Najnovije

Srbija

Slab nadzor nad milijardama državne pomoći

Državna pomoć se u Srbiji intenzivno koristi, tokom 2019. godine je dostigla iznos od 940 miliona evra, ili 2 odsto bruto domaćeg proizvoda, zbog čega je važnmo ceo proces učiniti transparentnijim. Pored normativnih dokumenata, treba ulagati i u razvijanje kadrova koji će nadzirati i analizirati dodeljivanje državne pomoći, jer je njihov manjak prepoznat kao jedna od glavnih prepreka za unapređenje čitavog sistema, neki su od zaključaka konferencije "OKO za Državnu Pomoć"(Odgovorno, Korisno, Otvoreno).Direktor Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Nemanja Šormaz je u uvodnom izlaganju naveo da je svota novca koja koja je u proteklih deset godina izdvojena za državnu pomoć dovoljna za realizaciju svih ključnih kapitalnih projekata (puteva, obilaznica, TE "Nikola Tesla") ili za rešavanje svih aktuelnih problema u oblasti životne sredine.U periodu od 2017. do 2019. godine oko 40 odsto državne pomoći otišlo je na direktne subvencije stranim investitorima ili podršku domaćoj privredi, dodao je Šormaz.  "Primetili smo intenzivnu orijentaciju (korišćenje) državne pomoći kao razvojnog alata. U intervjuima sa predstavnicima kompanija saznali smo da one vide državnu pomoć kao kompenzaciju za nedovoljno podsticajno i uređeno poslovno okruženje, ali i kao garanciju da će država biti razvojni partner, a ne prepreka", kazao je Šormaz. Prema njegovim rečima, retko možemo znati koji su efekti državne pomoći, zato što Srbija nema definisane razvojne prioritete, sektorske strategije često nemaju kvantifikovane indikatore niti godišnje evaluacije, dok su integralni podaci dostupni tek krajem tekuće za prehodnu godinu."Ne postoji nijedno objašnjenje kome su isplaćeni regionalni podsticaji, ko su primaoci. To je pojedinačmno najznačajnija kategorija državne pomoći, od 200 do 250 miliona godišnje odlazi na nju. Ali se ta pomoć može usmeriti na sve regione, pa i na Beograd, jer ne postoji dokument koji procenjuje uticaj na (napredak) nerazvijenih regiona", rekao je direktor CEVES-a.  Radmila Mihić, vođa tima na projektu EU "Podrška Komisiji za kontrolu državne pomoći", navela je da napredak u radu Komisije za dodelu državne pomoći postoji, da je ostao da se dovrši manji deo podzakonskih akata, ali da preduslov za njenu svrsishodnost ostaje definisanje strateških ciljeva. "Važno je kako je državna pomoć definisana, kome je upućena i kojim sredstvima se isplaćuje, a da bi na to odgovorili moramo povećati kapacitet institucija, kako onih na lokalnom nivou tako i na republičkom nivou. Trteba da razbijemo mit da je državna pomoć loša ili nepoželjna, ona je izvanredni razvojni instrument, ali treba ispuniti preduslove koji podrazumevaju dobro definisane strateške planovie i ciljeve", kazala je Mihić.Ona smatra i da naglasak u tom procesu ne treba da bude na Komisiji, već na davaocima državne pomoći, pošto od njih u najvećoj meri zavisi uspeh čitavog sistema državne pomoći.Izvršna direktorka Centra za evropske politike (CEP) Ranka Miljenović navodi da je ta organizacija civilnog društva pre dve ipo godine ukazivali na probleme nezavisnosti u radu Komisije za kontrolu državne pomoći, da napredak u tom pitanju postoji, ali da ključni problemi i dalje postoje. "To pitanje se provlači od samog početka rada Komisije. (Na početku rada), svi zaposleni su pre toga radili u Ministarstvu finansija. Od 11 preporuka CEP-a i NALED-a, osam je u potpunosti prihvaćeno, pre svega u načinu izbora kadrova i finansijske odvojenosti od ministarstva, međutim i dalje ima preporuka koje nisu, koje se pre svega tiču kapacitete Komisije", dodala je Miljenović.Ona je ocenila da dobri analitičari nemaju dovoljan podsticaj da se zaposle u Komisiji, zbog čega kreiranje javno-privatnih partenrstava može doprineti daljem unapređenju sistema."U protekle dve godine Komisija nije donela nijedno reššenje o zabrani dodele državne pomoći, a prema dostupnim podacima i dalje nije donela ni odluku od povraćaja nezakonite dodele državne pomoći... Nepostojanje krovnih planskih dokumenata znači da se subvencije određuju od sektora do sektora", kazala je predstavnica CEP-a.Đorđe Krivokapić, profesor Fakulteta organizacionih nauka i suosnivač SHARE Foundation, kazao je da bi otvaranje podataka o dodeli državne pomoći nisu u interesu samo EU integracija, već pre svega prema domaćoj javnosti koja treba da bude zainteresovana za to kako se troši budžetski novac.  "Sistem (državne pomoći) ke dosta kompleksan, na nivou polaniranja i implementacije. Sređivanje i otvaranje podataka omogućilo bi da veliki broj poslova institucije distribuiraju, i na akademsku zajednicu, ciuvilni sektor, pa i poslovni sektor. To ništa ne košta, ali je na državi da to učini", smatra Krivokapić.Otvaranje podataka samo po sebi ne donosi rezultate bez institucija koja ulažu resurse i daju novo znanje i dalje dopunjuju resurse, dodao je Krivokapić. "Podaci ne moraju da se objavljuju na specijalizovanom portalu, može i periodično objavljivanje na Tviteru, ali se plašim da bi bez centralizovanog sistema to bilo nemoguće", zaključio je Krivokapić.  Konferenciju "OKO za Državnu Pomoć"(Odgovorno, Korisno, Otvoreno) organizuju Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) i Nova ekonomija, uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu i Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država.

