Najnovije

Lifestyle Empple

Empple festival: Hajde da pričamo o employer branding-u

U Srbiji se 1.oktobra prvi put organizuje Empple - employer branding festival pod sloganom “Sve počinje sa ljudima”. Oržava se u hibridnom obliku, pa će 100 učesnika imati priliku da prati uživo program iz Barrel House prostora u Beogradu, dok će ostatak publike biti online.Empple je nastao sa ciljem promocije i podsticanja zdravih employer branding praksi i sa željom da se skrene pažnja na employer branding kao struku koja ima značajan doprinos biznisu. Festival je zamišljen da se sastoji iz 3 celine – edukacije, dodele nagrada i networking-a.Edukativni deo obuhvataće predavanja 7 employer branding stručnjaka. Ana Jeličić, Barbara Zych, Chris Fitzner,  James Ellis, Nikola Jovanović, Susanna Rantanen i Tomas Reneau preneće publici svoje znanje i uvide o relevantnim employer branding temama. Kompletnu agendu, kao i biografije predavača možete pronaći na zvaničnom sajtu. Deo predavanja će biti na engleskom jeziku, dok će domaći predavači pričati na srpskom. PredavačPozicijaNaziv predavanjaAna JeličićPartner and Senior Facilitator @DesignThinkers Academy AdriaticPrimena Design Thinkig-a u oblikovanju iskustva zaposlenih Barbara ZychCEO @Employer Branding InstituteData-driven employer branding: how to start?Chris FitznerRecruitment Marketing Manager @AppianActivating Your Employer Brand In A Brand New Talent MarketJames EllisEmployer Brand Nerd @RokuWhat Does Employer Brand Want?Nikola JovanovićOsnivač i Senior konsultant @Tuturutu ConsultingVaši zaposleni i cancel kulturaSusanna RantanenCo-founder & CEO @Employee Experience Agency EmineCandidate Journey of the Information Era as the basis for modern employer brandingThomas ReneauEmployer Branding Manager @Ritchie Bros.Unleashing the superpowers of your team bursting silos and bringing Employer Branding to life: how might we increase diversity by 20%Kako dobre prakse ne bi ostale tajna u okviru festivala biće organizovana Empple dodela nagrada. Ove godine će zainteresovane kompanije/pojedinci mogli su da prijave radove u okviru 11 kategorija. Konkurs za prijavu radova je zatvoren i pobednici će biti proglašeni na samom festivalu. U cilju deljenja znanja, 22. oktobra će za sve učesnike biti organizovan online showcase događaj na kome će pobednici predstaviti svoje radove.Svi online učesnici imaće priliku da učestvuju u networking sesijama, vođenim diskusijama na aktuelne employer branding teme kao što su: Deficitarni kadrovi i šta sad; Agencije i kompanije: Šta ko radi?; Kako mladi razmišljaju i kako da se prilagodite njihovoj perspektivi; Employer branding kroz digitalne medije; Liderstvo u organizacijama i uticaj na employer brend; Zašto su zajednice značajne za razvoj employer brenda…ModeratorPozicijaTema Online Networking sesijeIsidora MaksimovićSavetnik za brendiranje poslodavaca @InfostudDeficitirani kadrovi i šta sad?Mia PopićFounder & Director @SinergijaLiderstvo u organizacijama i uticaj na employer brendNataša DespotovićPredsednica Aiesec-a u Srbiji @AiesecKako mladi razmišljaju i kako da se prilagodite njhovoj perspektivi?Dušan VukanovićCo-founder @Benefiti.rsBenefiti zaposlenih - trendovi, potrebe, kako i šta (ne)raditiMilica VujčićCommunity Developer @HR KutakZašto su zajednice značajne za razvoj employer brenda?Marko TadićBusiness Development Manager @NetokracijaEmployer branding kroz digitalne medijeValentina Čolić MihajlovićChief of Research and Development @AFATalent paradoksMiloš SkokićMenadžment partner / Direkcija projekata / Kreativna direkcija / Direkcija produkcije / Scenariji @ŽiškaAgencije i kompanije: Šta ko radi?Za osmišljavanje i realizaciju Empple festivala pobrinule su se Katarina Šonjić, Nikolina Božanović i Angelina Simić. Prva je organizaciji pomoć prijatelja pružila kreativna agencija Žiška, dok su kao sponzori festival podržale kompanije A1, HR Lab, Coca – Cola HBC, Degordian, Centili, Erste banka i FitPass.Online i uživo karte za Empple festival su u prodaji na zvaničnom sajtu festivala. 

Jorgovanka Tabaković

Srbija

Ako ste plaćali CarGo u devizama, NBS šalje predlog o priznanju prekršaja

Ako ste u proteklih nekoliko godina kupovali kredita za korišćenje CarGo aplikacije putem servisa PayPal, stići će vam od Narodne banke Srbije predlog za zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja, piše Netokracija.rs.Na osnovu podataka do kojih je došao NBS tj. Sektor za devizne poslove i kreditne odnose sa inostranstvom, uočeno je da su fizička lica izvršene usluge prevoza u Republici Srbiji plaćali u devizama, suprotno članu 34. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju, piše portal pozivajući se na veliki broj korisnika CarGo koji su dobili ovaj sporazum. "Kada ste putem PayPala vršili dopunu kredita za vožnju, prekršili ste zakon jer ste transakciju izvršili u devizama sa domaćom kompanijom CarGo Technologies doo.Netokracija navodi da su rešenjem koje se ovih dana šalje na adrese korisnika koji su načinili prekršaj predviđene kazne od 5.000 do 150.000 dinara. Ocenjuje se da je NBS blagonaklona prema korisnicima jer se uz opomenu šalje i Sporazum o priznanju krivice koji je dovoljno potpisati kako bi se izbegla novčana kazna.Narodna Banka Srbije u ovom je slučaju zauzela, prema našem mišljenju, ispravan i fer stav jer je mali broj korisnika znao da je u prekršaju. Uostalom, to i sama NBS navodi u rešenju koje šalje građanima Srbije, piše Netokracija.Gde Srbija čuva zlato

