Predstavnici Koalicije za slobodu medija, koja se sastoji od Asocijacije medija, Asocijacije onlajn medija (AOM), Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NU...
Tviter je ažurirao svoju aplikaciju za ajfon mobilne telefone i dodao joj novu opciju koja će omogućiti praćenje korisnika i dostavu oglasa, prenosi portal The Verdge.Nova Eplova mogućnost pod nazivom App Tracking Transparency, koja je puštena u rad zajedno sa njegovom verzijom iOS-a 14.5 pre nekoliko nedelja, izazvala je brojne kontroverze i negodovanje nekih kompanija poput Fejsbuka. One su kritikovale Epl zbog toga što je otežao dostavu relevantnih oglasa svojim korisnicima, dok Tviter je tviter odabrao drugi pristup na koje bi mogle da se ugledaju druge kompanije.U novoj verziji Tviterove aplikacije za ajfon telefone od korisnika se traži pristanak za praćenje uvidom u druge aplikacije i veb stranice kako bi mogli da im se isThe poruče ciljani oglasi.Pristanak na tu opciju kako se napominje moguće je uvek promeniti u postavkama za podešavanje uređaja.EPL POKREĆE PROIZVODNJU POTPUNO NOVOG UREĐAJA U VIJETNAMU Za razliku od Fejsbuka, koji je krenuo puno agresivnijim pristupom, upozoravanjem korisnika da u slučaju nepristanka na praćenje više neće moći koristiti njegovu aplikaciju, Tviter praćenje ističe samo kao opciju.To znači da će aplikacija moći i dalje radi, u slučaju da korisnik ne pristane da njegovi podaci završe u rukama trećih kompanija koje će mu slati ciljane oglase.Fejsbuk je upozorio Epl da bi mogao da mu naplaćuje pristip svojim aplikacijama u koje spada i ona koja se koristi za pristup Instagramu.
Zbog dugotrajnog radnog vremena tokom 2016. godine umrlo je 745 hiljada ljudi, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Najviše ljudi koji su radili prekovremeno umrlo je od moždanog udara i srčanih bolesti.Izveštaj SZO je otkrio da su ljudi koji žive u jugoistočnoj Aziji i u zapadnom regionu pacifika bili najviše pogođeni prekovremenim radom, a taj trend može da bude pogoršan zbog pandemije korona virusa.Istraživanje je pokazalo da je rad od 55 ili više sati nedeljno povezan sa 35% većim rizikom od moždanog udara kao i sa 17% većim rizikom umiranja od srčanih bolesti. Kako se napominje, daleko su boljeg zdravlja ljudi koji rade od 35 do 40 sati nedeljno.Studija je sprovedena zajedno sa Međunarodnom organizacijom rada (ILO), a pokazala je i da su skoro tri četvrtine ljudi koji su umrli zbog dugotrajnog radnog vremena bili muškarci srednjih godina kao i stariji.Većina smrtnih slučajeva zabeležena je kod ljudi starih između 60 i 79 godina, koji su radili više od 55 sati nedeljno, kada su imali između 45 i 74 godine.Broj ljudi koji dugo rade se povećava, a procenjuje se da trenutno prekomerno radi 9% svetskog stanovništva, dodaje se u saopštenju.RAD OD KUĆE - PRIVILEGIJA ILI KAZNA? Iako studija nije pokrila period pandemije, zvaničnici SZO rekli su da je zdravstvena kriza promenila način rada jer je u porastu radn na daljinu i usporavanje svetske privrede. Procenjuje se da je upravo to povećalo rizike na koje utiče dugotrajno radno vreme.U izveštaju se navodi da je dugo radno vreme odgovorno za otprilike trećinu svih bolesti povezanih sa radom, što ga čini najvećim opterećenjem profesionalnih bolesti.Iz SZO-a poručuju da je pandemija koronavirusa dodatno promenila način rada ljudi i sugerišu da poslodavci sada moraju da uzmu u obzir prilikom procene eventualnih rizika po zdravlje zaposlenih.PANDEMIJSKE NEVOLJE RADNIKA: SKUPOCENE MASKE I "DRAGOCENI" DRŽAVNI MINIMALAC
Organizatori Svetskog ekonomskog foruma saopštili su danas da otkazuju letnju verziju svog godišnjeg sastanka, koji je trebao da se održe u Singapuru, usled pojave indijskog soja koronavirusa u toj azijskoj državi, prenosi CNBC."Nesigurni izgledi za putovanja, različite brzine uvođenja vakcinacije i nesigurnost oko novih varijanti (koronavirusa) realizaciju globalnog sastanka privrednika, vlada i civilnog društva iz celog sveta je nemoguć u obimu koji je planiran", navodi se u saopštenju organizacije.Događaj, koji okuplja političare i poslovne lidere iz celog sveta, već je dva puta odložen, a poslednji put je iz švajcarskog Davosa, gde se održava, u Singapur. Letnji događaj bio je planiran za sredinu avgusta.Svetski ekonomski forum će se onda održati u prvoj polovini 2022. godine, a konačna lokacija i datum biće utvrđeni kasnije tokom godine. Broj novozaraženih koronavirusom u Singapuru je u porastu proteklih dana, a tamošnje ministarstvo zdravlja reklo je da je potvrdilo dodatnih 21 lokalno prenetih infekcija, od kojih 11 nije povezano sa prethodnim slučajevima.Time je ukupan broj slučajeva COVID-19 u Singapuru premašio 61.600, dok je broj smrtnih slučajeva trenutno 31.
