Najnovije

Svet

EU pooštrila ekološke propise, ide ka nultom zagađenju do 2050. godine

Evropska unija usvojila je odluku kojom pooštrava propise o zagađenju vazduha, otpadu i upotrebi hemikalija, prenosi agencija Rojters. Cilj je da se zaštiti zdravlje živog sveta i reše ključni uzroci koji narušavaju biodiverzitet u životnoj sredini.Plan za borbu protiv zagađenja pod nazivom "Ka nultom zagađenju vazduha, vode i tla" postavio je ciljeve do 2030. godine. Oni su deo cilja koji treba da se ispuni do 2050. godine a to je nulti uticaj zagađenja za zadravlje i životnu sredinu."Jedna od velikih lekcija koju smo naučili iz krize izazvane pandemijom je tesna veza između ljudskog zdravlja i zdravlja planete. Trenutno ni jedno ni drugo nije u dobrom stanju", rekao je komesar EU za životnu sredinu Virginius Sinkevicius.On je dodao da ranjive grupe ljudi, uključujući one sa niskim prihodima, snose veliki teret negativnih uticaja zagađenja.Ključni cilj EU je da se smanji zagađenje vazduha koje utiče na klimatske promene. Komisija je saopštila da do 2030. ima cilj da svojim merama smanji preranu smrtnosti ljudi koja je povezana sa zagađenjem vazduha za najmanje 55%.Kvalitet vazduha u Evropi se poboljšao poslednjih godina, ali je Evropska agencija za životnu sredinu 2018. godine zabeležila oko 379 hiljada prevremenih smrtnih slučajeva koji se dovode u vezu sa aerozagađenjem.SRBIJI POTREBNO VIŠE SUDIJA ZA KAŽNJAVANJE EKOLOŠKIH PRESTUPA Evropska komisija je saopštila da će sledeće godine izmeniti ograničenja koja se odnose na zagađenje vazduha, kako bi ih uskladila sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije.Očekuje se da EU ove godine pooštri i takozvana pravila Euro 7, koja će smanjiti emisiju CO2 koje potiče od saobraćaja.Ostali ciljevi, kako se dodaje podrazumevaju da se do 2030. godine za četvrtinu smanji zagađenje vazduha, kao i da se smanji količina plastičnog otpada u morima za polovinu.Da bi ispunila se navedene ciljeve, Evropska komisija će predložiti mere za postepeno ukidanje takozvanih endokrinih ometača, odnosno hemikalija koje negativno utiču na hormone.Razmotriće se i ograničenje emisije amonijaka u stočarstvu, kao i u industriji, dok se u poljoprivredi očekuje promena propisa o pesticidima. Cilj toga je kako se dodaje da se smanji smanjila upotreba hemikalija.Pravila EU koja stupaju na snagu od 2023. godine donose strože standarde u vezi sa kvalitetom pijaće vode.  Do 2025. godine EU će razmotriti usvajanje zakona o otpadu, sa ciljem da se poboljša reciklaža i smanjil količina otpada.DRŽAVA MORA DA POSLUŠA PROFESIONALCE U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

Srbija

Britanska Endava otvorila predstavništvo u Novom Sadu

Nakon Beograda, Kragujevca i Čačka, britanska softverska kompanija Endava otvorila je svoj četvrti razvojni centar u Novom Sadu, navodi se u saopštenju.Trenutno je otvoreno više radnih mesta za  svaku od 20 različitih pozicija, kako u vojvođanskoj prestonici, tako i na ostalim lokacijama širom zemlje.Rast zapošljavanja nastavljen je i tokom pandemije, pa otuda i potreba za širenjem biznisa na nove lokacije u zemlji, ali i u regionu. "U Srbiji poslujemo već šest godina i za to vreme smo se uverili u kvalitet kadrova i važnost ulaganja u stručnjake u ovoj zemlji. Ovo je četvrta lokacija koju otvaramo i to ne znači da ćemo ovde stati", rekao je Remi Savu, generalni menadžer kompanje Endava u Srbiji i dodao:On je naveo da je za devet meseci od kupovine domaćeg Comtrade Digital Services i hrvatskog Five-a Endava značajno uvećala svoj tim koji u svetu broji blizu 7.500 zaposlenih, kao i da je proširila poslovanje na čak 12 lokacija u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji. Novi razvojni centar pružiće mnogo mogućnosti lokalnim inženjerima, jer će zapošljavati programere i IT stručnjake svih profila."Radimo sa klijentima iz oblasti finansija, osiguranja, telekomunikacija, medija, tehnologija i maloprodaje. To nam daje priliku da koristimo brojne tehnologije, pa smo samim tim u mogućnosti da ponudimo šansu za razvoj velikom broju stručnjaka iz različitih oblasti. Već imamo ljude koji rade u Novom Sadu i činjenica da sada imamo i predstavništvo u ovom gradu učiniće da im budemo i fizički bliži. S druge strane, nova lokacija pomoći će nam da istražimo lokalne prilike i potencijale i odgovorimo na specifičnosti tržišta", kazao je Vladimir Sivački, Head of Development u Endavi Srbija.Sa strategijom zapošljavanja usmerenom, ne samo na prestonicu, već i na manje gradove koji su veliki univerzitetski centri, Endava je u poslednjih godinu dana na svim lokacijama u Srbiji beležila rast broja IT stručnjaka različitih senioriteta i ta tendencija se nastavlja.Trenutno su otvorena radna mesta za 20 različitih profila iz oblasti softverskog inženjerstva – Java, C++, Frontend, Mobile development, DevOps, Test i Data inženjerstvo, business analiza, project menadžment i drugi.Većina zaposlenih radi od kuće, a sve aktivnosti u vezi sa regrutovanjem, procesom uvođenja novozaposlenih u posao i obukom se odvijaju isključivo online. 

