Eko takse se naplaćuju, a zajmimo se za zaštitu okoline i još više za EXPO

Od 2004. godine, Srbija ubira takozvanu „ekološku taksu“ od svih firmi, shodno tome koliko zagađuju životnu sredinu. Ovaj novac se ranije slivao u Fond za čistu Srbiju, koji je neslavno završio, jer su u njemu ustanovljene pronevere. Za ovo niko nije odgovarao, Fond je ukinut, ali je prikupljanje naknade nastavljeno.

Analize Fiskalnog saveta pokazuju da se u periodu od 2011. do 2022. godine po osnovu ekoloških taksi i naknada u budžet opšte države slilo 337 milijardi dinara (254 milijardi dinara ukoliko isključimo naknadu za korišćenje vazdušnog prostora i naknadu za vodu) odnosno 35 milijardi dinara samo u 2022. godini.

Srbija ulaže u sajmove i nacionalne stadione, umesto u ono što je zaista potrebno za stanovnike ove zemlje – čistiji vazduh, vodu i zemlju. Ne samo to, u ove svrhe se zajmimo od Kine, EBRD, Banke za razvoj saveta Evrope, Nemačke razvojne banke, podižemo kredite kod komercijalnih banaka, a izdali smo i zelenu obveznicu, ali jasnih poboljšanja u ovoj oblasti nema.

„Izložba EXPO 2027 će u 2024. godini prema aktuelnim planovima koštati 0,4 odsto BDP-a sa Nacionalnim stadionom. Koliko je taj iznos visok, apsolutno i relativno posmatrano, najbolje ilustruje podatak da je za 2024. godinu planiran na nivou većem i od investicija Republike Srbije u zaštitu životne sredine (0,3% odsto BDP-a) i od investicija u oblasti obrazovanja (osnovno, srednje, visoko – 0,2 odsto BDP-a).  Ono što je sigurno je da su investicije za zaštitu životne sredine male i nedovoljne za dostizanje neophodnih ciljeva“, kažu Iva Svilar i Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole (BOŠ), a na osnovu podataka Fiskalnog saveta.

„Ono što dodatno otežava stvari je da je, od 2021. godine praćenje iznosa sredstava koji se u budžet slivaju na ime naknada za životnu sredinu i sredstava koja se investiraju u zaštitu životne sredine, veoma „otežano“, jer su ta sredstva raspodeljena na različite korisnike budžeta od „Ministarstva zaštite životne sredine, preko jedinica lokalne samouprave, do različitih drugih ministarstava i institucija“, navode iz BOŠ-a.

Nenamensko trošenje obesmislilo eko taksu

Kako je Srbija mogla da bolje uredi ovu oblast i da poreski obveznici zaista dobiju ulaganje u životnu okolinu, kojim se novcima meri uopšte i zašto se onda zajmimo toliko za ove projekte? Neke odgovore smo dobili, ali od političara koji bi i trebalo da objasne ove činjenice – nismo.

U Srbiji se, popularno nazvana, ekološka taksa naplaćuje u različitim oblicima od 2004. godine i prvobitno se slivala u Fond za čistu Srbiju.

Fond je neslavno završio i ustanovljene su pronevere sredstava (za šta niko nije odgovarao), ali je prikupljanje naknade nastavljeno do danas. I dok je to ranije bilo podeljeno u odnosu 40 odsto prihoda za budžet RS a 60 odsto prihoda za budžete lokalnih samouprava na čijoj teritoriji su naplaćene, danas je potpuno obrnuto.

Izuzetak su neke naknade koje idu direktno u budžet pokrajine ili poput naknada za korišćenje zaštićenih područja koje idu direktno korisnicima ili upravljačima javnih dobara.

Tokom 2012. godine ukinut je Fond, a finalno ukidanje namenskog karaktera sredstava prikupljenih po osnovu naknada za zaštitu životne sredine desilo se 2015. godine kada je izmenjen Zakon o budžetskom sistemu Srbije, čime su sredstva od naknada za životnu sredinu postala sredstva opšteg budžeta – izgubila su namenski karakter.

Sledeći korak u ukidanju namenskog karaktera sredstava za životnu sredinu je bilo donošenje Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara u 2018. godini.

„Kada se pogledaju eko takse – one maše suštinu. Sa druge strane, insistiramo na ponovnom uvođenju Zelenog fonda kao što je to bilo 2012. godine, da bi se te pare vratile u ulaganje u zaštitu životne okoline. Sve ono što se sada radi izgleda prilično paušalno“, kaže Slobodan Krstović, Direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u.

Kako kaže Krstović, nisu tu samo finansijski, već su tu i operativni kapaciteti kada je sprovođenje projekata za zaštitu životne okoline u pitanju. Mi godišnje dobijamo novac i iz IPA fondova za zaštitu životne okoline, za otpadne vode zajam od Kineza, drugih projekata …

„Ministarstvo se kobelja koliko može, ali njima treba defiitivno kadrova koji bi se angažovali, da ih obučavamo, da se planiraju troškovi u budućnosti ….krenulo je da se radi na tim projektima, ali fond je taj koji bi bio rešenje kao krovna organizacija“, navodi Krstović.

