Najnovije

Srbija

Između šefa i Gugl učionice: Bolje prošli roditelji zaposleni u javnom sektoru

Usklađivanje posla i obaveza oko dece koje je nametnuo drugačiji rad škola u uslovima pandemije virusa korona bio je ogroman problem za većinu porodica u Srbiji. Dve trećine roditelja imalo je teškoća da balansira između „šefa i Gugl učionice“, pokazuje istraživanje portala Nova ekonomija, u kome je više od 70 odsto anketiranih roditelja reklo da poslodavci nisu pokazali razumevanje za to što su morali više da budu uključeni u školske obaveze svoje dece. Svaki peti ispitanik kaže da je zbog povećanih obaveza školovanja na daljinu imao problema sa nadređenima - od toga da se suočio s pretnjom otkazom, da nije bilo tolerisanja kašnjenja, a pojedini su dobijali dodatne zadatke po završetku regularnog radnog vremena:„Daje mi dodatni posao ponekad koji se radi onlajn, pa se sa detetom svađamo muž i ja ko će pre do kompjutera jer je hitno i mora da se završi“. "Ne stignem da obavim dnevne zadatke u radno vreme. Često se uključujem uveče kad svi spavaju da dovršim ono što je ostalo od poslovnih obaveza. Poslodavac nema razumevanja za kašnjenja, hoće da sam dostupna u radno vreme, ne uveče. Još ako je dete bolesno i ne ide u školu, onda je to raspad sistema", kaže majka koja je učestvovala u našem istraživanju.Ukoliko su poslodavci pokazali razumevanje za radnike čija su deca školskog uzrasta, u najvećem broju slučajeva su im omogućili fleksibilno radno vreme.Poslodavci i sindikati su saglasni da su roditelji zaposleni u javnom sektoru neuporedivo bolje prošli od onih koji rade kod privatnika. Nebojša Atanacković iz Unije poslodava Srbije, iznosi neke od činjenica koji to potvrđuju: otkazi su najviše pogodili privatni sektor dok ih u javnom nije bilo; s obzirom na relativno ograničeniji broj zaposlenih u privatnom sektoru u javnom je bilo više „lufta“ ako neko izostane s posla, jer ima ko da ga zameni, a onima koji rade na „državnim jaslama“ plata nije smanjivana. Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, tom spisku dodaje podatak da su radnici u javnom sektoru imali 100 odsto naknadu tokom bolovanja, a zaposleni kod privatnika 65 odsto, odnosno 60 odsto u slučaju samoizolacije.„Ovakav nejednak tretman je posebno izazvao nezadovoljstvo zaposlenih u privatnom sektoru, koji su nam se često žalili da su radnici drugog reda“, kaže Savić.Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, jedan od autora istraživanja „Uticaj epidemije Kovid 19 na položaj i prava radnica i radnika u Srbiji“ kaže da se, iako se ova studija ne bavi aspektom pomirenja profesionalnog i porodičnog života, mogu izvući zaključci koji korespondiraju sa rezultatima drugih istraživanja.On podseća na period „zaključavanja“ i tadašnju Vladinu uredbu da se kome god je to moguće obezbedi rad od kuće.Iako je ova odredba bila instruktivnog karaktera, javni sektor ju je prihvatio kao obavezujuću normu, pa je većina zaposlenih roditelja u to vreme radila od kuće.S druge strane, u privatnom sektoru je bilo različitih primera: poslodavci koji su mogli da omoguće rad od kuće su to zaista i činili pod različitim uslovima, a tamo gde to nije bilo moguće (recimo sektor proizvodnje) poslodavci su bili dosta izričiti i nefleksibilni, osim ako sam obim proizvodnje nije bio smanjen, pa su ljudi slati na različite vrste odsustva i tada su prinudno boravili kod kuće. U ostatku godine se stvari menjaju.Ukidanjem vanrednog stanja u radno- pravnom smislu su prestale da važe odredbe Vladine uredbe, što je dovelo do toga da opadne broj ljudi koji radi iz svojih domova. "Iz našeg, ali i drugih istraživanja se vidi da je postojao jedan broj poslodavaca koji su bili voljni da izađu u susret rodieljima koji moraju da čuvaju decu, ali je nemoguće izvući jedinstven zaključak. U javnom sektoru se to češće dešavalo nego u privatnom. Takođe se pokazalo da samohrani roditelji, među kojima je naviše samohranih majki, nisu imali apsolutno nikakve vrste olakšica. Nisu mogli da se pozovu ni na jednu zakonsku odredbu koja bi poslodavca obavezivala da im obezbedi plaćeno ili neplaćeno odsustvo. Dakle, sve je bilo u domenu diskrecionog ovlašćenja posladavaca", ističe Reljanović. On dodaje da dve trećine poslova u Srbiji u redovnim okolnostima ne može da se obavlja od kuće, počev od trgovine i proizvodnje, u kojima je među zaposlenima najviše žena. One čine većinu i u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, a upravo u tim sektorima je najviše „frontlajnera“ u pandemiji. "Žene su iznele dvostruki teret: ako ne rade od kuće imaju problem ko će da brine o deci, a još su i na „prvoj liniji“ na poslovima koji su bili visokorizični, poput  zdravstva, rada u apotekama, trgovini i ustanovama socijalne zaštitite. Ako pak rade od kuće, one su te koje brinu i o kućnim poslovima, deci i njihovim školskim obavezama", kaže Reljanović.V. S.   

