Najnovije

Srbija

Zbrinjavanje porodica sa deponije Vinča iz budžetske rezerve, a planirano godinama unazad

Više od 20,8 miliona dinara, odnosno oko 177 hiljada evra, odobreno je Generalnom sekretarijatu Vlade, kako bi ih dao lokalnim samoupravama “radi trajnog rešavanja stambenog pitanja romskih porodica koje su živele na deponiji Vinča”.Opredeljen novac iz tekuće budžetske rezerve će se koristiti za neplanitane svrhe za koje nije utvrđena apropriacija, navodi se Rešenju koje je objavljeno u Službenom glasniku.Međutim, sudeći po ranijim izjavama zvaničnika ovi troškovi su planirani godinama unazad.Podsetimo, grad Beograd je još u septembru 2017. godine potpisao ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa japansko francuskim konzorcijumom "SUEZ Groupe - I-Environment Investments limited".Ove dve kompanije su osnovale firmu “Beo čišta energija” sa sedištem u Beogradu koja je od tada zadužena za saniranje postojeće deponije i izgradnju novih postrojenja.Pre tri godine, Tanjug je preneo izjavu tadašnjeg gradskog menadžera Gorana Vesića da će “Beo čista energija” zbrinuti sve romske porodice koje žive i rade na deponiji i to “po svim standardima EU”.Direktor ove kompanije Vladimir Milovanović je tada rekao da i da je Grad Beograd angažovao IFC, stručnog konsultanta Svetske banke, te da je napravljena posebna studija za iseljavanje 14 romskih porodica, koliko je Grad, ističe, utvrdio da je naseljeno na deponiji "Vinča".Ova firma je 2018. godine objavila i dokument o proceni uticaja na životnu sredninu i socijalna pitanja koji se tiče deponije “Vinča”, a u kome je navedeno da bi grad Beograd trebalo da sprovede Akcioni plan za raseljavanje koji se odnosi na raseljavanje porodica koje žive u neformalnim naseljima na deponiji.Rešenjima o upotrebi budžetskih rezervi namenjeno je takođe izdvajanje u iznosu od 83,3 miliona dinara radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za isplatu bespovratne pomoći kulturnim radnicima, kao i 26 miliona dinara na ime dotacije Pravoslavnoj eparhiji Vranjskoj, za sanaciju vodovoda i obeležavanje 950 godina Manastria Prepodobnog Prohora Pčinjskog.

Srbija

Vlada Srbije preuzela Staro selo u Sirogojnu

Vlada Srbije preuzela je osnivačka prava nad Muzejom na otvorenom „Staro seloˮ Sirogojno od opštine Čajetina.Ova odluka je u skladu sa odlukom Opština Čajetina od 1.aprila 2021. a tiče se odricanja osnivačkih prava nad Muzejom u korist Republike Srbije.Naziv i sedište Muzeja ostaju nepromenjeni.Zlatibor između urbanističkog haosa i održivog razvoja Muzej nastavlja da obavlja delatnost u oblasti kulture za koju je osnovan, kao i druge delatnosti utvrđene Statutom Muzeja, s tim što se značaj poslova koje Muzej obavlja, a kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građana i zadovoljenje njihovih potreba, kao i ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog interesa u oblasti kulture, proširuje na Republiku Srbiju.Kauboji i indijanci stigli na Zlatibor (VIDEO) Sredstva za finansiranje Muzeja, za namene utvrđene zakonom, obezbeđuju se iz budžeta Srbije, kao i iz drugih izvora u skladu sa zakonom.ZZZlatibor dobija postrojenje za preradu otpadnih voda

Srbija

Razrešen direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije

Vlada Srbije razrešila je Aleksandra Dragišića dužnosti direktora Zavoda za zaštitu prirode Srbije.Na njegovo mesto za vršioca dužnosti imenuje se Marina Šibalić, arhitekta i načelnica odeljenja za ozakonjenje objekata i inspekcijske poslove Opštine Savski venac.Kako se navodi u zvaničnoj biografiji, Dragišić je diplomirao na Fakultetu organizacionih nauka na Megatrend univerzitetu u Beogradu, smer Ekonomija – međunarodno poslovanje, kao i smer Kompjuterski inženjering. Postdiplomsku specijalizaciju iz oblasti elektronskog poslovanja pohađao je na Fakultetu organizacionih nauka, Univerziteta u Beogradu, a zatim završio postdiplomsku specijalizaciju na temu „Implementacija informacionih sistema u državne i privatne institucije i kompanije u zemljama u razvoju“, na Univerzitetu u Rimu „La Sapienza“. Na dvogodišnjim magistarskim internacionalnim, multidisciplinarnim studijama na Univerzitetu u Bolonji.U biografiji se navodi i da je bio savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije za strane direktne investicije.U Savetu za energetiku, dao je svoj doprinos kreiranju strategije za unapređenje okvira značajnih za razvoj energetskog sektora, sa stanovišta održivog korišćenja i obnovljivosti resursa.Bio je  i finansijski direktor i savetnik za finansijska ulaganja i investicije kompanije „Koling AD“.Divlja gradnja ponovo procvetala na Perućcu

Svet

Američki Boing nastavlja sa gubicima

Američki proizvođač aviona Boing pretrpeo je gubitak od 537 miliona dolara u prvom kvartalu 2021, preneo je portal SEEbiz. Ipak i pored toga kompanija ove godine najavljuje snažan oporavak.Gubitak Boinga je za 10% manji od prošlogodišnjeg, ali je veći od očekivanog. To je ujedno i šesti uzastopni kvartalni gubitak Boinga."Iako uticaj kovida 19 i dalje predstavlja izazov za celokupno tržište, 2021. godinu vidimo kao tačku preokreta za našu industriju", rekao je čelnik Boinga Dejv Kalhun.Istako je da će Boing nastaviti rad sa globalnim regulatorima i kupcima, kako bi se u saobraćaj vratili putničkii avioni 737 MAX.Boing je zbog dve avionske nesreće u kojima je poginulo 346 putnika obustavio isporuke u 2019. zabranio let aviona tipa 737 MAX.Nakon odobrenja za nastavak rada, koje je Američka državna uprava za civilnu avijaciju (FAA) Boingu dala u novembru prošle godine, kompanija je kupcima širom sveta isporučila više od 85 modela tog aviona.BOING ZBOG LAŽI OKO AVIONSKIH NESREĆA KAŽNJEN S 2,5 MILIJARDI DOLARA BOING VIŠE NIJE NAJVEĆI PROIZVOĐAČ AVIONA

Srbija

Zašto novi Prostorni plan nije usklađen sa EU standardima?