2021

Prestižna Gold Quill nagrada prvi put u Srbiji dodeljena kompaniji A1 Srbija

Kompanija A1 Srbija je prva kompanija u našoj zemlji koja je osvojila Gold Quill, prestižnu i jednu od najvažnijih globalnih nagrada u oblasti korporativnih komunikacija, koju dodeljuje IABC (Međunarodno udruženje poslovnih komunikatora). A1 je nagradu za izvrsnost osvojio u kategoriji kreativnog angažmana zaposlenih u okviru projekta „Nesebična knjiga“.  Jedinstvena „Nesebična knjiga“, knjiga je edukativnog i zabavnog karaktera čiji junaci uče decu, a starije podsećaju na to koliko je važno deliti sa drugima i koliku vrednost ima kada nešto lepo učinimo za one kojima je to najpotrebnije. Nesebičnu knjigu su dobili svi zaposleni u kompaniji, a zatim su zajedno sa svojom decom, prijateljima i porodicama pakovali poklone u „nesebični papir“ koji se nalazi na kraju svake knjige. Više od 1.000 poklona stiglo je do velikog broja dece i mladih sa invaliditetom, smetnjama u razvoju ili bez roditeljskog staranja, smeštene u domovima širom Srbije. Ovaj projekat A1 je realizovao sa saradnicima iz agencija Executive Group i Leo Burnett iz Beograda.  „Ponosni smo što smo prestižnu Gold Quill nagradu prvi doneli u Srbiju, imajući u vidu da se radi o jednom od najvažnijih svetskih priznanja za kvalitetan i stručan rad u oblasti komunikacija. Iako je Nesebična knjiga prvenstveno namenjena deci, u velikoj meri je uticala na izazivanje empatije kod odraslih. Nesebičnost i zajedništvo koje kolektivno gradimo i unapređujemo dugi niz godina među zaposlenima najveća je inspiracija za ovaj i sve druge projekte, ali i motivacija da nastavimo da doprinosimo celokupnoj zajednici i činimo sve kako bi svet oko nas postao bolje mesto”, naveo je Blaž Ferenc, direktor korporativnih komunikacija, A1 Srbija i A1 Slovenija. Osim mnogobrojnih uspešnih društveno odgovornih projekata koje je ostvarila prethodnih godina, A1 Srbija je prva kompanija u našoj zemlji sa Family Friendly sertifikatom koji pruža brojne pogodnosti zaposlenima, a nedavno je započet i društveno odgovorni program „Svet kakav želiš” u okviru kojeg će A1 dodeliti 10 miliona dinara za projekte u oblasti zdravstva, obrazovanja i ekologije. Počinje „Svet kakav želiš“: Glasajte za projekte koje će A1 Srbija podržati sa 10 miliona dinara

Lifestyle

Poljska želi da kupi letnjikovac Marije Kiri u Parizu i pretvori ga u muzej

Poljska vlada želi da kupi ljetnikovac dvostruke dobitnice Nobelove nagrade naučnice Marije Kiri, koji se nalazi u pariskom predgrađu Saint-Remy-les-Chevreuseu i ponuđen je na prodaju, prenosi portal Polandin."To mesto je deo poljske istorije", napisao je poljski premijer Mateusz Morawiecki na tviteru, komentarišući vest o nameri njegove vlade.Zamisao o kupovini pojavila se nakon što je ljetnikovac oglašen na prodaju po početnoj ceni od 790.000 evra. Prema pisanju Le Parisiena, imanju će biti potrebna obnova u vredna najmanje 200.000 evra.Marija Sklodovska-Kiri i njen suprug Pjer koristili su to imanje kao letnju kuću između 1904. i 1906. godine.Međutim Marija je od toga odustala nedugo nakon što je Pjer stradao u saobraćajnoj nesreći.Ako poljska vlada kupi kuću, ona će kako se navodi služiti kao muzej naučnih dostignuća Marije Sklodovske-Kiri i njenih sunarodnika, rekao je predstavnik poljske vlade.Maria Sklodovska rođena je 1867. u Varšavi, a 1891. godine počela je da studira na pariskoj Sorboni. Kasnije je postala francuska državljanka.JEDINA DOBILA DVA NOBELAMarija Kiri je prva žena koja je osvojila Nobelovu nagradu, 1903. za fiziku, zajedno sa svojim suprugom i Henrijem Bekverelom za pionirski rad u oblasti radioaktivnosti.Osam godina kasnije osvojila je i Nobela za hemiju, jer je otkrila dva hemijska elementa radijum i polonijum. Marija Kiri je jedina je osoba u istoriji koja je osvojila dve Nobelove nagrade.

Srbija

Proradilo izdavanje digitalnih sertifikata o vakcinaciji

Digitalni zeleni sertifikat predstavlja objedinjenu potvrdu kojom se dokazuje da li je neko primio vakcinu protiv COVID-19, kao i da li se testirao na zaraznu bolest SARS-CoV-2, navodi se na portalu eUprave.Napominje se da Digitalni zeleni sertifikat predstavlja potvrdu koja je elektronski pečatirana i kao takva ne može da bude falsifikovana niti zloupotrebljena.Digitalni zeleni sertifikat, pored ličnih podataka, poput imena, prezimena, matičnog broja, pola, broj pasoša, sadrži i podatke o tome da li je neko vakcinisan. U njemu se nalaze i podaci o broju primljenih doza, kao i datum kada je primljena prva i druga doza.Prijava za dobijanje Digitalnog zelenog sertifikata moguća je OVDE.Digitalni zeleni sertifikat takođe sadrži i rezultate sledećih testova:- PCR test (SARS-CoV-2 RT real-time PCR);- Antigenski test (SARS-CoV-2 Ag-RTD Antigen Rapid Detection Test);- Serološki test (SARS-CoV-2 RBD S-Protein Immunoglobulin G (IgG) Test).Da bi neko dobio Digitalni zeleni sertifikat, potrebno je da bude registrovan i prijavljen kao korisnik Portala eUprava.Nakon prijave na portal na internet stranici pokazaće se zeleno dugme Pokreni uslugu. Potrebno je da kliknete taster Pokreni uslugu, proverite svoje podatke, potvrdite imejl adresu i za par minuta stiže sertifikat na imejl koji je naveden.Ukoliko nemate registrovan nalog na Portalu eUprava, uputstvo je dostupno OVDE.Uputstvo kako da se prijavite korisničkim imenom i lozinkom dostupno je OVDE.VAKCINACIJA OMOGUĆENA I U DRAKULINOM ZAMKU Očitavanjem QR koda na Digitalnom zelenom sertifikatu dobijaju se sledeći statusi:- za vakcinaciju zelena boja ukoliko su primljene prva i druga doza vakcine, odnosno prva doza kod vakcine AstraZeneka;- za rezultate PCR i antigenskog testa zelena boja ukoliko su ovi testovi urađeni u poslednja 72 sata i ukoliko su negativni;- za rezultat serološkog testa zelena boja ukoliko je urađen u poslednjih 6 meseci (za nevakcinisane osobe), odnosno 2 meseca (za vakcinisane osobe) i ukoliko je IgG parametar pozitivan.Digitalnog zelenog sertifikata je besplatno, a on može da se odštampa ili može da bude sačuvan u formi elektronskog ili mobilnog dokumenta.Svaki registrovan korisnik Portala eUprava isključivo za sebe može da dobije Digitalni zeleni sertifikat.Ukoliko neko od članova porodice nekog korisnika želi da dobije Digitalni zeleni sertifikat, neophodno je da se samostalno registruje na Portalu eUprava i pokrene tu uslugu.Za sva pitnaja i nedoumice, korisnici portala eUprava mogu da se obrate na elektronsku adresu office@ite.gov.rs.