Srbija

Danas počinju prijave: Subvencije od 5.000 dinara za kupovinu bicikala

Sekretarijat za zaštitu životne sredine pozvao je stanovnike Beograda da se prijave za subvencije za kupovinu bicikala u iznosu od po 5.000 dinara.Sekretarijat je raspisao javni poziv za pružanje podrške građanima za kupovinu bicikla kao ekološki prihvatljivog transporta - "Kupuješ bajk, uštedi 5.000".Ukupna sredstva za ovu namenu u budžetu grada Beograda iznose 10 miliona dinara, od čega je devet miliona dinara određeno za pružanje podrške građanima.To znači da opredeljena sredstva za podršku nabavke bicikala može dobiti najviše 1.800 građana. Raspodela sredstava za kupovinu bicikala poverena je Udruženju "Jugo cikling kampanja" iz Beograda. Pravo učešća na Javnom pozivu imaju sva fizička lica koja imaju važeću ličnu kartu sa prebivalištem na administrativnoj teritoriji Grada Beograda, u trenutku odnošenja prijave.Zainteresovana fizička lica se mogu prijaviti na Javni poziv u periodu od 22. septembra 2021. godine u 7 časova do 24. septembra u 24 časa.Prijavljivanje se vrši popunjavanjem traženih podataka putem aplikacije koja je dostupna isključivo na sajtu Jugo cikling kampanje – www.bicikl.info.Bicikl mora da bude kupljen od domaćih proizvođača, mora da bude nov, za decu ili odrasle, i da se pokreće pomoću pedala. Takođe, sredstva se ne mogu dodeliti za kupovinu električnog bicikla.

Srbija

Da li ukidanje Duing biznis liste baca sumnju u napredak Srbije?

Iako se u izveštajima Svetske banke ne navodi da je bilo pritisaka da se poboljša pozicija Srbije na Duing biznis listi, kao što je bio slučaj sa nekim zemljama, jedna od zamerki metodologiji ove liste jeste da se u pojedinim dimenzijama prati samo postojanje de jure regulatornih rešenja bez konkretnog ispitivanja kako to rešenje funkcioniše u praksi, kaže za Novu ekonomiju docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Svetozar Tanasković.On dodaje da se način na koji je Srbija gradila svoju poziciju na listi više zasnivao na fokusiranom rešavanju problema u vezi sa konkretnim inidkatorima koje je DB lista pratila."Time je praktično i zanemarena poenta liste koja treba da predstavlja indikator da li se nalazite na pravom putu dok smo je mi shvatili kao suštinski cilj koji treba da dosegnemo," kaže Tanasković.Tanasković objašnjava da je problem sa Duing biznis listi to što je rangiranje zemalja na ovoj listi počelo da se percepira i promoviše kao rezultat rada i svojevrsni cilj, umesto kao sredstvo pomoću kojeg je moguće uočiti problematične tačke u sistemu nakon čega bi se moglo adekvatno reagovati."U takvom okruženju pojedine zemlje su formirale i timove čiji bi zadatak bio izmena regulatornog okvira unutar onih dimenzija polsovnog okruženja koje Duing biznis lista prati", objašnjava Tanasković.To je imalo za posledicu značajno unapređenje pozicije na listi što je u javnosti zatim prezentovano kao napredak zemlje na sveobuhvatnom planu privrednih reformi, dodaje."Pristup koji je Srbija imala zajedno sa drugim zemljama koje su aktivno radile na poboljšanju pozicije na listi ulazeći duboko u metodologiju i pojedinačne pokazatelje po meni predstavlja pogrešan prostup iz pozicije čemu Duing biznis lista služi."Problem je, kaže Tanasković, što je vremenom ovaj indikator kao i drugi slični, postao cilj reformi umesto putokaz u kom smeru bi trebalo fokusirati napore ka unapređenju poslovnog ambijenta."Rezultati su na kratak rok očigledni, ali se bojim da se po pitanju dugoročne konkurentnosti poslovnog ambijenta Srbija ipak nije toliko približila razvijenim zapadnim tržišptvima koliko je to u medijima bilo potencirano na osnovu Duing biznis liste.Podsetimo, Svetska banka je objavila da je nakon procesa interne revizije u vezi sa neregularnostima u objavljenim Suing biznis liste za 2018. i 2020. godinu donela odluka da prekine dalje objavljivanje izveštaja o rangiranju zemalja po lakoći poslovanja.Zaključci revizija su pokazačlu da su Kina, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Azerbejdžan korigovani tako što su nakon preliminarnog izveštaja, članovi rukovodstva Svetske banke i lideri tima zaduženog za publikovanje Duing biznis izveštaja vršili pririske na ostale članove da se pronađu načini kako bi se ovim zemljama određenmi rezultati popravili i poboljšala pozicija na rang listi.Otkrivši sve ove nereglarnosti koje ukazuju na značajan etički deficit u procesu prikupljanja podatak i publikovanja Duing biznis izveštaja, usled narušenog poverenja u ispravnost rangiranja Svetska banka je odlučila da prine dalje objavljivanje izveštaja, objašnjava Tanasković.Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović je, povodom odluke Svetske banke da prestane sa objavljivanjem Duing biznis liste, najavila da će se Zajednička grupa za unapređenje pozicije Srbije na toj listi rekonstruisaiti i prerasti u radnu grupu za bolje poslovno okruženje i privlačenje novih investicija.

