Najnovije

E-biznis

Pet razloga zbog kojih bi trebalo da plaćate telefonima

Zaboravite novčanike - Evo zašto je plaćanje mobilnim telefonima jednostavnije i bezbednijeVećina nas napušta kuću noseći tri stvari: ključeve, novčanik i pametni telefon. Ali za odlazak u trgovinu, ovaj trio je dodatno pojednostavljen razvojem digitalnih plaćanja, te za kupovinu danas su vam potrebni samo ključevi i pametni telefon. Kako, prema nekim istraživanjima, četvrtinu budnog vremena provodimo na telefonima , nije iznenađenje da upotreba mobilnih telefona u cilju plaćanja, postaje sve popularnija u celom svetu.Možda izgleda futuristički, ali sada lako možete videti kako vam svakodnevne aktivnosti postaju malo jednostavnije obavljanjem sigurnih, brzih, beskontaktnih plaćanja pametnim telefonom. Stoga, evo pet razloga zašto da novčanike ostavite kod kuće i razmotrite plaćanje mobilnim telefonima.1. Plaćanje bez dodiraKako je pandemija koronavirusa promenila potrošačke navike širom sveta, jedan od razloga zašto da razmislite o plaćanju pametnim telefonom, jeste smanjenje fizičkog kontakta. Naime, plaćanje mobilnim telefonom vam omogućava da izbegnete dodirivanje bilo čega, osim svog telefona, jer ne morate tipkati PIN na POS terminalu, već je dovoljno samo prisloniti mobilni čitaču.Iz tog razloga je tokom pandemije značajan broj građana u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji probao mobilno plaćanje. Prema podacima regionalnog istraživanja, koje je kompanija Visa sprovela početkom ove godine, u proseku od oko 25 odsto ispitanika počelo je da koristi mobilne telefone za plaćanje tokom pandemije.2. Mobilni novčanici su bržiMobilni novčanici su brži način plaćanja. Nećete trošiti vreme na traženje gotovine po novčaniku. Mobilni telefoni omogućiće brzinu koju poznajemo iz razmene tekstualnih poruka. Da biste koristili uslugu mobilnog plaćanja, potrebno je da proverite sa svojom bankom da li podržava neki od digitalnih novčanika, a potom da u digitalni novčanik svog telefona dodate željenu karticu, ukucavanjem podataka ili fotografisanjem kartice.  Jednom kada postavite mobilni novčanik na svom pametnom uređaju, spremni ste za plaćanje. Kompanija Visa u saradnji sa bankama već godinama pruža uslugu mobilnog plaćanja na Android uređajima u Srbiji, a od prethodne godine je omogućena i korisnicima iPhone pametnih uređaja. 3. Pogodno i jednostavnoJoš jedna prednost mobilnog plaćanja je da sve što vam je potrebno imate na telefonu - čak ni novčanik ne treba da imate kod sebe. Ovo može biti korisno ako hoćete da svratite do neke radnje ili ako samo želite da torbu ili novčanik ostavite kod kuće.Takođe, mobilni novčanik za razliku od stvarnog, fizičkog novčanika, nema ograničenja u pogledu broja kartica koje može „poneti“.4. Bezbedno jeMobilno plaćanje ne samo da je lakše, već što je najvažnije – sigurnije je od plaćanja gotovinom. Naime, kreditne kartice su šifrovane i „skrivene“ iza zaključanog ekrana telefona. Kada registrujete svoju karticu za plaćanja na mobilnom telefonu, vaši osetljivi podaci se zamenjuju virtuelnim brojem računa, sigurno uskladištenim „u oblaku“.Lični podaci kao i podaci o transakciji ne prosleđuju se drugim licima, čak ni telekomunikacioni provajder ne zna podatke o vašoj kartici. Sigurnosna tehnologija tokenizacije, koju koristi Visa, zamenjuje poverljive informacije poput 16-cifrenog broja računa, jedinstvenim digitalnim identifikatorom koji se naziva token. Kada bi neko presreo token, on ne bi mogao da se iskoristi na drugom mestu, servisu ili uređaju, jer predstavlja jedinstveni niz cifara koji nastaje pri svakoj transakciji.Dodatno, PIN broj na mnogim uređajima kao i biometrija - poput vašeg Face ID-a ili Touch ID-a - pruža dodatni nivo sigurnosti mobilnim plaćanjima. U slučaju da dođe do krađe telefona, biometrijski podaci su neodvojivi od korisnika. To znači da niko osim vas, ne može autorizovati transakciju.5. Možete plaćati gotovo svudaNije važno da li ste ispred trgovca u marketu, restoranu ili naručujete hranu od kuće, plaćanje mobilnim telefonima danas je moguće na sve više mesta.  Ukoliko niste sigurni da li trgovac podržava plaćanje mobilnim uređajem, potražite na terminalu simbol za beskontaktna plaćanja, koji se pojavljuje kao bočni Wi-Fi logo, ponekad sa rukom koja drži karticu pored njega. Jednom kada počnete da tražite ovaj logo, videćete ga gotovo svuda. Zato, prilikom sledeće kupovine, bez obzira da li pokušavate da izbegnete dodirivanje POS terminala ili jednostavno ne želite više da nosite gotovinu sa sobom, isprobajte plaćanje vašim pametnim telefonom. Novčanici će vam možda postati prošlost.Inovacije bazirane na veštačkoj inteligenciji za pametnija plaćanja

Svet

Nemački proizvođači očekuju rast tražnje za svojim mašinama

Rast potražnje za mašinama ove godine očekuje se u Brazilu, Rusiji, Kini i Indiji, objavilo je nemačko udruženje proizvođača mašina VDMA. Oni su izneli prognozu u kojoj se očekuje oporavak industrije širom sveta.Poslovno stanje trenutno je pozitivno, a izgledi za drugu polovinu godine su obećavajući, tvrde predstavnici nemačke VDMA.Među problemima izdvajaju ograničenja putovanja i nestašicu sirovina i repromaterijala.Prihodi u takozvanim BRIC zemljama Brazilu, Rusiji, Indiji i Kini, sa rastućim privredama, rast će ove godine biti snažan predviđaju članice tog udruženja."Sektor proizvodnje mašina potpuno se oporavio nakon prošlogodišnjeg pandemijskog šoka, posebno u Kini", ističu u VDMA.Prema njihovim rečima, navodeći da je 61% anketiranih kompanija u Kini poslovnu situaciju ocenilo je kao dobru. Više od trećine smatra da je ona zadovoljavajuća, dokje samo četiri posto smatra lošom.NEMAČKA PRIVREDA NAJINOVATIVNIJA U SVETU U Rusiji su fabrike prošle godine povećale prihode uprkos pandemiji, a ove bi godine se očekuje da porastu nešto više od 10%, tvrde u VDMA.U Indiji, koja se bori sa smrtonosnim talasom virusa, gotovo polovina anketiranih kompanija navela je da su njihove narudžbine trenutno iznad uobičajenog nivoa.Sve veći broj zaraženih u azijskim državama verovatno će usporiti oporavak industrije i 49% anketiranih kompanija očekuje da će narudžbine ostati nepromenjene u sledeća tri meseca. Oko 19% misli da će se one smanjiti, a 32% da će porasti.U Brazilu, najvažnijem tržištu i proizvodnoj lokaciji industrije mašina u Latinskoj Americi, 35% anketiranih kompanija poslovnu situaciju ocenjuje kao dobru, a 60% njih kao zadovoljavajuću.