Srbija

Potvrda trećeg mesta na tržištu osiguranja u 2020.godini

Prema podacima Narodne banke Srbije o godišnjim rezultatima sektora osiguranja u 2020. godini, Wiener Städtische osiguranje je potvrdilo 3. mesto na tržištu osiguranja, ostvarivši ukupan premijski prihod od 13.247.019.000 dinara, odnosno 12,05% tržišnog učešća. I tokom naročito teške krize, prouzrokovane pandemijom virusa COVID-19, koja je u 2020. godini ostavila ozbiljne posledice na poslovanje brojnih sektora u privredi i negativno uticala na finansijske rezultate, kompanija Wiener Städtische osiguranje uspela je, zahvaljujući svojoj stabilnoj infrastrukturi i pravovremenim strateškim odlukama, da se izbori sa svim izazovima u poslovanju i da omogući nesmetanu uslugu svojim klijentima. „Na sreću, tržište osiguranja u Srbiji je pokazalo otpornost, prilagodljivost, ali i dovoljan nivo diversifikacije, što nam je pomoglo da apsorbujemo pad rezultata u nekim segmentima, a da se to drastično ne odrazi na opšti rezultat. I pored svih prepreka i nepoznanica, u 2020. godini ostvarili smo  ukupnu premiju od 13.25 milijardi RSD. To čini rast od 5,2% što je dvostruko više od ukupnog rasta premije osiguranja u Srbiji od 2,3%. Dalje, to je stabilan rast jer se u njemu ogledaju i rast premije neživotnih osiguranja (2,6%) koji je značajno viši od rasta neživotnih osiguranja na tržištu (1,7%) ali i rast premije životnog osiguranja (8,9%) dvostruko viši od rasta tog segmenta tržišta (4,4%)“, ističe Zoran Blagojević, predsednik Izvršnog odbora, Wiener Städtische osiguranja.Ovim je Wiener Städtische osiguranje potvrdilo stabilnu drugu poziciju na tržištu životnog osiguranja i tržišno učešće od 21.72%, što je rast u odnosu na prethodnu godinu u kojoj je zabeleženo tržišno učešće od 20,82%.U neživotnim osiguranjima, Wiener Städtische osiguranje ostvaruje tržišno učešće od 9,03% sa blagim rastom u odnosu na 2019. godinu.„Želeo bih da istaknem i da je naša dobit u segmentu neživotnih osiguranja, bez obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, poslednje 4 godine ubedljivo najviša i najstabilnija, što ukazuje na ravnomerno razvijen portfolio i kompanijsku ekspertizu da zadovolji različite zahteve tržišta u segmentima korporativnog osiguranja i komercijalne prodaje.U godini kada proslavaljamo svoje punoletstvo na tržištu osiguranja u Srbiji, svesni smo ogromnog razvojnog puta koji je kompanija Wiener Städtische osiguranje prešla od osnivanja do danas. Ponosni smo na naše poslovne uspehe i na vrednost našeg brenda u Srbiji u koji su ugrađena velika zalaganja svih naših zaposlenih. Prethodnih godina, tim Wiener Städtische osiguranja zajedno sa  klijentima, prošao je kroz razne izazove. Godina za nama je naročito bila značajna iz ugla dokazivanja naše fleksibilnosti, otpornosti i odgovornosti. Stečeno i opravdano poverenja naših klijenata i poslovnih partnera je najveća motivacija za naš dalji razvoj“, zaključio je Blagojević.

Srbija

Zrenjanin platio uređenje zemljišta Linglongu, država im poklanja i priključak za vodu