Srbija

Sve bolji uslovi za obnovljive izvore energije u Srbiji

Srbija čak dve trećine eletkrične energije dobija iz neobnovljivih resursa tj. uglja. Jedan  od glavnih zagađivača životne sredine predstavljaju upravo termoelektrane. Na Zapadnom Balkanu je zabležena dva i po puta veća emisija sumpor-dioksida u atmosferi  nego sve ostale termoelektrane u Evropskoj Uniji. Protekla godina je u Srbiji prekretnica za obnovljive izvore energije iz više razloga, navodi se u autorskom tekstu za Klimu 101 Milice Karajović, master inženjera elektrotehnike i projekt menadžera trenutno najveće solarne elektrane u Srbiji.Ipak poslednjih godina industijski potrošači su postali svesni da količine novca date za račune električne energije mogu biti preusmerena na izgradnju solarnih elektrana za sopstvenu potrošnju. Sve veći broj odlučuje za to jer period za povraćaj investicije iznosi od 5 do 7 godina. Za ovaj potez se odlučuje najveći broj firmi koje posluju u industriji obrade različitih sirovina, a veliki su potrošači električne energije. U aprilu ove godine usvojen je Zakono o korišćenju obnovljivih izvora energije. “Nedavno je usvojena i Uredba o tzv. prozjumerima (prosumer) koja omogućava predaju proizvedene električne energije u mrežu. Kroz ovu uredbu stimulišu se građani da svoju sopstvenu potrošnju anuliraju kroz predavanje viškova proizvodnje iz svojih proizvodnih sistema u distributivnu mrežu. Dodatno, država nudi subvencije u vidu povrata 50% vrednosti investicije u slučaju ugradnje solarnih panela na krov domaćinstava, što duplo smanjuje period isplativosti. Same procedure registracije i prijave takvih sistema operateru su značajno pojednostavljene u odnosu na raniji period.”, navodi Karajović.Energetska tranzicija Srbija neće samo uticati na poboljšanje životne sredine, već i na mogućnost za otvranje novih radnih mesta. Raste potreba za povećanjem broja stručnih kadrova iz ove oblasti jer u Srbiji nema dovoljno inženjera i tehničkog osoblja koji bi podmirili potražnju na tržištu rada.

Svet

Berlin dobija prvu gradonačelnicu

Nemački socijaldemokrati (SPD) pobiedili su na regionalnim izborima za vođenje državne vlade u Berlinu, prema privremenim rezultatima u ponedjeljak. To znači da će njihova kandidatkinja Franciska Gifaj (Franziska Giffey) postati prva gradonačelnica nemačke prestonice.Giffey (43), koja je prije toga bila ministarka porodice nacionalnoj vladi kancelarke Angele Merkel, preuzet će gradonačelničku dužnost od Michaela Muellera iz SPD-a nakon što je on odlučio da se više neće kandidirati.SPD je osvojio 21,4 posto glasova, neznatno manje od 21,6 posto koliko su osvojili 2016., dok su Zeleni porasli na 18,9 posto glasova s 15,2 posto koliko su imali prije pet godina, a krajnje lijevi Linke pao je sa 15,5 na 14 posto.SPD će kako se čini nastaviti svoju trenutnu koaliciju u gradskoj vijećnici sa Zelenima i strankom Linke.Giffey, koju se nekad smatralo kandidatkinjom za vođenje SPD-a na nacionalnoj razini, u maju je odstupila s mesta ministarke nakon skandala u vezi sa plagiranjem njene doktorske disertacije.

Srbija

Radna grupa će pratiti sporazum između Srbije i kompanije UGT Renewables

Vlada Srbije donela je odluku o osnivanju Radne grupe za praćenje realizacije Sporazuma o saradnji između Srbije i američke kompanije UGT Renewables.Za predsednicu je imenovana državna sekretarka u Ministartsvu rudarstva i energetike Jovanka Atanacković. Početkom avgusta ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović potpisala je sporazum o saradnji sa američkom kompanijom "UGT rinjuabls", koja se bavi izgradnjom postrojenja u oblasti obnovljivih izvora energije. U ime UGTR sporazum je potpisao finansijski direktor Piter Gudol.Javni poziv za subvencionisanje solarnih panela otvoren do 1. oktobraEnergetska tranzicija u Srbiji: Koliko rudara će ostati bez posla i šta je alternativa?Sporazumom je, kako se navodi, predviđena saradnja u razvoju projekata solarnih elektrana i sistema za skladištenje električne energije, sa ciljem korišćenja potencijala koje Srbija ima za izgradnju energetskih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore. Zadatak radne grupe je da prati aktivnosti u cilju realizacije Sporazuma, navedeno je u odluci objavljenoj u Službenom glasniku. Radna grupa se formira na period do okončanja zadatka. 2. Zadatak Radne grupe je praćenje aktivnosti u cilju realizacije Cporazuma iz tačke 1. ove odluke.