Srbija

Američke stipendije za srpske srednjoškolce

Otvorene su prijave za međunarodni program FLEX kulturne razmene za učenike koji organizuje Američki savet za međunarodno obrazovanje.Program je predviđen za učenike koji bi želeli da provedu jednu školsku godinu u SAD kao stipendisti Vlade SAD. Rok za prijavljivanje je 15. oktobar 2021. Za školsku 2022-23. godinu mogu se prijaviti učenici koji sada pohađaju 8. razred osnovne, prvi ili drugi razred srednje škole u Srbiji.U periodu od 2005. do danas kroz program je prošlo skoro 800 učenika.Za više informacija o uslovima i procesu prijave možete pronaći na linku. 

2021

Podrška talentima kroz stipendije, donacije i programe usavršavanja

Mozzart asistira obrazovnim ustanovama, a studenti izlaze kao pobednici! Regionalni lider u oblasti igara na sreću već duži niz godina pruža podršku akademcima kroz niz akcija, sponzorstava, stipendiranje onih sa desetkama u indeksu… O društvenoj odgovornosti ove kompanije može se pročitati u diplomskim radovima, a ovakav vid pomoći  univerzitetskoj zajednici dobija najviše ocene i u samom Rektoratu. Podrška mladim talentima nije izostala ni tokom krize zbog korona virusa. Kompanija Mozzart je u prethodne dve godine pomogla brojnim nadama da nastave usavršavanje, a među njima su studenti Stefan Đorđević (diplomirani fizičar i inženjer elektrotehnike, završio je dva fakulteta u roku sa svim desetkama), Veselin Manojlović (upisao doktorske studije na Oksfordu, gde proučava matematičko modelovanje evolucije tumora i rizika za obolevanje od raka),  Matija Glišić (student prestižnog francuskog koledža „Ecole Polytechnique“)…Mozzart je nedavno imao jedno bronzano partnerstvo, ali i ono je zlata vredno za studente ako se posmatra kroz prizmu kontinuirane podrške Case Study Show-u od 2017. godine. Ovaj projekat Studentske organizacije ESTIEM omogućava akademcima da se lakše prilagode korporativnom svetu, a kroz edukaciju i rešavanje studije slučaja stiču neophodne veštine za ulazak na tržište rada.Violinistkinja Sofija GlavičićDonacije su dobili i balerina Teodora Vujkov, koja je otišla na master studije u Lisabon, zatim violinistkinja Sofija Glavičić, karatistkinja Emilija Antanasijević, mladi sedmogodišnji kompozitor Andrej Stojanović, kome su obezbeđena sredstva za kupovinu klavira...Uoči starta nove akademske godine, iz ove kompanije poručuju da se spremaju novi projekti i veliki programi podrške za najveće talente naše zemlje.

Srbija

„Humanko“: Novi kutak za najugroženije građane u Novom Sadu

Udruženje građana „Patrija“ pokrenulo je inicijativu „Humanko“ kako bi pomogli najugroženijim sugrađanima gde mogu pronaći sve neophodne stvari za život. Tu bi mogli takođe mogli mogu da se informišu o tome gde mogu da dobiju dodatnu pomoć i podršku koja im je potrebna. Na prvoj akciji, koja je održana u Novom Sadu, se pored garderobe prikupljala se i plastika, čijom će reciklažom biti prikupljena sredstva za opremanje Humanka.Trenutno se nalaze u dvorištu Omladinskog centra „CK 13“. Nadaju se da će Grad prepoznati rad i značaj Humanka i da će pomoći kako bi se ovaj projekat razvio. Tome bi takođe doprinelo kada bi se nalazili na vidljivijem mestu i bili dostupniji svima.Ideja je da cela akcija funkcioniše kao automat, gde će ljudi moći sa žetonima da dolaze i da koriste kutak.Prilikom davanja žetona imali bi mogućnost da stupe u komunikaciju sa njima i porazgovaraju o njihovim problemima.“Pitali smo naše korisnike šta im je potrebno, ali smo i obavili razgovore sa ljudima koji bi potencijalno koristili Humanka. Razmišljali smo kako možemo da radimo na zadovoljenju egzistencijalnih potreba, ali i tih drugih potreba i pružanja podrške kao što je savetovanje u vezi sa socijalnim pitanjima i psihološka potreba, kako bi se ljudi bolje osećali. Gledali smo kako bismo mogli sa drugim ljudima u zajednici, organizacijama i insitucijama da ostavarimo neku saradnju, pa smo tako slali informacije”, rekla je jedna od pokretačica inicijative Dragana Nešić.U narednom periodu planiraju još dve akcije koje će, nadaju se, biti održane na prometnijim mestima u Novom Sadu gde će ljudi moći da donesu plastiku, ali i doniraju novac ukoliko žele da pomognu rad Humanka.Udruženje “Patrija” radi sa socijalno ugroženim građanima. Kroz svoj rad primetili su da im nisu ugrožene samo osnovne potrebe, već im često nedostaju i hobiji kojima bi kreativno koristili svoje slobodno vreme. Zato su rešili da pokrenu inicijativu “Humanko”, rekla je Nešić.