Ognjen Pantić iz Beogradske otvorene škole (BOŠ) kaže da se u planu pominju nove termoelektrane na ugalj, kao i obnovljivi izvori energije i sve to smatra neusklađenim planiranjem.Kao cilj se navodi potpuna energtska nezavisnost, proširenjem energetskih kapaciteta pomoću čistog uglja, što kako naglašava, ne postoji."Ne bi se planiralo gašenje termoelektrana u razvijenim zemljama kada bi ugalj mogao da se koristi na čist način," naglašava Pantić.Pantić zapaža da se eksploatacija litijuma u dolini Jadra navodi kao strateški. Ipak, podseća da se to tvrdi neosnovano jer se projekat o tome još nalazi u fazi procene, pa ne može još da se kaže da li je toliko isplativ.Prema rečima Mirjane Ivanović, sa Pravnog fakulteta u Beogradu, u planu treba da se definište šta je zapravo prioritet države, da li je to litijum, turizam, poljoprivreda. Plan sekako dodaje poziva na razne dokumente koji nisu usvojeni, ili su istekli, ili uopšte ne postoje."Imamo neozbiljan pristup strateškom planiranju, taj pristup se vidi i prilikom pristupa klimatskim promenama, one uopšte nisu uzete u obzir (u Prostornom planu)," kaže Ivanović.Ona napominje da su klimatske promene sada veće, zbog pandemije, pa se čitav svet priprema da ih spreči ili ublaži. Napominje da Srbija zbog prevelike emisije ugljen dioksida može da pretrpi velike ekonomske posledice. To bi najviše moglo zbog mere Evropske unije kojom bi se uvoznicima koji ne poštuju ograničenja u emisiji CO2 povećala opterećenja na uvoz naše robe koji je veoma važan za domaću ekonomiju.Kaže i da se na taj način potpuno zanemaruje strateško opredeljenje Srbije da psotane članica EU do 2035, jer bi prema dosadašnjim planovima Evropsa do tada trebalo da postane "ugljenično" neutralan kontinent.Srbija jednostavno, kako naglašava sa šest novih TE i jednom novom toplanom, neće moći da bude čalanica EU do 2035. Pored toga, kako dodaje, neće se popraviti ni kvalitet vazudaha u zemlji.Pored svega toga tu su i propisi Energetske zajednice, na čije poštovanje se Srbija obavezala, ali ih ne poštuje, tu su kako dodaje i Pariski sporazum, ali i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija potpisala sa EU.Prema rečima Ive Mraković iz Inicijative Pavo na vodu, Srbija je zemlja koja je siromašna vodama. Cilj novog plana je kako dodaje da se integralno upravlja vodama, ali se u njemu ne navodi način na koji bi to moglo da se postigne.Ona skreće i pažnju na pojavu bujučnih voda na rekama tokom različitih godišnjih doba u Srbiji i napominje da brojna jezera nisu upisana u katastar.Podseća da su sve izgrađene MHE do sada proizvele 1% struje, ali je njihovom izgradnjom došlo do brojnih problema. U planu, se kako dodaje takođe govori o tome, ali se govori i o daljoj izgradnji MHE, čak i u zaštićenim područjima.Prema njenim rečima i novi katastar MHE se na netransparentan način potura javnosti  kao nekakav naučni spisak, a kako ocenjuje više podseća na "katalog rasprodaje prirodnih dobara" za investitore.Kao još jedan argument za odlaganje usvajanja novog plana ona navodi činjnicu da je još aktuelan prostorni plan za MHE iz 1987. godine.Ona smatra da je dobro što se u planu daju naznake o potrebi da se poveća cena vode, jer je ona sad ispod svakog važećeg kriterijuma.Dodaje da je Irska odlučila da se voda zbog socijalnih nemira finansira kroz porez i da građanji ne plaćaju poseban račun za nju.Podseća i da državu u oblasti unapređenja prerade otpadnih voda očekuje izuzetn skup posao vredan oko šest milijardi evra.

Srbija

Rasprava o novom Prostornom planu odvija se mimo javnosti

Predlog novog Prostornog plana Srbije poziva se na brojne strategije i dokumente čiji je rok istekao ili uopšte ne postoje, kažu učesnici onlajna panela "I tebe se tiče: Šta donosi novi Prostorni plan?" koju su povodom njegovog javnog uvida organizovala udruženja civinog društva.Predstavnik Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Mirko Popović kaže da se u predloženom Prostornom planu Republike Srbije do 2035. godine pominje Nacionalna strategija održivog razvoja koja je predložena 2017. godine, ali nije usvojena. jedno tada, sada nije, trebalo je da bude deo prostronog planiranja, a nemamo je."Iskreno se nadam da novi Prostorni plan neće biti primenjen zbog rešenja koja su pogubna," smatra Popović. On podseća i da plan hvali agendu 2020-2030. godine, ali nema tu strategiju."Ako čitate Plan i iskaze u njemu, moje mišljenje je da Srbija izrađivanjem plana odustala od održivog razvoja kao koncepta," smatra šredstavnk RERI-ja.Srb ukoliko usvoji taj plan, nju to ne zanima, koliko je to suštinski opasno za budućnost ove zemlje i onih koji u njoj nameravaju da žive narednih 20 ili 30 godina.Prema novom planu, kako dodaje, Grad Bor će ostati bez polovine stanovnika, ukoliko se ostvari Prostorni plan, jer će oni ustupati svoj životni prostor rudarskim kompanijama.Popović podseća i da Srbja nema strateg borbe protiv klimatskih promena, jer je ta ideja ostala na njenom nacrtu, koji još nije usvojen. Sa druge strane, naša država ni Pariski sporazum koji planira smanjenje emisije štetnih gasova koji utiču na efekat staklene bašte, ne smatra kao svoju obavezu.Dodaje da se ugalj i lignit i dalje navode kao strateški izvori energije i pored toga što ga razvjene zemlje, pa i one u okruženju poput Grče i Severne Makedonije, izbacuju iz upotrebe.Srbija, čak, štaviše gradi, ali najavljuje i izgradnju novih termoelektrana na ugalj.Kao jedan od glavnih problema tokom javnog uvida novog prostornog plana Popović navodi da su predstojeći praznici vešto iskorišćeni da se on maksimalno skrati i što više sakrije od očiju javnosti."Voleo bih da ove konsultacije prerastu na regionalni nivo i da damo priliku javnosti u susednim zemljama da učestvuju u procesu konsultacija (o novom Prostornom planu)," kaže Popović.Ovakav način jav konsultacija, nije ih država motivisala, da je uradila makar i ovoliko, njeni resusri neuporedivi sa našim, pokazala bi nameru da Prostorni plan učini javnim vlasništvom."Nadam se da plan neće biti usvojen i ako bude usvojen da neće biti primenjen."Komentrišući navode iz predloga Prostornog plana gde se navode planovi o smanjenju stanovništvo grada Bora, Popović je naglasio da takve stvari ne mogu da se rade bez konsultacija sa onim ljudima na koje se zapravo odnose."Uštine li se neko za obraz kada radi obvakve stvari?," pita se predstavnik RERI-ja.S obzirom na sve ono što piše u predlogu plana, on zaključuje da mu je potpuno jasno zašto predstavnici države žele da javnost o njemu što manje zna.On kaže da u ovom slučaju mora da se poštuje Zakon o proceni strateškog uticaja koji nalaže da se o planu vode konusltacije sa građanima.