Kompanija Telekom Srbija pokreće peti ciklus projekta „Stvaramo znanje“ u okviru kojeg, online glasanjem, građani odlučuju o tome koje osnovne škole u Srbiji će dobiti nove informatičke kabinete. Kroz ovu, već tradicionalnu akciju, Telekom Srbija svake godine u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja oprema po 20 osnovnih škola širom naše zemlje, a na kraju novog ciklusa broj škola koje su dobile kompjutersku opremu i savremene kabinete za informatiku će porasti na 100. Glasanje se sprovodi na zvaničnoj Facebook stranici mts Tvoj svet, na sledećem linku, gde građani od 17. do 26. maja u 12h mogu da glasaju za škole i pomognu izboru 20, od 40 škola koliko ih je i ove godine predložilo Ministarstvo. Škole su podeljene u četiri geografske oblasti, pa će po pet škola iz svake oblasti sa najvećim brojem glasova dobiti vrednu donaciju Telekoma Srbija, kako bi osnovci u svim krajevima Srbije podjednako imali pristup novoj računarskoj opremi i savremenom načinu izvođenja nastave. Mogućnost da učestvuju u glasanju imaju svi korisnici društvene mreže Facebook, sa boravištem u Republici Srbiji, koji su lajkovali Facebook stranicu mts-a. Svaki korisnik dnevno može da glasa za po jednu školu iz svake geografske oblasti, odnosno da dodeli ukupno četiri svoja glasa. Nakon isteka perioda od 24 sata, korisnik ima pravo da ponovo pristupi aplikaciji i glasa. Kako bi se đacima širom Srbije obezbedili savremeni uslovi za rad i digitalna pismenost podigla na još viši nivo, Telekom Srbija strateški ulaže značajna sredstva i radi na poboljšanju okruženja u kojem uče i stasavaju mladi, istovremeno nastojeći da motiviše građane da se aktivno uključe i sami budu pokretači pozitivnih promena u svom okruženju. Upravo je to smisao krovnog projekta „Pokrećemo pokretače“, u okviru kog se realizuje i projekat „Stvaramo znanje“ kojim kompanija radi na osnaživanju institucija i pojedinaca sa ciljem stvaranja boljeg društva za sve njegove članove.
Novčane nagrade i programersko onlajn takmičenje, Hakaton održaće se u četvrtak 27. maja, saopštili su zajednica preduzetnika Impact Hub Belgrade i američko-srpska podkast platforma Sounder.fm. Tema takmičenja, kako se naglašava, biće audio-tehnologija, a ukupan nagradni je 10 hiljada evra.Hakaton se održava u okviru Letnjeg Demo Dana, a ceo proces nadgledaće stručnjaci, koji će i birati pobednika.Pred učesnike će biti postavljen izazov, na temu audio tehničkih rešenja, nakon čega će imati četiri sata da osmisle ideju, koja ne mora da bude razrađena u celosti. Najbolje tri ideje biće novčano nagrađene, u iznosu od pet, tri i dve hiljade evra evra, a učesnici mogu da budu pojedinci ili timovi sa dva do četiri člana.Sounder.fm je brzo rastuća američko-srpska podcast platforma, osnovana od strane bivših zaposlenih u kompanijama Google i Spotify.ŠVAJCARSKA KOMPANIJA PODSTIČE ŽENE U SRBIJI DA SE BAVE PROGRAMIRANJEM Članovi njihovog tima, kako se objašnjava, koji su dokazani eksperti u tom polju, biće na raspolaganju za svaku pomoć i konsultacije svima koji budu učestvovali i poručuju da će rado podeliti svoje znanje i iskustvo.Impact Hub Belgrade pozvao je sve zainteresoavane i na ostatak programa tokom Demo dana, koji će i ovog puta okupiti veliki broj investitora i startapa iz celog regiona, ali i lidere svetskih kompanija. Prijave za hakaton i Demo dan obavljaće se do 25. maja, a sve ddoatne informacije dostupne su na sledećem LINKU.Napominje se da ne postoje ograničenja u vezi sa pitanjem nivoa ekspertize, pa je ovaj događaj odličan povod za takozvani "tim building", ali i povezivanje sa ljubiteljima audio-tehnologije, ili početak neke lepe saradnje.STARTAPI MOGU DA RAČUNAJU NA EVROPSKI FOND ZA INOVATIVNA PREDUZEĆA
Ključni faktor u poslovanju globalnih kompanija predstavlja način na koji one upravljaju trenutnom ekološkom i klimatskom krizom u svetu, saopštila je konsultantska kompanija Verisk Maplecroft koja se bavi procenama poslovnih rizika. Odnos prema živtonsoj sredini je, kako se napominje, zapravo glavni pokazatelji njihove poslovne otpornosti.Kako se napominje očekuje se da će rešavanje krize izazvane klimatskim promenama mnoge kopmanije pogoditi na više načina i pored toga što su mnoge od njih već počele da razmišljaju o ekološki problemima.Jedan od razloga za to je činjenica da države donose oštrije propise i zakone o zaštiti životne sredine, dok sa druge strane u mnogim društvima zbog klimatskih promena dolazi do socijalnih nemira, ekonomske i političke nestabilnosti.Jedno od aktuelnih pitanje je, kako se naglašava, koliko će kompanije biti u stanju da brzo sprovedu svoju ekološku tranziciju. Ključne stvari odnose se na kvalitet