Evropska komisija predložila je stroža pravila za smanjenje i sprečavanje zagađenja vazduha, površinskih i podzemnih voda. Predloženi su i stroži kriterijumi za prečišćavanje gradskih otpadnih voda.
Kako se podseća, samo zbog zagađenja vazduha, oko 300.000 građana Evropske unije, svake godine umre pre vremena.
Nova pravila smanjiće smrtnost koja nastaje usled zagađenja vazduha PM2,5 česticama.
To će biti iznad smernica Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za više od 75 odsto, u periodu od deset godina.
Nova pravila, kako se navodi, znače prednost u zdravlju, uštedi energije, proizvodnji hrane, industriji i biodiverzitetu.
Predlozi su ključni napredak Evropskog zelenog dogovora o nultom zagađenju do 2050. godine.
Predložena revizija Direktiva o kvalitetu ambijentalnog vazduha će postaviti privremene standarde kvaliteta vazduha u EU koji će se primenjivati od 2030. godine. Direktive će biti bolje usklađene sa smernicama SZO.
Predlaže se i redovna revizija standarda kvaliteta vazduha kako bi se oni ponovo procenili u skladu sa najnovijim naučnim standardima, društvenim i tehnološkim razvojem.
Godišnja granična vrednost za PM2,5 čestice, prema najnovijem predlogu, trebalo bi da se smanji za više od polovine sadašnje propisane vrednosti.
Revizijom će se osigurati da ljudi koji pretrpe zdravstvenu štetu zbog zagađenja vazduha imaju pravo na nadoknadu u slučaju kršenja pravila EU o kvalitetu vazduha.
Njih će moći da zastupaju nevladine organizacije kroz kolektivne tužbe za naknadu štete.
Predlog će takođe razjasniti nejasnoće u pogledu pristupa pravdi, efikasnih kazni i boljeg informisanja javnosti o kvalitetu vazduha.
Predlog Evropske komisije trebalo bi da pomogne u postizanju boljeg kvaliteta vazduha širom Evrope do 2030. godine.
Procenjuje se da će korist od smanjenja zagađenja iznositi od 42 do 121 milijarde evra u 2030. godini.
Zagađenje vazduha najveća je ekološka pretnja po zdravlje i vodeći uzrok hroničnih bolesti, uključujući moždani udar, rak i dijabetes.
Ona je nezaobilazna za sve Evropljane i nesrazmerno pogađa osetljive i ranjive društvene grupe. Zagađen vazduh takođe šteti životnoj sredini izazivajući zakiseljavanje, eutrofikaciju i štetu šumama, ekosistemima i poljoprivrednim zasadima.
Izmenjena Direktiva o tretmanu gradskih otpadnih voda će doprineti čistijim rekama, jezerima, podzemnim vodama i moru.
Sa druge strane, tretman otpadnih voda trebalo bi da bude isplativiji.
Da bi se otpadne vode iskoristile na najbolji mogući način kao resurs, predlaže se da se do 2040. godine poboljša korišćenje mulja od prerade otpadnih voda.
Nekoliko poboljšanja će podržati zaštitu zdravlja i životne sredine. Ovo uključuje obaveze povratka hranljivih materija iz otpadnih voda.
Uvode se i novi standardi za mikrozagađivače, kao i nova pravila za praćenje zagađenja mikroplastikom.
Obaveza prečišćavanja otpadnih voda biće proširena i na manja mesta sa 1.000 stanovnika (trenutno su u obavezi da prečišćavaju kanalizaciju naselja sa 2.000 stanovnika).
Zbog jakih kiša, koje su sve češće usled klimatskih promena, formiran je i zahtev za uspostavljanje integrisanih planova za upravljanje vodama u većim gradovima.
Konačno, na osnovu iskustva stečenog tokom pandemije korona virusa, predlaže se sistematsko praćenje prisustva nekoliko virusa u otpadnim vodama.
Među tim virusima su CoV-SARS-19 i otpornost na antimikrobne lekove.
Od EU zemalja će se tražiti da obezbede pristup sanitarnim uslovima svim ugroženim i marginalizovanim grupama.
Pošto 92 odsto toksičnih mikro-zagađivača pronađenih u otpadnim vodama EU dolazi iz farmaceutskih i kozmetičkih proizvoda, od njihovih proizvođača zahtevaće se da plate troškove uklanjanja zagađujućih materija.
To je u skladu sa pravilom „zagađivač plaća“ od kog se očekuje da doprinese i pravednijem finansiranju prečišćavanja otpadnih voda.
Sektor otpadnih voda ima značajan neiskorišćen potencijal za proizvodnju obnovljive energije iz biogasa, koji se dobija tokom tog procesa.
Predviđa se i upotreba mulja od prečišćenih otpadnih voda, za dobijanje fosfora koji može da se koristi za proizvodnju veštačkih đubriva.
Procenjuje se da će te promene povećati troškove za prečišćavanja na 3,8 milijardi evra godišnje, do 2040. godine.
Na osnovu najnovijih naučnih dokaza, Komisija predlaže da se ažuriraju liste zagađivača vode kako bi se strože kontrolisale u površinskim i podzemnim vodama.
Na spiskove će biti dodato 25 supstanci sa dokumentovanim problematičnim uticajima na prirodu i zdravlje ljudi.
Predloge će sada razmatrati Evropski parlament i Savet u redovnom zakonodavnom postupku. Kada budu usvojeni, stupaće na snagu postepeno, sa različitim ciljevima za 2030, 2040. i 2050.
Industrija i državne institucije, kako se dodaje, imaće vremena da se prilagode tim novim pravilima i da investiraju tamo gde je potrebno.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Bivši predsednik SAD Džimi Karter preminuo je u 100. godini, navodi se u saopštenju Karter centra.Karter je bio 39. predsednik SAD, koji je služio jedan mandat, prenosi N1.Bivši predsednik SAD započe...
Kod nas je razvijena šema izvlačenja novca, i to preko čitave mreže podizvođača i njihovih podizvođača, firmica koje su osnovane nekoliko meseci pre projekata na kojima su angažovane. Institucije koje bi tim...
Uvek se postavlja pitanje na koji način oceniti ekonomske rezultate i perspektive države. U odnosu na to gde smo bili, u odnosu na druge ili u odnosu na ono što bismo mogli biti? Da li gledati kratkoročne, g...
Ruski gasni gigant Gasprom saopštio je danas da će prestati da isporučuje gas Moldaviji od 1. januara, usred finansijskog spora sa bivšom sovjetskom republikom koja je upravo izabrala proevropskog predsednik...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