Srbija

Produžen rok za prijave za Nacionalne stipendije „Za žene u nauci“

Konkurs za Nacionalne stipendije u okviru svetski poznatog programa L’Oréal - UNESCO “Za žene u nauci” (L’Oréal - UNESCO For Women in Science), produžen je do 31. maja 2021. godine, soapštila je kompanija. Sve mlade žene koje se bave naučnim istraživanjima u oblasti prirodnih nauka i imaju do 35 godina i završene ili upisane doktorske studije, svoje prijave mogu podneti na veb-sajtu www.zeneunauci.co.rs. Reč je o jedanaestom ciklusu ovog programa u Srbiji, a ove godine najtalentovanijim mladim naučnicama biće dodeljene tri stipendije, svaka u iznosu od po pet hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti. Program Nacionalnih stipendija „Za žene u nauci“ deo je velikog L’Oréal – UNESCO globalnog programa koji kroz različite vidove podrške nastoji da promoviše ženske naučne talente, njihovu ulogu u društvu, kao i da pruži podršku  njihovom  daljem usponu u svetu nauke. Istovremeno, kroz podršku naučnicama, cilj programa je da ohrabri što veći broj žena da se bave naučno-istraživačkim radom i pokaže da veća zastupljenost žena u nauci doprinosi njenom razvoju kao i rešavanju izazova sa kojima se svet danas suočava.  Ovaj program sprovodi se u više od 50 zemalja, a u Srbiji je pokrenut 2010. godine i realizuje se u partnerstvu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nacionalne Komisije za UNESCO i kompanije L'Oréal Balkan. Program „Za žene u nauci“ predstavlja jedinstvenu platformu koja ženama koje se bave naukom pruža mogućnost daljeg naučnog i profesionalnog usavršavanja i podršku da, u trenutku koji je možda preloman za njihovu naučnu karijeru, unaprede svoj rad i nastave da se bave naukom u Srbiji. Pored toga, učešćem u programu, našim talentovanim i posvećenim ženama, omogućen je i pristup međunarodnoj zajednici žena u nauci, dok sam projekat doprinosi afirmaciji naših naučnica i nauke, van granica naše zemlje. Kroz lokalni program „Za žene u nauci“ u Srbiji je do sada za svoj izuzetan naučno-istraživački rad nagrađeno čak 29 srpskih naučnica, u ukupnom iznosu koji prevazilazi 15 miliona dinara. Pod parolom „Svetu je potrebna nauka, a nauci su potrebne žene“, L'Oréal Balkan, zajedno sa partnerima u ovom programu poziva mlade naučnice u Srbiji, da se i ove godine prijave na konkurs i postanu deo zajednice žena koje svojom izuzetnošću menjaju svet. Sve informacije o načinu prijavljivanja, kao i o samom programu, uključujući i prijavni formular i opšta pravila konkursa za 2021. godinu, dostupne su na veb-sajtu  www.zeneunauci.co.rs.On je zreo, a ona je tetka

Svet

EIT Manufacturing pokreće RIS aktivnosti vredne 5 miliona evra za jačanje konkurentnosti evropske proizvodne industrije