Srbija

Srbiji potrebno više sudija za kažnjavanje ekoloških prestupa

Rešavanje ekoloških problema predstavlja deo procesa evrointegracija, poručuju učesnici panela "Životna sredina i vladavina zakona" koju su organizovali Fondacija Hajnrih Bel i kancelarija Saveta Evrope u Beogradu. Kako naglašavaju, Srbiji je potrebno više sudija koje se bave ekološkim pravom, jer ekološki kriminal lako prerasta u organizovani  kriminal.Sudija Dušan Dakić, iz Osnovnog suda u Novom Sadu, koji je i član Foruma sudija Evropske unije za životnu sredinu podseća da Član 74. Ustava Srbije garantuje pravo na zdravu životnu sredinu. Kako ocenjuje, u Srbiji je problem i što nije ratifikovana Evropska konvencija o krivičnoj i pravnoj zaštiti životne sredine, koja je doneta 1998. godine."U toj konvenciji se precizno navodi obaveza da se uskladi politika kažnjavanja u oblasti životne sredine. Ona podrazumeva novčane i zatvorske kazne za zagađenje", kaže Dakić.Prema njegovim rečima ta evropska konvencija je važna i zbog toga što je prvi put u krivičnom pravu prepoznala učešće nevladinih organizacija i udruženja građana kao zainteresovanih strana u nekom sudskom postupku koji se vodi zbog zagađenja životne sredine.Dakić podseća da su u Srbiji retki sudski postupci u poblasti ekologije koji imaju veliku medijsku pažnju, osim u slučajevima kada se sudi zbog zlostavljanja životinja.Prema njegovom mišljenju problem je što veliki zagađivači ne mogu da budu obuhvaćeni krivičnim gonjenjem, kao i što često od samih ispektora zavisi da li će neki postupak imati sudski epilog.DRŽAVA MORA DA POSLUŠA PROFESIONALCE U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE Dodaje i da je problem što se zagađenja u Srbiji uglavnom tretiraju kao privredni prestupi, kao i činjenica da je oblast zaštite životne sredine u našem zakonodavstvu "izuzetno fragmentirana".Dakić objašnjava da sudije često moraju "da nauče" niz zakonskih definicija o vrstama otpada i mnogih drugih termina i problem akoji se koriste u sudskoj praksi. To kako naglašava, predstavlja niz pravnih pitanja za sudiju koji vodi postupak i otežava čitav proces.Dakić podseća da Austrija Belgija Danska Švedska Španija imaju sud koji se bavi krivičnim felima iz obasti zaštite životne sfedine. Smatra da je kriminal u oblasti ekologije jako razvijen, kao i da lako dobija oblik organizovanog kriminala jer je veoma profitabilan. Ekološki kriminal je kako napominje jedno o prioritetnih pitanja u EU."Voleo bih kada bi u budućnosti imali više specijalizovanih sudija za ovu oblast, postoje države u kojima se sudije bave isključivo ekološkim kriminalom", napominje Dakić.Ana Barreira López iz Međunarodnog instituta za pravo i ekologiju u Madridu kaže da neretko pored kompanije, čak i same države ili neke regionalne vlasti u njima ne poštuju zakone iz oblasti zaštite životne sredine. Kako naglašava u tome ni EU nije izuzetak.Problem sa sprovođenjem zakona u oblasti ekologije, kako napominje, postoji i zbog toga što mnoge državne uprave nemaju dovoljno resursa za formiranje inspekcijskog nadzora i kontrole.Prema njenim rečima u EU se stalno donose i menjaju zakoni, ali je veliko pitanje kako se oni sprovode. Ocenjuje i da se sudski procesi sprovode tek onda kada dođe do štete i zagađenja životne sredine.EKOLOGIJA JESTE POLITIČKO PITANJE OD TOGA NE TREBA BEŽATI Aleksandar Kovačević iz Energetske zajednice, podseća da je odlukom iz 2006. EU zajedno sa balkanskim državama postala potpisnica Ugovora o Energetskoj zajednici koji je tek 2011. godine dobio veći značaj jer je tada postao obaveza u procesu pristupanja EU.Odredbe iz tog ugovora tako su, kako navodi Kovačević, postale deo pristupnih ugovora EU Bugarske, Rumunije i Hrvastke. U njihovim ugovorima o evropintegraciji odredbe Ugovora o Energetskoj zajednici praktično su prepisane, "kao u ogledalu".Sledeća po važnosti je kako objašnjava deklaracija EU koja je prošle godine usvojena u Sofiji, u kojoj se ponavlja sve što nije ispunjeno a navedeno je kao obaveza prilikom formiranja Energetske zajednice.Dodaje da zbog toga sada postoje veliki problem kako da se ispune obaveze, smanji energetsko siromaštvo, zatvore velika ložišta, postigne energetska efikasnost i više koriste obnovljivi izvori energije.Čedomir Savković

Srbija

Počela isplata polovine minimalca za april

Danas počinje isplata polovine minimalca za april u okviru trećeg paketa državne pomoći privredi, prenela je agencija Tanjug. Za tu vrstu pomoći, kako se dodaje, prijavilo se 230.805 preduzetnika i privrednih subjekata."Ukupan iznos koji ćemo isplatiti za 1.122.787 zaposlenih je 17,2 milijarde dinara", napisao je ministar finansija Srbije Siniša Mali na Instagram nalogu.Mali je podsetio da je to druga po redu isplata polovine minimalca."Prvu smo isplatili 8. aprila i za to je bilo opredeljeno 17,5 milijardi dinara, dok će u junu biti isplaćena poslednja rata polovine minimalca koju smo predvideli trećim paketom pomoći privredi", naveo je ministar finansija.Treći paket predviđa isplatu polovine minimalne zarade za tri meseca, od marta i to za preduzetnike, mikro, mala, srednja i velika preduzeća.I MINIMALAC ŠTITI BOGATE