Srbija

Beograd daje pet miliona za mobilnu aplikaciju o javnom prevozu

Sekretarijat za javni prevoz Beograda je raspisao javnu nabavku za izradu mobilne aplikacije namenjenu putnicima u javnom gradskom prevozu, objavljeno je na Portalu javnih nabavki.Procenjena vrednost javne nabavke je 4,17 miliona dinara bez PDV-a, što je 5 miliona dinara sa obračunatim PDV-om (blizu 42,6 hiljada evra).Za 35 sekundi spota i vizuale Beograd daje skoro 42.000 evraAplikacija treba da pruži informacije o redu vožnje i linijama javnog prevoza, kao i da pruži informacije putnicima o mogućnostima kombinovanja različitih vidova prevoza i linija javnog linijskog prevoza putnika, piše u tehničkoj specifikaciji.Predviđeno je da aplikacija pruža i podatke o toliko koliko je pešačenja potrebno za dolazak na stajalište gradskog prevoza.Aplikacija treba da bude primenjiva putem mobilnog telefona i interneta, da nosi oznaku sekretarijata i da obuhvati savremene elemente sličnih aplikacija sekretarijata, odnosno direkcija, za javni prevoz u Evropi, piše u specifikaciji.Rok za podnošenje ponuda je 28. septembar, a nakon potpisivanja ugovora odabrana firma trebalo bi da implementira informacioni sistem za maksimalno 180 dana.Zaustavljena nabavka novih autobusa za GSP, podnet zahtev za zaštitu prava Implementacija obuhvata dve faze. U okviru prve, potrebno je da se izradi detaljna specifikacija aplikacije i grafičkog rešenja, kao i sistemske podrške u centru, dok druga faza obuhvata programiranje, implementaciju i puštanje u rad sistemske podrške.Druga faza podrazumeva i integraciju sa postojećim sistemima Sekretarijata i puštanje u rad mobilne aplikacije za Android i iOS platformu.

Srbija

Beograd traži firme za „adaptaciju škola na klimatske promene“

Sekretarijat za zaštitu životne sredine traži firme za uređenje zelenih površina u dvorištima više škola u Beogradu, u cilju, kako se navodi, "adaptacije na klimatske promene".Posao obuhvata "izvođenje radova na adaptaciji na klimatske promene uređenjem zelenih površina u školskim dvorištima" u devet škola u Beogradu. Javna nabavka je podeljena na više partija (devet), a ukupna vrednost radova procenjena je na 40,3 miliona dinara. Projektom su obuhvaćene osnovne škole "Vuk Karadžić", "Mihailo Petrović- Alas", "Vojvoda Mišić", "Petar Petrović Njegoš",  "Siniša Nikolajević", "Banović Strahinja",  "Lazar Savatić",  "Stefan Dečanski",  "Boško Buha". Divlje deponije na Paliluli i Voždovcu mapiraće se iz vazduha Radovi obuhvataju, između ostalog, nabavku sadnog materijala, ozelenjavanje, pripremne radove, betonske radove, obeležavanje sportskih terena,  stolarsko-bravarske radove. Za školu Petar Petrović Njegoš potrebna je izrada pešačke staze od malča, za školu  "Siniša Nikolajević"  izrada staza i terena od reciklirane gume, a za školu "Banović Strahinja" potreban i projekat elektroenergetskih instalacija.Rok za podnošenje ponuda je 12. oktobar. Beograd traži pomoć u nadziranju privatnog partnera koji upravlja deponijom u VinčiAkcionim planom adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti predviđeno je uređenje zelenih površina u školskim dvorištima kao jedna od značajnih aktivnosti na unapređenju zelenih površina grada i životne sredine u Beogradu, piše u dokumentaciji. U 2019. godini su izrađeni idejni projekti uređenja školskih dvorišta, što je finansirao Sekretarijat zazaštitu životne sredine. Sada se pristupa izvođenju radova za 9 od ukupno 10 projekata, navodi se. 