Regionalni Inovacioni Program (RIS) u organizaciji EIT Manufacturing zajednice ima za cilj da podrži inovativne organizacije kroz finansiranje i umrežavanje kako bi bila povećana otpornost i konkurentnost industrijske proizvodnje. Program pokriva sva tri stuba EIT-ovog “Trougla znanja“: inovativnost, obrazovanje i pokretanje biznisa. Na taj način se osim ojačavanja inovacionih kapaciteta, obezbeđuje i buduća kvalifikovana radna snaga, kao i prenos znanja u zemlje skromnijih i srednjih inovacionih kapaciteta.Program RIS 2021 je dizajniran da pomogne pojedincima i kompanijama, obuhvatajući mala i srednja preduzeća (MSP), startap-e i scaleup-e, korporacije, organizacije za istraživanje i razvoj, kao i univerzitete kako bi više doprineli evropskom inovacionom eko-sistemu sa novim rešenjima i proizvodnim idejama poreklom iz država kandidata EU i pridruženih zemalja asocijacije Horizon Europe, koje, prema merenju Evropskog Inovacionog Pregleda, potpadaju u kategoriju zemalja sa skromnim i srednjim inovacijama. EIT Manufacturing je inovaciona zajednica koju podržava Evropski Institut za Inovacije i Tehnologiju (EIT), telo Evropske unije.„EIT-ov RIS program  je osmišljen da pruži ciljanu podršku velikom broju  zemalja i regiona u Evropi, jačajući njihov inovacioni kapacitet, povećavajući broj talentovanih inovatora i pospešujući integraciju u aktivnosti Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju. Uzbuđeni smo što ćemo u proizvodnoj industriji dobiti nove tržišne igrače sa velikim potencijalom kao i regionalne aktere koji će se pridružiti najvećem evropskom inovacionom eko-sistemu i tako doprineti povećanju broja inovacija širom Evrope“, rekao je Luke Incorvaja, strateg u Evropskom institutu za inovacije i tehnologiju.„Geografski opseg programa RIS važan je kako za EIT Manufacturing zajednicu tako i za celokupnu evropsku industrijsku proizvodnju. Mnogi poznati evropski proizvođači, često lideri globalnog tržišta, zavise od dobavljača, kooperanata i kreatora proizvodnih rešenja koji imaju sedište u ovim zemljama“, rekao je Dr Konstantinos Georgoulias, direktor programa RIS u EIT Manufacturing-a, zaduženog za saradnju sa Evropskom unijom.Industrijska proizvodnja je temelj globalnog prosperiteta i ključna je za ekonomsku, socijalnu i ekološku održivost Evrope. Više od 2 miliona proizvodnih kompanija obezbeđuje više od 32 miliona radnih mesta na kontinentu. Povećanje otpornosti evropske industrije važno je radi održavanja zdrave evropske ekonomije i povećanja konkurentnosti na globalnom nivou.Sa budžetom od približno 5 miliona evra,  tokom 2021 godine, odvijaće se brojne aktivnosti programa RIS EIT Manufacturing zajednice u 18 zemalja koje ispunjavaju uslove. Ove aktivnosti pokrivaju sva tri stuba  “Trougla znanja“: obrazovne aktivnosti koje stimulišu učenike kako bi bila osigurana kvalifikovana buduća radna snaga, kao i ustanove za obuku i prenos znanja kako bi bio smanjen jaz između proizvodne industrije i akademske zajednice; inovativne aktivnosti za podršku inovativnim rešenjima poreklom iz zemalja koje ispunjavaju uslove, kroz koje je omogućen razvoj i otvaranje novih radnih mesta; podrška lokalnim novoosnovanim startap kompanijama  i MSP.Otvoreni poziv u 2021 godiniOve godine postoje četiri inicijative iz RIS portfelja EIT Manufacturing-a, gde se potencijalni kandidati mogu prijaviti odmah ili u bliskoj budućnosti: EIT Jumpstarter, Evolucija rezultata istraživanja u proizvodnji, Leaders i BoostUp! RIS takmičenje. Više informacija o mogućnostima učešća možete pronaći na web stranici EIT Manufacturing.Inicijativa EIT Jumpstarter namenjena je pojedincima/timovima iz zemalja EIT RIS programa koji imaju inovativne ideje, ali im je potrebna pomoć́ u realizaciji. Program pruža smernice eminentnih stručnjaka sa iskustvom u validaciji novih ideja koji dodatno mogu da pomognu u kreiranju poslovnog modela. Kandidati se mogu prijaviti do 30. aprila, a obuka počinje u junu i trajaće do novembra. Tokom ovog perioda, biće održano nekoliko treninga i mentorskih sesija za odabrane timove.Za mala i srednja preduzeća, univerzitete i RTO-ove koji žele da svoje inovativne projekte lansiraju na tržište, EIT Manufacturing je postavio Evoluciju rezultata istraživanja u proizvodnji. Program ubrzava lansiranje inovativnih projekata na tržište umrežavanjem i finansijskom podrškom u uspostavljanju proizvoda ili usluge spremnih za tržište. U okviru programa, odabrani timovi će morati da završe svoj prototip i testiraju ih u stvarnom tržišnom okruženju.Timovi ili kompanije iz zemalja koje ispunjavaju uslove za učešće u EIT programu RIS pozvani su da predaju svoje inovativne predloge i učestvuju u BoostUp RIS 2021 takmičenju. Događaj predstavlja vrhunske proizvodne inovacije i nove tehnologije u Evropi. Takmičenje će biti održano u okviru “Dana proizvodnje“ čiji je pokrovitelj kompanija EIT Manufacturing u okviru jednog od najvećeg stratup sajma u Evropi - ViennaUP’21 koji će biti održan 11. i 12. maja. U okviru ovog događaja, finalisti BoostUp-a! RIS 2021 takmičenja predstaviće svoje ideje i rešenja, a najbolji će osvojiti vredne nagrade i namenske pakete usluga podrške tima specijalizovanog za osmišljavanje poslovnih rešenja u okviru EIT Manufacturing zajednice. Više informacija o BoostUp! RIS 2021 možete pronaći ovde.Odlični rezultati u 2020 godiniEIT Manufacturing je u prethodnoj godini postigla veliki uspeh kroz svoje RIS aktivnosti širom RIS zemalja. Na primer, u pogledu obrazovnih aktivnosti, sedam proizvodnih partnera EIT-a iz pet zemalja uključilo je više od 1.500 srednjoškolaca u online seminare o robotici i digitalizaciji, a pored toga su naučili više o karijerinim mogućnostima u industrijskoj proizvodnji. Više od 1.000 ljudi bilo je uključeno u aktivnosti EIT RIS-a širom Evrope, sa organizovanih 50 događaja čiji je cilj bio podizanje svesti u brojnim zemljama RIS-a koje je organizovalo 13 različitih predstavništva EIT Manufacturing zajednice.U projektima koji okupljaju akademsku zajednicu i industriju, izvedeno je osam projekata za podučavanje i šest projekata za učenje uz učešće više od 20 organizacija iz zemalja EIT RIS-a u kojima su studenti, istraživači i inženjeri iz proizvodnih kompanija zajedno radili na međusobnom razvoju veština i zajedničkog rada na rešenjima za izazove industrijske proizvodnje. Pored toga, partneri EIT Manufacturing-a uputili su pozive kompanijama zemalja EIT RIS-a kojima je bila potrebna podrška u digitalnoj transformaciji. Zahvaljujući ovom projektu, 22 kompanije iz devet zemalja sada bolje razumeju koliko su odmakli u digitalizaciji, a ad-hoc stručnjaci su ih savetovali koje sledeće korake treba da preduzmu. Tokom prvog talasa COVID-19 pandemije u proleće 2020. godine, istraživački tim na češkom institutu za Informatiku, Robotiku i Kibernetiku Tehničkog Univerziteta u Pragu (CIIRC CTU) razvio i sertifikovao zaštitnu masku RP95, napravljenu uz korišćenje 3D štampača, koja pruža najviši stepen zaštite. U saradnji sa novoosnovanom kompanijom TRIKS Connections i finansijskim doprinosom u okviru aktivnosti EIT Manufacturing RIS DigTrafoRIS, maska je dodatno poboljšana mobilnom aplikacijom koja omogućava skeniranje lica, kako bi maska savršeno pristajala svakome ko je nosi. "RIS program EIT Manufacturing zajednice je dragocen instrument koji podržava unapređenje lokalnog proizvodnog ekosistema kroz povećanje inovacionih kapaciteta i podsticanje deljenja tehnologije“, kaže Petr Samanek, predstavnik EIT Manufacturing-a u Češkoj. 