Grad Zrenjanin platio je beogradskom preduzeću Milenijum tim 400 miliona dinara za uklanjnje mina na zemljištu na kojem se gradi kineska fabrika guma Linglong, saopštio je Građanski preokret. Dokument koji to potvrđuje, kako se navodi, potiče iz 2020. godine, kada je to zemljište u katastru već bilo uknjiženo kao vlasništvo Linglonga.Odlukom Vlade Srbije, Gradu Zrenjaninu je, kako se naglašava u saopštenju, 28. aprila 2021. godine prebačeno 448,2 miliona dinara iz državnog budžeta za "izvršavanje obaveza koje mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti".Rešenje o tome objavljeno je u Službenom glasniku, a samo 12 dana kasnije, 10. maja održana je hitna vanredna sednica Skupštine grada Zrenjanina.Na njoj je bila samo jedna tačka dnevnog reda: usvajanje izmena i dopuna poslovanja Javno komunalnog preduzeća Vodovod i kanalizacija. Grđanski preokret napominje da je iz dostavljenog materijala vidljivo da se upravo taj iznos od 448,2 miliona dinara usmerava u izgradnju vodovodne i kanalizacione infrastrukture u industrijskoj zoni Jugoistok.Kako se dodaje, zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac je na sednici skupštine potvrdio da je u pitanju izgradnja nedostajuće infrastrukture za kompaniju Linglong."Ovakvi postupci nedvosmisleno pokazuju da je državnim vlastima Srbije i lokalnim vlastima Zrenjanina važnije vodosnabdevanje fabrike guma Linglong od snabdevanja stanovništva zdravstveno ispravnom vodom, koje u Zrenjaninu nema već 17 godina", navodi se u saopštnju Građanskog preokreta.Građani Zrenjanina inače imaju decenijski problem sa ispravnom vodom za piće, a problem nije rešen ni nakon izgradnje fabrike za prečišćavanje vode.U novoj fabrici vode se prošle godine dogodila i eksplozija. Sa druge strane izgradnju fabrike guma u Zrenjaninu, prate brojne kontroverze.RERI: FABRICI GUMA LINGLONG NEZAKONITO ODOBRENA DRŽAVNA POMOĆ Kineskoj fabrici guma prema tvrdnjama Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) nelegalno je odobrena i državna pomoć u iznosu od 83,49 miliona evra.Navedena pomoć, koju je država dodelila kompaniji Linglong Tire, sastoji se, kako je naveo RERI, sastoji se iz dva dela: - opredeljenih novčanih sredstava u iznosu od 75,82 miliona evra (koje joj je dodelilo Ministarstvo privrede),- 95 hektara zemljišta u vlasništvu grada Zrenjanina, procenjene vrednosti 7,66 miliona evra ( koje je Linglongu dodelila Republička direkcija za imovinu).Predstavnici RERI-ja tada su saopštili da je ostalo nejasno zašto se na dnevnom redu Komisije za kontrolu državne pomoći to pitanje našlo godinu dana nakon potpisivanja ugovora od dodele pomoći Linglongu.

Lifestyle

Kako se Joakim Vujić „zapalio“ za pozorište

Da se to nje dogodilo, pitanje je kada i kako bi Srbija dobila pozorište. Ovo je priča o bundovniku, eruditi i zaljubljeniku u teatar, čoveku koji je mnogo stekao, sve poklonio i umro u bedi u tuđem stanu.Joakim Vujić (1772-1847) rođen je u Baji, mestu u Bačkoj koja je tada bila deo Austrougarske, a prvih nekoliko decenija života posvetio je učenju jezika (govorio je nemački, italijanski, latinski, mađarski) i edukaciji. Bio je učitelj i istoričari smatraju da je baš u tom periodu, pripremajući školske predstave, zavoleo teatar. U to vreme, u Srbiji pozorište nije postojalo, kao ni komadi na srpskom jeziku koji bi eventualno mogli da se izvode. Istorija svedoči da je Joakim Vujić, svakako odveć zaljubljenik u teatar, odluku da se posveti ovoj umetnosti, doneo je nakon odgledane predstave "Karađorđe ili zauzeće Beograda od Turaka" koja je odigrana u Mađarskom pozorištu 1812. godine. Svakako, najznačajniji trenutak, ispostaviće se kasnije, za budućnost srpskog teatra jeste premijera tročinke "Kreštalica", po dramskom tekstu Augusta Kocebua 1813. U Pešti, u Tabanu, gde je živelo u to vreme oko deset hiljada Srba, odigrana je prva predstava na srpskom jeziku. Interesantno je da je to prva predstava za koju su štampane karte, plakati najave, a Mađarsko pozorište ustupilo je sve neophodno za predstavu, pa čak i svoju pozornicu "Rondela". Prihodi od predstave, Vujić je dao u humanitarne svrhe. Zbog ove predstave, danas se Joakim Vujić smatra ocem srpskog pozorišta.Kako je voleo da putuje, ali i da vodi dnevnik na tim putovanjima, gotovo čitavog života tragao je za mecenama koje bi finansirale štampanje putopisa. Nije baš bio omiljen među učenim svetom u tadašnjoj Srbiji jer je dosta negativno, a javno, govorio o Vukovoj reformi koja je imala veliku podršku važnih ljudi u to vreme. Bio je fan slavenoserbskog jezika i pravopisa, pa zato. Na krilima tog sukoba, napisao je i pesmu u kojoj je Vuka dobrano "isprozivao". Logično, javnost je očekivala i Vukovu reakciju, ali je on to mudro oćutao. Knezu Milošu, dopao se Vujić, a kako su godinama negovali prijateljski odnos, s jeseni 1934. godine po njegovom odobrenju, u Kragujevcu, tadašnjoj prestonici Kneževine Srbije, izgrađeno je prvo stalno pozorište poznatije kao "Knjaževsko serbski teatar". Dalji tok istorije pozorišta, nakon osnivanja prvog, poznat je. Grob oca srpskog teatra, nažalost, nije. Zapravo, nema ga. Preminuo je u bedi, bez zaslužene penzije koja mu je ukinuta čim je knez Miloš abdicirao. Sahranjen je na Tašmajdanskom groblju koje je kasnije zameteno. Izložbu o Joakimu Vujiću možete pogledati u Muzeju pozorišne umetnosti u Beogradu, ali i online, okviru manifestacije "Muzeji za 10" koja se ove godine održava od 12. do 18. maja. Ljubitelji muzeja imaće prilike da se u preko sto pozorišta širom Srbije uživo ili online upoznaju sa stalnim ili, za ovaj događaj, pripremljenim postavkama. "Muzeji za 10" manifestacija je kojom se u Srbiji obeležavaju Međunarodni dan muzeja, Nacionalna nedelja muzeja i Evropska noć muzeja.