Srbija

Komitet će sprovoditi Konvenciju za zaštitu kulturnih dobara u slučaju oružanih sukoba

Vlada Srbije donela je odluku o obrazovanju Nacionalnog komiteta za sprovođenje Кonvencije za zaštitu kulturnih dobara u slučaju oružanih sukoba za period od pet godina.Zadatak Кomiteta je da daje predloge, mišljenja i stručna obrazloženja u vezi sa merama koje je potrebno preduzeti kako bi se Кonvencija sprovela u svom pravnom i tehničkom aspektu, piše u odluci objavljenoj u Službenom glasniku. Novoobrazovani Komitet će takođe da učestvuje u promovisanju svrhe i značaja Кonvencije, da daje preporuke za koordinaciju rada na implementaciji Кonvencije u skladu sa nadležnostima različitih resora i komunicira sa svim zainteresovanim stranama. Vlada osnovala Savet koji će se baviti radom termoelektrana Komitet će i da razmatra i predlaže saradnju sa relevantnim institucijama iz inostranstva, međunarodnim organizacijama i nacionalnim radnim grupama istog ili sličnog profila,  učestvuje u izradi plana aktivnosti za sprovođenje Кonvencije tako što predlaže njegovu sadržinu. Za predsednika Komiteta je izabran v.d. pomoćnika ministra za međunarodne odnose i evropske integracije u oblasti kulture (Ministarstvo kulture i informisanja) Stanko Blagojević. Komitet izveštaj o radu podnosi Narodnoj skupštini na svakih 90 dana. Članovima Komiteta ne pripada nikakva naknada za rad. 

Srbija

BIRN: Glavni poslovni partner Gradskog zavoda registrovan u stanu zamenika direktora

Poslovni prostor firme IPK, koja je u vlasništvu  Zlatka Dukića, iznajmljen je  od  Sime Galavića, zamenika direktora Gradskog zavoda za veštačenja. Kako prenosi BIRN ništa tu ne bi bilo sporno da Gradski zavod za veštačenja i privatna firma IPK nisu partneri na tenderima na kojima zajedno, u konzorcijumu, zarađuju milione.Zamenik direktora zavoda kaže da je puka slučajnost da se ova firma javila na njegov oglas za izdavanje poslovnog prostora.“Svoj stan sam adaptirao u poslovni prostor, koji sam oglasio i na oglas se javilo više ponuđača, među kojima je bio i sadašnji zakupac”, kaže Galavić, prenosi BIRN.Dodaje da je sam tražio mišljenje svojih pravnih savetnika, nakon što je saznao da je jedan od potencijalnih zakupaca privredno društvo sa kojim Zavod sarađuje duži period.Gradski zavod za veštačenje je sarađivao na 35 od pedesetak poslova sa pomenutom firmom, koliko mu je pripalo u poslednjih 5 godina. IPK  je samo dva meseca od osnivanja u junu 2016. godine sa jednim zaposlenim bez ikakvih referenci u poslu za koji je registrovana dobila je prvi tender sa Zavodom u vrednosti od 11,6 miliona bez PDV-a. Galavić negira srodstvo sa da je u članovima porodice Slaviše Nogoštića, osnivača firme IPK, bar kad je reč o bližem srodstvu. Prema navodima BIRN-a podaci sa portala Uprave za javne nabavke pokazuju da je Gradski zavod za veštačenja na svega 15 tendera pobedio bez učešća sa IPK, od najmanje 50 koliko je ukupno dobio u periodu od polovine 2016, kada je osnovan IPK, do danas. Pritom, treba napomenuti da su ovde navedeni samo podaci koji se odnose na dobijene javne nabavke, a da je broj zaključenih ugovora u okviru tih tendera daleko veći.

Srbija

Šta nismo saznali u 2021. godini?