Svet

„Evergrande“ propustio rok za plaćanje kamate, tržišta u neizvesnosti

Prvi test za firmu Evergrande, koja je zapala u dužničku krizu, biće ove nedelje. Investitori će sa pažnjom posmatrati da li je kineski gigant nekretnina sposoban da plati kamate po osnovu obveznica ili ne. Firma bi u četvrtak trebalo da plati kamatu u vrednosti od 83 miliona dolara, prema podacima agencije S&P Global Ratings, piše CNBC.Drugo plaćanje kamate na sedmogodišnju obveznicu u američkim dolarima je sledeće srede."Ono što će se desiti u četvrtak biće značajan događaj za tržišta, na ovaj ili onaj način, možda i veći događaj od ishoda FOMC-a (Federal Open Market Committee) koji će biti samo nekoliko sati pre", rekao je Rej Atril iz Nacionalne banke Australije misleći na sastanak centralnih banaka SAD-a koji se sa pažnjom prati od strane investitora.Veliki broj analitičara ne očekuju da će kompanija Evergrande uspeti da izmiri svoje obaveze u četvrtak. Međutim, čak i da ne uspe, to neće odmah predstavljati neuspeh, osim ako ni u roku od 30 dana ne uspe da isplati obaveze. Šta je kompanija Evergrande i kako je zapala u krizu? Gigant nekretnina Evergrande postala je jedna od najvećih kineskih kompanija sa pozajmljenih više od 300 milijardi dolara, piše BBC. Prošle godine Peking je doneo nova pravila za kontrolu duga velikih investitora. Ove mere naterale su Evergrande da ponudi svoje nekretnine sa velikim popustima kako bi osigurali dalji priliv novca i nastavili sa poslovanjem. Sada se kompanija bori da isplati kamate na dugove.Ova nesigurnost dovela je do pada cena akcija Evergrandea za 85 odsto ove godine. Postoji više razloga zašto su problemi kompanije Evergrande ozbiljni: - veliki broj ljudi kupio je nekretnine od kompanije i pre nego što je izgradnja objekata uopšte počela. Ljudi su već uplatili depozite i izloženi su potencijalnom gubitku ukoliko dođe do kraha.- veliki broj kompanija sarađuje sa Evergrandeom. Firme koje se bave izgradnjom i dizajnom, ili dobavljači materijala su u riziku od velikih gubitaka, koji bi čak mogli da ih oteraju u bankrot- krah kompanije imao bi i potencijalni uticaj na kineski finansijski sistem."Finansijski krah bi imao dalekosežne posledice. Evergrande navodno duguje novac 171 banci u Kini  i 121 finansijskoj firmi",  rekao je Meti Bekink iz Ekonomist grupe za BBC. Ako Evergrande propadne, banke i drugi zajmodavci biće prinuđeni da pozajmljuju manje novca.Ovo bi moglo da dovede do kreditne krize, kada se kompanije bore da pozajmljuju novac po prihvatljivim kamatama.Kreditna kriza bi bila veoma loša vest za Kinu, jer kompanije koje ne mogu da uzimaju pozajmice teško rastu, i u nekim slučajevima su u nemogućnosti da nastave da rade.Takođe, propast Evergrandea mogla bi da uznemiri strane investitore koji će Kinu smatrati manje privlačnom za ulaganje.Potencijalna propast teško zadužene kompanije dovela je do predloga pojedinih analitičara da bi Peking mogao da "uskoči" i spasi Evergrande. "Umesto da rizikujemo da poremetimo lance snabdevanja i razbesnimo vlasnike nekretnina, mislimo da će Vlada verovatno pronaći način da osigura da osnovna delatnost ove kompanije opstane", rekao je Meti Bekink. Drugi i nisu toliko sigurni u ovo.U objavi na kineskoj aplikaciji i društvenoj mreži Vi čet (WeChat), uticajni kineski urednik Global tajmsa, novina koje su podržane od strane države, Hu Siđin (Hu Xijin) rekao je da Evergrande ne bi trebalo da se osnloni na to da će ga spasiti država, već bi kompanija trebalo da se spasi sama.Peking je ranije postavio cilj da će da obuzda korporativni dug. Ukoliko bi se Kina odlučila na ovako veliku  pomoć za Evergrande, to bi se smatralo lošim primerom. Kako je nastao Evergrande?Biznismen Hui Ka Jan osnovao je Evergrande, tada pod nazivom Hengda Group, 1996. godine u Guangdžou u južnoj Kini. Evergrande trenutno ima u vlasništvu 1300 projekata u više od 280 gradova širom Kine.Poslovi šire grupacije Evergrande se kreću od upravljanja bogatstvom, proizvodnje električnih automobila i proizvodnje hrane i pića. Poseduje i jedan od najvećih fudbalskih timova u zemlji - FC Gunagdžou. Hui Ka Jan ima lično bogatstvo od oko 10,6 milijardi dolara, prema Forbsu. 

Srbija

„U Ečkoj kod Zrenjanina planiraju se stanovi za 3.000 radnika iz Kine“

Nevladina organzacija Građanski preokret pozvala je Skupštinu grada Zrenjanina da ne usvoji Odluku o planu generalne regulacije naseljenog mesta Ečka. Napominje se da je krajnji cilj te odluke da se omogući izgradnja petospratnica za 3.000 radnika kineske fabrike guma Linglong."Izgradnjom pet petospratnica na 30 hiljada kvadratnih metara, prenamenom šumskog zemljišta u građevinsko, i doseljavanjem više hiljada Kineza, selo Ečka, koje trenutno ima oko 3.500 stanovnika, bilo bi potpuno izmenjeno i u ambijentalnom i u demografskom smislu", naglašava se u saopštenju.Odlukom Gradskog veća u Zrenjaninu gradskoj skupštini je predloženo da po hitnom postupku usvoji takvu odluku, uprkos protivljenju stručnjaka da se poveća dozvoljena spratnost objekata koji se grade u zrenjaninskim selima."Iza svega se krije ustupak zahtevu kineske kompanije Linglong koja želi da izgradi kompleks od pet petospratnica i tamo naseli svoje radnike, a verovatno i kineske radnike graditelje budućeg auto-puta Beograd-Zrenjanin", naglašavaju u Građanskom preokretu.Linglong dobio saglasnost za deo fabrike u ZrenjaninuKrivične prijave protiv kompanije Linglong zbog nelegalne gradnjeGrađanski preokret: Aljkava odluka o dozvoli za Linglong u Zrenjaninu PROTIV ODLUKE I NADLEŽNI URBANISTAOdgovorni urbanista iz Javnog preduzeća za urbanizam Zrenjanina Jelka Đorđević tokom javne rasprave iznela je, kako se dodaje suprotno mišljenje, od odluke koja je predložena.Razlog za to je što se povećanjem spratnosti u ravničarskom selu onemogućava očuvanje slike predela i narušava zaštitu od stvaranja pojačanih uticaja vetra. Zbog toga, kako se navodi, ni u jednom zrenjaninskom selu nije dozvoljena takva gradnja."S obzirom na to da se radi o zgradama na površini od 30 hiljada kvadratnih metara, procena urbanista je da se planira naseljavanje najmanje 2500 ljudi, a s obzirom na dosadašnju praksu stanovanja kineskih radnika u Zrenjaninu, realno je očekivati da ih u tom stambenom kompleksu bude oko 3000", tvrde predstavnici Građanskog preokreta.Naglašavaju i da se planiranom odlukom o Planu generalne regulacije naseljenog mesta Ečka, osim 30 hiljada kvadrata namenjenih za izgradnju Linglongovog stambenog kompleksa opredeljuje i dodatnih 44 hiljada kvadratnih metara za izgradnju stambenih objekata sa pet spratova.Građanski preojkret upozorava i da je tih 44 hiljada kvadrata trenutno šuma prve klase. Kineska kompanija Linglong u Zrenjaninu gradi fabriku automobilskih guma, za šta je dobilabesplatno zemljište i milionske subvencije od države. I pored toga, krajem maja građevinski inspektor utvrdio je da je čak osam objekata te fabrike građeno bez dozvole.Pored toga, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) utvrdio je da je Linglongu nezakonito odobrena državna pomoć.