vazduha, dostupnost zdrave vode, kao i opasnost od prirodnih nepogoda. Sa klimatskim promenama ti problemi postaju sve veći, naročito u gradovima koji se nalaze u Aziji.Različiti oblici rizika na različitim kontinentima pa čak i u nekim zemljama, kako se naglašava pokazuju koliko je važno da se detaljni podaci o životnoj sredini uzmu u obzir prilikom odlučivanja o investicijama i politici poslovanja.Trenutna 2021. godina bi zbog toga bi kako se naglašava mogla da bude odlučujuća za prelazak na poslovnu politiku koja će emisiju ugljen-dioksida (CO2) smanjiti na nulu. Pitanja u vezi sa tim postaju važna i zbog toga što ove godine Ujedinjene nacije organizuju globalnu konferenciju o klimatskim promenama.U BEOGRADU ODRŽAN PROTEST EKOLOŠKI USTANAK Zemlje članice organizacije G20, koje proizvode 80% ugljendioksida i ne trude se da ispune ciljeve Pariskog sporazuma koji je sklopljen sa ciljem da se smanje klimatske promene. Ipak u nekim zemljama ubrzano se donose odluke čiji je cilj da zaštite životnu sredinu.Države sa druge strane nalaze u situaciji koja predstavlja priliku da tokom pregovora o pomoći kompanijama poguraju ograničenja koja će ih primorati da pređu na način rada koji će biti karbonski neutračlan.Očekuje se da će propisima o zaštiti životne najviše biti pogođene poljoprivreda, prerađivačka industrija, kao i sve druge industrije koje posluju na "otvorenom"."EKOLOGIJA JESTE POLITIČKO PITANJE, OD TOGA NE TREBA BEŽATI" Takođe na meti sudskih sporova su saobraćaj, rudarstvo i poljoprivreda, dok nove tvrdnje o ljudskim pravima i zdravlju primoravaju korporacije bez zdrave politike i jasnog shvatanja budućih rizika u odbrani.Kompanije su sve više izložene riziku da ugroze svoju reputaciju jer ljudi postaju sve više ekološki osvešćeni i spremniji su da se bore protiv uništavanja prirode. Narušavanju reputacije kompanija bi kako se naglašava naročito moglo da doprinese eventualno ugrožavanje biodiverziteta.Pojedine zemlje prirodna bogatstva nastoje da iskoriste za privlačenje stranih turista, a tu je i tendencija da sačuvaju populacije insketa, prirodnih oprašivači biljaka, poput divljih i pitomih pčela, na primer.Najveći broj sudskih sporova zbog uticaja na klimatske promene, kako se navodi, trenutno je u Severnoj Americi i Evropi. Međutim, takva praksa se širi i na tržišta u razvoju, u azijsko-pacifičkom regionu, Latinskoj Americi, ali i na širem prostoru. Kako se dodaje većina velikih gradova bi mogla da oseti negativne promene zbog klimatskih promena koje će uticati na porast temperature, radnu produktivnost, kao i porast troškova koji nastaju zbog upotrebe klima-uređaja.NOVA EKOLOŠKA NAČELA EU: NE BACAJ VEĆ POPRAVLJAJ
Radnici u inostranstvu koji šalju novac građanima Srbije su prošle, pandemijske godine poslali 3,1 milijardu evra, što predstavlja smanjenje od 11,2 odsto u odnosu na godinu pre. Globaln...
Najveća međunarodna organizacija vođena od strane mladih, AIESEC, je u potrazi za novim članovima koji veruju u potencijal mladih i promenu koju oni mogu da ostvare, navodi se u saopštenju. AIESEC je globalna mreža, prisutna u 110 zemalja sveta.Svojim programima internacionalnih praksi i organizacijom edukativnih i društveno odgovornih projekata, AIESEC pruža jedinstvenu mogućnost za lični i profesionalni razvoj.Prijave za članstvo otvorene su u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Subotici."Već razmišljaš šta ćeš raditi kada očistiš godinu i da li ćeš i ovo leto provesti sa društvom iz kraja? Zamisli šta bi bilo da ovog leta možeš da započneš rad na sebi, kako na ličnom polju tako i na profesionalnom. Možeš biti okružen ljudima koji podstiču pozitivnu promenu u tebi, ističu tvoje uspehe, ali i da stekneš osećaj odgovornosti kroz šest meseci rada u timu", navodi se u saopštenju.#uzAIESECmogu da:Usavršim svoje profesionalne veštine kroz različite pozicije Usavršim svoje lične veštine radom sa ljudima Steknem prijatelje iz celog sveta i usavršim znanje engleskog jezika Naučim da radim u timu i steknem iskustvo vođenja tima Budem deo ekipe koja stvara sistem podrške i tu je da sasluša svaku moju novu ideju Učestvujem u organizaciji projekata i događaja Upoznam se sa radom kompanija i korporativnog sveta Učestvujem na edukativnim konferencijama Radim na dostizanju svojih ciljeva kroz individualni rad sa tim liderom Prijave su otvorene OVDE, nakon kojih će vam se AIESEC tim javiti sa detaljima o daljem procesu selekcije.
-270x152.jpg)
Kompanija Lidl Srbija najnoviji je nosilac sertifikata Poslodavac Partner, prestižnog priznanja konsultantske kuće SELECTIO za izvrsnost u upravljanju zaposlenima. Nezavisno priznanje struke, koje se dodelju...