Srbija

I pranje novca povećava cene nekretnina u Srbiji

Stručnjaci za pranje novca tvrde da je rast cena stambenog i poslovnog prostora u Srbiji najverovatnije posledica upliva značajne količine novca od nelegalnih aktivnosti u tržište nekretnina, navodi se u izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC).Rast cena nepokretnosti je brži nego u ostatku država u susedstvu, a nije ograničen samo na Beograd, zbog čega eksperti sugerišu da je srpsko tržište nekretnina postalo regionalno čvorište za pranje novca."Industrija nekretnina u Srbiji zabeležila je neobično visok rast između 2018. i 2020. godine, iako su mnoge novoizgrađene zgrade i dalje prazne. Slično Albaniji, građevinarstvo je nastavilo da (se razvija) tokom pandemije COVID-19, uprkos smanjenju ostatka ekonomije", navodi se u publikaciji "Aktuelne cene: Analiza tokova ljudi, droge i novca na Zapadnom Balkanu".Iako sume novca zarađenog kriminalom koji se ubacuje u privredu (pojedinačno) mogu mogu biti i relativno male, mogu imati značajan uticaj na lokalne ekonomije, dodaje se u izveštaju.Kriminalne aktivnosti tako mogu povećati socijalno-ekonomske razlike, a pranje novca može da poveća cene nekretnina i oteža rešavanje stambenog pitanja za mnoge građane."(Kriminalci) smanjuju pravičnost na tržištu i utiču na pristup različitim vrstama usluga i, ako ostanu nekažnjeni, stvaraju podsticaje za ostale da slede njihov primer. Prljavi novac koji se pravi i pere u regionu održava ekosistem kriminala i korupcije koji slabi vladavinu prava i koči sposobnost institucija da se nose sa tim problemom", navodi se u publikacijiNekretnine su naročito pogodne zato što, pored toga što predstavljaju zgodno mesto za "parkiranje" kapitala, mogu vremenom i dobiti na vrednosti, ali nisu jedini način za pranje novca koji je na raspolaganju kriminalnim organizacijama.Pranje manjih količina nezakonito stečenog novca često se vrši kroz preduzeća koja zahtevaju veće količine gotovine, poput restorana, barova, benzinskih pumpi i taksi kompanija.Širom regiona, nelegalno stečena sredstva se u takvim preduzećima mešaju sa stvarnom zaradom iz poslovanja, koja se zatim uključuju u bankarski sistem.Turizam se takođe navodi kao ključni sektor za pranje novca, ali opet kroz ulaganja u barove, restorane, diskoteke i hotele.Širom Srbije, posebno na Zlatiboru, Čajetini, Kopaoniku, Paliću, Vrnjačkoj Banji i Vranju, takođe je prijavljena prodaja voća i povrća (posebno pečurki) i korišćenje ugostiteljskih radnji za pranje novca.Od 2018. godine posmatrači primećuju da takva preduzeća imaju tendenciju da redovno menjaju vlasnike, što je obično praćeno skokom prometa i zarade.Još jedna oblast u kojoj se potencjalno vrši pranje novca je industrija igara na sreću, navode u Globalnoj inicijativi."Sve veći broj kazina u Srbiji izazvao je ozbiljnu zabrinutost zbog ugroženosti industrije na pranje novca. 2012. godine vlasnik MaxBet-a osuđen je za zloupotrebu i organizovanje ilegalnih kockanja, što je rezultiralo oduzimanjem njegove imovine vredne 350 miliona evra. Međutim, ta presuda je ukinuta 2018. godine i sud mu je vratio svu zaplenjenu imovinu", navodi se u izveštaju.United Nations Office on Drugs and Crime (UNODC) procenjuje da pranje novca čini približno 2,7 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda, ili 1,6 biliona (hiljada milijardi) američkih dolara.MMF procenjuje da je taj privredni kriminal odgovoran za 2 do 5 odsto globalnog BDP-a.Ako se te globalne procene primene na države regiona, može se zaključiti da se na Zapadnom Balkanu godišnje opere između 1,8 i 4,6 milijardi evra.

Srbija

Norveška Srbiji poklonila opremu za sajber bezbednost vrednu 1,2 miliona evra

U okviru projekta "Norveška za vas - Srbija" Kraljevina Norveška poklonila je Srbiji platformu koja služi za uvežbavanje odbrane od sajber napada, saopštila je Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS). Pomoć je vredna 1,2 miliona evra, a trebalo da unapredi regulativni i strateški okvir u toj oblasti.Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima Republike Srbije (Nacionalni CERT) nalazi se Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL)."Platforma koja služi za održavanje sajber vežbi na nacionalnom nivou omogućava realnu situaciju različitih scenarija napada, doprineće izgradnji kapaciteta i obuci službenika u različitim državnim institucijama", rekao je državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Miloš Cvetanović.Nabavka platforme za sajber vežbe, kako se dodaje stvorila je uslove za organizovanje nacionalnih sajber vežbi, koje doprinose jačanju veština članova timova centara za prevenciju bezbednosnih rizika institucija Republike Srbije.Dodaje se da je takav oblik edukacije i vežbe najvažniji u jačanju kapaciteta u oblasti informacione bezbednosti. Polaznici obuka prolaze kroz različite scenarije mogućih sajber napada.NORVEŠKA POMAŽE PREDUZETNICIMA I MALIM PREDUZEĆIMA SA VIŠE OD POLA MILIONA EVRA "U 21. veku, ugrožavanje vitalnih nacionalnih IT sistema može dovesti do ozbiljnih političkih i društveno-ekonomskih posledica, pa je prevencija i obuka u oblasti sajber bezbednosti od izuzetne važnosti. Zato podržavamo Vladu Srbije i njene institucije da izgrade kapacitete i ojačaju otpornost na sajber pretnje", kaže ambasador Kraljevine Norveške Jorn Eugen Jelsta.Platforma omogućava organizaciju prve nacionalne sajber vežbe tokom 2021. godine, koja bi uključivala predstavnike ključnih državnih institucija koje se bave informacionom bezbednošću."Zahvaljujući podršci Kraljevine Norveške, Ratel je dobio platformu za simulaciju sajber napada poslednje generacije CyberBit, koja predstavlja izuzetan koncept sa velikim brojem mogućih scenarija koje uključuju različite vektore sajber napada", rekao je direktor RATEL-a Dragan Pejović.Direktorka UNOPS-a u Srbiji Mikela Telatin rekla je da ta organizacija uzpodršku Kraljevine Norveške pruža podršku Srbiji sa ciljem da se ojača nacionalna strategija i regulativa u toj oblasti. Samim tim se, kako dodaje jača operativni okvir na moguće sajber pretnje.