Srbija

Na Uneskovu listu kulturnog nasleđa će možda i domaća šljivovica

Prihvaćena je još jedna nominacija iz Srbije za Uneskovu listu nematerijlanog kulturnog nasleđa, u pitanju su običaji u vezi sa pripremom i konzumiranjem rakije šljivovice. Odluka za nominaciju donešena je u junu ove godine, a konačna odluka će se saznati krajem 2022. godine.Na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbija za sada ima četiri prihvaćena "brenda": krsnu slavu, kolo, guslanje i grnčariju iz Zlakuse.Predlog je Unesku uputio Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije koji se nalazi u okviru Etnografskom muzeju.Danijela Filipović, kustoskinja iz Centra, kaže za Dnevnik da je optimista kada je u pitanju konačna odluka Uneska koja će uslediti za godinu i po dana, jer smatra da je predlog kvalitetno pripremljen i da ispunjava sve ono što Unesko zahteva. Optimizam uliva i činjenica da su prethodna četiri predloga iz Srbije prošla bez dopuna i dodatnih intervencija.Srbija će moći da nominuje sledećeg kandidata tek 2023. godine jer je Unesko od 2017. godine je pooštrio proceduru za upis na listu, tako da je sada moguć upis samo jednog elementa iz jedne države u periodu od dve godine.Pre desetak godina formirana je i nacionalna meža kao i Registar za očuvanje nematerijalnog  kulturnog nasleđa u kome se nalazi trenutno 53 elementa među među kojima su osim ona četiri koja je priznao i Unesko. Na listi se nalaze i izrada pirotskog kačkavalja, erski humor, sviranje na gajdama, naivno slikarstvo Slovaka...

Srbija

CINS: Funkcioneru SNS-a na aerodromu oduzeta slika Paje Jovanovića

Carinska kontrola Aerodroma Nikola Tesla je kod Nikole Kovačevića, gradskog sekretara i odbornika Srpske napredne stranke (SNS), u julu ove godine pronašla sliku "Stražar" slikara Paje Jovanovića plaćenu preko 140 hiljada evra, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Istom prilikom gradskom sekretaru za komunalne i stambene poslove Grada Beograda i odborniku u Skupštini opštine Rakovica oduzeto je i preko 15 hiljada evra.Stefan Nemanja nije kulturno dobro, ali ima obezbeđenje skuplje nego muzej Kovačević nije prijavio ni umetničko delo ni novac u kešu, jer je mislio da one ne podležu naplati carine, kako je objasnio.Ipak, kontrola je sačinila zapisnik o otkrivanju carinskog prekršaja. Kovačević tvrdi da nije pokušao da sakrije sliku, već da je prišao cariniku kako bi ga pitao šta da radi jer ima kulturno dobro.„Kao kada dolazite u Egipat i donosite delove piramide i kažete ’draga moja zemljo, evo doneo sam iz druge zemlje delove piramide’“, izjavio je za CINS.U punomoćju koje mu je dala supruga Milena piše da je on kupio sliku, a da je novac isplaćen sa njenog računa.Pored skupocene slike, kod Kovačevića je na aerodromu pronađeno i 15.550 evra u gotovini.Kako je preko granice bez prijave dozvoljeno preneti 10.000 evra, "Stražar" i 5.550 evra su, dok se slučaj ne reši, oduzeti.Raspisan tender za Muzej grada Beograda, uslov da je izvođač "gradio muzeje" Međutim, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić već dan nakon zaplene je najavio konačno odredište ove slike Paje Jovanovića. Vesić je na Fejsbuku objavio da će se ona ipak naći u Muzeju grada Beograda:„Kako bi naš narod rekao nije kome je rečeno nego kome je suđeno“.Naime, mesec dana pre nego što je otkrivena kod Kovačevića, slika Stražar je bila ponuđena na licitaciji u bečkoj aukcijskoj kući Doroteum. Vesić je nakon zaplene otkrio da je i Grad bio zainteresovan da je kupi. Na Fejsbuk profilu je napisao da je plan bio tajna, jer bi porasla cena da se za to saznalo:„Zato sam zamolio jednu zapadnu kompaniju koja posluje u Beogradu da kupi sliku i pokloni je Muzeju grada Beograda“. Ta firma je, dodaje, bila spremna da za Stražara izdvoji do 50.000 evra.Nikola Kovačević za CINS kaže da je Vesić spominjao da je reč o austrijskoj firmi Štrabag, te da on nije kupovao sliku za Grad.Ne zna da li je Vesić upućen da je on kupio Stražara i upućuje nas da to pitamo njega. Na pitanje zbog čega mu nije rekao da je kupac, odgovara:„Da li bi vi svakom vašem kolegi rekli nešto što vam se desilo? Pa ne bi svakom“.Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija ocenjuje da je cela situacija „čudna“:„Prilikom ispitivanja ovog slučaja treba videti da li je postojao nekakav prethodni dogovor između tog gradskog sekretara i drugih gradskih čelnika da će on da kupi sliku za svoj novac pa da mu Grad to kasnije nadoknadi“.Tekst preuzet od Centra za istraživačko novinarstva Srbijje (CINS).