U martu mesecu 2021. u Srbiji je izdato 2.029 građevinskih dozvola, što je za 19,8% više nego u istom periodu 2020. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Od ukupnog broja dozvola izdatih u martu, 79,2% dozvola odnosi se na zgrade, a 20,8% na ostale objekte. Kako se navodi u saopštenju 68,4% dozvola izdato je za stambene, a 31,6% za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (73,8%).Prema dozvolama izdatim u martu 2021. u Srbiji je prijavljena izgradnja 2.746 stanova, prosečne površine 71,6 kvadrata. Od ukupnog broja stanova u novim zgradama 13,6% stanova biće građeno u zgradama sa jednim stanom, sa prosečnom površinom od 146 kvadrata, 85,2% stanova biće građeno u zgradama sa tri i više stanova, a njihova prosečna površina biće 58 kvadrata.ZA SADA EVIDENTIRANO 500 ŽALBI NA NOVI PROSTORNI PLAN Predviđena vrednost radova novogradnje u martu 2021, kako se dopdaje iznosi Od ukupno predviđene vrednosti radova 85,6% iznose radovi u novogradnji. Najveća građevinska aktivnost očekuje se u Moravičkoj oblasti i ona će iznostiti 24,6% predviđene vrednosti novogradnje. Zatim sledi Beogradska oblast sa 21,9%, Sremska oblast sa 14,5%, Rasinska oblast sa 9,3%, Zlatiborska sa 5,8% i Južnobačka oblast 5,2%.Učešća ostalih oblasti u domaćoj građevini, kako se objašnjava, kreću se od 0,1% do 3,5%.RAST OSIGURANJA U GRAĐEVINI UKAZUJE NA POVEĆANJE STANOGRADNJE
Danas je poslednji dan za uplatu druge rate godišnjeg poreza na imovinu, a poreski obveznici koji ne namire svoj dug mogu očekivati prvo kazne, ali i zatezne kamate za svaki dan kašnjenja.Građani koji nisu dobili poresko rešenje za ovu godinu nisu oslobođeni plaćanja, već svoju ratu treba da uplate u visini zaduženja iz prošlogodišnjeg poreskog rešenja."Do dospelosti poreske obaveze po rešenju, obveznik porez plaća akontaciono, u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne poreske godine", propisano je Zakonom o porezima na imovinu.Porez se naplaćuje i za ruinirane kuće koje se ne koriste Porez na imovinu se plaća lokalnim samoupravama tromesečno, u roku od 45 dana od početka tromesečja.U zavisnosti od lokacije na kojoj se nekretnina nalazi, porez je ove godine od prošlogodišnjeg veći od pet do deset odsto, jer su se povećale cene kvadrata nekretnina.Svi ostali parametri su ostali isti ukljućujući i umanjenje po osnovu starosti objekta, koje može ići i do 40 posto.Novina je da se od ove godine, plaća i porez na imovinu za pomoćne objekte koji ne služe za stanovanje ili obavljanje ekonomskih delatnosti.Taj porez se dakle razrezuje na šupe, bunare, cisterne, ambare, svinjce, bazene, čak i za nadstrešnice koje pokrivaju površinu veću od deset kvadrata.Vlasnici šupa, bazena i svinjaca na radaru poreskih vlasti od Nove godine
Usklađivanje profesionalnih obaveza i brige o deci, uključujući i angažovanje oko onlajn škole, podjednako muči roditelje koji rade od kuće, kao i one koji moraju fizički da budu na radnom mestu, pokazalo je istraživanje Nove ekonomije. Ipak, ekonomske, ali i brojne druge posledice pandemije posebno su osetili samohrani roditelji, među kojima je najviše majki (neki podaci pokazuju da 80 odsto jednoroditeljskih porodica čine majke sa decom).„Prestanak rada škola i vrtića suočio je zaposlene samohrane roditelje, kao i osobe koje žive same sa decom, s problemom usklađivanja profesionalnog rada i staranja o deci, posebno imajući u vidu da u uslovima zabrane kretanja ne mogu da računaju na podršku članova šire porodice, drugog roditelja deteta ili plaćene pomoći. U naročito teškoj situaciji nalaze se samohrani roditelji koji su, zbog prirode posla, prinuđeni da odlaze na posao, što ih stavlja u bezizlaznu situaciju. Prema informacijama iz medija, neke majke koje su odlučile da ostanu kod kuće, dobijale su pretnje otkazom“, navodi se u studiji „Rodna analiza odgovora na Kovid- 19 u Republici Srbiji“, uz ocenu da su „posebno ugroženi samohrani roditelji sa decom sa smetnjama u razvoju, zbog obaveze nabavke potrepština za kuću i straha da se oni sami ne razbole, pošto nemaju kome da ostave decu na čuvanje“. Autorke studije (prof. dr Marijana Pajvančić, prof. dr Nevena Petrušić, Sanja Nikolin, Aleksandra Vladisavljević i Višnja Baćanović) podsećaju na brojna obećanja najviših državnih zvaničnika koji su najavljivali različite mere, ističući da Uredba o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja od 16. marta 2020. nije ponudila rešenje za zaposlene samohrane roditelje, a pojedini poslodavci nisu zaposlenima dopustili rad od kuće i gde je to bilo moguće. Šefovima najviše smetalo kašnjenje na posao u online školi „U više navrata udruženja roditelja upućivala su Vladi apel da se samohranim majkama koje nemaju kome da ostave decu omogući da ostanu kod kuće dok traje vanredno stanje, uz pronalaženje načina da se poslodavci rasterete u periodu u kojem njihove radnice moraju da ostanu kod kuće sa decom. Uprkos najavama i apelima državnih organa, problem sa kojim se suočavaju samohrani roditelji oko usklađivanja profesionalnog rada i staranja o deci nije na zadovoljavajući način rešen“, ocenjeno je u studiji.Vera Totić, predsednica Udruženja samohranih roditelja, kaže da se u vreme kada su vrtići i škole bili zatvoreni, mnogi privatni poslodavci nisu obazirali na preporuku države da se, tamo gde je moguće, ogranizuje rad od kuće za roditelje dece do 12 godina starosti. - Neki samohrani očevi i majke su bili prinuđeni da rade pola radnog vremena, a neki su se dogovorili sa poslodavcima da ih ne otpuštaju, a da im polovinu plate obezbeđuju oni, a polovinu država – ističe Totić za portal Nova ekonomija.Jelena T., majka učenika prvog razreda, napominje da joj je upravo taj period bio najstresniji jer nije radila škola, pa je dete morala da ostavlja u privatnom boravku dok ne dođe sa posla. U dogovoru sa poslodavcem je radila samo prepodne, ali joj, kako kaže, ni to ne bi pomoglo, da nema solidnu platu koja joj je omogućila da plaća privatan boravak. Na pitanje kako samohrani roditelji usklađuju posao i školske obaveze svoje dece, Vera Totić odgovara da nema mnogo razlike između života u uslovima pandemije i „normalnim“ okolnostima.- Dosta samohranih majki i očeva imaju emotivne veze, pa „uskaču“ njihovi momci i devojke. Oni sa starijom decom se oslanjaju i na pomoć komšiluka, a najviše problema imaju samohrani roditelji male dece koju ne smeju da ostave same. U periodu vanrednog stanja oni su se snalazili tako što su uzimali bolovanja ili dane od godišnjeg odmora – ističe Totić. Ona potvrđuje da se Udruženje obraćalo nadležnima zahtevima da se pomogne samohranim roditeljima u trenutnim okolnostima i omoguće im se neke olakšice, ali da je država ostala nema na te apele. Totić napominje da zajednica samohranih roditelja u Srbiji nije mala, te da se mnogi samohrani očevi nigde ne vode u evidenciji, niti javno saopštavaju svoj status. Totić ukazuje i na problem da kategorija samohranih roditelja nije prepoznata ni u jednom pravnom aktu, sem u Zakonu o socijalnoj i dečjoj zaštiti i to u članu kojim se određuje dečji dodatak. A on je, kaže, svega 500 dinara veći za samohrane roditelje nego za one koje žive u porodici. V. S.