Srbija

Palma vodi medicinare i političku delegaciju u Paraliju, put plaćaju Jagodinci

Gradska uprava Jagodine raspisala je javnu nabavku za uslugu autobuskog prevoza i osiguranja zdravstvenih radnika i članova privredno-političke delegacije grada Jagodine u Republiku Grčku.Jagodina će platiti prevoz ukupno 550 putnika na relaciji Jagodina - Paralija, a na put će se kretati 1. i 2. juna ove godine, dok je povratak 7. Juna.Osim autobuskog prevoza, građani će platiti i kolektivno putničko osiguranje za celu delegaciju i zdravstvene radnike koje ima i pokriće za kovid-19.Ni za jednu od navedenih stavki nije navedena procenjena vrednost, a ponude se dostavljaju do 21. maja.Palma: Prevoz u Jagodini odsad besplatan za sve, ne treba ni lična karta, ni dva svedoka Večernje novosti su prošle nedelje prenele da je predsednik Skupštine grada Jagodina Dragan Marković Palma najavio da će “550 lekara i medicinskih sestara iz cele Srbije uskoro putovati u Paraliju i da su već obezbeđeni donatori za to putovanje”.Zdrastveni radnici i “privredno politička delagacija” Jagodine su i u aprilu putovali u egipatsko letovalište Hurgada, a avionski prevoz građani su tada platili 4,4 miliona dinara turističkog agenciji Travelland iz Beograda.Deo delegacije tom prilikom bio je i estradni umetnik Radiša Trajković Đani, koji je u toku avionskog leta nastupao i pevao, o čemu svedoče snimci koji su se pojavili na društvenim mrežama. 

Srbija

Počinje isplata 30 evra za građane koji su morali da se prijave

Danas počinje isplata prvih 30 evra građanima kojima su se prijavili za pomoć države u okviru mera za ublažavanje posledica pandemije COVID-19. Prvog dana isplate novac bi trebalo da bude uplaćen za najmanje 630 hiljade građana, najavio je ministar finansija Siniša Mali.Očekuje se da novac svima bude na računima do 20. maja, dok drugih 30 evra građani mogu očekivati u novembru, istakao je Mali.Prvi deo pomoći već je uplaćen penzionerima, korisnicima novčane socijalne pomoći i licima lišenim slobode.Drugih 30 evra svim građanima trebalo bi da bude uplaćeno u novembru, dok će u septembru penzioneri dobiti dodatnih 50 evra.Prijave za pomoć od ukupno 60 evra, odnosno dva puta 30 evra, traju do 15. maja na sajtu Uprave za trezor.U drugoj polovini maja pomoć od 100 evra dobiće Srbi na Kosovu i Metohiji, uključujući i decu, a nezaposelnima u južnoj pokrajini će biti uplaćeno po 200 evra.Nezaposleni u ostalom delu Srbije u junu će dobiti pomoć od 60 evra.

Srbija

Nova saobraćajnica će povezati Prokop sa centrom grada?

Između Prokopa i Hajd parka u Beogradu planira se izgradnja velikog stambenog kompleksa i saobraćajnice, prenosi Ekapija. Površina parcele za gradnju stambenih objekata je 6.659 kvadrata, a velika saobraćajnica trebalo bi da poveže železničku stanicu sa centrom grada, navodi se u planskoj dokumentaciji.Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda stavio je na rani javni uvid Plan detaljne regulacije područja između ulica Stjepana Filipovića, Dragana Mancea i Glavne železničke stanice Beograd centar.Naručilac je kompanija Railway city Beograd, a plan je izradila firma Urbanistički centar.Kako se navodi u elaboratu, odluka o izradi plana je doneta kako bi se proverila mogućnost za izgradnju stambeno-poslovnih objekata u predmetnom području i njihovo uklapanje u kompleks glavne železničke stanice Beograd centar u Prokopu.Približna površina tog područja je oko 1,06 hektara.Površina parcele za gradnju stambenih objekata je 6.659 m², a planirana je izgradnja 37.000 m2 stambenog i poslovnog prostora.  Predeviđena su i nova saobraćajna rešenja.Prema planskoj dokumentaciji, Ulica Stjepana Filipovića ostaje deo sekundarne ulične mreže, dok će se sa istočne strane graditi saobraćajnica "Transverzala", u rangu ulice prvog reda.JAVNOST JOŠ ČEKA OBJAVLJIVANJE UGOVORA O IZGRADNJI PROKOPA Ona će, kako se navodi, prelaziti preko auto-puta i povezivati Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića sa Bulevarom Oslobođenja, omogućavajući kvalitetnije povezivanje železničke stanice Beograd "Centar" sa centrom grada.Kolski pristup planiranim sadržajima biće moguć isključivo iz Ulice Stjepana Filipovića, dok će parking mesta biti obezbeđena u skladu sa važećim normativima.Planom je predviđena i rekonstrukcija postojeće odnosno izgradnja nove vodovodne i kanalizacione mreže, izgradnja trafo-stanica i pristupne telekomunikacione mreže.Kada je reč o grejanju, gradiće se priključni toplovod kapaciteta oko 3.000 kW i određen broj toplotnih podstanica u prizemljima stambenih etaža.Rani javni uvid plana traje do 24. maja.