Autorka teksta je Kristina Kalajdžić, Partneri SrbijaPovodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, koji se 28. septembra u Srbiji obeležava 16. godinu za redom, organizacija civilnog društva Partneri Srbija podsećaju na neke od  informacija od javnog značaja za koje je javnost ostala uskraćena u 2021. godini.Informacije o radu radne grupe formirane za izradu Nacrta Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značajaSkoro pet godina traje proces izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, propisa koji omogućava medijima, organizacijama civilnog društva, istraživačima i građanima da dođu do informacija o radu institucija. Za to vreme, promenile su se dve vlade, formirane su dve radne grupe za izmenu Zakona, izrađena su tri dokumenta sa predloženim izmenama, organizovana su dva kruga javnih konsultacija.Kako u javnosti nije bilo zvaničnih informacija o radu Radne grupe koja je svoj rad započela početkom 2021. godine, organizacije civilnog društva okupljene u Koaliciju za slobodu pristupa informacijama uputile su zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) i tražile informacije o radu Radne grupe, zapisnike sa sastanaka ovog tela, analize i druge dokumente koja je, prema Zakonu o planskom sistemu RS, predlagač trebalo da izradi. MDULS je odbio da dostavi bilo koju od traženih informacija i dokumenata uz obrazloženje da tražene informacije nisu informacije od javnog značaja. Podaci u vezi sa pandemijom virusa COVID-19Iako je šira javnost pohvalila brzu reakciju države za nabavku vakcine protiv virusa COVID-19, opravdano se postavilo pitanje koliko nas vakcine i sva druga oprema nabavljena od proglašenja pandemije virusa korona, do danas, košta. Kako se navodi u jednom od tekstova CINS-a koji se bavi pitanjem nabavki povezanih sa pandemijom, hitnost i netransparentnost su dva termina koja se često povezuju sa poslovima koje država sklapa tokom pandemije korona virusa.   Još prošle godine mediji i organizacije civilnog društva pokušale su da dođu do informacije o ceni kupljenih respiratora i druge medicinkse opreme, informacijama o troškovima lečenja pacijenata zaraženih virusom, broju zaraženih i preminulih građana od posledica virusa itd.  Sa nabavkom vakcina javnost je opravdano postala zainteresovana za to koliko sve to košta građane Srbije. Nažalost, iako su različiti mediji i organizacija pokušale da do podatka dođu slanjem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaaj i kroz medijske upite, informacije su i dalje nedostupne javnosti.  Interesantno je da su nedostupni i podaci o nabavci sanitetskih vozila za kovid bolnice, prema pisanju CINS-a, Ministarstvo zdravlja je krajem prošle godine po hitnom postupku (bez postupka javne nabavke) kupilo deset sanitetskih vozila za „kovid bolnice“ u Batajnici i Kruševcu. Iako bi prema Zakonu o javnim nabavkama podaci o ceni nabavke trebalo da budu javno dostupne, Ministarstvo zdravlja ih nije objavilo, niti dostavilo informacije po upitu novinara CINS-a. Podaci o smrti advokata Vladimira CvijanaAdvokat Ivan Ninić je tokom 2021. godine uputio više zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja na adrese različitih institucija tražeći informacije o okolnostima smrti bivšeg generalnog sekretara Predsedništva Srbije za mandata Borisa Tadića, kasnije visokog funkcionera SNS-a i advokata Vladimira Cvijana, čije je telo pronađeno 5. januara 2018. godine u Dunavu. I nakon dva rešenja Poverenika, advokatu Ivanu Niniću Više javno tužilaštvo u Beogradu odbilo je zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja za uvid u spise predmeta Cvijan, čime je jasno prekršen Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a javnost ostala uskraćena za informacije. Šta kaže statistika Poverenika?Prema izveštaju Poverenika za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u 2020. godini 281 put državni organi nisu postupili po rešenju Poverenika u kojem je ova institucija naložila dostavljanje traženih informacija. To znači da su 281 put tražioci ostali uskraćeni za informacije, čak i nakon što su izjavili žalbu Povereniku. Prema statistici Poverenika, najveći broj ovih slučajeva odnosi se na nepostupanje organa i organizacija u lokalnim samoupravama, čak 110 postupaka, a iza njih su javna preduzeća (44 rešenja), koja se uvek nalaze visoko na listi organa javne vlasti koji krše Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Njih prate ministarstva, protiv kojih je Poverenik doneo 40 rešenja u 2020. godini. Informacije koje nisu dostavljene ni nakon rešenja Poverenika odnose se najviše na javne nabavke i potrošnju budžetskih sredstava organa javne vlasti, informacije u vezi sa različitim aktivnostima organa javne vlasti usmerenim na borbu protiv pandemije virusa korona, sredstva utrošena u svrhe promocije i marketinga, podelu sredstava na konkursima za finansiranje medija, itd. Ono što posebno zabrinjava jeste da su tražioci informacija u velikom broju slučajeva bili novinari, oni čiji je posao da nas istinito i pravovremeno obaveštavaju.  

Svet

Crna Gora: Prihodi od turizma 700 miliona evra

Crna Gora je do kraja septembra ostvarila prihode od turizma u iznosu od 700 miliona evra, prenose podgoričke Vijesti. Ministarstvo ekonomskog razvoja saopštilo je da je to i bila suma koja je u martu planirana za ovu godinu."Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da smo, u odnosu na sve informacije koje imamo i kojima raspolažemo, 700 miliona eura ostvarili u prva tri kvartala, odnosno do kraja septembra", kaže ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović.On je podsetio da su prihodi od turizma u 2019. godini, koja je bila rekordna, iznosili 1,1 milijardu evra, oko 400 miliona više nego ove godine."Zvanični podaci Centralne banke (CBCG) govore da su prihodi od turizma prošle godine bili svega 144 miliona evra. To znači da su prihodi od turizma u prošloj godini pali 87 odsto u odnosu na 2019. godinu", precizirao je Milatović.On je saopštio da je, prema podacima Nacionalne turističke organizacije (NTO), prosečna sedmična popunjenost od 1. maja do 31. avgusta ove godine, odnosno tokom četiri meseca glavne sezone, bila čak sedam puta veća u odnosu na 2020. godinu i na nivou od skoro 80 odsto iz istog perioda 2019. godine."U julu i avgustu, odnosno u špicu, ovo je došlo čak do nivoa od 85 odsto onoga što smo imali u 2019. godini i čak osam puta je bilo više u odnosu na prošlu godinu", precizirao je Milatović.Crna Gora od petka uvodi nove mere i digitalne kovid potvrdeJavni dug Crne Gore 2021. godine dostiže četiri milijarde evraCrna Gora osniva novu avio-kompaniju "To Montenegro" Prema podacima granične policije, u Crnu Goru je od početka maja do kraja avgusta ušlo 2,3 miliona stranaca.Crna Gora je ove godine pokrenula i novu nacionalnu avio-kompaniju, Air Montenegro, koja je u ostvarila više od 800 letova i prevezla više od 60 hiljada putnika.Izvršni direktor Air Montenegra, Predrag Todorović, rekao je da se letnja sezona privodi kraju i da su u toj kompaniji zadovoljni postignutim rezultatima."Prva stvar je sama činjenica da je kompanija uopšte postojala ovoga leta. Nije bilo izvjesno da li ćemo imati operativnu državnu avio-kompaniju ovoga leta. Uspeli smo da ona bude funkcionalna pre letnje sezone i to je jedna stvar na koju treba da budemo ponosni", rekao je Todorović.On je rekao da su ostvareni i dobri rezultati, jer je kompanija već odradila oko 900 letova i prevezla preko 70 hiljada putnika."Ono što je takođe bitno je da je kompanija od samog starta postavljena na zdravim osnovama i nadamo se da će to biti dobra baza da njen razvoj u narednim godinama", naveo je Todorović.