Burek i jogurt, odlična priprema za tešku nedelju koja je pred nama", objavio je u nedelju na Instagramu predsednik Srbije Aleksandar Vučić uz sliku svog doručka. Samo sat vremena kasnije, oko 11 sati, Tanjug je na osnovu podataka Tužilaštva za organizovani kriminal objavio pregled optuženih za visoku korupciju prema kojoj za "visoku korupciju" odgovara više od 50 najviših funkcionera. Navode se imena bivših ministara, sudija i uglavnom direktora javnih preduzeća i faza postupka. Prema pisanju Tanjuga, "konkretnim primerima Tužilaštvo opovrgava nedavne navode predsednika Višeg suda u Beogradu da pred tim sudom nema nijednog slučaja visoke korupcije". Međutim, ovi navodi nisu bili baš nedavno već ova reakcija dolazi posle nekoliko meseci i u neobičnom tajmingu za tako važnu temu, u nedelju, i to posle slike predsednika koji jede burek. View this post on InstagramA post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)Podsećamo, krajem novembra 2020, predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović ocenio je da republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac svojim medijskim nastupima šalje poruku da je Srbija kao skandinavska zemlja blagostanja, ali da se u sudu kojim predsedava ne obrađuje nijedan slučaj visoke korupcije."Ja nisam u situaciji da vam kažem (da) smo imali člana srpske vlade, mi smo imali direktora javnog preduzeća (kojima se sudi)... Ono što sud radi je ono što nam stigne iz tužilaštva", kazao je u Stepanović u intervjuu za KRIK.Dodaje da se nadao da će formiranje odeljenja za borbu protiv korupcije pri tužilaštvu i sudu 2018. godine doneti promenu, ali da su ta očekivanja "izneverena".Mesec dana pre toga, u izveštaju o napretku Srbije, EK je upozorila da u oblasti borbe protiv korupcije, postoje nezadovoljavajući rezultati, kako u pogledu prevencije tako i u pogledu represije korupcije.Deset funkcionera optuženo i osuđeno tokom 2020.godine„Broj okončanih slučajeva visoke korupcije se smanjio u odnosu na prethodne dve godine“, navedeno je izveštaju.Prema evidenciji Tužilaštva, Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) trenutno vodi postupke protiv više od 50 sadašnjih i bivših najviših javnih funkcionera zbog krivičnih dela takozvane "visoke korupcije" i "teške korupcije", a samo u toku prošle godine optuženo je i osuđeno njih 10.U toku su postupci protiv četiri bivša ministra, tri pomoćnika ministra, državnog sekretara, 14 sudija među kojima su četiri predsednika suda i dva zamenika javnog tužioca, kao i protiv niza generalnih direktora i direktora javnih preduzeća i agencija, i preduzeća u kojima je država vlasnik ili suvlasnik kapitala.Od početka prošle do 15. aprila 2021. ove godine, Tužilaštvo za organizovani kriminal procesuiralo je više predmeta visoke korupcije, među kojima je i slučaj predsednice Prekršajnog suda u Kraljevu M. B., zbog primanja mita.Protiv nje je 18. februara pokrenuta istraga, a 14. aprila podignuta optužnica, koja se nalazi u Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu radi odluke o potvrđivanju.Pored toga, tokom 2020. godine sprovelo je istrage i podiglo optužnice protiv državnog sekretara u ministarstvu gradevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Miograga Poledice, pomoćnika ministra poljoprivrede Darije Janjić Nišavić i v. d. generalnog direktora u preduzeću Infrastruktura Železnice Srbije Miroljuba Jevtića, kao i više visokih funkcionera u tom preduzeću.U istom periodu donete su pravosnažne osuđujuće presude protiv bivšeg generalnog direktora JP Putevi Srbije Branka Jocića, predsednika privrednog suda u Zaječaru Gorana Krstića i v. d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kuluture u Kraljevu Ivana Milunovića.Donete su i prvostepene osuđujuće presude protiv predsednika Osnovnog suda u Loznici Dragana Cvetinovića, sudije Osnovnog suda u Lazarevcu Svetlane Stojanović, kao i protiv direktorke SIEPA Jasne Matić i dvoje funkcionera u toj Agenciji.Oliveru Duliću ukinuta presudaOvo tužilaštvo zastupa i optužnice protiv četiri ministra: bivšeg ministra životne sredine i prostornog planiranja Olivera Dulića, ministra poljoprivrede Saše Dragina, ministra privrede Predraga Bubala i ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprovrede Slobodana Milosavljevića.Podseća da je Dulić prvostepenom presudom bio osuđen na tri i po godine zatvora, ali da je presuda ukinuta i da je sada ponovni postupak u toku.Bubalo je prvostepenom presudom oslobođen i u toku je postupak po žalbi tužilaštva, dok su Draginu i Milosavljeviću još u toku suđenja.Bivši pomoćnik ministra u ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja Nebojša Janjić, bio je osuđen prvostepenom presudom na tri godine zatvora, ali je presuda ukinuta, pa je ponovljeni postupak u toku.Krivični postupak protiv aktuelnog direktora Puteva Srbije Zorana DrobnjakaKrivični postupak se vodi i protiv aktuelnog direktora AD Infrastrukture železnica Srbije, kao i aktuelnog direktora JP Putevi Srbije Zorana Drobnjaka, koji je osuđen prvostepenom presudom na godinu dana zatvora. Presuda je ukinuta odlukom Apelacionog suda koji je naložio da im se ponovi suđenje, koje je u toku.Tužilaštvo za organizovani kriminal je ukazalo i na slučaj korupcije u Javnom preduzeću za podzemnu eksploataciju