Srbija

Posvećeni ljudima i njihovim iskustvima u digitalnoj eri

Izgradili smo imidž inovatora i izazivača na tržištu, pokrenuli mnogo stvari koje su uticale na dalje oblikovanje telekomunikacione industrije, što je u znatnoj meri doprinelo da budemo ovde gde smo danasDejan Turk, generalni direktor kompanije A1 Srbija i A1 SlovenijaPosle skoro decenije i po poslovanja u Srbiji, iza vas je uspešno završen proces rebrendiranja. Kako je jedan tako složen proces protekao u velikoj kompaniji kao što je A1? Mnogo ljudi nema priliku da tokom cele karijere radi sličan projekat, pripreme su trajale mesecima imali smo blizu 3000 stavki koje je trebalo uraditi u okviru procesa. Iako je postojalo iskustvo sa drugih tržišta koja su se rebrendirala pre nas, situacija je bila izazovna. Praktično smo uradili pripremu 1,5 put jer je plan bio da se rebrendiranje realizuje još prošle godine. U takvim uslovima morali smo još više da budemo povezani i radimo kao tim i offline i online i zaista smo to izneli na sjajan način. Izuzetno sam ponosan na sve koji su radili na projektu.  Gledajući kroz prizmu vaših planova i projekata, na koji način ste uspeli da iznivelišete uticaj pandemije i sa velikim uspehom kompletirate rebrendiranje?Niko nije mogao da predvidi razmere onoga što će se desiti, ipak imalo smo blagu prednost  jer je pandemija do Srbije došla neznatno kasnije u odnosu na neke druge zemlje. To nam je dalo tek toliko vremena da se pripremimo, preuzmemo sve mere zaštite zdravlja i bezbednosti zaposlenih. Ispostavilo se da su nam prakse koje smo imali i ranije, kakva je rad od kuće, dale dobru osnovu da se brzo reorganizujemo. Za svega nekoliko dana više od 80% zaposlenih prešlo je na režim rada od kuće, uključujući i kolege iz  korisničkog servisa. Praktično istom brzinom reorganizovali smo i poslovanje i prilagodili servise i usluge životu korisnika u novim okolnostima. U teškim i izazovnim okolnostima, odluke je mnogo lakše donositi kada ste jasno posložili prioritete. Za nas su to naši ljudi i naši korisnici. Prilagođavali smo se pulsu tržišta i nastojali da budemo pre svega pouzdan partner na kog se korisnici uvek mogu osloniti. Rešenja i usluge konstantno prilagođavamo potrebama ljudi u digitalnom svetu u koji smo uveliko zašli. Rebrendiranje je došlo kao kruna naše želje da osnažimo digitalni život, kako bismo omogućili ljudima da brinu o onima koje vole, razvijaju biznise i doprinose dobrobiti okruženja čiji su deo, a da pri tom ostanu verni sebi.Recept naše uspešne priče su dobra organizacija i entizujazam. Energija i posvećenost koju imamo kao kolektiv su naša najveća konkurentska prednost. Ono što celokupnu priču čini dodatno impresivnom jeste i činjenica da ste svojevremeno krenuli od nule, a danas ste jedan od vodećih telekomunikacionih operatera na tržištu. Koja je vaša „tajna“?Kada smo počeli sa radom u Srbiji pre 14 godina, ne samo da smo krenuli od nule, nego smo bili i u veoma nepovoljnoj tržišnoj poziciji. Ovde su već postojala dva mobilna operatera, tako da smo morali dvostruko više da se borimo za naklonost i poverenje svakog korisnika. Danas naša mreža obuhvata više od više od 2.150 baznih stanica, pokrivajući 98 odsto teritorije Srbije. Takođe, imamo skoro 1.500 zaposlenih i blizu 2,4 miliona zadovoljnih korisnika. Izgradili smo imidž inovatora i izazivača na tržištu, pokrenuli mnogo stvari koje su uticale na dalje oblikovanje telekomunikacione industrije, što je u znatnoj meri doprinelo da budemo ovde gde smo danas.Sve što smo radili bilo je sa ciljem da korisnicima ponudimo više pod boljim uslovima. Naša tajna tiče se našeg strateškog usmerenja i interne kulture kompanije koja u fokus stravlja ljude, njihova iskustva i rešenja  koja doprinose da im život bude jednostavniji, kvalitetniji i bolji.  Kao A1 već ste pokrenuli novi društveno odgovorni program „Svet kakav želiš“. Šta je to što vas je inspirisalo da pokrenete ovaj projekat i koji su njegovi glavni ciljevi?Program „Svet kakav želiš“ formulisao bih kao odgovornost i obavezu prema zajednici u kojoj se razvijamo. Vođeni našim načelima, smatramo da se podrazumeva da imamo sluha za pitanja od opšteg interesa, da preuzimamo inicijativu i nudimo i podržavamo inovativna rešenja. A1 je okupio stručnu javnost koja nam je skrenula pažnju i pomogla nam da odaberemo najbolje projekte na nacionalnom nivou koje ćemo kroz ovaj program podržati, a koji doprinose unapređenju u oblastima javnog zdravlja, obrazovanja i ekologije. Odabranim projektima pružićemo podršku u realizaciji, kao i novčana sredstva u ukupnom iznosu od 10 miliona dinara. Ovaj program  će se praktično samo nadovezati na ono što smo do sada radili za dobrobit zajednice jer su ove oblasti godinama i bile u fokusu našeg društveno odgovornog delovanja.Nedavno je održan A1 Talk, na kome ste govorili u upotrebi digitalnih tehnologija u svrhu dobra.  Na koji će način napredna rešenja za povezivanje i sajber bezbednost značajno doprineti daljem razvoju srpske industrije i ekonomije?A1 Talk je još jedan format  i način na koji želimo da ukažemo na sve veći značaj tehnologija u budućnosti. Verujemo da svaki pojedinac ima moć da napravi promenu nabolje, a da u kombinaciji sa snagom savremene tehnologije, ta moć može preoblikovati naša iskustva i zaista učiniti svet boljim mestom. Kao provajder digitalnih rešenja, s jedne strane imamo odgovornost da korisnicima ponudimo adekvatna rešenja koja će im olakšati svakodnevni život u dititalnom dobu, a s druge strane da im pomognemo da odaberu najbolje opcije za sebe u mnoštvu izbora. To znači da će nam fokus biti stalni rad na našoj infrastrukturi i daljem razvoju mreže i novih usluga, rešenja za povezivanje i pametnih tehnologija.Biznis će se u narednom periodu sve više oslanjati na prednosti koje donosi NB IoT tehnologija - slanje velikog broja tačnih i pravovremenih podataka, automatizacija i digitalizacija poslovnih procesa. Omogućićemo im efikasnije upravljanje infrastrukturom i resursima, a da pri tom štedi vreme i finansijske resurse. Osim toga ponudićemo integrisana poslovna rešenja i digitalne platforme u svim segmentima poslovanja i unaprediti  ponudu alata za produktivnost, povezanost među zaposlenima, resurse za saradnju, ICT rešenja, bezbednost podataka i informacija. 