Srbija

Za javna preduzeća važnije da obezbede usluge nego profit

O javnim preduzećima ne treba diskutovati samo na temu finansijskih performansi, dobiti ili subvencija, već pažnju treba obratiti da li ispunjavaju svoju osnovnu funkciju. Legitimno je da JP posluje sa gubitkom, nije njihov najveći greh ako ne donose profit, već ako ne obezbede usluge građanima, ocenio je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.On je na skupu "Ima li direktora u javnim preduzećima", koji je organizovala Biznis Info Group, naveo da upravo treba izveštavati o javnom interesu, proverqavati i pratiti da li JP ispunjavaju ili nedovoljno ispunjavaju svoju funkciju.Nenadić je dodao da propisi obavezuju javna preduzeća da dostavljaju informacije javnosti na upit, ali da je, barem za sada, nedovoljno definisana njihova obaveza da redovno, bez pritiska javnosti, objavljuju rezultate svog poslovanja. Redovan problem u njihovom radu predstavljaju i hroničan problem "v.d. stanja", velikog broja direktora koji nemaju status stalnog zaposlenja, a koji ostaju vršioci dužnosti i nakon zakonskog roka, zbog čega se njihove odluke potencijalno mogu i osporavati.  "Mi sada imamo problem ne samo njihovog v.d. stanja, već i nezakonitog rada. To je verovatno najveći fiskalni rizik koji imamo kada je reč o javnim preduzećima, jer svaki ugovor koji su ti vršioci dužnosti potpisali može se oboriti, a i naša sudska praksa ide u tom pravcu... Veliki broj preduzeća nema ni sajt, a troškovi promotivnih aktivnosti su netranparentni. Ponašaju se kao država za sebe", kazao je Nenadić.Član Fiskalnog saveta Srbije Bojan Dimitrijević smatra da za kvalitet upravljanja nije važan oblik svojine, već način upravljanja kao drugi faktor koji poslovanje čini efikasnim ili neefikasnim. On dodaje da Fiskalni savet to napominje u skoro svakoj svojoj oceni, a da se slično prepoznaje u skoro svakoj fiskalnoj strategiji. Ocenio je i da, u slučaju javnih preduzeća, v.d. status nije presudan za rezultate poslovanja."Ukoliko imate neefikasno upravljanje automatski ćete imati lošije poslovne rezultate i neće postizati ciljeve koji su propisani... Manji gubitak bi manje opterećivao fiskalne rashode. U nalazu istraživanje MMF-a za JP u Srbiji, konstatovano je da najveći negativan uticaj imaju politika subvencija, prihoda i rashoda kodf javnih preduzeća, a manje interna organizacija i (poslovodstvo)", rekao je Dimitrijević.Stručnjak Svetske banke Duško Vasiljević naglašava da Srbija ima relativno dobre propise u ovoj oblasti, ali da se oni često ne primenjuju, jer za to ne postoji "politička volja". On je naveo da u Srbiji trenutno ima oko 250 državnih i javnih preduzeća, od kojih samo 50 direktno izveštavaju Ministarstvo privrede zbog obavljanja delatnosti od javnog intresa, i ocenio da treba razmisliti o povlačenju države iz vlasništva preduzeća koja nisu od strateškog interesa."(Država) je najavila povlačenje iz 26 preduzeća, ali tako što će se prve godine rešiti šest, pa narednih još 20. Možda je taj plan trebao da bude ambiciozniji... Da ne spominje i problem što nadzorne odbore i direktore imenuje Vlada Srbije", kazao je Vasiljević.Predstavnica Projekta reforme lokalnih finansija u Srbiji Ana Jolović navela je da se potencijalni kandidati za direktore javnih preduzeća na lokalnom nivou suočavaju sa dodatnim poteškoćama, a da su lokalne samouprave i JP veoma različite u znanju i kapacitetima za rešavanje problema."Imate situacije kada biste da javno komunalno preduzeće u isto vreme ima neekonomsku cenu vode, da ne angažuje izvršitelje da naplati zaostale dugove, da izgradi još 50 kilometara vodovoda, da ne traži subvenciju, i da zaposli još 20 ljudi. Ne postoji normalan čovek koji bi se javio na takav konkurs", rekla je Jolović.