Lifestyle

BINA – Kad Beograd postane muzej

Šesnaesta Beogradska internacionalna nedelja arhitekture (BINA), traje do 20. maja, i ove godine od Beograda pravi muzej arhitekture.Svaka zgrada, blok ili kakvo drugo arhitektonsko rešenje, za vreme BINA-e posmatra se kao umetničko delo. Uz pomoć stručnih vodiča, a u skladu s merama, organizatori ove godine organizuju šetnje uz predavanje, izložbe, razgovore i radionice za najmlađe.Povodom 70 godina urbanizma i arhitekture u Energoprojektu, u sredu 12. maja, organizuje se poseta i predavanje u zgradi ovog preduzeća, dok je za 13. maj najavljena izložba kolektiva arhitekata pod nazivom "6/BETA_ENOUGH IS ENOUGH". U petak, 15. maja, zainteresovani mogu na jednodnevni izlet do Subotice najavljen kao "Secesija u Subotici".Ostatak programa možete pogledati ovde.

Srbija

Još 52 miliona za nagradnu igru sa fiskalnim računima

Za “nedostajuća sredstva” potrebna za realizaciju prvog kruga nagradne igre “Uzmi račun i pobedi” Vlada Srbije je odobrila 52 miliona dinara iz tekućih budžetskih rezervi, navodi se u Rešenju objavljenom u Službenom glasniku.Ukupna suma koja se izdvaja za potrebe nagradne igre “Uzmi račun i pobedi” već je uvećana rebalansom budžeta, pa će tako umesto predviđenih 82,3 miliona dinara, za ove potrebe biti potrošeno 161,7 miliona dinara koji su uračunati u budžetu, kao i dodatnih 52 miliona iz budžetske rezerve. Najveće povećanje u budžetu, kada su u pitanju troškovi ove nagradne igre, odnose se na “poreze, obavezne takse, penale i kamate” koji će, kako se navodi u Zakonu o budžetu, državnu kasu koštati 98,2 miliona dinara.Na zvaničnom sajtu “Uzmi račun i pobedi” navodi se da će nagradna igra biti organizovana u dva kruga - prvi krug od 15. maja do 25. juna 2021. I drugi krug tokom jeseni. Ukupni nagradni fond obuhvata 60 automobila i 16 stanova u Beogradu. U prvom krugu biće organizovano šest javnih izvlačenja nagrada na RTS-u, a prvo izvlačenje zakazano je za 15. maj, piše na ovom sajtu.Prošle godine nagrade su bili automobili Fiat 500l i stanovi u Zemunskim kapijama i Beogradu na vodi.

Srbija

Roditelji, nastavnici: Kako se školuju deca sa smetnjama u razvoju? (ANKETA)

Izgleda da su nadležni zaboravili na deca sa posebnim potrebama kad su planirali školsku godinu u izmenjenim okolnostima koje traju duže od godinu dana. Epidemija je samo ogolila probleme sa kojima se suočavaju ova deca i njihovi roditelji. Ako ste roditelj deteta sa posebnim potrebama, ili nastavnik koji im predaje, molimo Vas da popunite kratku anketu. Anketa je anonimna.

Srbija

Oglašena prodaja preduzeća Zastava kamioni

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) oglasila je prvu prodaju imovine preduzeća Zastava kamioni iz Kragujevca. Početna prodajna cena iznosi 240 miliona dinara, a javno nadmetanje zakazano je za 9. jun.Kako se navodi na sajtu ALSU kupcima je ponuđeno dvanaest objekata metaloprerađivačke industrije i drugih industrijskih delatnosti, čija je ukupna površina blizu 30 hiljada kvadratnih metara.Među oglašenim stvarim, kako se dodaje nalazi se i pokretna imovina.Fabrika Zastava kamioni poslovala je u okviru Grupe Zastava vozila, a u stečaj koji se okončava bankrotom otišla je u septembru 2018.Bivši randici Zastava kamiona protestovali su početkom prošle godine zbog neisplaćenih zarada. Njihovi predstavnici tada su naveli da su nezadovoljni zbog toga što Ministarstvo privrede nije ispunilo svoje obećanje i rešilo njihov problem.Oko 550 bivših radnika te kompanije tada je tražilo 162 miliona dinara za zarade i 44 miliona za sudske troškove.Privredni sud u Kragujevcu je 19. septembra 2018. godine otvorio stečaj Zastave kamiona zbog blokade računa od oko 3,3 milijarde dinara, koja je tada trajala ravno tri godine, preneo je tada list Danas.PROTEST BIVŠIH RADNIKA ZASTAVA KAMIONI

Srbija

Novi vizuelni identitet i korak napred u poslovanju modernizovane farmaceutske kompanije