uglja "Resavica", u kojem su odgovorni pravosnažno osuđeni.Javna preduzeća - Blago ili noćna mora Generalni direktor tog javnog preduzeća je osuđen na kaznu zatvora od četiri godine, a komercijalni direktor na dve godine zatvora i meru bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti od četiri godine.Oduzeta im je imovinska korist od 3.981.000 dinara, 1.000 evra, 307.337,91 dinara i 7.000 evra.Vršilac funkcije generalnog direktrora istog preduzeća na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela osuđen je na dve i po godine zatvora i novčanu kaznu od 6.255.000 dinara (50.000 evra), kao i meru bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od 10 godina. Pored toga oduzeta mu je imovinska korist od 30.000 evra.Postupak se, podseća Tužilaštvo, vodi i protiv direktora javnih preduzeća "Putevi Srbije", "Železnice Srbije" i Rudarski basen "Kolubara".Bivši generalni direktor JP Putevi Srbije Branko Jocić je pravosnažno osuđen na pet godina zatvora i meru bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od tri godine.Bivši direktro JP Železnice Srbije Milanko Šarančić bio je prvostepeno osuđen na pet godina zatvora i meru bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od četiri godine, ali je ta presuda ukinuta i predmet vraćen na ponovljeni postupak u kojem je oslobođen od optužbi. U toku je drugostepeni postupak po žalbi tužilaštva.Suđenje čelnicima RB "Kolubara" po optužnici ovog tužilaštva je još u toku pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu.Postupci su vođeni ili su još u toku, protiv direktora Agencije za privatizaciju i više funkcionera u toj agenciji, podseća tužilaštvo.Tako je u predmetu "Tehnohemija", prvosptepenom presudom na tri godine zatvora bio je osuđen direktor Agencije za privatizaciju, a dva funkcionera u toj Agenciji na po dve godine i četiri meseca zatvora, uz mere bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti.Međutim, ova prvostepena presuda je ukinuta, a nakon ponovljenog postupka su svi pravosnažno oslobođeni.Kada je u pitanju postupak za Luku Beograd, tužilaštvo ukazuje da su svi okrivljeni prvostepenom presudom oslobođeni, te da je sada u toku postupak po žalbi.U postupku za zloupotrebe u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) - prvostepenom presudom na sedam meseci kućnog zatvora osuđena je direktroka Agencije Jasna Matić i još dvoje njenih saranika na po godinu dana kućnog zatvora.Postupak se vodi i protiv direktora Uprave za agrarna plaćanja u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dok je v. d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo Ivan Milunović pravosnažno osuđen dve godine zatvora i oduzimanje imovinske koristi 233.000 dinara.Direktorki Etnografskog muzeja u Beogradu Mirjana Menković je suđenje u toku, po optužnici tužilaštva za organizovani kriminal.Direktor Inspektorata za rad u Ministarstvu za rad Dragoljub Peurača je pravošnažno osuđen na četiri i po godine zatvora i meru bezbednosti zabrane vršenja poziva, kao imenovanog ili postavljenog lica u državnim organima od tri godine, a oduzeta mu je i imovinska korist od 50.000 evra.Postupak se vodi i protiv predsednika i sekretara Koordinacionog centra SRJ i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju, a tu je i niz drugih postupaka protiv direktora preduzeća u kojima je država vlasnik ili suvlasnik kapitala (Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka Beograd, Srpska banka, Azotara Pančevo, Galenika, zloupotrebe u Republičkoj direkcji za robne rezerve i drugo).Šta je visoka korupcijaTužilaštvo ukazuje da je u skladu sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, nadležno za otkrivanje, krivično gonjenje i optuženje kada su izvršena krivična dela tzv. visoke i teške korupcije.Pod "visokom" korupcijom se podrazumeva vršenje krivičnih dela protiv službene dužnosti - zloupotreba službenog položaja, trgovina uticajem, primanje mita i davanje mita, koja su počilili nosioci najviših državnih funkcija - kada je okrivljeni, odnosno lice kojem se daje mito službeno ili odgovorno lice koje vrši javnu funckiju na osnovu izbora, imenovanja ili postavljenja od strane Narodne skupštine, Predsednika Repulike, Vlade, Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda, Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca.Pod "teškom" korupcijom se smatra vršenje krivičnih dela: prevara u obavljanju privredne delatnosti, prevara u osiguranju, pronevera u obavljanju privredne delatnosti, zloupotreba poverenja u obavljanju privredne delatnosti, zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom, zloupotreba u postupku privatizacije, zaključenje restriktivnog sporazuma, primanje mita u obavljanju privredne delatnosti, davanje mita u obavljanju privredne delatnosti, prouzrokovanje stečaja, prouzrokovanje lažnog stečaja, oštećenje poverilaca, nedozvoljena trgovina - ako je učinilac organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika ili je pribavio imovinsku korist koja prelazi iznos od 450.000 dinara, kao i krijumčarenje i pranje novca.Da bi bila u pitanju "teška" korupcija, potrebno je da je pomenutim krivičnim delima pribavljena imovinska korist u iznosu većem od 200 miliona dinara, odnosno ako vrednost javne nabavke prelazi 800 miliona dinara.