Srbija

Kriza najviše pogodila mikro preduzeća, mala i srednja imala najveći rast

Tokom prošle godine su rastu ukupne profitabilnosti privrede najviše doprinela srednja i mala privredna društva, koja su za trećinu uvećala dobitak u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu su mala privredna društva zabeležila najizraženiji rast profitabilnosti, po stopi od 34,2 odsto, objavila je Agencija za privredne registre (APR).Rast profitabilnosti je kod srednjih privrednih društava bio praćen rastom broja zaposlenih za 19.239 radnika, dok su mala privredna društva ostvarila bolji rezultat uz smanjenje broja zaposlenih za 5.144 radnika.Najveći pozitivan neto rezultat su generisali veliki sistemi, čiji je ukupan dobitak uvećan za 2,2% u poređenju sa prethodnom godinom, a ova društva su zabeležila i najveći rast broja zaposlenih- za 29.101 radnika.Posledice krize najviše su se odrazile na poslovanje mikro preduzeća. Ona su ostala u sferi negativnog rezultata, pri čemu je njihov gubitak smanjen za 16,4% na godišnjem nivou, dok je broj zaposlenih povećan za 396 radnika u odnosu na prethodnu godinu.Prema podacima APR-a za 2020. godinu u Republici Srbiji posluje ukupno 106.111 privrednih sruštava od čega je 87% mikro preduzeća, 10,9% malih, 1,7% srednjih i 0,4% velikih privrednih društava.

Srbija

Torlak ispituje izgradnju novih kapaciteta za proizvodnju vakcina

Za potrebe Instituta za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” beogradska firma KPMG će u narednih mesec dana uraditi Studijju opravdanosti za izgradnju kapaciteta za proizvodnju vakcina, pokazuju podaci iz odluke o dodeli objavljenoj na Portalu javnih nabavki.Izrada ove studije koštaće 7,7 miliona dinara, a novac je obezbedila Vlada Zaključkom koji je donela 6. maja ove godine.Kao obrazloženje za provođenje hitne javne nabavke u pregovarčkom postupku navodi se da je Vlada Srbija odlučila da “obnovi, ojača i razvija efikasnu farmacenutsku industriju”, te da je ovo postao prioritetan strateški cilj u uslovima proglašene pandemije COVID-19 i da je zbog toga potrebno hitno uložiti finansijska sredstva za ove svrhe.Planirano je jačanje kapaciteta Torlaka i to pre svega njegovog proizvodnog pogona, a zatim i infrastrukture “kako bi na vreme i blagovremeno bio obezbeđen dovoljan kontigent vakcina iz proizvodnog asortimana Instituta “Torlak”, kako za stanovništvo Republike Srbije, tako i za zemlje u regioni i šire”, piše u odluci.Ovom investicijom država bi trebalo da obezbedi sigurnost i nezavisnost u snabdevanju neophodnim lekovima.Revakcina "Sputnjika" može da se primi i nakon tri meseca Institut trenutno posduje četiri nacionalne referentne laboratorije za dijagnostiku, od kojih su tri sertifikovane od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO).Podsetimo, kada je Institut Torlak počeo da puni vakcine Sputnik V, što je ruski RDIF najavio kao početak proizvodnje, predsednik Vučić je obišao ovu instituciju i tom prilikom i sam naručio izradu studije.N1 je tada preneo i razgovor predsednika sa v.d. direktorkom Instituta:“Vučić: Za šta nemamo novca za domaće tržište?V.d. direktorka Torlaka: Za usklađivanje sa GNP standardom nekih delova proizvodnje.Vučić: A to je u parama Vera?V.d. direktorka Torlaka: Ne znam napamet.Vučić: A što ne znate?V.d. direktorka Torlaka: Zato što mora da se uradi ozbiljna studija.Vučić: Što je niste uradili?V.d. direktorka Torlaka: Košta studija preko pola miliona.Vučić: Ajde uradite tu studiju.