Kompanija Galenika a.d. Beograd sa sedištem, fabrikom i Institutom za istraživanje i razvoj u Zemunu, ove godine obeležava punih 76 godina uspešnog poslovanja i od ovog meseca predstavlja novi vizuelni identitet, u skladu sa modernom poslovnom vizijom kompanije. U narednom periodu, novi logotip će biti primenjivan na proizvodima kompanije Galenika, a to su generički lekovi koji se dobijaju na recept, dijetetski suplementi i kozmetički proizvodi.Promena vizuelnog identiteta je rezultat investicionog i transformacionog ciklusa koji je realizovan tokom prethodnih godina i koji je rezultirao modernizacijom kompanije i digitalizacijom poslovanja. Novi vizuelni identitet uvodi boje koje simbolizuju vrednosti kompanije i još bliže reflektuju njenu misiju i posvećenost zdravlju i odgovornom poslovanju, uključujući najviše GMP i ISO standarde. „Tokom prethodne dve godine kompanija je prošla intenzivni period investicija i transformacije, zahvaljujući kojima se repozicionirala i zauzela visoko i stabilno drugo mesto po udelu na farmaceutskom tržištu u Srbiji. Galenika ostaje beskompromisno posvećena ljudima i verna zdravlju. Novi vizuelni identitet predstavlja novo uzbudljivo poslovno poglavlje tokom koga ćemo nastaviti da jačamo partnerstva i negujemo kvalitet, inovacije, integritet i solidarnost, koji su u današnje vreme posebno značajni“ – izjavio je Rikardo Vian Markes, generalni direktor kompanije Galenika.U prvom kvartalu 2021. Galenika je povećala proizvodnju za 32 odsto u odnosu na isti period u 2020. godini, i zabeležila rast na tržištu Srbije za 6 odsto. Izvoz u zemlje regiona (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija) je porastao za čak 147 odsto, dok je na međunarodnim tržištima van regiona (EU, Bliski istok, Afrika) Galenika povećala izvoz za 96 odsto. Registrovano je čak osam novih proizvoda, od kojih je četiri već pušteno u promet. Plan je da do kraja 2021. na tržište bude lansirano još 10 novih proizvoda. U saradnji sa sestrinskom kompanijom iz Brazila – EMS, Galenikin institut za istraživanje i razvoj radi na transferu tehnologije još četiri proizvoda iz novije generacije generičkih lekova.Pored fokusa na kontinuitet proizvodnje i snabdevanja, kao i bezbednost zaposlenih, Galenika je svoju posvećenost društveno-odgovornom poslovanju od početka pandemije dokazala i  realizacijom donacija u opremi za 14 zdravstvenih ustanova i donacija u lekovima za 69 organizacionih jedinica zdravstvenih ustanova širom Srbije. U okolnostima globalne pandemije i limitacija koje ista nosi sa sobom, pokazali smo kontinuitet i u podršci u organizovanju 12 stručnih medicinskih događaja u hibridnom i online formatu, za preko 1000 zdravstvenih radnika, u saradnji sa relevantnim naučnim udruženjima. 

Svet

SpaceX svoj let do Meseca u potpunosti plaća kriptovalutom

Američka vazduhoplovna kompanija Spejs Eks (SpaceX) lansiraće 2022. godine satelit u Mesečevu orbitu i taj let će u potpunosti biti plaćen kriptovalutom dogikoin (dogecoin), napisao je Tviteru šef te kompanije Ilon Mask. Vrednost posla za sada nije objavljena."Sledeće godine SpaceX će prema Mesecu lansirati satelit Doge-1, plaćen kriptovalutom dogikoin", napisao je Mask.Na veb stranici kanadske kompanije Geometric Energy Corporation (GEC), koja je vlasnik satelita, napominje se da će on biti lansiran u prvom tromesečju 2022. pomoću rakete-nosača Falcon 9, prenosi portal SEEbiz. Satelit će uz pomoć senzora i kamera prikupljati podatke o Mesecu, a kompanija će poslati satelit pomoću komercijalnog programa za lansiranje svemirskih letelica koji nudi SpaceX."Ova će misija pokazati primenu kriptovaluta izvan Zemljine orbite i postaviti temelje za takozvanu međuplanetarnu trgovinu", rekao je potpredsjednik SpaceX-a za komercijalne operacije Tom Ochinero.Mask je početkom aprila saopšđtio da će SpaceX poslati dogikoin na Mesec, ali nije objasnio na šta je tačno mislio. Nakon njegove najave, vrednost kriptovalute porasla je za 30%, a u nedelju nakon vesti o slanju satelita koji se plaća dogikoin, valuta je porasla na 0,58 dolara po jedinici, u odnosu na 0,50 dolara koliko je vredela prethodne večeri.Prošle godine SpaceX počeo je da nudi svoje usluge i kompanijama koje žele da u Zemljinu orbitu lansiraju manje tovare, a koje ne mogu da priušte zakup cele rakete po početnoj ceni od 60 miliona dolara.Ilon Mask je i vlasnik i izvršni direktor kompanije Tesla, koja se bavi proizvodnjom električnih automobila.SPACEx UVODI EKONOMIJU DELJENJA U KOSMIČKA PUTOVANJA

Svet

Nova crnogorska avio-kompanija počinje da leti do juna

Crnogorsko Ministarstvo za kapitalne investicije saopštilo je da nova avio-kompanija Air Montenegro planira da počne sa letovima do 1. juna, prenosi Exyuaviation. Kako se naglašava, prve linije novog crnogorskog avio- prevoznika povezivaće Crnu Goru sa Beogradom, Ljubljanom i Frankfurtom."Ove rute su potvrđene i sigurne. Na osnovu ograničenja ulaska u određene zemlje i na osnovu dostupnosti aerodromskih slotova, izradiće se konačni raspored vožnje", rekao je državni sekretar u Vladi Crne Gore Zoran Radunović. On je rekao da postoji veliko interesovanje slovenačkih turoperatora za letove iz Ljubljane do Crne Gore, kao i da će nova kompanija sigurno leteti iz Podgorice i Tivta za Beograd.Konačni red vožnje kako se naglašava biće objavljen narednih dana, a nezvanično se govori da će na prvim linijama saobraćanja Air Montenegro biti i grad Istanbul.Prvi avion kompanije Air Montenegro, Embraer E195, servisiran je u Bratislavi i prevezen trajektom do Mastrihta, gde će biti ofarban u oficijelnu boju nove kompanije. "Tačan datum prvih letova još nije utvrđen, ali oni mogu da počnu čim se prvi avion vrati sa farbanja, a to se očekuje sledeće nedelje. Avioni će sigurno poleteti do juna", rekao je Radunović. U RUKOVODSTVU NOVE CRNOGORSKE AVIO-KOMPANIJE NEĆE BITI POLITIČARA Crnogorska aviokompanija je prošle nedelje dobila sertifikat vazdušnog prevoznika, što joj omogućava da počne sa radom. Bivša crnogorska aviokompanija Montenegro Airlines poslednji put je letela 25.decembra. Crnogorska vlada tada je utvrdila da više nema sredstava za servisiranje njenih dugova.Najprometnija i najprofitabilnija ruta bivšeg Montenegro Airlinesa bila je do Beograda. Tokom 2019. godine ta kompanija je zajedno sa avio-kompanijom Air Serbia prevozila 548.679 putnika između Beograda, Podgorice i Tivta. Tokom 2020. godine ta kompanija je prevezla je od Crne Gore do Beograda prevezla 154.677 putnika, uprkos tome što su letovi bili obustavljeni na pet meseci. Dodaje se da će Air Srbija od sledeće nedelje povećati broj svojih letova između Beograda i Tivta na petnaest nedeljno, dok se od sredine juna očekuje da taj broj bude još veći, jer se planira 24 leta nedeljno.Pre pandemije, tokom 2019. godine, između Podgorice i Ljubljane letelo je ukupno 55.758 putnika kompanijama Montenegro Airlines i Adria Airvais. Iste godine bivši crnogorski avioprevoznik prevezao je 27.569 putnika između Podgorice i Frankfurta. Obe rute ostale su bez letova nakon gašenja Montenegro Airlinesa.