Srbija

Gradsko stambeno lepljenje plastičnih slagalica u liftovima platilo 24 miliona

Beogradsko Javno preduzeće "Gradsko stambeno" platilo je 24 miliona dinara nabavku i lepljenje 2.650 dečijih plastičnih slagalica u liftovima stambenih zgrada koje održava, piše portal Pištaljka. Uslov je bio je da ponuđač ima najmanje tri zaposlena mašinska inženjera i jednog inženjera elektrotehnike, a tražilo se i da slagalice budu otporne na UV zrake.Kao jedini ponuđači posao pravljenja i lepljenja plastičnih slagalica od kojih svaka košta nešto više od devet hiljada dinara dobile su dve firme građevinska DN&T investing grup i David Pajić Daka, koja se bavi proizvodnjom, montažom i servisiranjem liftova.Gradsko stambeno kako se navodi sprovelo je  nabavku u oktobru 2019. godine i tom prilikom kupljeno je 2.650 slagalica od klirita, kvadratnog oblika i dimenzija 30 x 30 centimetara. Površina slagalice podeljena je na osam pokretnih  delova, a njihovim pomeranjem formira se slika na kojoj se nalaze nacrtani likovi ilogo Gradskog stambenog sa tekstom "Lift nije igračka". Slagalice su lepljene dvostrano lepljivom trakom u liftovima zgrada koje su u sistemu održavanja Gradskog stambenog.Mnoge od tih slagalica, kako se dodaje su već oštećene i sem zabavne nemaju nikakvu drugu funkciju. Pištaljka napominje da je došla do saznanja da je prosečna cena jedne takve slagalice 1.600 dinara po komadu, oko šest puta manje od cene koju je platilo Gradsko stambeno.Agencija koja je angažovana u vezi sa tom javnom nabavkom tvrdi da u cenu od 24 miliona dinara spada dizajn, raznošenje i montaža proizvoda.Razlog da firma koja će napraviti i zalepiti slagalice ima najmanje tri mašinska i jednog elektrotehničkog inženjera navodi se kao neophodan "jer Gradsko stambeno u liftove ne može da pusti bilo koga da uđe". Ipak Agencija nije odgovoreno na pitanja o ostalim uslovima: zašto su za posao bili potrebni inženjeri kada sami građani svakodnevno koriste liftove, zašto je traženo da ponuđač ima najmanje jedan CNC laser za sečenje pločastih materijala, kao i zašto je traženo da slagalica bude otporna na UV zrake.Pored tih uslova, kako se dodaje, zahtevano je i najmanje 20 vodećih servisera sa minimalno pet godina radnog iskustva i najmanje 20 pomoćnih servisera, kao i na zahtev da je u periodu od 2016. do 2018. ponuđač imao prihod ne manji od 40 miliona dinara.Pištaljka navodi i da im je iz firme DN&T investing grup prvo odgovoreno da oni nisu učestvovali u javnoj nabavci slagalica, ali su kasnije iz te firme ponovo zvali i odgovorili da ipak jesu. Dodaje se da je prema podacima sa portala javnih nabavki ta firma do sada dobila 30 javnih nabavki velike vrednosti od JP Gradsko stambeno.MAFIJA U BUGARSKOJ OTIMA PREDUZEĆA I EKOLOŠKE POSLOVE RAZGRANATI POSLOVIDN&T investing grup javnosti je od ranije poznata kao izvođač radova na rekonstrukciji srušene zgrade u Kalemegdanskom parku na čijem mestu je trebalo da nikne kafeterija. Ipak, gradnja je obustavljena intervencijom inspekcije.Prema podacima Agencije za privredne registere, ta firma beleži značajan finansijski rast 2019. godine, kada su imali neto dobit skoro 34 miliona dinara, a godinu dana ranije ona je iznosila oko 18 miliona dinara.Pištaljka tvrdi i da je izostalo objašnjenje koja je bila uloga firme David Pajić Daka kao izvršioca ove javne nabavke, jer su te informacije, prema rečima njenih predstavnika, u domenu poslovne tajne.MAFIJA POVAZANA SA ŠPIJUNIMA GLAVNI RAZLOG PROTESTA U BUGARSKOJ BLISKI ODNOSI SA MINISTROM FINANSIJAMajka firme David Pajić Daka kako se navodi je firma Deka inženjering, čiji je jedan od vlasnika Andrej Jovanović. Deka inženjering investitor je stambeno-poslovnih kompleksa Novi Dorćol i A blok na Novom Beogradu.Jovanović je kako se navodi od ranije poznat po dobrim odnosima sa sadašnjim ministrom finansija Sinišom Malim, čija je bivša žena bila zaposlena u jednoj od njegovih firmi.Zajedno sa Bojanom Milovanovićem, bio je prvi vlasnik kompanije Marbo produkt, koju su 2008. godine prodali američkom gigantu Pepsi za 200 miliona evra.   U saradnji sa investicionim fondom Mid Europa Partners kupuju kompanije Imlek, Knjaz Miloš i Bambi. Andrej Jovanović postaje prvi čovek holding kompanije Moji brendovi, a Bambi 2019. godine kupuje Koka-Kola za 260 miliona evra.Jovanović je kako se dodaje učestvovao u osnivanju privatne opšte bolice MediGroup, a jedan je od vlasnika Direktne banke.

Srbija

Ove godine otkupna cena maline ide do 300 dinara?