Srbija

Objavljen kalendar poreskih obaveza za maj

Poreska uprava objavila je porseki kalendar za mesec maj 2021. godine. Tokom maja prvo stižu na naplatu doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, kao obaveza da se dostave izveštaji o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, napominje Poreska uprava Srbije.Obaveze koje se plaćaju prve nedelje maja, do srede 05.05.2021.- Plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene  zarade za mart 2021. godinePoslodavac je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, a ukoliko ne isplati zaradu do poslednjeg dana u mesecu dužan je da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.U suprotnom, nadležna jedinica Poreske uprave će obračunati doprinose u ime i za račun poslodavca.- Dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecuObaveštenja se podnose na obrascu OZU, uz koji se podnose i kopije svih zaključenih ugovora u prethodnom mesecu.- Dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstavaObrazac IOSI na kome treba da se nalazi izveštaj dostavlja se najkasnije do petog u mesecu za prethodni mesec, bez obzira na koji način je obaveza izvršena u prethodnom mesecu. Poslodavci nemaju obavezu dostavljanja drugih dokaza uz sam obrazac izveštaja.Sledeće obaveze plaćaju se do ponedeljka 10.05.2021.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesecPrijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV.Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.Obaveze do ponedeljka 17.05.2021.- Plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesecPreduzetnik koji vodi poslovne knjige mesečnu akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S.Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana za prethodnu godinuPoreska prijava se podnosi na obrascu PPDG-2R - Poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana- Plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesecObveznici doprinosa, sveštenici i verski službenici, domaći državljani zaposleni u inostranstvu i inostrani penzioneri plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana po isteku meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Plaćanje doprinosa za samostalne umetnike za drugi kvartal 2021. godineObveznici doprinosa su samostalni umetnici koji plaćaju tromesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na osnovu rešenja Poreske uprave.- Plaćanje doprinosa za poljoprivrednike za drugi kvartal 2021. godineObveznici doprinosa su poljoprivrednici koji plaćaju tromesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva za prethodni mesecPrijava se podnosi na obrascu PP OD-O - Poreska prijava o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesecPoreski obveznici koji su se evidentirali za PDV i kojima je poreski period kalendarski mesec dužni su da podnesu poresku prijavu PP PDV i plate obračunati PDV u roku od 15 dana po isteku meseca.Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prethodni mesec, ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesecObveznici poreza na dobit pravnih lica vrše plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec na osnovu podnete PP PDP prijave.- Plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog mesecaObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije 15. dana u mesecu za iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.- Podnošenje poreske prijave za obračun akcize za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi na propisanom obrascu PP OA najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca za taj mesec.- Podnošenje prijave o obračun akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave, odnosno najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije.Ponedeljak 31.05.2021.- Plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade za april 2021. godine- Plaćanje obračunate akcize za period od 01. do 15. dana u mesecuObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu. 

Srbija

Izvoz oružja iz Srbije pao za 16% tokom 2019. godine

Srbija je u 2019. godini realizovala izvoz naoružanja i vojne opreme u vrednosti 409,05 miliona dolara, što predstavlja međugodišnji pad od 49,71 miliona dolara, ili oko 16 odsto, navodi se u najnovijem godišnjem izveštaju o trgovini oružjem i naoružanjem koji je objavljen u najnovijem Službenom glasniku. U istom periodu, realizacija uvoza iznosila je 354,15 miliona dolara.Najveća vrednost u realizaciji izvoza je ostvarena izvozom u Ujedinjene Arapske Emirate, koje je kupilo oko  110 mililona dolara vredno oružje, odnosno oko 27 odsto ukupnog realizovanog izvoza.Sledi Kipar sa 42,17 mililona dolara, Sjedinjene Američke Države sa 25,9 miliona dolara, Bugarsku (24,80 miliona) i Sudijska Arabija (22,38 miliona dolara). Navedene države su kupile više od polovine ukupno izvezenih ubojnih sredstava.U periodu 2005–2019. godine ukupna vrednost realizovanih dozvola za izvoz NVO iznosi preko 3,5 milijarde USD (3.7 milijardi dolara), a u tom razdoblju je ostvaren značajan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni u oblasti, ukupmne vrednosti od preko 2,6 milijardi dolara.U odnosu na 2018. godinu, višestruko je povećana vrednost realizovanog uvoza (preko tri puta, odnosno za 254,19 miliona dolara). Procenat realizacije izdatih dozvola takođe je značajno povećen na oko 75 odsto.Nerealno veliki procenat realizacije uzrokovan je realizacijom nekoliko dozvola velike vrednosti koje su odobrene u 2018. godini.Najveća vrednost u realizaciji uvoza oružja u 2019. godini je ostvarena iz Rusije, odakle je došlo oružje po ukupnoj ceni od 201,87 miliona dolara, što čini oko 57 ukupnog realizovanog prometa.Slede Nemačka sa 87,24 miliona dolara, Francuska sa 14,24 miliona, Belorusija sa 9,08 miliona, kao i Bosna i Hercegovina (8,6 miliona dolara).Uvoz oružja iz prvih deset zemalja iznosi 344,75 mil. USD, što čini oko 97% ukupne realizacije uvoza NVO u 2019. godini.Za izvoz naoružanja i vojne opreme u 2019. godini je izdato 357 dozvola, u ukupnoj vrednosti od oko 474 miliona dolara, što je u odnosu na prethodnu godinu pad za oko 5 odsto, dok je ukupna vrednost izdatih dozvola smanjena za oko 350 miliona dolara (pad od oko 42 odsto).Za uvoz naoružanja i vojne opreme pretprošle godine je izdato 264 dozvola, u ukupnoj vrednosti od oko 470,5 miliona dolara.U odnosu na 2018. godinu izdato je 43 dozvole više (oko 19,5 odsto), ali je ukupna vrednost izdatih dozvola smanjena za 50 miliona dolara (manje za oko 9,6 odsto).

Lifestyle

Ovo su čuveni plesovi u domaćim filmovima

Iako se u domaćoj kinematografiji nismo proslavili dobrim plesnim scenama (realno), na Svetski dan igre, potrudili smo se da izdvojimo one kojih se verovatno i vi sećate. Odlične su, moglo bi se reći kultne. 1. Ko to tamo peva (1980)Kada, na pauzi za ručak, šlager pevač očara mladu. Neda Arnerić i Dragan Nikolić u kultnom filmu, u sceni gde on saznaje da je zakasnio jer se ona već “uortačila za ceo život”. Mada je on to već znao.2. Varljivo leto ‘68. (1984)Petar Cvetković će verovatno zauvek pamtiti ples sa Čehoslovakinjom Ruženkom s obzirom da mu je verovatno bio prvi, ali i svi mi koji ovaj film jednostavno znamo napamet otpočetka do kraja uključujući i muziku uz koju igraju.3. Tango argentino (1992)Laki na suzama verovatno pamte pretposlednju scenu kada Hulio (Mija Aleksić) igra na plaži. On tada, zapravo, more vidi poslednji, a mali Nikola prvi put u životu. Legendarnu scenu Mijinog plesa dok peva stihove pesme Zorana Simjanovića, dodatno čini potresnom i podatak da je to poslednji film barda srpskog glumišta Mije Aleksića. 4. Kako je propao rokenrol (1989)Sve od momenta kada pampur pogodi opersku pevačicu i kada krene da gruva pravi RnR, čista je umetnost. Dobro, i sve pre i posle toga. Darko je u svom fazonu, Barbara je pijana i javila je da će kasniti. Ostalo je istorija, a deo nje je i ovaj film.5. Maratonci trče počasni krug (1982)Pomislili biste, vi svi koji ovaj film znate napamet, ima li uopšte plesnih scena. Svakako, ona kad Kristina i Mirko snimaju svoj prvi film u Đenkinom bioskopu, sadrži i ples koji sceni daje dodatni šarm. Mirko se trudi da uđe u ulogu, dok se Kristina “lažno stidi” i evidentno sve radi zbog Đenke. Na kraju, kao što znamo, odbija karijeru Hedi Lamar koja se, kao što takođe znamo, obogatila jer se nije lažno stidela.6. Čarlston za Ognjenku (2008)Ne plešu čarlston. Doduše, scena u vinogradu je toliko dobra da se ples iz naslova ne bi uklopio. Ova scena je verovatno, uključujući muziku, lajt motiv filma. Katarina Radivojević i Stefan Kapičić odlični. 7. Mi nismo anđeli 2 (2005)Nikola se u drugom delu potrudio malo više, pa je kao dokaz da je još u formi, ponudio ples iz njegove mladosti. Ne sećamo se da je tako plesao i u prvom delu, ali je uspeo da zaseni društvo svoje ćerke. (BONUS)Vruć vetar (1980)Iako je u pitanju mini-serija, možda i najpoznatiji ples koji smo imali prilike da gledamo u domaćim ostvarenjima, jeste onaj sudbinski u kafani koji je najavio nastanak čuvenog para Vesne i Šurde. Dok je Branko Cvejić jeo, za Oskara, mora se naglasiti. Kasnije su još jednom izdominirali i to u poslednjoj epizodi. 