Srbija

Za sada evidentirano 500 žalbi na novi Prostorni plan Srbije

Dan posle zvaničnog završetka javnog uvida, Ministarstvo građevinarstva saopštilo je da je primilo oko 500 primedaba na Nacrt prostornog plana Srbije do 2035. godine, prenele su Večernje novosti. Ministarstvo očekuje da će pravu predstavu o broju žalbi imati za desetak dana, jer većina stiže redovnom poštom.Prostorni plan kao strateški dokument trebalo bi da pruži smernice kako će se Srbija narednih 14 godina razvijati infrastrukturno, industrijski, energetski, ali i demografski, ali i u oblasti zaštite životne sredine. U prvom naletu, nešto na tu temu imali su najpre da dodaju građani prestonice."Stanovnici Beograda i Pančeva su dostavili najviše primedaba, mada ima dosta komentara koji su dostavljeni elektronskom poštom, za koje podnosioci nisu dostavili svoje kontakt podatke", objašnjavaju u Ministarstvu građevine.Zbog toga se kako se dodaje ne zna precizno iz kog dela Srbije bi mogle da budu te primedbe.Ipak, poznato je da je najviše komentara na stanje kvaliteta životne sredine, na oblasti rudarstva i energetike, saobraćaja, zaštite prirodnog i kulturnog nasleđa i planirani koncept razvoja turizma.Ministarstvo napominje da da ima kvalitetnih i preciznih komentara nevladinog sektora, pojedinaca, kao i predstavnika javnog sektora i jedinica lokalnih samouprava. Oni će kako se dodaje biti pažljivo razmotreni i nesumnjivo će poboljšati kvalitet tog planskog dokumenta.NEVLADINE ORGANIZACIJE TRAŽE DA SE PRODUŽI JAVNI UVID NOVOG PROSTORNOG PLANA U Ministarstvu objašnjavaju da dosta dopisa ne iskazuje konkretnu primedbu, niti sugestiju."Veći broj komentara koji su stigli elektronskom poštom su komentari opšteg karaktera koji se ne odnose konkretno na predmetni nacrt plana, već jednostrano ukazuju na 'katastrofičan' scenario razvoja po kome će u budućnosti u Srbiji biti ugrožen kvalitet životne sredine, a samim tim i kvalitet života", kažu u Ministarstvu.Prema njihovim rečima ti komentari su rezultat "nihilističkog pristupa pojedinaca, koji po pravilu negativno komentarišu sve razvojne projekte i sve aktivnosti Vlade Srbije i resornih ministarstava". Dodaje se da ti komentari ne odgovaraju činjeničnom stanju, da su zlonamerni i da često obmanjuju javnost širenjem lažnih vesti.ZAŠTO NOVI PROSTORNI PLAN NIJE USKLAĐEN SA EU STANDARDIMA? PRIMEDBE NA NOVI PROSTRONI PLANAutori Predloga Prostornog plana Srbije među negativne tendencije prostornog razvoja, između ostalog, izdvajaju činjenicu da se povećava tržišna orijentisanost planiranja u odnosu na javne interese. Ističu da se prema tom predlogu nastavlja emigracija i opadanje broja stanovnika, demografski je iscrpljena većina planinskih, prigraničnih i drugih manje dostupnih područja.Najveće primedbe u vezi sa novim Prostornim planom imale su organizacije civilnog društva, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Jedna od primedbi na raspravi koju je organizovala Beogradska šposlovna škola bila je da Plan nije usklađen sa evropskim standardima, jer se u njemu potvrđuje namera o izgradnji termoelektrana na ugalj, iako Evropska unija planira da do 2050. godine emituje nultu količinu ugljen-dioksida (CO2).Druga veća zamerka bila je da se javni uvid novog Prostornog plana odvija mimo očiju javnosti, pa je zbog toga zatraženo da se on produži, posebno zbog činjenice da je trajao i tokom prvomajskih i uskršnjih praznika.RASPRAVA O NOVOM PROSTORNOM PLANU ODVIJA SE MIMO JAVNOSTI

Srbija

Pola novca na medijskom konkursu firmama povezanim sa Studijom B

Više od polovine novca dodeljenog na gradskom konkursu za sufinansiranje medija za 2021. godinu Beograd je dodelio Studiju B i firmama povezanim sa ovom kućom, prenosi Pištaljka.Ove godine, grad Beograd je za sufinansiranje medijskih projekata rasporedio 80.645.000 dinara, od čega je direktno Studiju B pripalo 17.720.000 dinara.Još 23.580.000 dinara dobilo je šest privatnih produkcija za koje je Pištaljka ranije dokazala da su povezane sa Studiom B. U pitanju su „Brender”, „Zofin”, „Irik”, „Video calibration”, „VI production” i udruženje „Humani tim”.Studio B je, zajedno sa povezanim firmama, u proteklih šest godina na gradskim konkursima dobio ukupno 215.175.000 dinara.Kako je Pištaljka ranije izveštavala, neke od povezanih firmi sa Studiom B osnivane su neposredno pre, a neke čak i po raspisivanju medijskih konkursa na kojima su dobijale novac, a u svojim budžetima, kao što je to bio slučaj 2016. godine, čak su navodile da će dodeljeni novac trošiti na plaćanja ovoj medijskoj kući.Među dobitnicima se nalaze uglavnom mediji koji su i ranijih godina dobijali sredstva, a najveće iznose i ove godine dobili su tabloidi bliski vlasti. Osim lista Alo, Beograđani će sufinansirati i dva projekta Informera koji je preko firme „Insajder tim“ i firme-ćerke „Info IT medija“ na konkursu dobio 5.500.000 dinara. Medijska kuća „Adrija medija grup“, izdavač novina Kurir, ali i brojnih drugih izdanja i njena firma „Adria medija magazin“ dobile su za jedan projekat 1.998.000, a za drugi 2.502.000, ukupno 4.500.000 dinara.Projekat televizije Hepi „Posle ručka u Beogradu” podržan je sa 2.500.000 dinara, a sportska televizija SOS kanal plus dobila je 3.900.000 dinara za projekat „Jesam dete, ali sam šampion”. Vlasnik televizije SOS kanal plus je Radoica Milosavljević, Kruševljanin koji je postao interesantan za javnost kada je u procesu privatizacije kupio više lokalnih medija. U njegovom vlasništvu se nalaze se Radio televizija Kruševac, televizije Pirot, Bačka Palanka, Brus, Pančevo, Požega, Leskovac, televizija Caribrod iz Dimitrovgrada, kanal M iz Paraćina i TV Cink iz Novog Kneževca. Istraživački portal CINS pisao je da je Milosavljević jedan od 27 članova konzorcijuma koji je Srpskoj naprednoj stranci poklonio prostorije na Novom Beogradu u zgradi Starog Merkatora.Među skupim projektima koje će grad novčano pomoći je i „Beograd grad istoka i zapada” Glasa nacije. Za ovaj projekat grad je dodelio 3.000.000 dinara. Pištaljka je ranije objavila da je vlasnik firme „Glas nacije“ Milovan Jokanović nepoznat javnosti, ali da je firma osnovana u aprilu 2018. godine i da je registracionu prijavu za tu firmu podneo je advokat Igor Isailović, koji je ranije bio zastupnik Siniše Malog a sa predsednicom Vlade Anom Brnabić bio suvlasnik firme „Energy & Innovation“, koja je sada u likvidaciji.

Srbija

Prodate Mataruška i Bogutovačka banja za 1,84 miliona evra

Preduzeće FMO Ekonom iz Ušća kod Kraljeva kupilo je Matarušku i Bogutovačku banju za 1,84 miliona evra. Novi vlasnik koji se jedini prijavio za licitaciju bavi se proizvodnjom metalnih ormara i kancelarijskog nameštaja.Tri hotela, tri vile, tri restorana, dva depadansa, kao i objekti starih i novih kupatila, kao i sva pokretna imovina privrednog društva Mataruška i Bogutovačka banja DOO prodati su iz stečaja za 216.556.433,50.Reč je o hotelima Termal i Žiča u Mataruškoj banji i Mineral u Bogutovačkoj banji.Termal je najveći hotel, prostire se na 6.303 kvadrata, Mineral ima 3.045 kvadrata, dok u hotelu Žiča banji pripada treći sprat objekta površine od 400 kvadrata. Tri vile u Mataruškoj banji su površine nešto veće od hiljadu kvadrata.Detalji o pravu korišćenja izvorišta i termalne vode nisu bili navedeni u javnom oglasu za prodaju ovih banja.Međutim, prema odgovoru koji je portal N1 dobio od Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) posle objave oglasa, a pre prodaje, kupac bi trebalo da "nasledi" sva prava korišćenja koje ima privredno društvo koje upravlja banjama."Obaveštavamo vas da stečajni dužnik koristi, u skladu sa zakonom, izvorišta vode kako u Mataruškoj Banji, tako i u Bogutovačkoj Banji. Budući da je predmet prodaje stečajni dužnik kao pravno lice budući kupac će steći i sva dosadašnja imovinska prava i prava korišćenja pravnog lica, u skladu sa zakonom", navodi se u pisanom odgovoru ALSU za N1.