Srbija

Šefovima najviše smetalo kašnjenje na posao zbog online škole

Iako nadpolovična većina roditelja više ne radi od kuće tokom 2021. godine, dve trećine njih prijavljuje da su zbog obaveza prema deci i njihovoj onlajn nastavi imali teškoća u ispunjavanju radnih zadataka. Skoro tri četvrtine, odnosno preko 72 odsto navelo je da poslodavac nije imao razumevanja za činjenicu da su bili više uključeni u školske obaveze svoje dece, rezultati su treće ankete kojom Nova ekonomija istražuje posledice zdravstvene krize na obrazovanje.ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDE Oko 31 odsto učesnika u anketi je prijavilo da su dobili fleksibilno radno vreme, što im je omogućilo da usaglase porodične i poslovne obaeze.Svega 16,2 odsto ispitanika je navelo da je dobilo konkretnu podršku od svog poslodavca, pretežno tako što je omogućavao rad od kuće, da i van pauze telefoniraju i na taj način pomognu detetu ako je to moguće, ili dodatnim danima odmora."Dovoljno je bilo što ne zamera, valjda zato što i sam ima decu i iste probleme", jedan je od odgovora koji smo dobili.Nastavnici dali "dvojku" za organizaciju nastave u pandemiji S druge strane, oko 81 odsto roditelja navodi da nikakvih problema nisu imali sa svojim poslodavem zbog povećanih obaveza usled pandemije.Oni koji su imali probleme pretežno navode da šefovi nisu imali razumevanja za kašnjenja na posao, u slučajevima kad su pomagali deci koja su premala da bi sami popunjavali zadatke putem računara, nagomilavanje onlajn posla, koji onda izaziva "svadju oko računara", kao i manjak volje da se organizuje rad od kuće.Roditelji potrošili i do 500 evra za onlajn nastavu

Srbija

Sanofi zatvara filijalu u Srbiji posle 15 godina

Poznata farmaceutska kompanija Sanofi zatvoriće posle 15 godina svoju filijalu u Srbiji, Sanofi Aventis doo, saznaje Noba ekonomija.Direktor filijare Semir Attar potvrdio je za Novu ekonomiju da je kompanija Sanofi donela odluku o novom modelu poslovanje koji podrazumeva distribuciju preko lokalnog partnera, a koji će se primeniti od 2022. godine. Novi model poslovanja preko lokalnog distributera primeniće se u više zemalja u ovom regionu uključujući i Srbiju, naveo je Attar."Novi poslovni modeli su razmotreni i za nekoliku zemalja u našem regionu, ali uvek imajući u vidu prioritet nesmetanog snabdevanja tržišta našim lekovima i vakcinama. Drugim rečima, želimo naglasiti da dostupnost naših lekova i vakcina pacijentima u Republici Srbiji nije upitna", rekao je direktor beogradske filijale.Srpska filijala francuske kompanije Sanofi otvorena je 2006. godine. Prema poslednje dostupnom izveštaju o poslovanju za 2019, u kompaniji je bilo zaposleno 58 radnika.Sanofi je, između ostalog, poznat po Pentaxim-u, vakcini protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize i Haemophilusa tip b.  Sanofi Aventis je četvrta najveća farmaceutska kompanija na svetu. Kako se navodi na sajtu farmacijamedicina.rs, kompanija je prva na svetu otpočela sa proizvodnjom vitamina C na industrijskom nivou, a takođe je bila i prvi nacionalni proizvođač insulina i penicilina.Koliko su stvarno plaćeni lekari u Srbiji I.P.