U godišnjim izveštajima Evropske komisije o Srbiji unazad više od 10 godina, kao jedna od ključnih preporuka ponavaljalo se da Srbija treba da operacionalizuje Zeleni fond kroz odgovarajuće propise, obezbedi odgovarajuća sredstava za njega, poboljša međuinstitucionalnu koordinaciju, naročito među institucijama na centralnom i lokalnom nivou, kao i da obezbedi namenu i korišćenje prihoda od naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine u svrhu zaštite životne sredine, da izgradi delotvorno institucionalno uređenje za upravljanje investicijama u oblasti životne sredine, kažu iz BOŠ-a.

Prelazno rešenje vredno milijarde poreskih para

„Mislim da je ovo bilo samo neko prelazno rešenje, pre svega da lokalne samouprave ne bi ostale bez prihoda, što mi i podržavamo, jer se i sve dešava na lokalu, ali ovo treba da se promeni i detaljno ispita. Jer sigurno je bilo pritužbi od strane firmi da ne mogu biti u istoj kategoriji kao neki koji se bave rudarstvom ili cementom,“ objašnjava Krstović trenutna rešenja.

Vlada Republike Srbije nije usvojila ni jednu od ovih preporuka, kažu u BOŠ-u, već je naprotiv u 2021. godini , bez ikakve javne rasprave, sasvim ukinula Zeleni fond, čak i kao budžetsku liniju. Ovo je omogućeno izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.

Kako objašnjavaju iz BOŠ-a, Fiskalni savet prati republički budžet, i deo informacija možemo pronaći u njihovim izveštajima. Ovi izveštaji se oslanjaju na podatke koje Republički zavod za statistiku (RZS) redovno objavljuje o naplaćenim taksama i naknadama u oblasti zaštite životne sredine. Fiskalni savet godinama prati prikupljanje prihoda od 15 različitih ekoloških taksi i naknada za koje se može uspostaviti neposrednija veza sa troškovima zaštite životne sredine.

„Prema ovim podacima u 2021. godini je na osnovu ekoloških taksi naplaćeno skoro 244 milijardi dinara (preko dve mlrd evra). Najveći deo ovih prihoda čine različite energetske naknade (prvenstveno akcize) i naknade u oblasti saobraćaja, koje u načelu jesu delom ekološki porezi ali se suštinski tretiraju kao opšta primanja budžeta. Analize Fiskalnog saveta pokazuju da se u periodu od 2011. do 2022. godine po osnovu ekoloških taksi i naknada u budžet opšte države slilo 337 milijardi dinara (254 milijardi dinara ukoliko isključimo naknadu za korišćenje vazdušnog prostora i naknadu za vodu) odnosno 35 milijardi dinara samo u 2022. godini. Ukoliko uporedimo ovaj iznos sa podatkom iz Programa ekonomskih reformi (ERP), po kom je opšta država te godine potrošila oko 27 milijardi dinara za zaštitu životne sredine, dolazimo do zaključka da država ne uspeva da potroši čak ni iznos koji naplaćuje od ovih ekoloških taksi i naknada,“ podaci su BOŠ-a.

Samo 2021. godine smo uzeli kineski kredit od 3,2 milijardi evra za kanalizaciju i prečišćavanje voda, izradu deponija, takođe Srbija je izdala zelenu obveznicu u visini od 1 milijarde evra, a Nova Ekonomija je ranije pisala da je najviše novca od toga otišlo za saobraćaj.

U budžetu, prema planu za ovu godinu postoji više od tuce zajmova što od komercijalnih banaka, što od od drugih fondova koji finansiraju projekte iz zaštite životne okoline.

Kad se na to sve dodaju i naknade plaćene proteklih godina od kompanija i preduzetnika, čini se da je Srbija mogla do sada da uradi dosta toga u oblasti zaštite životne sredine. Naime, ovu naknadu plaćaju i građani ove zemlje.

Prema podacima iz prošle godine, 12 milijardi evra investicija je potrebno za zaštitu životne okoline, a o temi se govori deceniju unazad kao prioritetnoj.

I možda će trava na nacionalnom stadionu biti zelena, a sam stadion samoodrživ. Nije isključeno da će sajam privući turiste i poslovne ljude, ali teško da će bilo ko od njih hteti i da ostane u zemlji u kojoj su emisije gasova sa efektom staklene bašte na visini od 65,1 odsto, prema podacima Svetske banke, deponije đubreta su na svakom uglu a kanalizacija se izliva direktno u reke .

Kada se ne zna na šta novac od ekološki taksi odlazi, onda nije ni čudo što ekološke organizacije okupljaju građane godinama unazad da sami čiste otpad, za svoje pare.