Gradovi su nam prokuvali: Polovina građana Srbije u visokom riziku od klimatskih promena

Udeo stanovništva Srbije koji spada u bar jednu od grupa ranjivih na klimatske promene kreće se između između 45 i 55 odsto – toliko njih je u visokom riziku od klimatskih promena. Od 20 do 30 odsto građana je u veoma visokom riziku od klimatskih promena, što znači da već trpe njihove posledice. Uzimajući u obzir projektovane promene klime, migracije u gradove i starenje stanovništva – ovaj udeo će se u budućnosti samo povećavati, navode stručnjaci.

Visoke temperature postaju veliki problem za ljude koji žive u urbanim sredinama, zbog efekta „toplotnog ostrva“, koje nastaje relativno većim zagrevanjem asfalta, betona i drugih veštačkih površina u odnosu na zemljište i travnate površine.

„Za razumevanje urbanog toplotnog ostrva važno je razumeti da se vazduh oko nas zagreva od toplote koju zrači neka površina, a ne od Sunčevog zračenja“, pojašnjava za Novu ekonomiju Ana Vuković Vimić, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Ona navodi da sunčevo zračenje prolazi kroz vazduh gotovo nesmetano, zagreje tlo i zgrade oko nas, koje onda „zrače toplotu“, koju vazduh reapsorbuje.

„U gradovima, mimo toga što je veće zagrevanje podloge, čak i onaj deo Sunčevog zračenja koji se reflektovao pada na zidove zgrada i drugih objekata i ne može da pobegne nazad kroz atmosferu u kosmos – već se i ta energija zadržava – što nije slučaj na otvorenim prostorima“, dodaje Vuković Vimić.

Upravo zbog toga su temperature u urbanom toplotnom ostrvu čak do deset stepeni toplije nego one koje se izmere po zvaničnom merenju, odnosno na stanicama gde je termometar na dva metra visine, u hladu, iznad travnate površine na otvorenom prostoru.

Neretko se dešava da temperature koje se mere u automobilima na putevima u gradu pokazuju znatno veće vrednosti, ali bliže onima koje zaista i jesu na toj lokaciji nego što pokazuju zvanična merenja temperature vazduha.

„Sredinom 21. veka, sa ovakvom stopom porasta temperature, u urbanim toplotnim ostrvima će se dve-tri godine u svakoj deceniji dešavati periodi sa temperaturama koje prelaze granice izdržljivosti za ljudski organizam – tada je svaki čovek u opasnosti od toplotnog udara, a ne samo stari, hronični bolesnici, deca koji su i sada ugroženi“, ističe Vuković Vimić.

Naravno, izloženost direktnom Sunčevom zračenju je opasna i pri „normalnim“ letnjim temperaturama, budući da mi takođe apsorbujemo energiju Sunčevog zračenja i zagrevamo se baš kao i asfalt, beton, trava…

„Ovo nam utiče na porast temperature tela i pitanje je kada će naš telesni sistem rashlađivanja da se poremeti. Tada nastaje toplotni udar“, smatra profesorka.

Profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević, dodaje kako da su posledice toplotnih talasa već vidljive.

„Toplotni talasi uvećavaju rizik od šumskih požara, povećavaju pritisak na elektro-energetske sisteme, na sisteme za vodosnabdevanje, putnu i železničku infrastrukturu… Na kraju svi ovi uticaju mogu da umanje opšti kvalitet života ljudi stvarajući socijalne tenzije. Čak je zabeležena i povezanost između visokih temperatura tokom toplotnih talasa i različitih oblika nasilnog ponašanja“, ističe Đurđević za Novu ekonomiju.

Šta nam je činiti?

Aktivnosti vezane za borbu protiv klimatskih promena, uključujući i toplotne talase, obuhvataju sprovođenje međunarodnih dogovora i kreiranje domaćih politika za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i za prilagođavanje klimatskim promenama.

„Neophodno je da ljudi razumeju da su ovakve vrućine naša nova realnost, čije negativne uticaje na naš život možemo da ublažimo ako se planski sprovedu mere koje će omogućiti ljudima da izbegnu izloženost najvećim vrućinama“, kazao je Đurđević.

Sa ovim je saglasna i profesorka Vuković Vimić i dodaje kako je „veliko pitanje kako obezbediti svim ljudima uslove da mogu da se rashlade, ako nemaju materijalnih mogućnosti za klimu ili ako moraju da provedu deo vremena napolju.“

„Veliki deo potrebnih intervencija se reguliše proglašenjem vanrednog stanja, koje se za sada pokazalo nefunkcionalnim u slučaju toplotnih talasa“ – zaključuje struka.

Naravno, najpoželjnije su infrastrukturne promene u urbanim sredinama, koje će uticati na lokalno ublažavanje urbanog toplotnog ostrva, kao što je takozvano „ozelenjavanje gradova“, odnosno povećanje zelene infrastrukture u urbanim sredinama.

„Totalno ‘kontra primer’ ovakve intervencije je rekonstrukcija fontane na Trgu Nikole Pašića. Površina sa vodom ili vlažna površina se manje zagreva u toku dana, a ova fontana je i prskala kapljice vode koje su isparavale i time hladile okolinu. Dakle, zamena drugačijom fontanom koja je u planu ima efekat pojačavanja urbanog toplotnog ostrva“, naglašava profesorka Vuković Vimić.

Istina je da se problem prepoznaje, ali će on postojati sve veći ukoliko se budu sprovodile nepoželjne mere, poput uklanjanja površina sa vegetacijom i drveća.

Isto tako, struka je evidentirala još jedan od očiglednih problema – deponije koje gore.

„Naime, dužina trajanja „povoljnih“ vremenskih uslova za nastajanje i širenje požara brzo raste sa povećanjem temperature i povećanom učestalosti toplotnih talasa. U ovom slučaju, pored toga što površine gore, dolazi i do pogoršanja kvaliteta vazduha u stabilnim atmosferskim uslovima kada se mnogo više zadržava zagađenje“, objašnjava profesor Đurđević.

Gledajući kako se kreće temperatura u ovim danima, prosečna temperatura u Srbiji najbrže je rasla upravo za leto, a temperature su dostigle vrednosti da je uobičajeno da nam ovo godišnje doba bude toliko toplo da spada u „ekstremno topla“, ali ako poredimo sa 20. vekom.

Pitali smo stručnjake: Da li će nam ovakve vrućine postati uobičajene?