Srbija

Kako kontrolisati državnu pomoć i kako privući inovativne investitore

Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) i Nova ekonomija, uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu i Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država, organizuju konferenciju "OKO za Državnu Pomoć"(Odgovorno, Korisno, Otvoreno) u ponedeljak, 27. septembra 2021, u 9h.  Događaj se organizuje u hibridnom formatu, bez publike.Konferenciju je moguće pratiti uživo putem strima na YT strani https://www.youtube.com/watch?v=xeocPBBPxgk ili preko Zum platforme: https://us06web.zoom.us/j/82175947131Cilj konferencije je predstavljanje i diskusija predloga za unapređenje mehanizama za kontrolu i evaluaciju državne pomoći, sa fokusom na kvalitet i uticaj državne pomoći.Prvi panel posvećen je upravljanju državnom pomoći u Srbiji, dok će u drugom panelu pažnja biti usmerena na diskusiju o daljem razvoju državne pomoći.I PanelModerator: Marijana Radovanović, CEVESPanelisti:*          Milun Trivunac, savetnik direktora, Privredna Komora Srbije*          Radmila Mihić, vođa tima na projektu EU "Podrška Komisiji zakontrolu državne pomoći"*          Đorđe Krivokapić, profesor, Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, suosnivač Share Foundation*          Ranka Miljenović, izvršna direktorka, Centar za evropske politikeII PanelModerator: Ivana Pavlović, Nova ekonomijaPanelisti:*          Radoš Gazdić, direktor, Razvojna agencija Srbije*          dr Nebojša Savić, profesor, FEFA Fakultet UniverzitetMetropolitan*          Uroš Delević, profesor, Univerzitetski koledž London, UniverzitetGrinič*          Saša Ćoringa, generalni direktor, Continental Automotive Srbija

Srbija saobraćaj

Subvencije za aerodrome dodeljivaće se po „kratkom postupku“?

Država bi uskoro mogla da dodeljuje subvencije za aerodrome, pristaništa, komunalne usluge, telekomunikacije, elektrodistrubuciju i slične usluge bez dosadašnje procedure koja podrazumeva saglasnost Republičke komisije za kontrolu državne pomoći. Aerodromi koji godišnje imaju manje od 200.000 putnika, kao i pristaništa sa manje od 300.000 putnika, moći će da dobijaju državnu pomoć bez potrebne saglasnosti republičke Komisije, što je do sada bila praksa, navodi se u Nacrtu uredbe koje se nalaze u procesu javnih konsultacija.Broj putnika treba da bude prosečno manji od ovog broja dve godine pre nego što se aerodromu ili pristaništu dodeli državna pomoć.Aerodrom "Konstantin Veliki" u Nišu u toku 2020. godine je imao oko 154.000 putnika, a 2019. 422.000 putnika.Aerodrom "Morava" u Kraljevu otvoren je 2019. godine, ali je već 2020. njegov rad suspenvodan usled pandemije. Prvi komercijalni letovi uspostavljeni su u julu ove godine, kada je poleteo prvi avion iz Kraljeva ka Solunu.Ovom uredbom, država će subvenije moći da daje bez saglasnoti Komisije i svim preduzećima koje obavljaju usluge od opšteg ekonomskog interesa sve dok iznos državne pomoći ne prelazi 15 miliona evra godišnje.Izuzetak su jedino firme iz sektora saobraćaja i saobraćajne infrastrukture.Država najavila subvencije za ugradnju solarnih panela Takođe, uvek usklađena državna pomoć, odnosno ona za koju nije potrebno prijavljivanje Komisiji, trebalo bi da postane i svaka subvencija namenjena za usluge obavezne zdravstvene i socijalne zaštite, kao i za prateće aktivnosti (npr. kod istraživanja), piše u nacrtu uredbe.Država može da u navedenim slučajevima dodeljuje državnu pomoć bez saglasnosti Komisije na period do deset godina.Šta je usluga od opšteg ekonomskog interesa?U nacrtu uredbe se objašnjava da je usluga od opšteg ekonomskog interesa delatnost koja "u redovnim tržišnim uslovima ne može da se pruži u nephodnom obimu, kvalitetu ili kontinuitetu koji zadovoljava opšti društveni interes, bez učešća države".Dodaje se da ova usluga može da se odnosi i na posao koji je poveren javnim preduzećima.Uslugu od opšteg ekonomskog interesa definiše i Zakon o zaštiti potrošača.Usluge od opšteg društvenog interesa su pre svega elektronsko komunikacione usluge, distribucija i javno snabdevanje električnom energijom, gasom i toplotnom energijom, kao snabdevanje pijaćom vodom. RTV-u 25 miliona dinara državne pomoći za digitalizaciju Takođe, pod ove usluge spadaju i odvodnjavanje i prečišćavanje atmosferskih i otpadnih voda, prevoz putnika u javnom prevozu, poštanske usluge, održavanje čistoće, odlaganje komunalnog otpada, upravljanje i održavanje groblja i slično.Subvencije za aerodrome sa manje transparetnostiInstitucija koja bude davala državnu pomoć je obavezna da na svojoj internet stranici ili na drugi transparentan način objavljuje podatke informacije o poverenoj usluzi.U slučaju aerodroma, pristaništa, zdravstvene i socijalne zaštite, kao i naknade do 15 miliona evra godišnje, institucije će morati da objavljuju samo sadžaj akta o poveravanju i informacije o godišnjem iznosu naknade, dok neće biti obaveze da se objavljuju obrazloženja, sadržaje javnih konsultacija i dr.Institut iz Banja Luke projektuje Aerodrom Trebinje Republička komisija je na svom sajtu objavila obaveštenje da će komentare i predloge u vezi sa nacrt nove Uredbe uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći u obliku naknade za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa primati do 26. septembra 2021. godine isključivo putem onlajn pošte.