Građani za novčanu pomoć države u iznosu od dva puta po 30 evra ističe danas u ponoć. Prvih 30 evra svim gradjanima bi trebala da bude isplaćena do četvrtka, 20. maja. Prijava za novčanu pomoć p...
Vlada Srbije predložila je novi zakon kojim se predviđa smanjenje akciza za jaka alkoholna pića iz uvoza, poput viskija. Istovremeno planira se da se sa tim akcizama izjednače akcize koje se plaćaju na domać...
Nevladine organizacije, ljubitelji reka i ekstremnih sportova na vodi, upozorili su u zajedničkom saopštenju da je neophodno da se zaustave planovi za izgradnju tri brane na gornjem toku reče Drine, u Bosni i Hercegovini. Poručuju da ta reka koja ima jedinstvene lepote treba da se zaštiti. Drina i njene pritoke, kao i strogo zaštićene vrste, predstavljaju najvažnije svetsko stanište globalno ugrožene vrste riba,mladice (Hucho hucho), podseća se u zajedničkom saopštenju, a sama Drina postaje sve popularnija turistička destinacija.Saopštenje prethodi poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji 17. maja namerava da postavi kamen temeljac za hidro-elektranu Buk Bijela, projekta koji je kako se napominje "daleko od spremnog za izgradnju".FIRMAMA VUČIĆEVOG KUMA JOŠ 2,3 MILIONA EVRA ZA STRUJU IZ MHE Firma, koja je kako se navodi u vlasništvu Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) i Elektroprivrede Srbije planira izgradnju tri hidroakumulacije na gornjoj Drini Buk Bijela, Foča i Paunci koje bi bile ukupne snage od oko 180 megavata."Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) tvrdi, bez ikakvih dokaza, da izgradnjom HE Buk Bijela neće biti prekograničnog uticaja", navodi Nataša Kovačević iz organizacije Green Home. Prema njenim rečima, ako akumulacija doseže do 434 metara nadmorske visine, to bi ne samo poremetilo migraciju ugrožene mladice i drugih vrsta, već bi ušlo na teritoriju Crne Gore, jer je granica na 432,37 metara“ dodala je."Ne samo što su Tara i Drina dugi niz godina popularne za rafting i kajakarenje, one svojom lepotom predstavljaju prave bisere Balkana. Izgradnjom planiranih hidroakumulacija na Drini potpuno će se uništiti skoro 30 kilometara toka, a građanima Foče i okoline predstavlja pretnju po zdravlje", dodao je Viktor Bjelić iz Centra za životnu sredinu iz Banja Luke.Kako zaključuje, shodno tome, potreba za očuvanjem reka za buduće generacije, upravo u netaknutom obliku kakve su nama date, ne sme se dovesti u pitanje. U julu 2017. kako se podseća potpisan je memorandum o izgradnji HE Buk Bijela sa kineskom Nacionalnom aero-tehnološkom međunarodnom inženjerskom korporacijom (AVIC-ENG).Kako se dodaje u saopštenju nije potpisan konačni ugovor o izgradnji, dok je građevinska dozvola kako se dodaje izdata samo za priprmene radove. Sa druge strane i dalje je nepoznat izvor finansiranja tog posla.Foto: Nova ekonomija/ Veštako jezero na reci Drini kod Višegrada često je zatrpano smećem sa deponijaZBOG IZGRADNJE POKRENUTO NEKILIKO POSTUPAKAOrganizacije tvrde i da od državnih institucija BiH niko do sada nije podneo zahtev za saglasnost za izgradnju ove hidroelektrane, dok Pravobranilaštvo Bosne i Hercegovine još ispituje taj slučaj. Podsećaju da reka Drina čini deo granice BiH sa Crnom Gorom i Srbijom.Krajem prošle godine 24 zastupnika u Zastupničkom domu Parlamenta Bosne i Hercegovine pokrenulo je postupak pred Ustavnim sudom protiv odluke Republike Srpske o izdavanju koncesije za izgradnju hidroelektrana na Gornjoj Drini, jer smatraju da odluka o tome treba da se dodnese na državnom nivou.U toku je, kako se dodaje i slučaj pred Odborom za sprovođenje Espoo konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, zbog propusta BiH da se posavetuje sa Crnom Gorom o izgradnji hidroelektrana.Pred Vrhovnim sudom Republike Srpske takođe se osporava odluka Republike Srpske iz 2019. godine, kojom je omogućeno ERS-u da se osloni na procenu uticaja na životnu sredinu koja datira od pre deset godina i koja kako se napominje sadrži izuzetno mnogo propusta.Saopštenje su zajednički poslale organizacije Aarhus Centar iz Sarajeva, Centar za životnu sredinu iz Banja Luke, Green Home, Nature Lovers Montenegro, NVO Da zaživi selo i SRK "Lipljen" Pljevlja iz Crne Gore, kao i WWF Adria (Svetski fond za prirodu).Smeće sa mnogih deponija u BiH, Crnoj Gori i Srbiji koje se nalaze pored reke Drine ili njenih pritoka često se gomila u hidroakumulacijama koje su na Drini već izgrađene, poput veštačkog jezera kod Višegrada, ili jezera Perućac blizu Bajine Bašte.
Poreska policija je uhapsila 12 osoba zbog osnovane sumnje da su izvršili poresku utaju u ukupnom iznosu preko 28,8 miliona dinara i pranje novca, čime se sumnja da su pribavili protivpravnu korist od...