2021

MK Group dobitnik je glavne VIRTUS nagrade za filantropiju u 2020. godini

Ovo prestižno priznanje dodeljuje Trag fondacija, koja četrnaestu godinu zaredom nagrađuje kompanije i pojedinačne darodavce koji su na najdugoročniji i najefektniji način podržali inicijative za opšte dobro u prethodnoj godini. VIRTUS nagrada, kao prva i najznačajnija nagrada za filantropiju u Srbiji, dodeljuje se uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), Evropske unije, Balkanskog fonda za demokratiju, Balkanske mreže za razvoj civilnog društva i Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju.„Zahvaljujemo se Trag fondaciji što je prepoznala napore MK Group da svoj program korporativne filantropije gradi na donacijama od nacionalnog značaja i aktivno pomaže najosetljivijim grupama stanovništva. Prošle godine naše aktivnosti bile su usmerene na efikasnu pomoć u borbi protiv pandemije virusa Covid-19 i davanja čiji će se efekti osetiti odmah. Još jednom smo pokazali da smo tu kad je najpotrebnije i pružili snažnu podršku našem zdravstvenom sistemu i sugrađanima. Nastavili smo i naše višegodišnje projekte fokusirane na brigu deci. Ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i programe namenjene mladima i ubuduće će biti naša strateška opredeljenost“, izjavio je Aleksandar Kostić, potpredsednik MK Group. „Podsetila bih na to da je MK Group u proteklih pet godina sprovela oko 500 društveno odgovornih akcija u vrednosti od pet miliona evra. Naša kompanija nije samo pokretač srpske privrede, već i stabilan oslonac društvu i pouzdan partner za preko 120 zajednica u kojima poslujemo”, izjavila je Aleksandra Stojanović, direktorka korporativnih poslova MK Group.Liderstvo u viziji, odgovornost na deluTrag fondacija svake godine dodeljuje VIRTUS nagrade, sa ciljem promovisanja i afirmacije filantropskih ideja i inicijativa. „Prošla godina je bila izuzetno teška i izazovna tim pre nagrade koje dodeljujemo za 2020. godinu imaju dodatnu vrednost. Čestitamo MK Group na VIRTUS Glavnoj nagradi za doprinos kompanije na nacionalnom nivou. Svojim aktivnostima pokazali su posvećenost, kontinuitet i stratešku usmererenost finansijskih i robnih donacija. Verujemo da će svojim primerom stimulisati razvoj lokalne filantropije i davanja za opšte dobro“, rekla je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva u Trag fondaciji. MK Group se prošle godine među prvima uključila u borbu protiv korona virusa, i samo u 2020. godini donirala milion evra, prvenstveno za nabavku medicinske opreme i podršku zdravstvenim ustanovama, kao i za humanitarne pakete za najugroženije stanovnike Srbije. Realizovala je i veliki regionalni projekat „Za regionalne heroje“, kojim je za 450 lekara i zdravstvenih radnika obezbedila besplatan odmor u hotelima MK Group u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj, kao znak zahvalnosti za njihove herojske napore.

Svet

Nemačka određuje minimalnu cenu avio-karata

Vlada Nemačke radi na predlozima kojima bi trebalo da se definiše minimalna cena avio-karata, javila je agencija Rojters. Kako se dodaje, cilj je da se putici motivišu u korišćenju drugih oblika prevoza, poput železnice, koji su manje štetni za životnu sredinu.Avio-karte arte bi u budućnosti trebale da koštaju najmanje 50 do 60 evra, rekao je nemački ministar financija Olaf Šolc.Dok se vazdušni saobraćaj nije urušio na početku pandemije koronavirusa, jeftini letovi koje su nudile avio-kompanije Easyjet, Ryanair i Lufthansin Eurowings često su dramatično potkopavali ponudu državne železnice u Nemačkoj Deutsche Bahn."Nijedan let ne bi trebao da bude jeftiniji od aerodromskih i svih ostalih naknada koje su za njega potrebne", rekao je Šolc.On je dodao da Nemačka vlada istražuje mogućnosti usklađivanja tog predloga sa propisima EU-a.Šolcova stranka SPD trenutno zauzima treće mesto u predizbornim anketama u Nemačkoj, iza Zelenih i konzervativaca kancelarke Angele Merkel. NOVA EKOLOŠKA NAČELA EU: NE BACAJ, VEĆ POPRAVLJAJEKOLOŠKE ORGANIZACIJE: NEUSTAVNE I IZMENE ZAKONA O ZAŠTITI PRIRODE Analitičari sve češće prognoziraju pobedu Zelenih u atmosferi izražene zabrinutosti građana za klimatske promene, dok ostale stranke pokušavaju da se prilagode toj situaciji i ponude građanima svoja rešenja za ekološke probleme.Početkom meseca Vrhovni sud Nemačke presudio je da zakon o klimatskim promenama iz 2019. nije bio dovoljno ambiciozan u zaštiti prava mlađih generacija, koje će se suočavati sa klimatskim promjenama.Sud je tada odlučio da odredbe tog zakona treba pooštriti. Zakon je već pre sudske presude ciljao na dramatičan rast železničkog saobraćaja kako bi se smanjile emisije gasova sa efektima staklene bašte.