Predsednik Asocijacije "Malinari Srbije" Dobrivoje Radović podseća za Novu ekonomiju da je zadatak prve radne grupe koja je formirana za malinare i odgajivače kupina formirane pre tri godine bio rešavanje problema proizvođačke cene na nivou cele Srbije. Prema njegovim rečima cena maline te godine plaćena je 185 dinara, dok je pre formiranja radne grupe cena bila 149 dinara za kilogram maline.Tada je kako podseća utvrđeno da na nivou cele Srbije mora da se uradi izmena sadnog materijala i na nekih 20% odsto zasada u Srbiji tada je izmenjen sadni materijal.On kaže da su prinosi na tim parcelama sa novim sadnicama od 250 do 320 kilograma po jednm aru, dok su na parcelama sa starim zasadima prinosi na nivou cele Srbije oko 35 kilograma po jednom aru.Podseća da je tada  Institut za voćarstvo iz Čačka podigao matičnjak sadnica na planini Mučanj (1400 metara nadmorske visine), a u finansiranju je učestvovalo i Ministarstvo poljoprivrede. Taj sadni materijal moći će da se koristi već ove godine na jesen."Uticaj treće formirane radne grupe ima boljitak na poljoprivredne proizvođače", smatra Radović.On dodaje da je u Srbiji i u okruženju poslednjih godina došlo do drastičnog pada proizvodnje maline, koja može da zavisi od kvaliteta sadnih materijala, ali i od klimatskih promena.Podseća i da je zadatak radne grupe koja je formirana 2020. godine bio da se tačno utvrdi koliko u Srbiji ima zasada pod malinama. Dodaje da je realna površina pod zasadnima maline u Srbiji od 13 do 15 hiljada hektara.Ispunjavanje ugovora za isporuku, odnsosno izvoz maline iz 2019. ispunjeni su tek krajem 2020. godine, a ugovori iz te godine tek su počeli da se ispunjavaju i za to će nedostajati velike količine malinam kaže predsedni Asocijacije "Malinari Srbije".U Čileu je rod podbacio negde oko 65% u 2020. i 2021. godini.Cena koja je isplaćena proizvođačima bila je oko 3,30 evra po kilogramu, napominje Radović.Cilj je kako smatra da Srbija zadrži lidersko mesto u svetu i u Evropi po kvalitetu u proizvodnji malina, kao i da poveća količinu malina koju proizvodi.Pre četiri godine proizvodnja maline u Srbiji bila je negde oko 87 do 90 hiljada tona, dok se poslednjih godina proizvodnja kretala od 35 do 42 hiljade tona, što je drastičan pad u količini proizvodnje.Objašnjava da će zbog mrazeva tokom aprila i maja, kao i zbog loše kondicije malinogorja na nivou cele Srbije, rod maline će biti manji za oko 25 do 30 odsto manji nego prethodnih godina.Sa njim se slaže i Aleksadnar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku koji je za Blic izjavio da je zdravstvena kondicija malinjaka u Srbiji prilično šarenolika, kao i da se u poslednje vreme srećemo sa padom proizvodnje.https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/tudja-nesreca-postala-je-nasa-sreca-malinarima-ce-ovo-biti-jedna-od-najboljih-godina/gcyyn0b?utm_source=sport_naslovna_sidebar&utm_medium=sidebar_najnovije_infoRadović kaže za naš portal i da je situacija u malinjacima na jugu Srbije daleko lošija nego u Zapadnoj Srbiji.Rad nove radne grupe kako dodaje treba da se bazira na samoj struci, je u njoj inače ima dosta stručnjaka."Moramo poštovati struku i nauku pa onda neke druge institucije koje se bave delatnošću koja je vezana a tu granu poljoprivrede", kaže Radović za Novu ekonomiju.On smatra i da je oko 80% ljudi koji su imenovani u novu radnu grupu za malinare merodavno da učestvuje u njenom radu. Dodaje da je ljude koji dolaze iz pojedinih ministarstva trebalo zameniti i ubaciti nove ljude kako bi se efikasnije i bolje radilo.Stari malinjaci kako napominje daju oko 70% manje prinosa nego novi malinjak na kome su primenjene iste agrotehničke mere i to je njihovo udruženje pokazalo na konkretnom primeru ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću prilikom njegove nedavne posete.DA LI JE CENA OD 300 DINARA REALNA?Ove godine kako dodaje ponovo je aktuelan problem nedostatka radne snage i kako doći do berača. Sorta maline vilamet kako podseća Radović prošle godine je iznosila od 210 do 220 dinara, dok se za sortu miker plaća nešto više. Doplate za tu cenu bile su od pet do 10 dinara.Međutim, ove godine porasli su troškovi za prosečnu potrošačku korpu, troškovi goriva, kao i repromaterijala.Radović ocenjuje da je ove godine realno da cena kilograma maline u Srbiji dostigne 300 dinara, jer za to postoji dosta razloga, a jedan od najbitnijih je rast tražnje za malinom. "Cena koja je 2020. godine bila 220 dinara je cena od 300 dinara (po kilogramu maline) u 2021. godini", smatra Radović.On dodaje da se cena skladištene maline u Srbiji, ne računajući izvoz kreće od 400 do 450 dinara.Dobrivoje Radović inače gaji maline i kupine na površini od tri hektara u mestu Prilike kod Ivanjice.Da malinari mogu da očekuju veću cenu ove godine, kaže i Aleksandar Leposavić. On smatra da bi Srbija trebalo da se povede primerom Republike Srpske koja je uradila konkretan popis površina i količina koje poseduje pod malinjacima.

Srbija

Coldrex od sada u ponudi Hemofarma

Hemofarm koji posluje u okviru Štada grupe, proširuje svoj portfolio zdravstvenih proizvoda široke potrošnje u Srbiji i u njegovoj ponudi od sada je i Coldrex, jedan od poznatih p...

Svet

Ryanair se žalio zbog toga što Hrvatska pomaže svoju avio-kompaniju

Irska niskobudžetna avio-kompanija Rajaner (Ryanair) podnela je žalbu zbog odluke Evropske komisije da odobri 11,7 miliona evra državne pomći hrvatskoj avio-kompaniji Kroacija Erlajns, prenosi Exyuaviation.Rajaner se zbog odluke Evropske komisije iz decembra 2020. godine žalio Opštem sudu Evropske unije.Pomoć je hrvatskoj avio-kompaniji odobrena zbog gubitaka koje je ona pretrpela zbog pandemije korona virusa u periodu od 19. marta do 30. juna prošle godine, kada su važile stroge mere ograničenog kretanja zbog pandemije korona virusa. U međuvremenu, irska avio-kompanija je najavila otvaranje svojih novih baza u Zagrebu i Zadru i proširenje avio-linija prema Hrvatskoj.RYANAIR IMA VELIKE PLANOVE U HRVATSKOJ Rajaner je podneo žalbe i zbog dodele državne pomoći Er fransu, Lufthanzi, Brisel erlajnsu, Nordiki, Kondoru, Er balitiku, kao i aviokompanijama KLM i TAP.U svojoj žalbi na odluku Evropske komisije o državnoj pomoći Kroacija erlajnsu Rajaner, između ostalog, tvrdi da je Evropska komisija da prekršila posebne odredbe Ugovora o funkcionisanju EU i opšte principe evropskog prava koji su u osnovi liberalizacije vazdušnog transporta u EU od kasnih osamdesetih godina prošlog veka. RYANAIR OTVARA LINIJU OD NIŠA DO KRFA Opšti sud EU već je odbacio žalbe kompanije Rianair na pomoć dodeljenu Fineru i aviokompaniji SAS. Međutim, Rajaner je u novim žalbama naveo nove argumente za poništavanje pomoći: kršenje opštih principa liberalizacije vazdušnog transporta i obavezu Evropske komisije da otvori formalnu istragu zbog dodeljivanja državne pomoći avio-kompanijama.Pored 11,7 miliona evra koje je Kroacija erlajns dobila za pokriće gubitaka, od države je stiglo i 33,2 miliona evra kao kapitalni zajam.Država je tako dokapitalizovala od 46,2 miliona kroz finansijske injekcije, kako bi se kapital hrvatske avio-kompanije vratio na nivo pre pandemije.Kroacija erlajns saopštila je da je prilikom dodele državne  pomoći primenjen jedan od mehanizama finansijske podrške koji je usvojen na osnovu privremenog modela Evropske komisije. Taj model, kako se navodi odnosi se na mere državne pomoći za podršku ekonomiji tokom pandemije. Kroacija erlajns je tokom 2020. godina imala gubitak od 47,3 miliona evra u 2020, nakon što je uračunala državnu pomoć i finansijske dotacije.