Eurobank je opremila kabinet Ekonomsko-trgovinske škole „Jovan Trajković” u Zrenjaninu sa 30 novih računara, čija je vrednost više od 1,1 miliona dinara. Donacija je realizovana u okviru samostalnog projekta Banke „Škola kao nacrtana za Vas”, a sredstva su prikupljena humanitarnom Mastercard kreditnom karticom „Eurobank Veliko srce”. Novi računari će biti od velikog značaja učenicima ove srednje škole u Zrenjaninu, jer su im neophodni za obuku u virtuelnim preduzećima, kao i finansijsko-računovodstvenu obuku, kancelarijsko poslovanje, pravne poslove i elektronsko poslovanje.Pored toga što je i tokom pandemije koronavirusa nastavila da ulaže u poboljšanje kvaliteta stručnog obrazovanja budućih bankarskih službenika Eurobank je od ove godine uvela i jednu novinu: u saradnji sa izdavačkom kućom „Laguna”, biće obezbeđen popust za srednjoškolce za kupovinu knjiga i gift programa u knjižarama Laguna i Delfi u gradovima u kojima Banka realizuje donaciju.„Nastavak realizacije projekta ’Škola kao nacrtana za Vas’ veoma je značajan za Eurobanku. Tokom pandemije koronavirusa nismo odustali od podrške obrazovnom sistemu, već smo i realizovali nove donacije u ekonomskim školama širom Srbije. Zajedničkim snagama, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a u saradnji sa klijentima, korisnicima humanitarne Mastercard kreditne kartice nastavili smo sa misijom da poboljšamo kvalitet obrazovanja u našoj zemlji”, izjavila je Slavica Pavlović, predsednik Izvršnog odbora Eurobank.“Obezbeđivanje kvalitetnih uslova za rad i učenje jedan je od prioriteta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Zbog toga nastojimo da kroz različite projekte i u saradnji sa partnerima u što većem obimu digitalizujemo sistem, ali i da poboljšamo proces i uslove učenja u našim školama. Zahvalni smo Eurobanci na podršci koju pruža ekonomskim školama širom Srbije, a novi računari, koje je danas dobila i ova škola u Zrenjaninu pomoći će učenicima i nastavnicima u sticanju potrebnih znanja i veština“, rekao je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić. „Drago nam je što možemo da sarađujemo sa društveno odgovornim kompanijama, koje cene i poštuju obrazovne institucije i koje su spremne da ulože sredstva u obrazovanje. Na taj način nam daju šansu da budemo još uspešniji i stručniji u obezbeđivanju kvaliteta nastave. Posvećeni smo tome da naši učenici kroz sadržaje koje organizujemo u ovom kabinetu postanu odgovorni, disciplinovani ljudi sa liderskim sposobnostima koji će doprineti razvoju svoje zajednice i društva u celini”, naglasila je Dragoslava Golušin, direktor Ekonomsko-trgovinske škole „Jovan Trajković” u Zrenjaninu.Za tri godine, koliko se sprovodi projekat „Škola kao nacrtana za Vas”, Eurobank je modernizovala šest računarskih kabineta u pet gradova Srbije, izdvojivši više od 5,9 miliona dinara i obezbedivši preko 120 računara, interaktivne table, školski nameštaj i drugu opremu.Društvena odgovornost je neodvojivi deo našeg poslovanjaMasterCard kartica „Eurobank Veliko srce“ je standardna kreditna kartica, koja ima dodatnu humanitarnu vrednost, čiji je vizuelni identitet kreirala učenica srednje Umetničke škole iz Niša. Svaki put kada ovom karticom nešto platite ili podignete novac na bankomatu, Banka odvaja određeni deo sredstava od prihoda i usmerava ih u srednje škole širom Srbije. Ta sredstva namenjena su za opremanje i modernizaciju učionica i kabineta. Kontinuiranim korišćenjem Eurobank Veliko srce kreditne kartice doprinosimo važnom humanom cilju – opremanju i modernizaciji srednjih škola u Srbiji.
Dosadašnja v.d. direktorka Muzeja Nikole Tesle Ivona Jevtić je nakon sprovedenog konkursa imenovana za direktoru ove institucije, a njen madat trajaće četiri godine.Na konkursu za izbor direktora bila jedini kandidat, kažu za Novu ekonomiju iz Muzeja Nikole Tesle.Jevtić je od oktobra 2018. godine na mestu v.d. direktorke Muzeja Nikole Tesle, a pre toga je više od dve godine bila sekretarka za kulturu u gradskoj upravi Beograda.Vreme koje je Jevtić provela u Sekretarijatu obeleženo je aferama u vezi sa dodelom novca na konkursima za finansiranje i sufinansiranje projekata u kulturi. Zbog sumnji da je prilikom raspodele sredstava bilo korupcije i malverzacija kulturna javnost je tražila njenu smenu.Pre rada u Sekretarijatu, Jevtić je bila v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda u periodu 2014-2016. godine. Na ovo mesto je došla nakon deset godina radnog iskustva u oblasti obrazovanja i marketinga, piše u njenoj zvaničnoj biografiji.Ipak, kako su mediji izveštavali, a ukazila i stručna javnost, Jevtić je u svet kulture došla iz Javnog preduzeća "Pošte Srbije" gde je radila od 2010. godine. Završila je Fililoški fakultet u Beogradu.U obrazloženju Upravnog odbora Muzeja Nikole Tesle koje je dostavljeno Novoj ekonomiji navodi se da je Jevtić već duže od sedam godina obavlja “najsloženije, rukovodeće poslove u oblasti kulture”.“Tokom rukovođenja i organizovanja programskih aktivnosti u ustanovama kulture, uporedo je davala svoj doprinos kao predsednik ili član različitih odbora za kulturne manifestacije”, piše u obrazloženju.Kao članica odbora Belef centra Jevtić od decembra 2018. godina dobija i mesečnu naknadu od 60 hiljada dinara.Prilikom konkurisanja svi kandidati, a u ovom slučaju samo Jevtić kao jedina kandidatkinja, morali su da podnesu Predlog programa rada i razvoja Muzeja Nikole Tesle 2021-2025.Njen predlog je u obrazloženju ocenjen kao sveobuhvatan, realan i progresivan.Vlada Srbije je u decembru prošle godine donela Zaključak po kome bi Muzej Nikole Tesle trebalo da se preseli u prostor Termoelektrane “Snaga i svetlost”.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