Srbija

Violeta Jovanović (NALED): Privrednici žele bolji dijalog sa državom

„Javno-privatni dijalog za razvoj“ je program USAID-a u čijoj realizaciji učestvuje i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) čiji je cilj unapređenje poslovnog ambijenta u Srbiji. Prema rečima Violete Jovanović, izvršnog direktora NALED-a, prema istraživanjima o javno-privatnom dijalogu, svaki treći privrednik ovaj segment izgradnje poslovnog ambijenta ocenjuje kao loš. „Više od 60 odsto privrednika nije upoznato sa ovom praksom u Srbiji, a velika većina njih (80 odsto) kaže da u dijalogu i ne učestvuje. S druge strane, predstavnici javnog sektora dijalog između države i privrede opisuju kao dobar“, kaže Jovanović. Na kom nivou je dijalog između države i privrede?Prema ovom istraživanju, privrednike najviše brine brzina reagovanja institucija na njihove predloge za unapređenje poslovnog okruženja, što su najslabije ocenili. Kao najefikasniju fazu dijaloga, obe strane vide onu u kojoj se planiraju izmene propisa. Naš godišnji izveštaj o kvalitetu regulatornog okruženja 2019/2020. ukazuje na određene pomake, na primer, da se manje zakona donosi po hitnom postupku. U 2016. je tako doneto 60 odsto zakona, a u 2019. je taj udeo pao na 25 odsto, što ohrabruje i otvara prostor za jačanje poverenja kao temelja za efikasan javno-privatni dijalog.Procene su da gotovo svako treće preduzeće u Srbiji posluje u sivoj zoniS obzirom na to da je jedna od ključnih aktivnosti bila i podrška u implementaciji šest ključnih reformi za poboljšanje privrednog ambijenta, koje su to reforme i u kojoj meri se sprovode?To su reforme na unapređenju sistema obrazovanja, javnih nabavki, paušalnog oporezivanja, upravljanja otpadnim vodama, očuvanja pčela i organske proizvodnje. Kada je reč o njihovom sprovođenju, veliki pomak je ostvaren usvajanjem novog Zakona o javnim nabavkama koji je u primeni od jula 2020. Taj propis znatno skraćuje proceduru i smanjuje troškove za sve učesnike nabavki, a posebno za mala i srednja preduzeća, kroz uvođenje potpuno elektronskog postupka. Ostvaren je i važan pomak na polju upravljanja otpadnim vodama, jer je višestruko povećan broj preduzeća (na oko 4.500) koja će morati da izveštavaju nadležnu agenciju o svom upravljanju otpadnim vodama. Vlada Srbije nedavno je formirala i radnu grupu za unapređenje upravljanja otpadnim vodama i planirana su ulaganja u više desetina postrojenja širom Srbije. Takođe, ove godine nas očekuje zapošljavanje 28 novih republičkih inspektora, što bi u smislu kapaciteta bio važan korak napred. Da podsetimo i da je od prošle godine paušalcima obezbeđena preko potrebna predvidljivost poslovanja kroz uvođenje jasne formule za utvrđivanje visine poreza i elektronsko dostavljanje poreskih rešenja na početku poslovne godine. Za prosvetne radnike pripremljen je višestruko korisni Priručnik za sprovođenje nastave putem savremenih metoda. Pored toga, predano se radi i na uspostavljanju funkcionalnog sistema za organsku proizvodnju i zaštitu pčela.Jedan od fokusa projekta je i obrazovanje za 4. industrijsku revoluciju. Kakve promene u obrazovanju i zahtevima privrede za veštinama donosi 4. industrijska revolucija?U središtu ove reforme nalazi se projektna nastava kao inovativni metod koji služi razvoju veština poput kritičkog promišljanja, timskog rada i komunikacije, kojima bi svaki učenik trebalo da ovlada tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja. U te svrhe je pre nekoliko meseci predstavljen i Priručnik za sprovođenje nastave putem savremenih metoda, gde su na jednom mestu opisani alati i resursi za realizaciju projektne i nastave na daljinu. NALED je godinama posvećen suzbijanju sive ekonomije. Kakvi su rezultati do sada? Koliko se procenjuje da sada iznosi udeo sive ekonomije?Istraživanja o udelu sive ekonomije se rade na pet godina. Prema poslednjoj analizi „Siva ekonomija u Srbiji 2017“, koju smo sproveli uz podršku Nemačke razvojne saradnje, procenjuje da je obim poslovanja u sivoj zoni među registrovanom privredom oko 15,4% BDP-a što bi po sadašnjem iznosu bruto domaćeg proizvoda bilo oko sedam milijardi evra. Tu je i problem crne ekonomije odnosno potpuno neregistrovanih firmi i radnji koje čine 17,2% ukupnog broja privrednih subjekata i ima ih više od 70.000. Procene su da gotovo svako treće preduzeće u Srbiji posluje u sivoj zoni, pre svega u sektorima ugostiteljstva, poljoprivrede i građevinarstva, dok je jedan od sada najbrže rastućih oblika sive ekonomije prisutan u vidu nedozvoljenog oglašavanja i prodaje na internetu i društvenim mrežama.Kako je pandemija uticala na ovaj sektor?Krize generalno imaju tendenciju da produbljuju rad u sivoj zoni. To se primera radi vidi kod nedozvoljene trgovine duvanskim proizvodima. Dok se takva roba sada retko može naći na pijacama, ona se u velikoj meri preselila na internet.U 2019. otkriveno je tek nekoliko stotina oglasa za prodaju duvana na internetu, a prošle godine čak 7.000. Zato je danas, u vreme pandemije korona virusa, ključno jačanje poreske kulture i isticanje važnosti plaćanja poreza. Građani mogu da doprinesu borbi protiv sive ekonomije tako što će pažljivo birati mesta na kojima kupuju, uzimati fiskalni račun u svakoj situaciji i plaćati bezgotovinski kad god je to moguće, jer jedino tako mogu da budu sigurni da je promet stvarno evidentiran.Kako prisustvo sive ekonomije utiče na privlačenje stranih investitora?Siva ekonomija je kancer društva i privrede, pa nepovoljno utiče i na investitore koji, kad dolaze u neku državu, imaju obavezu da posluju prema njenim zakonima. Firme koje rade u sivoj zoni su za njih, ali i za sve ostale firme koje rade po propisima, nelojalna konkurencija, koja svojim načinom rada ugrožava prava radnika i kvalitet i bezbednost proizvoda. Da li očekujete veće prisustvo američkih investicija nakon otvaranja kancelarije DFC-a u Srbiji?To svakako. Činjenica da je kancelarija američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije otvorena u Beogradu je signal koji govori da će dolaziti investitori iz te zemlje. Koja će to dinamika i sektori biti, sada je rano govoriti.