Srbija

Čadež: Srbija izvezla usluge u SAD za 700 miliona dolara

Ekonomska saradnja Srbije i SAD u proteklom periodu bila je, pre svega, u znaku investicija američkih kompanija u Srbiji, ocenio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije za specijalnu ediciju Srbija i SAD 20 godina kasnije. Kada je reč o trgovini, uprkos pandemiji, srpski izvozni učinak na američkom tržištu protekle godine povećan je za gotovo 22 odsto – na 370 miliona dolara, deficit je, usled rasta izvoza i pada uvoza za petinu, smanjen za čak 175 miliona dolara na 73 miliona dolara, a ukupna robna razmena bila je manja samo pet odsto.Privredna komora je takođe aktivno učestvovala u aktivnostima vezanim za Vašingtonski sporazum potpisan prošle godine koji uključuje niz ekonomskih projekata.PKS je bila uključena u zaključivanje Vašingtonskog sporazuma. Kakve bi koristi za privredu Srbije mogla imati primena ovog sporazuma? Vašingtonski sporazum nije važan samo za srpsku privredu, već i za ekonomiju celog regiona. Privrednici su podržali sporazum jer će im doneti povoljnije kredite, podršku planiranim investicijama, bolju infrastrukturu, olakšati poslovanje, omogućiti da zarade novac, zaposle ljude, održe svoj biznis. Zajednički tim Privredne komore Srbije i Privredne komore Kosova doprineće efikasnijoj realizaciji projekata kako bi kompanije što pre osetile konkretne koristi. Ukidanje prištinskih taksa, a potom i potpisani sporazum već su ohrabrili kompanije, naše članice, da više sarađuju i više međusobno trguju. Ukupan promet robe, od potpisivanja Vašingtonskog sporazuma do 31. decembra povećan je 3,4 puta u odnosu na isti period 2019, kada su takse bile na snazi, i vratio se, čak i za procenat-dva nadmašio, nivo trgovine postignute u poslednja četiri meseca 2018. Projekti predviđeni Vašingtonskim sporazumom olakšaće i realizaciju „mini Šengena“, zone zajedničkog tržišta i slobodnog kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, kojoj se, po odredbama ovog sporazuma, Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji, pridružila i Priština.Šef ekonomskog odeljenja u Ambasadi SAD: Prednost Srbije mladi i obrazovani radnici Kako vidite potencijale koje donosi otvaranje DFC kancelarije u Srbiji? Otvaranjem beogradske kancelarije iz koje će DFC pokrivati ceo region i nedavnim potpisivanjem međudržavnog sporazuma Srbije i SAD o podsticanju investicija, stvoreni su uslovi da se saradnja dodatno intenzivira i da DFC sa partnerima u punoj meri realizuje predviđenu finansijsku podršku srpskim i drugim zapadnobalkanskim kompanijama - mikro, malim i srednjim preduzećima, velikim investicionim projektima privatnog sektora i razvoju infrastrukture. To će, uz direktnu komunikaciju sa privredom, verujem, ubrzati planiranu podršku i realizaciju konkretnih projekata, ali i omogućiti korišćenje i drugih finansijskih instrumenata za kojima se ukaže potreba na terenu.Na koji način će mala i srednja preduzeća imati koristi od ove saradnje?Prva sredstva iz DFC programa podrške američke razvojne banke upravo su namenjena kreditiranju mikro, malih i srednjih preduzeća. Garancije iz fonda, vrednog više od milijardu dolara, umanjiće rizik komercijalnih banaka da investiraju u ovaj sektor i tako firmama omogućiti bolji pristup finansiranju, odnosno jeftinije bankarske kredite.Krediti, uz garancije iz DFC programa, koji bi, kako je najavljeno, trebalo da privredi budu na raspolaganju sredinom godine, biće povoljniji i od onih koje banke sada odobravaju uz budžetske garancije. Razmatra se, recimo, mogućnost da se dodeljuju na dvostruko duži rok od kredita po domaćoj garantnoj šemi koje su privrednici dobijali na pet godina, odnosno na tri godine otplate uz 24 meseca grejs perioda. Da li ima potencijala da se proširi ekonomska saradnja Srbije i SAD, da se poveća izvoz u SAD, privuče više investitora?Ekonomska saradnja dve zemlje u proteklom periodu bila je, pre svega, u znaku investicija američkih kompanija u Srbiji i njihovog doprinosa povećanju proizvodnje, izvoza, otvaranju novih radnih mesta. Vašingtonski sporazum i otvaranje regionalne kancelarije DFC u Beogradu, dobra su poruka američkoj biznis zajednici da su Srbija i region mesto vredno njihovih ulaganja i osnova da bolje iskoristimo potencijal za jačanje bilateralnih investicionih i trgovinskih veza. Američke investicije veće nego što pokazuje statistika Kada je reč o trgovini, uprkos pandemiji, srpski izvozni učinak na američkom tržištu protekle godine povećan je za gotovo 22 odsto – na 370 miliona dolara, deficit je, usled rasta izvoza i pada uvoza za petinu, smanjen za čak 175 miliona dolara na 73 miliona dolara, a ukupna robna razmena bila je manja samo pet odsto. Kapacitet za povećanje izvoza u SAD i ukupne robne razmene koja je u 2019, uoči pandemije dostigla dosadašnji maksimum od 854 miliona dolara i jačanje saradnje imaju poljoprivredno-prehrambeni sektor, metalska (auto-delovi i metaloprerada), tekstilna i industrija nameštaja i namenska industrija, koja je u prethodnom periodu beležila značajan izvoz lovačke i sportske municije. Očekujemo da Kongres i predsednik SAD produže odluku o preferencijalnom trgovinskom statusu Srbije, koja je istekla krajem decembra. GSP program je u obostranom interesu, a našim privrednicima omogućava da više od 3.500, uglavnom industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, izvoze u Ameriku bez carina ili uz minimalne carine. U ukupnoj razmeni između dve zemlje sve veći značaj dobija razmena usluga, koja je uoči pandemije dostigla 910 miliona dolara, a prošle godine je, uz rast srpskog izvoza, za 11 meseci iznosila 860 miliona dolara. Za razliku od robne razmene, opterećene deficitom, u razmeni usluga Srbija sa izvozom vrednim 697 miliona dolara, beleži suficit od 534 miliona koji premašuje vrednost robe izvezene u Ameriku. Poseban potencijal za dalje uvećanje razmene usluga ima brzorastući srpski IKT sektor, koji svetski i američki mediji nazivaju Silicijumskom dolinom Zapadnog Balkana i čije inovativne proizvode već koriste američke kompanije i institucije. Za nas je to posebno važno kada se zna da Amerika drži trećinu svetskog tržišta IT usluga, među najinovativnijim je zemljama sveta i sedište je najvećih multinacionalnih tehnoloških kompanija, od kojih mnoge već ovde posluju.Da li očekujete da bi se mogao vratiti priliv stranih direktnih investicija nakon završetka pandemije ili već u 2021. godini na pretkrizni nivo?Korona virus ni protekle godine nije zaustavio ni domaće, javne i privatne, ni strane investicije. Srbija je imala značajno manji procentualni pad stranih ulaganja i od regionalnog i od svetskog proseka, uspeli smo da i u godini pandemije privučemo više od 60 odsto svih stranih ulaganja na Zapadnom Balkanu, i nije nerealno očekivati da ove godine dostignemo, čak i premašimo, nivo iz 2019. Prema podacima Razvojne agencije Srbije u 2019. i 2020. zaključeno je više od 70 ugovora o investicijama koje su prošle godine realizovane, planiranom dinamikom, neke već i završene, a država pregovara o oko 50 novih investicionih projekata sa potencijalnim ulagačima – od američkih i kanadskih, preko nemačkih i kompanija iz drugih evropskih zemalja do japanskih i kineskih. I domaće kompanije, uprkos svemu što nas je zadesilo u prethodnoj godini i trenutnoj neizvesnosti, ne odustaju od investicija. U poslednjem redovnom kvartalnom istraživanju koje sprovodi Privredna komora 70 odsto ispitanika izjasnilo se da planira veći ili nepromenjen obim investicija. Srbija sve više postaje jedan od vodećih evropskih habova za visokotehnološke kompanijeKoje privredne oblasti vidite kao najatraktivnije za strane investitore?Kao industrije sa najvećim razvojnim i izvoznim potencijalom u koje ćemo usmeravati buduće investicije, vidimo prehrambenu industriju (food for future), proizvodnju tehnološki naprednih mašina i uređaja, uključujući automobilsku industriju, informacione i komunikacione tehnologije i kreativne industrije, poput filmske.Srbija sve više postaje jedan od vodećih evropskih habova za visokotehnološke kompanije. Za privlačenje visokotehnoloških kompanija koje se sve češće odlučuju da osim fabrika u Srbiji otvaraju i svoje istraživačko-razvojne centre, osim lakoće pokretanja biznisa, uređenog regulatornog okvira i strateškog opredeljenja ka razvoju i primeni veštačke inteligencije, imamo dva ključna aduta – ljude i paket poreskih podsticaja za ulaganje u istraživanje, razvoj i inovacije Projekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora. 