Svet

Cena kafe na svetskom tržištu obara rekorde

Cene brazilske robusta kafe nastavile su da rastu ove nedelje na rekordno visokom nivou, piše Bloomberg. Razlog tome vremenske prilike u Brazilu, zemlji koja je najveći proizvođač kafe na svetu. Zalihe jeftinije vrste kafe robusta, koja se široko koriste za instant kafe, rasprodata su u Brazilu. Nakon suše i mraza uništeni su i usevi vrhunske sorte arabica koju koriste lanci kafića poput Starbaks. Lokalne pržionice se trenutno utrkuju u razmeni robuste i svakog dana dižu cene.Cene brazilske robusta Espirito Santo ove godine udvostručila se i sa 365 brazilskih reala (oko 57 evra) ta vreću od 60 kilograma popela se na 769 reala (oko 123 evra za istu količinu). Na to su iticale vremenske prilike u Brazilu kada su tokom jula i avgusta delove te zemlje u kojima se gaji kafa pogodili jako zahlađenje i desetkovalo ovogodišnji rod. Kasnije su usledile i velike suše.U kompaniji Friedberg Mercantile Group tvrde kako je više od polovine useva ubrano pre prvog mraza, ali da je izgubljen i veliki deo plodova koji je ostao neobran.Očekivano poskupljenje kafeOd danas veće akcize na gorivo, duvan, kafu i alkoholKorona-kriza nije poštedela ni tržište kafe Ranijih godina američki uvoznici bi brzo dopremali zalihe kafe iz Vijetnama, njenog drugog po veličini proizvođača u svetu. Međutim, ove godine javio se problem zbog ograničenja izazvanih pandemijom korona virusa, nedostatkom brodskih kontejnera, velikih troškova transporta, kao i zagušenja u brodskim lukama.Navodi se i da su američki uvoznici poput Starbucks-a zaštićeni ugovorima od velike promene u cenama. Ipak, neki već navode kako će se promene odraziti na njihovo poslovanje."Kako smo ušli u fiskalnu godinu, očekivali smo srednju jednocifrenu inflaciju troškova kao procenat naše ukupne cene prodate robe", rekao je finansijski direktor JM Smuckera Tucker Marshall. "Sada vidimo visoku jednocifrenu inflaciju troškova."Ranije ove godine upozorili smo da jeftine kafe više nema i da će uslediti globalni deficit te robe. Situacija na tržištu je takva da je poskupeo čak i jefitni pasulj.

Srbija

SHARE fondacija protiv legalizacije masovnog biometrijskog nadzora

Ukoliko se u parlamentu usvoje odredbe o masovnom biometrijskom nadzoru, predložene Nacrtom zakona u unutrašnjim poslovima, Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja sprovodi stalni, neselektivni nadzor građana u javnom prostoru, ocenila je SHARE fondacija Tehnologije masovnog biometrijskog nadzora, naprednih tehnologija koje omogućavaju prikupljanje i obradu velikih količina podataka o ličnosti u realnom vremenu, sa softverskim alatima za prepoznavanje lika, izuzetno su štetne po privatnost, sa potencijalno drastičnim posledicama po prava i slobode ljudi i nesagledivim uticajem na demokratsko društvo.Zbog toga su Ujedinjene nacije i Evropska unija već zauzele stav protiv primene masovnog biometrijskog nadzora u radu policije i drugih bezbednosnih službi država."Na upravo okončanu raspravu o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, SHARE Fondacija je dostavila pravne komentare na odredbe kojima se reguliše masovni biometrijski nadzor u javnom prostoru i od nadležnih zatražila da bez odlaganja proglase moratorijum na upotrebu ovakvih tehnologija i sistema na teritoriji Srbije", navodi se u saopštenju tog udruženja građana.Iako skromno najavljena, sa predviđenim rokom od 20 dana, javna rasprava o spornom Nacrtu okupila je domaće i međunarodne organizacije u zajednički front protiv upotrebe savremenih tehnologija na štetu ljudskog društva.Spornim odredbama predviđeno je uspostavljanje sistema masovnog biometrijskog nadzora širom Srbije, a da nije utvrđena neophodnost predložene mere da se svi građani Srbije stalno tretiraju kao potencijalni kriminalci nesrazmernim zadiranjem u privatnost njihovih života."Posebno zabrinjava izostanak detaljne procene uticaja koju primena totalnog biometrijskog nadzora može imati na ranjive društvene grupe, ali i na novinare, građanske aktiviste i druge aktere demokratskog društva", zaključuje se u saopštenju.Komentari SHARE Fondacije na Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima dostupni su OVDE.