Srbija

Kafići mogu duže da budu otvoreni, ali su maske i dalje obavezne

Ugostitelji od danas mogu da rade svakog dana od 6 do 22 časa. I u zatvorenom i u otvorenom delu kafića i restorana gosti moraju sve vreme da nose makse, osim kada konzumiraju hranu ili piće, navodi se u izmenama naredbe kojom se ograničava radnom vreme za vreme epidemije.Maske moraju da nose i svi zaposleni, a naročito prilikom pripreme i posluživanja hrane i pića. Živa muzika je zabranjena nakon 18 časova, a zatvoreni deo može biti maksimalno 50 odsto popunjen.U bašti razmak između stolova mora da budu minimum dva metra, a za jednim stolom ne može sedeti više od pet osoba.Ukoliko u otvorenom delu nema stolova i stolica rastojanje između svih prisutnih mora biti takvo da na svakih devet metara kvadratnih može boraviti samo jedna osoba. Bašte kafića i restorana moraju biti fizički odvojeni od javne površine i to tako što ih mora ograđivati fizička prepreka, odnosno barijera tako da između gostiju i ljudi na javnim površinama razmak bude minimum tri metra.

Srbija

Argumenti „za“ i „protiv“ rudnika litijuma u dolini Jadra

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) održala je raspravu o Projektu Jadar, koji britansko-australijska rudarska kompanija Rio Tinto namerava da sprovede u okolini Loznice. Rio Tinto navodi da taj projekat neće imati poguban uticaj na životnu sredinu, dok stručna javnost ukazuje bi mogao mogao da dovede do uništavanja šume, zemljišta i vodotokova.Prema rečima Vesne Prodanović direktorke Rio Sava exploration kompanije preko koje Rio Tintno vrši istraživanja jadarita u Srbiji, bilo je potrebno oko četiri godine kako bi se ovladalo tehnologijom prerade te rude.  Ona je dematnovala informacije koje se u vezi sa budućim rudnikom pojavljuju u javnosti naglašavajući da se planira izgradnja dubokog podzemnog rudnika."Ovo naglašavam pošto često čujemo komentare pošto često čujemo omentare da će na lokaciji biti otvoren kop na površini od više hiljada hektara. Naš rudnik će biti sa dva okna prečnika 6,5 i 8,5 metara", rekla je Prodanović. Naglašava da je postrojenje za preradu jadarita veoma skupa investicija, pa će kompanija za njegovu izgradnju potrošiti oko dve trećine investicije. Ruda će se kako objašnjava prevoditi u koncentrat i na taj način će se u njoj povećati nivo korisnih materija koji će ići u industrijsko u industrijsko postrojenje. "Iz njega će izlaziti litijum-karbonat koji je kvalitetan za izradu baterija, borna kiselina i sodijum sumpor", naglašava direktorka kompanije Rio Sava exploration.Projekat će prema njenim rečima biti dizajniran i vođen u skladu sa vrhunskom svetskom tehnologijom, a u rudniku će biti korišćena isključivo upotreba električna vozila."Neće biti nikakvog kiselog otpada, to je jedina istina, a sve ostalo su pogrešna tumačenja. Rudni telo se nalazi u zoni koja je hidrogeološki odvojena, izolovana od zona gde se kreću izvori vode za piće", dodaje Prodanović.BAJDEN ODLUČUJE O SUDBIJI RUDNIKA RIO TINTA U ARIZONI KORIŠĆENJE EKSPLOZIVARad postrojenja prema njenim rečima neće biti visoko-rizičan, već je okarakterisan kao rad postrojenja sa niskim rizikom od akcidenata."Razlog za to je kako dodaje zbog toga što će se u njemu koristiti eksploziv, a ne zbog korišćenja hemikalija. Eksploziv će se dopremati u dve neeksplozovne komponente koje će se mešati i čuvati pod zemljom", kaže predstavnica Rio Tinta.Struja koja se bude koristila prilikom prerade jadarita, kako naglašava biće isključivo "zelena". Dodaje da kompanija spada u niže potrošače električne energije, kao i da će se iznad rudnika površina tla tokom 20 godina spuštati za 20 centimetara.Ispuštanje prečišćene i mineralizovane vode biće na nivou od 100 hiljada kubika godišnje, što je kako podseća Prodanovićeva hiljaditi deo vode koju ispušta ukupna industrija u Srbiji.Uzimanje vode iz vršiće se iz aluvijona reke Drine (ne iz Drine i Jadra) kako dodaje, biće na nivou od 520 do 1550 kubika vode na dan, što je prema njihovim podacima samo 400-ti deo prosečnog toka koji ima reka Drina.Čitav rudnik sa odlagalištem, postrojenjem za preradu rude, kao i odlagalištem zauzimaće površinu od oko 300 hektara. Prema rečima Vesne Prodanović, u Evropi postoje rudnici koji za nekoliko godina generišu količinu otpada koji će Rio Tinto generisati tokom čitavog životnog veka rudnika. Projekat će kako dodaje pratiti važeću zakonsku regulativu, a studija uticaja na životnu sredinu do sada nije urađena jer nije urađen Prostorni plan i nisu dobijeni neophodni lokacijski uslovi, niti je izrađena tehnička dokumentacija.Komentarišući navode koji se pojavljuju u javnosti da Rio Titnto učestvuje i u drugim istraživanjima ležišta litijuma koja se trenutno obavljaju po Srbiji, Vesna Prodanović je navela da je ta kompanija preko kompanije Rio Sava exploration angažovana jedino na istraživanju jadarita u