Srbija

Većina IT preduzetnika postali DOO zbog testa samostalnosti

Nakon sprovedene ankete utvrđeno je da je 65,78% ispitanika podstaknuto je da promeni oblik poslovanja zbog testa samostalnosti uvedenog prošle godine, saopštila je Digitalna zajednica. Zaključak ankete je da su se poreske obaveze ispitanika i pored olakšica povećale za 2,4 puta u odnosu na vreme kada su poslovali kao preduzetnici. Cilj istraživanja bio je da se vidi kako je test samostalnosti uticao na digitalne radnike koji su poslovali kao preduzetnici.Na anketu je odgovorilo 374 ispitanika koji rade u oblasti programiranja, softverskog inženjerstva, dizajna, projektnog menadžmenta, prodaje, marketinga, ljudskih resursa i administracije, edukacije, kao i u drugim delatnostima.Većina ispitanika, kako se dodaje, posluje sa inostranim klijentima, 71,4% njih, dok ostatak posluje sa domaćim klijentima, a 3,2% kombinuje domaće i strane klijente. Ispitanici su u komentarima davali do znanja da su nesigurni u sam proces kontrole testa samostalnosti. Napominju da su se većinski odlučili da promene oblik poslovanja zbpog potencijalnog rizika da ne prođu test samostalnosti. Dodaju da je to bio razlog zbog kog su preduzetničke agencije stavili u stanje mirovanja, dok ne vide šta će se desiti sa olakšicama i izmenama zakona.  Polovina ispitanika je rekla da su zaposleni ili su osnovali DOO društva, kao i da posluju sa inostranim klijentima. Nakon donošenja testa samostalnosti, 30,5% od ukupnog broja ispitanika odlučilo je da nastave da posluju kao preduzetnici.Struktura ispitanika, kako se objašnjava je sledeća:- 29,7% njih posluje kao DOO društvo;- 30,5% posluju kao preduzetnici;- 32,1% čine zaposleni kod poslodavca. Manji procenat ispitanika je kako se dodaje kombinovao zaposlenje sa preduzetništvom, dok su ostali prestali da rade.PAUŠALCI UGLAVNOM OTIŠLI U DOO NAKON TESTA SAMOSTALNOSTI  KOLIKA JE ULOGA OLAKŠICA?Digitalna zajednica napominje da je 65,78% ispitanika reklo da je promenilo svoj vid angažovanja, pa je stoga upitno koliko su olakšice za kvalifikovane novozaposlene bile podsticajne za promenu načina angažovanja. Podatak da 54,55% ispitanika ima olakšice, kako se naglašava, govori o tome da su se oni koji su imali prava na olakšice većinski upustili u promenu oblika poslovanja. Od ukupnog broja ispitanika 70,3% njih nisu registrovali DOO, dok samo 28,67% ispitanika koji su registrovali DOO društvo smatra da olakšice nisu bile podsticajne.Čak 56,68% ispitanika reklo je da im je zbog testa samostalnosti smanjen neto prihod. To kako se navodi znači da 86,17% ispitanika koji su promenili način poslovanja trenutno posluje sa većim troškovima.Ostatak ispitanika 43,32% njih je odgovorilo da test samostalnosti nije uticao na iznos prihoda, dok mnogi i nisu promenili način angažovanja, oko 34,22% ispitanika. Ostalih 9,1% povećalo je cenu rada ili su se snalazili tako što su tražili posao u firmama gde je plata veća.Budući da su se poreske obaveze ispitanika povećale 2,4 puta, 52,5% ispitanika od njih 204 koliko je uzelo olakšice smatra da bi njihova konkurentnost na svetskom tržištu bila u problemu ukoliko bi morali da posluju bez olakšica, a svega 7,8%smatra suprotno. Značajan procenat ispitanika 55,4% njih koji već koriste olakšice smatra da one treba da se produže i oni ocenjuju da je DOO prelazno rešenje.(VIDEO) KO PLAĆA POREZ AKO NE PROĐETE TEST SAMOSTALNOSTI  PREDLOZI ISPITANIKA ZA BOLJE POSLOVANJEDosta učesnika ankte kako se naglašava reklo je da bi im pomoglo rešenje takozvano "one man doo", da im se prilagodi test samostalnosti, kao i da se produže olakšice.Opravdanje za produženje olakšica za tri ili više godina ispitanici objašnjavaju mogućnosšću da s ena taj način privuku velike IT kompanije u Srbiju. Ipak, napominju i da ih treba dati onima koji do sada nisu bili u prilici da ih koriste.Oko 16,2% od ukupnog broja ispitanika koji koriste olakšice planira da nastavi poslovanje kao DOO društvo i nakon isteka olakšica. Spremnost da preuzmu rizik zbog testa samostalnosti i nakon isteka olakšica ponovo posluju kao preduzetnici pokazalo je 15,2% ispitanika, dok 22,5% kaže da još nije sigurno kako će nastaviti.Odlazak iz Srbije kao rešenje vidi 9,8% ispitanika koji koriste olakšice, ukoliko se situacija ne promeni. Iako je na početku ankete 32,09% ispitanika reklo da su zaposleni, svega 33,6 njih nakon isteka olakšica planira da nastavi tako da posluje.