Srbija

Između šefa i Gugl učionice: Bolje prošli roditelji zaposleni u javnom sektoru

Usklađivanje posla i obaveza oko dece koje je nametnuo drugačiji rad škola u uslovima pandemije virusa korona bio je ogroman problem za većinu porodica u Srbiji. Dve trećine roditelja imalo je teškoća da balansira između „šefa i Gugl učionice“, pokazuje istraživanje portala Nova ekonomija, u kome je više od 70 odsto anketiranih roditelja reklo da poslodavci nisu pokazali razumevanje za to što su morali više da budu uključeni u školske obaveze svoje dece. Svaki peti ispitanik kaže da je zbog povećanih obaveza školovanja na daljinu imao problema sa nadređenima - od toga da se suočio s pretnjom otkazom, da nije bilo tolerisanja kašnjenja, a pojedini su dobijali dodatne zadatke po završetku regularnog radnog vremena:„Daje mi dodatni posao ponekad koji se radi onlajn, pa se sa detetom svađamo muž i ja ko će pre do kompjutera jer je hitno i mora da se završi“. "Ne stignem da obavim dnevne zadatke u radno vreme. Često se uključujem uveče kad svi spavaju da dovršim ono što je ostalo od poslovnih obaveza. Poslodavac nema razumevanja za kašnjenja, hoće da sam dostupna u radno vreme, ne uveče. Još ako je dete bolesno i ne ide u školu, onda je to raspad sistema", kaže majka koja je učestvovala u našem istraživanju.Ukoliko su poslodavci pokazali razumevanje za radnike čija su deca školskog uzrasta, u najvećem broju slučajeva su im omogućili fleksibilno radno vreme.Poslodavci i sindikati su saglasni da su roditelji zaposleni u javnom sektoru neuporedivo bolje prošli od onih koji rade kod privatnika. Nebojša Atanacković iz Unije poslodava Srbije, iznosi neke od činjenica koji to potvrđuju: otkazi su najviše pogodili privatni sektor dok ih u javnom nije bilo; s obzirom na relativno ograničeniji broj zaposlenih u privatnom sektoru u javnom je bilo više „lufta“ ako neko izostane s posla, jer ima ko da ga zameni, a onima koji rade na „državnim jaslama“ plata nije smanjivana. Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, tom spisku dodaje podatak da su radnici u javnom sektoru imali 100 odsto naknadu tokom bolovanja, a zaposleni kod privatnika 65 odsto, odnosno 60 odsto u slučaju samoizolacije.„Ovakav nejednak tretman je posebno izazvao nezadovoljstvo zaposlenih u privatnom sektoru, koji su nam se često žalili da su radnici drugog reda“, kaže Savić.Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, jedan od autora istraživanja „Uticaj epidemije Kovid 19 na položaj i prava radnica i radnika u Srbiji“ kaže da se, iako se ova studija ne bavi aspektom pomirenja profesionalnog i porodičnog života, mogu izvući zaključci koji korespondiraju sa rezultatima drugih istraživanja.On podseća na period „zaključavanja“ i tadašnju Vladinu uredbu da se kome god je to moguće obezbedi rad od kuće.Iako je ova odredba bila instruktivnog karaktera, javni sektor ju je prihvatio kao obavezujuću normu, pa je većina zaposlenih roditelja u to vreme radila od kuće.S druge strane, u privatnom sektoru je bilo različitih primera: poslodavci koji su mogli da omoguće rad od kuće su to zaista i činili pod različitim uslovima, a tamo gde to nije bilo moguće (recimo sektor proizvodnje) poslodavci su bili dosta izričiti i nefleksibilni, osim ako sam obim proizvodnje nije bio smanjen, pa su ljudi slati na različite vrste odsustva i tada su prinudno boravili kod kuće. U ostatku godine se stvari menjaju.Ukidanjem vanrednog stanja u radno- pravnom smislu su prestale da važe odredbe Vladine uredbe, što je dovelo do toga da opadne broj ljudi koji radi iz svojih domova. "Iz našeg, ali i drugih istraživanja se vidi da je postojao jedan broj poslodavaca koji su bili voljni da izađu u susret rodieljima koji moraju da čuvaju decu, ali je nemoguće izvući jedinstven zaključak. U javnom sektoru se to češće dešavalo nego u privatnom. Takođe se pokazalo da samohrani roditelji, među kojima je naviše samohranih majki, nisu imali apsolutno nikakve vrste olakšica. Nisu mogli da se pozovu ni na jednu zakonsku odredbu koja bi poslodavca obavezivala da im obezbedi plaćeno ili neplaćeno odsustvo. Dakle, sve je bilo u domenu diskrecionog ovlašćenja posladavaca", ističe Reljanović. On dodaje da dve trećine poslova u Srbiji u redovnim okolnostima ne može da se obavlja od kuće, počev od trgovine i proizvodnje, u kojima je među zaposlenima najviše žena. One čine većinu i u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, a upravo u tim sektorima je najviše „frontlajnera“ u pandemiji. "Žene su iznele dvostruki teret: ako ne rade od kuće imaju problem ko će da brine o deci, a još su i na „prvoj liniji“ na poslovima koji su bili visokorizični, poput  zdravstva, rada u apotekama, trgovini i ustanovama socijalne zaštitite. Ako pak rade od kuće, one su te koje brinu i o kućnim poslovima, deci i njihovim školskim obavezama", kaže Reljanović.V. S.