Lifestyle

Svetski dan igre: Manje poznate činjenice

Svakog 29. aprila obeležava se Svetski dan igre, a ovo su zanimljivosti koje sigurno niste znali u vezi sa ovim danom.Ples je univerzalan jezik, a postoji verovatno koliko i čovek. Kažu da ruši barijere, ne poznaje vere i granice, politiku i kulture i važna je samo - igra. Svakog 29. aprila, u čitavom svetu se podseća na značaj plesne umetnosti, probleme i izazove, ali malo ko zna i zašto baš tog dana.1. Naime, baš na današnji dan rođen je Žan Žorž Nover (1727-1810), reformator baleta i začetnik modernog baleta, baletski igrač i koreograf. Popularan i izuzetno cenjen u 18. i početkom 19. veka, pamtile su ga sve velike baletske scene Evrope. U znak sećanja na Novera, svi profesionalni, ali i amaterski plesači, na današnji dan slave igru.2. Iako postoji milenijumima, ples je tek od 1982. godine, na predlog Međunarodnog saveta za igru (CID - Conseil International de la Danse) koji je pri UNESCO, dobio svoj međunarodni praznik.3. Tradicija koja je uspostavljena sastoji se od toga da Savet svake godine bira po jednog eminentnog umetnika iz ove oblasti koji će poslati cirkularno pismo (poslanicu) širom sveta. Ove godine, ta čast pripala je Fridmanu Fogelu, nemačkom baletskom umetniku, prvaku Štutgartskog baleta.4. Zanimljivo je i da Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS) obeležava Međunarodni dan igre, a poslanicu su do sada pisali eminentni umetnici poput Sonje Lapatanov, Milice Zajcev, Ivanke Lukateli, Ane Pavlović, Vladimira Logunova, a ove godine čast je pripala balerini i koreografkinji Sanji Ninković.“Igra podrazumeva kontakt i podelu sa drugim. Možda je to danas čini buntovnom. Onda je to samo jedna njena vrednost više, jer igra je nepogrešiva. Možemo da igramo i sami, u našem srcu, a ako je veza sa sobom danas najveći čin buntovništva, onda bar znamo za šta se borimo”, stoji, između ostalog, u ovogodišnjoj poslanici.MOŽEMO LI PLESATI POSLE PEDESETE?Svake godine, u mnogim zemljama širom sveta, svako na svoj način, obeležava dan igre. U Indiji će ples podrške obolelim sunarodnicima, online uživo, ove godine uputiti jedan učitelj plesa, dok je u Srbiji najavljen “flashmob”.Studenti Instituta za umetničku igru i Balet mladih 29. aprila tačno u podne izvešće “flashmob”na Trgu Republike, i tako obeležiti ovogodišnji Svetski dan igre.Mi vam takođe želimo srećan Svetski dan igre jednim poznatim videom: 

2021

Održan treći Hack#teen uz podršku Telenor fondacije: jednaka šansa za sve devojčice širom Srbije