Svet

SAD ukida zabranu za kinesku kompaniju Xiaomi

Vlada Sjedinjenih Američkih Država pristala je da ukine zabranu kineskoj kompaniji Xiaomi, koju je uvela administracija bivšeg predsednika Donadlda Trampa, zbog njene navodne povezanosti sa kineskom vojskom prenosi Bloombergquint.Xiaomi je zbog te zabrane odlučio potraži pravdu pred američkim sudom, pa je predao tužbu u kojoj je izjavio da njegova dva suosnivača drže 75% prava na glasanje u upravnom odboru, kao i da ne postoji nikakva povezanost vlasništva te kompnije i kineske vojske.Takođe, predstavnici kompanije su u tužbi objasnili da su tri njegova najuticajnija deoničara u stvari američki investitori.Prema pisanju Bloomberga, stranke su se dogovorile o budućem zajedničkom putu koji bi spornu parnicu rešio bez potrebe za međusobnim osporavanjem.Ostali detalji nagodbe nisu saopšteni, ali obe će stranke podneti još jedan zajednički izveštaj prije 20. maja. U martu je američki sud privremeno obustavio zabranu kako bi sprečio da kompanija trpi nepopravljivu štetu. XIAOMI ULAZI NA TRŽIŠTE ELEKTRIČNIH VOZILA Pentagon, Xiaomi i kineske vlasti za sada još nisu komentarisali razvoj događaja, ali je Xiaomi očigledno prva kineska kompanija koja je postigla pobedu protiv američke administracije.Za sada je prerano govoriti da li će SAD ukinuti zabranu kinsekoj kompaniji Huawei, jer je američki predsednik Džozef Bajden već izjavio da ona staje na snazi.Xiaomi Corporation je kineska multinacionalna kompanija koja se bavi proizvodnjom pametnih telefona, mobilnih aplikacija, računare, kućnih aparata i mnogih drugih proizvoda.

Svet

Igrica koja pomaže lekarima u borbi protiv korone

Švajcarski zdravstveni radnici koji su zauzeti borbom protiv pandemije podstiču se da se odmore uz kompjutersku igricu koja nudi ne samo skretanje pažnje već i znanje za borbu protiv kovid-19 u stvarnom životu, piše sajt The Local.Igrači „Escape Covid-19“ vođeni su kroz niz scenarija sa kojima se svakodnevno susreću zdravstveni radnici u bolnicama i ustanovama za dugotrajnu negu.Svaki izazov - od izlaska iz kuće do putovanja na posao, a posebno na poslu - usmeren je ka tome da pomogne osoblju koje radi na prvoj liniji fronta kako bi se uz promenu svog ponašanja bolje zaštitili od širenja virusa.Srpske video-igrice za godinu dana skinute 350 miliona putaDoktorka Melanie Suppan iz Univerzitetske bolnice u Ženevi pojašnjava kako igrica izgleda.Igrica počinje tako što se doktorka budi sa kašljem i groznicom.Odlučuje da se testira na kovid i sačeka rezultate pre odlaska na posao, a u igrici zbog ove dobre odluke dobija “palac gore”.Ali kada se testira negativno i počne da radi, igra se komplikuje. „Stažista vas pita u kojim situacijama treba koristiti masku N95 / FFP2 umesto standardne maske.“Suočena sa dugačkim spiskom opcija, doktorka bira nekoliko tačnih, uključujući „oživljavanje“ i „respiratornu podršku“.Ali ona takođe klikne na upotrebu nazalnih briseva i crveni koronavirus pokazuje da je pogrešila.Mladi lekari iz bolnice u Batajnici kažnjeni zbog komentara na Fejsbuku "Ideja je da ovo bude zabavno i lagano... ne moralizujuće '', rekala je Suppan za AFP, a prenosi The Local.Istraživači iz HUG-a razvili su „ozbiljnu igru“, koja je dostupna onlajn na francuskom, nemačkom, italijanskom i engleskom jeziku, kako bi pomogla zdravstvenim radnicima da usvoje najbolje prakse za izbegavanje izbijanja epidemije na poslu.Profesor Stephan Harbarth vodi jedinicu za prevenciju infekcija u bolnici i njegov tim je pomogao u pružanju protokola i proceduralne ekspertize prilikom izrade „Escape Covid-19“.„Klasična bolnička higijena i prevencija bolničkih infekcija nisu uvek najseksi teme“, rekao je.„Vidimo da je interaktivna igra, zajedno sa drugim metodama komunikacije, efikasnija kod pomaganja ljudima da promene svoje ponašanje.“Studija objavljena u Journal of Medical Internet Research ranije ovog meseca pokazala je da je igra mnogo efikasnija od redovnih informativnih priručnika u podsticanju promena ponašanja među zaposlenima.

Srbija

Na pomolu rešenje za deo Mirijevskog potoka u Beogradu

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao je da je doneo rešenje na osnovu kojeg će Opština Zvezdara moći da izradi tehničku dokumentaciju i izvede radove na uređenju Mirijevskog potoka, preneo je Beoinfo. Mirijevski potok de skoro celim svojim tokom postao stecište otpadnih voda.Radovi će se, kako se navodi obaviti od zacevljenog dela potoka u Ulici Matice srpske, uzvodno u dužini od 285 metara, do Ulice Marije Crnobori 9 u naselju Mirijevo.U ovom momentu zacevljavanje dela Mirijevskog potoka predstavlja tehničko rešenje kojim se uklanjaju neprijatni mirisi, koji su posebno izraženi tokom leta, istakao je Radojičić.  On je dodao da izradu projektno-tehničke dokumentacije obezbeđuje i finansira Opština Zvezdara, dok će izvođenje radova finansirati Grad Beograd.Realizacija projekta očekuje se, kako je precizirao, do sredine avgusta, njegova vrednost je oko 73 miliona dinara.Radove će izvoditi Javno vodoprivredno preduzeće Beogradvode, naveo je Radojičić.Nova ekonomija je već pisala o zagađenju Mirijevskog potoka blizu njegovog ušta u rukavac reke Dunav.Geolog Branislav Božović tada je oblasnio da je taj potok zapravo pretvoren u odvod otpadnih voda jer na tom području duž Mirijevskog bulevara nije izgrađena kanalizacija.