srbija Kargo radi ispod "minimalca". 

Srbija

Zorana Mihajlović: Ministarstvo nije izdavalo dozvole Euro Lithium-u

Reagujući na saopštenje nevladinih organizacija u kojem traži njena smena Zorane Mihajlović, tvrdi da njeno ministarstvo nije izdalo ni jednu dozvolu kompaniji Euro Lithium, prenosi Danas online. Euro Lithium je takođe reagovao navodeći kako kompanije sa kojima sarađuje bira putem tendera, u skladu sa poslovnim standardima i važećim propisima i zakonima.Mihajlovićeva je, povodom saopštenja udruženja Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini, PAKT-a i Ne damo Jadar, naglasila da izbor firmi koje angažuju kompanije koje dobiju istražna prava nije u nadležnosti ministarstva, već ih biraju same kompanije na osnovu javnog poziva.Rekla je i da je od 2016. godine to ministarstvo ukinulo tri od ukupno tri odobrenja za istraživanje. Udruženja inače ukazuju na njeno navodno narušavanje Eintegriteta funkcija koje obavlja", jer Euro Lithium sarađuje sa kompanijom njenog rođenog ujaka."Jasno je da neistine koje su izneli predstavljaju napad na mene zbog toga što podržavam Projekat Jadar (kompanije Rio Tinto). Odluke o projektu donosiće se kad budu završene sve studije u vezi sa zaštitom životne sredine, a poslednju reč imaće građani na referendumu, a ne pojedinci i organizacije koje napadima na mene i iznošenjem neistina pokušavaju da ga opstruiraju", rekla je Mihajlović, saopštilo je Ministarstvo.Kompanija Euro Lithium Balkan d.o.o. koja u okolini Valjeva vrši istraživanja litijuma i borata, tvrdi da je njena poslovna politika u skladu sa evropskim i svetskim intencijama u oblasti tržišne ekonomije i da se odabir saradnika vrši po ustaljenoj praksi u tržišnim uslovima."Euro Lithium Balkan d.o.o. je nosilac istraživanja koja su uvek multidisciplinarna i u kojima učestvuje veliki broj stručnjaka, kompanija i saradnika. Za svaki od vidova istraživanja angažujemo izvođače, najbolje u svojoj oblasti, prema kriterijumima koji su interni i nijedno ministarstvo nije, niti može da utiče na te procese", dodaje se u saopštenju koje je preneo portal Valjevska posla.Udruženja traže ostavku Zorane Mihajlović zbog sukoba interesa Dodaje se da je zahtev za ponude kompanijama koje izvode istražno bušenje, što je deo celokupnog istražnog procesa, upućen 22. februara sledećim kompanijama: Geoing Group d.o.o, Zajača Ing d.o.o, Geomag d.o.o, Reflex Drilling d.o.o."Na ovom tenderu posao su dobili Geomag, sa najviše iskustva i Zajača ing, koja je ponudila najnižu cenu i posluje četvrt veka", navodi se u saopštenju.Takođe se ističe da Euro Lithium Balkan d.o.o u Srbiji posluje od maja 2015. godine i da se rukovodi time da u izboru kompanija sa kojima sarađuje osnovni kriterijum bude portfolio firme, iskustvo u oblasti u kojoj posluje, kao i finansijska ponuda."Naše poslovanje u Srbiji i prava koja smo dobili za geološka istraživanja u potpunosti su u skladu sa zakonom, a odabir pravnih lica sa kojima poslovno sarađujemo je politika naše kompanije na koju niko ne može da utiče", dodaje se u saopštenju.ŠTA SVE ZNAMO O PROJEKTU ZA ISKOPAVANJE LITIJUMA U DOLINI JADRA?U OKOLINI VALJEVA SE ISTRAŽUJE LITIJUM, ISPLATIVOST RUDNIKA ZA SADA UPITNA

Srbija

Tržišna kapitalizacija kriptovaluta porasla na 2,4 biliona

U poslednjih 18 meseci tržišna kapitalizacija kriptovaluta porasla je sa manje od 200 biliona dolara na čak 2,4 triliona, rekao je predsednik Odbora za finansijsku stabilnost (Financial stability board) Rendal Kvarls. On je na trećoj konferenciji o finanijskoj stabilnosti u Madridu rekao da je vrednost stejblkoina (Stablecoins) porasla sa nešto manje od 10 biliona dolara na više od 130 biliona, objavljeno je na sajtu FED-a. "Pre skoro tačno godinu dana, u oktobru 2020. godine FSB je objavio preporuke na visokom nivou za regulisanje, nadzor, i nadzor globalnih sporazuma o Stejblkoinu", rekao je Kvarls.On je naveo da je pandemija koronavirusa pokazala da je je nebankarsko finansijsko posredovanje kritično područje za delovanje, a posebno tržišta za kratkoročno finansiranje, gde sektor fondova tržišta novca ima više od 8 triliona u imovini na globalnom nivou.Poručio je da se mora voditi računa o tome da li su pristupi u nadzoru i regulisanju na pravi način prilaze rizicima, uz očuvanje koristi koje inovacije donose.