Povodom Međunarodnog dana devojčica u IKT-u, 22. aprila, održan je treći Hack#teen za devojčice uzrasta 11-14 godina: na taj način pružena je jednaka šansa devojčicama širom Srbije da zakorače u STEAM oblasti (nauka, tehnologija, inženjerstvo, umetnost, matematika). AFA je po treći put za redom, u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, Telenor fondacijom i brojim korporativnim partnerima među kojima je i kompanija Huawei , organizovala Hack#teen. Hack#teen je svečano otvorila Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, Tatjana Matić, ohrabrujućim podatkom da je procenat devojaka koje upisuju IT studije u Srbiji porastao sa 25,7% u 2016. godini na 29,3% u 2020. godini.  Telenor: Odgovorno prema talentimaTelenor je kompanija koja traga za digitalnim talentima i posvećeno ih razvija i edukuje, bez obzira na to kog su pola, izjavio je Đorđe Popović, izvršni direktor korporativnih poslova u Telenoru na otvaranju Hach#teen-a. „Ali ono što smo primetili u poslednjih nekoliko godina je da se sve više devojčica pridružuje IKT-u. U našoj kompaniji većinu zaposlenih čine žene i čak 52% ih je na rukovodećim pozicijama, što je za 5% više nego prošle godine. Međutim, celoj industriji i dalje su potrebni novi talenti spremni da uče i razvijaju se i naša je odgovornost da ih osnažimo i podržimo, posebno na prekretnici njihovog profesionalnog opredeljenja“, naglasio je Popović. Samo 20% zaposlenih u IT sektoru čine žene – Huawei teži da ovu statistiku promeni u korist talentovanih devojčica, budućih inženjerkiJovana Tadić, PR Manager kompanije Huawei, ističe da su devojčice  podjednako talentovane za IT, ali ih je tradicionalno mnogo manje u ovoj industriji. „Statistika pokazuje da danas svega 20% zaposlenih u IT sektoru čine žene. Taj jaz počinje još od obrazovanja i Huawei je posvećen tome da ovu neslavnu statistiku promeni. Želimo da devojčice biraju tehničke fakultete i da sebe vide kao inženjere u okruženju koje je pretežno muško.  Ove talentovane devojčice koje sam danas imala priliku da upoznam su dokaz da je taj cilj bliži nego što mislimo. Pokazale su svoju inovativnost i kreativnost, ali i dokazale da poseduju sve ono što je potrebno da u budućnosti budu podjednako zastupljene u poslovima iz oblasti tehnologije, kao i dečaci.” Šansa za devojčice van granica glavnog grada: čak 80% takmičarki došlo je iz gradova širom Srbije i oduševilo znanjem, inovativnošću i motivacijomTakmičenje je okupilo više od 50 učenica osnovnih škola iz cele Srbije - iz Ljubovije, Venčana, Jaše Tomića, Kruševca, Smedereva, Jošaničke Banje, Lazarevca, Beograda. Devojčice su ohrabrene i motivisane od strane mentorki, ali i sjajnih uzora - Irene Stolić, studentkinje ETF-a i dobitnice nagrade The most innovative Youth of the year na Innovation Week-u 2019. godine za izum robota koji plete narukvice prijateljstva, kao i od Anđele i Leonore Ristić, srednjoškolki iz Vranja, vicešampionki Međunarodnog takmičenja iz robotike u Кini.Učenje od najboljih: Uzori i mentorke iz 10 uspešnih tech kompanijaUsledio je sudar inovativnih ideja. Vođenje znanjem, veštinama i energijom mentorki iz kompanija Madheadgames (Sanja Žugić), Fishing Booker (Katarina Milosavljević), Microsoft (Milica Hadžitanović), Schneider Electric (Nataša Popović), NCR (Ivana Ivanović), Levi9 (Katarina Ivošević), Telenor (Vesna Milenović), Huawei (Jovana Tadić), SAGA (Aleksandra Vučićević i Maja Janković), Comtrade (Jovana Stojadinović) takmičarke su kreirale tehnološka rešenja koja na interesantan i efikasan način promovišu znanje, podstiču veću zainteresovanost za učenje i obrazovanje čine kvalitetnijim i uzbudljivijim.Kreativna rešenja za obrazovanje sutrašnjiceMeđu ozbiljnom konkurencijom i sjajnim rešenjima, prvo mesto na ovogodišnjem takmičenju osvojio je tim Girls Code (OŠ Petar Vragolić iz Ljubovije), pod mentorstvom Vesne Milenović, Digital IT menadžerke kompanije Telenor. Devojčice su osmilile način primene VR tehnologije kao didaktičkog sredstva za iskustveno učenje. Žiri je nagradio predlog da se uz pomoć VR naočara lekcija o Aboridžinima virtuelno odvija u Australiji, ili da jedan čas botanike održava Josif Pančić u hologramskom izdanju. Drugo mesto osvojila je ekipa Girls for 21st century iz Kruševca, a treće tim Veljine pčelice iz Venčana.Umetnost i tehnologija ruku pod ruku: Muzej Jugoslavije kao domaćin 3. Hack#teen-aOvogodišnji Hach#teen, nimalo slučajno, održan je u prostorijama Muzeja Jugoslavije. Skraćenicu za STEM zanimanja (science, technology, engineering and mathematics) obogatili smo velikim A – Art, budući da zanimanja budućnosti podrazumevaju umetnost kao važnu oblast. Prostor Muzeja Jugoslavije dao je okvir i potporu Hack#teen-u i na pravi način spojio tehnologiju i umetnost, imajući u vidu da je inspirisao devojčice da kreiraju kreativna rešenja.

Srbija

Mirijevski potok i dalje je divlja deponija i kanalizacija

U Srbiji gotovo da ne prođe dan ili nedelja a da na društvenim mrežama ne osvane video snimak ili fotografije nekog velikog zagađenja životne sredine. Našu pažnju ovog puta privukli su snimci zagađenja Mirijevskog potoka u Beogradu koje je napravio novinar Marko Dragoslavić.Prema Dragoslavićevim rečima, kanalizacija se u Mirijevskom potoku oseća, kao i u jednom potoku koji protiče kroz naselje  Kaluđerica. Sagovornik Nove ekonomije je snimke napravio u delu Mirijevskog potoka oko kog se nalazi i nehigijensko divlje naselje, koje nastanjuju Romi."U kakvim uslovima oni žive to je bogu plakati, ali za to je nadležna gradska vlast, ona treba da se pozabavi tim pitanjem, to je malo škakljiva tema ja se čisto e ograđujem, jer nemam ništa protiv njih (Roma)," kaže Dragoslavić koji snima mnoge ekološke incidente po Beogradu.On često, kako navodi, ponavlja i činjenice o jednom nedopustivom ponašanju nekih građevinskih formi koje peru betonske miksere dorektno u reci Savi.Video snimak koji je kod Mirijevskog potoka napravio Marko Dragoslavić:Prema rečima geologa i nekadašnjeg Gradskog sekretara za ekologiju u Beogradu, Branislava Božovića, Mirijevski potok prima kanalizacione fekalne otpadne vode skoro duž celog svog toka. Razlog za to je prema njegovim rečima što na tom području nema centralne kanalizacije."Taj problem je aktuelan izuzetno dugo naročito sada kada su podignute brojne zgrade okolo. Tamo su bili i ogromni depoi Gradskog saobraćajnog preduzeća i raznih firmi. I oni sipali otpadne vode, mineralna ulja i sve ostalo u Mirijevski potok," podseća Božović.Na taj način se kako dodaje stalno formira vodena masa koja je prepuna otrovnih ulja, prljavštine, mulja, fekalnih voda. NA DAN PLANETE U ČUKARIČKOM RUKAVCU PLUTAJU MRTVE RIBE Božović kaže i da se kod zgrade "Kartonka Avala" na Adi Huji nekada nalazila beogradska deponija. Problem zagađenja nije ni izbliza rešen, jer se kako objašnjava na obližnjem području nekontrolisano vrši nasipanje, kako bi se dobilo građevinsko zemljište."Postalo je nepodnošljivo boraviti i živeti na Adi Huji gde su podignuti sportski tereni i restorani. Njihovi gosti sada prolaze kroz najužasnije zagađenje," kaže sagovornik Nove ekonomije.Božović upozorava da svo to zagađenje kasnije dospeva u Dunav, prolazeći između Ade huje i takozvanog Paradajz ostrva, pa se konstantno stvara "zdravstvena bomba" koja može da predstavlja opasnost za izbijanje neke zaraze ili epidemije."Nekada nas spašava vrelo sunce ili hladna zima, ali potencijalno to je zona gde može doći do velikih zaraza, mnogi ljudi tamo i pecaju i kasnije jedu tu ribu," naglašava Božović.Prema njegovom mišljenju, Mirijevski potok i Ada Huja predstavljaju jednu od jako ružnih slika Beograda, bez obzira što se Ada Huja sada ulepšava i što se na obali Dunava nalaze ugostiteljski objekti.Čedomir Savković

Vesti iz izdanja

Najhladnija bela boja

Površine premazane belom bojom reflektuju više svetlosti od površina premazanih ostalim bojama, pa samim tim i bivaju hladnije. Tokom vremena razvijeno je više različitih belih b...