Srbija

Ko je glavni u javnim preduzećima, a ko ih nadzire

Business Info Group, izdavač Nove ekonomije, uz podršku National Endowment for Democracy, organizuje panel Ima li direktora u javnim preduzećima  u petak 24. septembra 2021. godine, u 10h. Live stream prenos biće omogućen na YT kanalu Nove ekonomije. Direktore javnih preduzeća, prema Zakonu o javnim preduzećima, imenuje Vlada Srbije nakon javnog konkursa. Period na koji se imenuje vršilac dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine. Ista osoba ne može biti dva puta postavljeno za vršioca dužnosti. U praksi, međutim, jedan isti direktor javnog preduzeća godinama je u VD statusu.   U Srbiji postoje i ona javna preduzeća koja od donošenja novog Zakona 2012. godine nikada nisu imala direktora koji je zakonski izabran. Takvi direktori ne mogu dugoročno brinuti o preduzeću jer u svakom trenutku mogu biti smenjeni.   Ovo v. d. stanje u kome se nalazi javni sektor potpuno je suprotno profesionalizaciji i korporativizaciji javnih preduzeća o kojima se skoro deceniju govori kao o prioritetu u ekonomiji.    ·      Kakve su posledice VD stanja u javnim preduzećima? ·      Šta je Vlada Srbije ponovo obećala u Strategiji državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima u vlasništvu Srbije?   ·      Da li nam je potreban novi zakon koji će urediti korporativno upravljanje u svim javnim preduzećima? ·      Zašto Vlada Srbije ne bira direktore na konkursu? ·      Kakvi su trendovi u lokalnim javnim preduzećima, dokle se stiglo sa unapređenjem sistema nadzora u lokalnim javnim preduzećima?   Govornici:    ·      Bojan Dimitrijević, Fiskalni savet  ·      Duško Vasiljević, Svetska banka  ·      Ana Jolović, Projekat reforme lokalnih finansija II u Srbiji  ·      Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbije    Moderator: Ivana Pavlović, novinar             

Srbija

Komunalci će još čekati na nove uniforme, podnet novi zahtev za zaštitu prava

Nabavka uniformi za komunalne milicijaci ponovo je zaustavljena jer je podnet novi zahtev za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, objavljeno je na Sekretarijat za poslove komunalne milicije Beograda dodelio je prošle nedelje je dodelio ugovor za kupovinu uniformi u vrednosti 186,3 miliona dinara (oko 1,6 miliona evra) firmi MIM Commerce iz Beograda. Na tender su stigle još dve ponude, obe povoljnije od izabrane. ŠTA SVE GRAD KUPUJE: Kožne rukavice i Adidas patike za "komunalce" Beograđani plaćaju 1,3 miliona evra Firma Yumco - Prizosi iz Vranja je ponudila da obezbedi uniforme za komunalne milicijace za ukupno 76,5 miliona dinara, što je skoro dva i po puta manje od cene koju će Beograd platiti.Preduzeće DES 2020 iz Šapca ponudio je cenu od 134,3 miliona dinara, za oko 50 miliona manje od izabrane.Tender za letnju i zimsku odeću za komunalne milicijace već se nalazio pod lupom Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.Za 35 sekundi spota i vizuale Beograd daje skoro 42.000 evra Firme Yumco-prizosi, Less Textile i DES2020 su u junu ove godine podnele zahteve za zaštitu prava.Postupak po zahtevu DES2020 iz Šapca je okončan pre naručiocem, što znači da je ova kompanija predala zahtev gradu kao naručiocu i da je gradska uprava prihvatila neke od zamerki koje je "DES 2020" podneo te da zahtev zbog toga nije ni došao pred Komisiju na odlučivanje.Međutim, neke od zahteva druge dve firme, Yumco-prizosi i Luss textile, je Komisija prihvatila i zbog toga obustavila nabavku sve dok gradska uprava Beograda ne otkloni nedostatke.Beograd je zbog ovakve odluke morao i da nadoknadi takse koje su dve firme dale prilikom podnošenja zahteva po 120.000 dinara, odnosno ukupno 240.000 dinara.

Srbija

Privrednici negoduju zbog najavljene e-fiskalizacije

Najavljena e-fiskalizacija predstavljaće dodatno opterećenje za privrednike koji već posluju legalno i ne doprinosi suzbijanju ogromnog crnog tržišta koje država ne suzbija, saopštio je Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije. To udruženje podseća da je trošak za subvencionisanje te reforme od strane države odjednom porastao sa tri na šest milijardi dinara."Stiče se utisak da su zakon o fiskalizaciji i njegova primena doneti nepromišljeno, na brzinu, bez dovoljnog učešća onih na koje se zakon odnosi. Pitanje je da li postoji  nečiji interes da se privrednicima prodaju novi uređaji", navodi se u saopštenju.Udruženje podseća i na podatke o subvenicijama za e-fiskalizaciju koji su izneti na javnom slušanju prilikom donošenja zakona o toj reformi.Ministarstvo finansija je prošle nedelje objavilo detalje o uvođenju novog modela za izdavanje fiskalinih računa, koji donosi QR kodove, ali i nove uređaje, poput tableta ili mobilnih telefona. Tada je takođe naglašeno da će privrednicima subvencionisati nabavku svega što je za to potebno.Prema rečima predstavnika Zaštitnika preduzetnika i privrednika, izgovor da će država subvencionisati e-fiskalizaciju je neprihvatljiv, jer vreme krize nije vreme da se novac privrednika i građana Srbije troši nepromišljeno.Evo šta donosi novi model fiskalizacijeUdruženje upozorava: Novi zakon u fiskalni sistem uvodi i paušalceMinistarstvo sprema novi zakon, čitaće fiskalne kase u realnom vremenuFiskalni savet: Srbija porezima opterećuje siromašne "Privrednici već imaju kase koje su povezane sa poreskom upravom, a proširenje obveznika koji su dužni da imaju uređaj na paušalne delatnosti kao što su obućari, moleri, frizeri i slično je apsurdna jer nema uticaja na visinu poreza koji se plaća", objašnjavaju u Udruženju Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.  Podsećaju da zbog te i ostalih aktivnosti ministarstva finansijakonstantno čini šteta stotinama hiljada privrednika i preduzetnika, budžetu i ekonomiji Srbije i šalje se poruka da je isplativije raditi na crno.Udruženje je inače u aprilu 2021. pozvalo Skupštinu Srbije da izvrši nadzor nad radom tog ministarstva i da smeni odgovorne. Ipak, kako se dodaje u saopštenju, Narodna skupština do danas nije odgovorio na taj zahtev domaćih privrednika.