Srbija

Kineska centralna banka: Sve aktivnosti vezane za kriptovalute su ilegalne

Kineska centralna banka ocenila je da su sve digitalne valute ilegalne i najavila suzbiijanje tog tržište, prenosi CNBC.U odeljku za pitanja i odgovore na svom sajtu, Kineska centralna banka poručila je da su striktno zabranjene sve usluge vezane za virtuelne valute koje nude trgovanje, izdavanja tokena, uparivanje naloga. Ilegalnim se smatraju su i platforme za trgovanje kriptovalutama iz inostranstva koje nude usluge državljanima Kine, navedeno je iz Kineske banke, prenosi CNBC.  Dodaje se da će osobe koje su zaposlene na stranim kripto berzama takođe biti istražene.  Banka je navela i da je unapredila svoj sistem kako bi pojačala praćenje transakcija u kriptovalutama i iskorenila špekulativna ulaganja."Finansijske institucije i nebankarske platne institucije ne mogu nuditi usluge vezane za aktivnosti sa virtuelnim valutama", navedeno je iz banke. Ovo nije prvi put da je Kina zaoštrila svoj stav u vezi kriptovaluta. Ranije ove godine Peking je najavio kažnjavanje rudarenja kriptovaluta što je dovelo do snažnog pada procesorske moći bitkoin mreže jer je dosta "rudara" isključilo opremo i otišlo oflajn. 

Svet

BMW: Električnim automobilima je dovoljan domet od 600 kilometara

Prema mišljenju stručnjaka nemačke kompanije BMW električnim automobilima nije neophodna autonomija u vožnji od 1.000 kiliometara, piše portal Whichcar. Iako je ta kilometraža koju kao cilj postavljaju njegovi konkurenti, BMW naglašava da je daleko važnije izgraditi solidnu infrastrukturu za punjenje električnih automobila.U vreme kada se proizvođači nadmeću ko će da ponudi vozilo sa većom autonomijom kretanja, BMW će po svemu sudeći krenuti u potpuno drugom pravcu.Dejvid Ferafino, menadžer u toj nemačkoj kompaniji koji je zadužen za projekat u vezi sa modelom i4, dao je nove informacije o planovima u vezi sa električnim vozilima. Naglasio je da je njihov cilj domet električnih vozila od 600 kilometara, kao i 100 kilometara za električni pogon hibridnih vozila.Proizvodnja električnih automobila i dalje najskuplja u EvropiTesla: Prošle godine prodato pola miliona električnih automobilaTrka u proizvodnji električnih automobila: Šta "Folksvagen" uči od "Tesle"? "U Evropi već sada ima dovoljno punjača da se može preći put od Norveške do Italije, to je već sada veoma zadovoljavajuće", navodi predstavnik BMW-a.Ipak, iskustvo u vezi sa električnim automobilima govori o nekim drugačijim utiscima. Tako je novinar nemačkog Špigla sa Poršeovim električnim modelom Taycan put od Minhena do Zagreba koji je dugačak 550 kilometara prešao za celih devet sati.Iako se BMW već odlučio za domet električnih vozila od 600 kilometara, on ga još nije dostigao. Takođe, nijedan serijski električni automobil te marke automobila nije u stanju da pređe toliko kilometara sa punom baterijom.