okolini Loznice.Akademik Bogdan Šolaja napomenuo je da će se na jalovištu rudnika jadarita nalaziti jedinjenje kalcijum-arsenat:"Arsen u mineralima neće biti mnogo toksičan, ali taj mineral više nije pod zemljom, on je izložen kiseoniku i vremenom se oksiduje u rastvorno jedinjenje koje ide pod zemlju", rekao je Šolaja. Naučni savetnik Instituta za hemiju Dragana Đorđević ocenila je da će za 1000 tona sumporne kiseline, koju Rio Tinto namerava da koristi  za rastvaranje jadarita, biti potrebno 36 hiljade kubika vode, daleko više nego što kompanija navodi u svojim prezentacijama. Kako dodaje veliki problem biće da se obezbedi tolika količina vode.MEĐUNARODNA AGENCIJA SAVETUJE STVARANJE STRATEŠKIH ZALIHA LITIJUMA DILEMA: RUDNIK ILI ODRŽIV RAZVOJ?Na raspravi koju je organizovala SANU, predavanje je održao i poznati protivnik izgradnje mini hidro-elektrana dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić.  On tvrdi da će realizacijom Projekta Jadar čija je lokacija udaljena 12 do 15 kilometara od Loznice doći do "velike degradacije prostora" na slivu potoka Štavice i Rakovica, kao i do uklanjanja kvalitetnih šumskih ekosistema, u kojima dominira hrastovo i bukovo drveće."To će biti prostor koji je namenjen za odlaganje otpada koji će nastati preradom rude jadarit. U slivu potoka Štavice predviđena je izgradnja brane visoke 17 metara", objašnjava Ristić.Dodaje da se u donjem slivu vodotoka Korenita kod njegovog ušća u reku Jadar nalazi lokacija glavnih rudarskih aktivnosti. Naglašava da je to relativno naseljeno područje u kojem dominira poljoprivredna aktivnost.Ristić objašnjava da je prostor koji se nalazi između sela Bradić, Brezjak, Gornje i Donje Nedeljice predviđen je za deponiju na površini od gotovo 145 hektara. Ona bi, kako dodaje Ristić bila visoka od 40 do 60 metara prema informacijama iz raspoložive litetature i brošura Rio Tinta.On smatra da će deponija u tom ravničarskom području biti izložena vrlo nepredvidivom bujičnom režimu reka Jadar i Korenite."Praktično trajno će biti uklonjeni oko 532 hektara zemljišta, od toga najviše poljoprivrednog oko 316 hektara, a šumskih oko 200 hektara", tvrdi Ristić. Prema njegovom mišljenju, vrlo "invazivan uticaj rudnika" osećaće se na 1290 hektara prostora, a pored toga rudarskim i prerađivačkim aktivnostima oslobađaće se i oko sedam hiljada tona organskog ugljenika.Dekan Šumarskog fakulteta podsetio je i na propale i štetne rudarsko industrijske projekte u okolini Loznice i planianog rudnika jadarita: fabriku celuloze Viskoza, bivši rudnik u Zajači i rudnik Stolice.Ocenjuje i da bi se otvaranjem novog rudnika pojavio i visok intenzitet drumskog i železničkog saobraćaja, a povećala bi se i mogućnost incidentnih situacija koje bi mogle da izazovu zagađenje."Mi na slivu Jadra svake druge godine imamo ozbiljne poplavne događaje. Postavlja se pitanje ko može da garantuje da će odbrambeni nasipi biti sposobni da spreče izlivanje otpada u tok Jadra, Drine i potencijalno Savom do Beograda", kaže Ristić kome je uža specijalnost zaštita od voda i bujica.Ristić je podsetio na neostvareni projekat eksploatacije nikla u selu Mokra Gora kod Užica, o kome se govorilo 2005. godine. Dodaje da je taj neizgrađeni rudnik tada predstavljen kao vrhunski inovacioni tehnološki projekat koji će značajno unaprediti ekonomiju Srbije i dovesti do zapošljavanja jako velikog broja ljudi."Srećom to se nije desilo, jer da je počela ta ekspolatacija Mokra Gora bi bila mrtav prostor. Danas je Mokra Gora primer jednog održivog harmoničnog razvoja, svi znate za čuvenu Šargansku osmicu koja je postala evropska turistička destinacija", kaže Ristić.Čedomir Savković

Srbija

Danas isplata prvih 30 evra za korisnike socijalne pomoći i lica lišena slobode

Isplata prvih 30 evra pomoći počela je danas za 143.313 korisnika novčane socijalne pomoći i za 9.500 lica lišenih slobode, rekao je ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali.Mali je istakao da se građani koji će danas dobiti pomoć za nju nisu prijavljivali već da im novac direktno leže na račun. Ista procedura važi i za penzionere koji su 30 evra u dinarskoj protivvrednosti dobili juče.On je podsetio da penzioneri u septembru mogu očekivati uplatu od 50 evra, a drugih 30 evra u novembru. Uplata u iznosu od 60 evra za ostale građane počinje 12. maja, a očekuje se da će svima novac na računima biti do 20. maja, dok drugih 30 evra mogu očekivati u novembru, navodi se na sajtu Ministarstva finansija.U drugoj polovini maja uplatu od 100 evra dobiće i Srbi na Kosovu i Metohiji, uključujući i decu, a nezaposelnima u južnoj pokrajini će biti uplaćeno po 200 evra.Nezaposleni u ostalom delu Srbije u junu će dobiti pomoć od 60 evra.Prijava za 3.000 dinara pomoći za građane koji su dobili makar jednu dozu vakcine će trajati od 1. do 15. juna, a pravo na prijavu će imati stariji od 16. godina.