Svet

Emmezeta ima novog vlasnika

Poljska kompanija Merkury Market dovršava preuzimanje šesnaest trgovačkih centara Emmezete u Hrvatskoj i Srbiji od kompanije LCN Capital Partners, prenosi Jutarnji list. Transakcija je prema pisanju nedeljnika Lider vredna oko 120 miliona evra.Informaciju o preuzimanju Emmezete potvrdio je i Slobodan Školnik, predsednik kompanije Emmezeta Balkans.Merkury Market, jedan od najvećih trgovaca nameštajem, pokućstvom i građevinskim materijalom u srednjoj Evropi, a u februaru prošle godine osnovao je svoju kompaniju u Hrvatskoj LCN EMZ Adria, čiji je direktor Andrzej Sitarz, koji je član Uprave Flibe DOO firme koja, zapravo, predstavlja Emmezetu.Sitarz i Školnik upravljaju i kompanijom Emmezeta u Srbiji koja u svom sastavu ima pet robnih kuća.Kao osnivač Flibe i Emmezete Srbija u pripadajućim registrima još se navodi francuska Conforama u sastavu Steinhoff Grupe. Međutim, prema navodima Lidera, Merkury Market kupuje Emmezetu od LCN Capital Partnersa.Fliba, koja upravlja sa 11 trgovačkih centara Emmezete, ostvarila je u prošloj godini oko 870 miliona kuna prihoda (116,02 miliona evra, ima 670 zaposlenih, a u poslednje je tri godine ostvarila ukupno 53 miliona kuna dobiti (7,4 miliona evra).Uprava Vojvodinaputa prihvatila ponudu za preuzimanjeMK Group završila preuzimanje Victoria GroupAxel Springer odlazi iz SrbijeEmmezeta Srbija ostvarila je u 2019. godini prihod od 29 miliona evra.Merkury Market koji preuzima Emmezetu osnovan je 1991. i iz matične Poljske prvo se proširio na Slovačku, a regionalnu ekspanziju pojačao je 2015. kupovinom 18 trgovačkih centara Baumaxa u Češkoj.  Sada će se jednim potezom proširiti i na Hrvatsku i Srbiju.Vlasnika Merkury Marketa Jana Papierza magazin Forbs redovno svrstava među 100 najbogatijih Poljaka, navodeći kako je rieč milijarderu koji je 1991. počeo biznis u rodnom Krosnom gde je otvorio skladište građevinskog materijala. Trenutno samo u Poljskoj raspolaže sa 20 trgovačkih centara.Kada je preuzeo Baumaxove prodavnice u Češkoj, Merkury ih je preimenovao. Sada će biti zanimljivo da li će i Emmezeta doživeti sličnu sudbinu ili će nastaviti da posluje pod sadašnjim imenom.U Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj Merkury Market na svojim policama plasira oko 55.000 proizvoda iz matične države, Nemačke, Španije i Italije. U svakom slučaju, Papierz se dosad pokazao uspješnim u preuzimanju biznisa u srednjoj Europi.

Svet

Koja zemlja Evropske unije ima najviše automobila?

Najviše putničkih automobila na 1000 stanovnika, među zemljama članicama Evropske unije, ima Luksemburg.  U 2019. godini je zabeležen 681 automobil na 1000 stanovnika u toj državi, podaci su Eurostata.U poslednjih 30 godina, Luksemburg je zabeležio najveću stopu motorizacije među članicama Evropske unije.  Postoji mogućnost da su tome doprineli prekogramočni radnici (koji nisu državljani Luksemburga),a koji koriste automobile kompanija koje su registrovani u toj  zemlji.Stopa motorizacije je broj putničkih automobila na 1000 stanovnika. Na drugom mestu je Italija sa 663 automobila na hiljadu stanovnika, na trećem Kipar sa 645 automobila na 1000 stanovnika. Slede Finska i Poljska, obe sa 642 automobila. Najniža "stopa motorizacije" je u Rumuniji gde je na 1000 stanovnika 357 automobila, zatim u Letoniji gde je 381 putnički automobila na 1000 stanovnika  i Mašarskoj 390.EU: Od 2022. godine "crne kutije" obavezne i u automobilima Najviše automobila ima Nemačka Najviše registrovanih putničkih automobila u 2019. godini bilo je u Nemačkoj, skoro 48 miliona. Druga je Italija gde je bilo 40 miliona registrovanih automobila, pa Francuska sa 32 miliona. Između 2015. i 2019. godine, najveći porast u broju registrovanih automobila je zabeležen u Rumuniji, za 34 odsto. Porast registrovanih automobila je zabeležen i u Litvaniji (20 odsto), kao i u Mađarskoj (19 odsto), Slovačkoj i Poljskoj (18 odsto). Bugarska je jedina zemlja u kojoj je zabeležen pad u broju registrovanih automobila, za 11 odsto. Mali parking, a veliki problem U 2019. godini neke zemlje EU prijavile su veliki udeo "starih" putničkih automobila, 20 godina ili starije. Tako je u Poljskoj 37,9 odsto "starih" automobila.Estonija ima  31,5 odsto starih automobila, Finska 26,9 odsto i Litvanija 22,6 odsto. Sa druge strane najveći udeo novih autmobila imaju Irska (28,8 odsto), Luksemburg (23,7 odsto), Belgija (22,9 odsto) i Danska (22,6 odsto). 

Srbija

Advokati najavili jednodnevni protest

Advokati najavili jednodnevni protest Advokatska komora Srbije (AKS)  najavila je u saopštenju petak 24. septembra  jednodnevnu obustavu rada svih advokata, povodom objavljenih pravnih stavova Vrhovnog kasacionog suda u vezi troškova obrade kredita i osiguranja. “Advokatska komora Srbije upozorava da doneti pravni stavovi predstavljaju poslednji u nizu pokušaja da se u pravni sistem Republike Srbije uvedu rešenja koja pogoduju bankarskom sektoru, a na štetu građana.”, navodi se u saopštenju.U dopuni zakona o ugovoranju troškova kredita se navodi da banke neće morati da dokazuju strukturu troškova, što će staviti ostale privredne subjekte u nezavidan položaj.Vrhovni kasacioni sud je 16. septrembra je, pored sporne dopune zakona, usvojio  i Pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja premija osiguranja.Predstavnici advokata smatraju  da je  Republika Srbija, ovakvim postupkom, stala na stranu ekonomskih interesa poslovno-bankarskih centara moći. Takođe izražavaju i sumnju u nezavisno postupanje Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju.