Biće mnogo posla za „dan posle“

Prema pravnosnažnim presudama zbog pranja novca donete su osuđujuće presude protiv 132 osobe, dok je osam oslobođeno. Vrednost imovine uključene u pranje novca u pravosnažnim osuđujućim presudama je blizu 17 miliona evra. Eto toliko. Ne bi čovek poverovao – ili u Srbiji vlada neviđeno poštenje, ili Uprava za sprečavanje pranja novca ne radi svoj posao.

Polovinom prošlog meseca Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva izdalo je nalog da se uhapsi 18 osoba zbog sumnje na pranje novca.

Da stvar bude interesantnija, na meti policije i tužilaštva našle su se firme u vlasništvu istaknutog člana SPS-a Novice Tončeva, zatim odgovorno lice u restoranu Savanova u Beogradu na vodi, inače lokalu koji je evoluirao u restoran iz „promotivnog štanda“, kao i odgovorna lica i vlasnici nekoliko drugih preduzeća. Kako su mediji preneli nezvanične procene, u pitanju je pranje nekoliko stotina miliona dinara.

Ipak, to su samo mrvice od onog što se procenjuje da iznosi pranje novca u Srbiji. Prema nacionalnoj proceni rizika od pranja novca, koja je objavljena početkom ove godine, a bazirana na podacima od početka 2021. do kraja 2023. godine, otkrivena imovinska korist od izvršenja krivičnih dela iznosila je 619,8 miliona evra. Godišnje je to oko 207 miliona evra.

To nije sve, jer se u proceni koja je objavljena na sajtu Uprave za sprečavanje pranja novca osim ovih „sivih“ brojki nalaze i „tamne“ brojke, odnosno procenjeni iznos imovinske koristi iz krivičnih dela koja nisu otkrivena. Procenjuje se da je tu još oko 452,8 miliona evra u ovom periodu. Tako se došlo do protivpravne imovinske koristi od skoro 1,1 milijardu evra.

Kada se tome dodaju prekogranične pretnje od pranja novca, a vrednost imovine koja se pominje u zamolnicama inostranih agencija u slučajevima pranja novca je 352,5 miliona evra, dobijemo 1,56 milijardi evra stečenih kriminalom koji predstavlja pretnju za pranje novca u trogodišnjem periodu. To je 0,8 odsto BDP-a Srbije.

U odnosu na to stoji 165 miliona evra oduzetih u krivičnim postupcima, ili oko 10,5 odsto ukupne imovine koja je pretnja za pranje novca. U proceni se navodi i da je optuženo ukupno 526 osoba za pranje novca iz krivičnih dela, a 355 je optuženo samo za pranje novca.

Kada je reč o pravnosnažnim presudama zbog pranja novca donete su osuđujuće presude protiv 132 osobe, dok je osam oslobođeno. Vrednost imovine uključene u pranje novca u pravosnažnim osuđujućim presudama je blizu 17 miliona evra. Od toga, iz krivičnih dela 5,8 miliona evra, a iz samostalnog pranja novca 11,2 miliona evra.

Ako ste investitor i zidate zgradu, vi ponudite majstorima ili dobavljačima da platite u kešu i to više nego što biste platili preko računa. Oni jedva dočekaju, a vi imate zgradu i prodajete stanove i imate čist novac

U skoro dve trećine slučajeva (63%) radi se o samostalnom pranju novca, u 15 odsto o samopranju, a u 22 odsto o pranju novca za druge.

Srbija se vodi kao zemlja srednjeg rizika za pranje novca. U prošloj godini prema rangiranju Bazelskog indeksa bili smo na 98. mestu u svetu sa ocenom 4,82 (10 je visok rizik od pranja novca, nula je nizak rizik). Iako smo u svetskim okvirima u boljoj polovini, u regionu Evrope i centralne Azije ne stojimo tako dobro. Od evropskih zemalja samo Ukrajina, Malta, Mađarska, Bugarska i Rumunija imaju lošiju ocenu od nas.

Takođe, Srbija se više ne nalazi ni na crnoj ni na sivoj listi FATF, globalne inicijative za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, mada smo godinu i po dana, od februara 2018. do sredine 2019. godine proveli na sivoj listi zemalja sa manjkavostima na ovom polju.

Na crnoj listi, na kojoj su zemlje sa ozbiljnim strateškim nedostacima u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma su Severna Koreja, Iran i Mjanmar.

Na sivoj listi, na kojoj je svojevremeno bila i Srbija, pored niza afričkih i azijskih zemalja, trenutno je i Bugarska.

Od te 2019. godine, Srbija uglavnom od Moneyval-a i FATF dobija ocene da je napredovala. Poslednja poseta stručnjaka Moneyval-a bila je u maju, ali taj izveštaj biće predstavljen tek u decembru ove godine.

Međutim, u našoj javnosti i pored tih zvaničnih rezultata postoji doza nepoverenja prema institucijama koje se bave sprečavanjem pranja novca. Deluje da su dva razloga za to. Prvi je da vladajuća garnitura koristi institucije, Upravu za sprečavanje novca i pravosudne organe, pre svega tužilaštva, kao instrument u obračunu sa neistomišljenicima. Drugi razlog je da, čini se, institucije ne deluju i visokoprofitnim slučajevima, kada afere izađu u javnost.

Pre nekoliko meseci, u februaru ove godine, nedeljnik Radar je otkrio da je Uprava za sprečavanje pranja novca tražila od banaka proveru računa petoro aktivista iz Srbije.

Iako smo u svetskim okvirima u boljoj polovini, u regionu Evrope i centralne Azije ne stojimo tako dobro. Od evropskih zemalja samo Ukrajina, Malta, Mađarska, Bugarska i Rumunija imaju lošiju ocenu od nas

Uprava je zahtevala proveru računa Maje Stojanović iz Građanskih inicijativa, Katarine Đukić, koordinatorke Proglasa, Sofije Todorović, direktorke Inicijative mladih za ljudska prava, pa Predraga Voštinića iz Lokalnog fronta u Kraljevu i Nebojše Petkovića iz udruženja „Ne damo Jadar“.

Još ranije, polovinom 2020. godine Njuzmaks je otkrio da je Uprava zahtevala podatke o računima i transakcijama 20 pojedinaca i 37 organizaciji i udruženja, među kojima i više novinara, redakcija i novinarskih udruženja.

Siniša Mali, tadašnji i sadašnji ministar finansija tada je izjavio da je reč o uobičajenoj proveri i da se isto tako proveravaju računi ministara i svih ostalih državnih funkcionera, pa i da su upravo takve kontrole razlog što je Srbija skinuta sa sive liste FATF.

Šest meseci kasnije FATF je saopštio da Srbija, prema međunarodnim standardima, nema prava da traži ovakve podatke bez osnovane sumnje da organizacije učestvuju u finansiranju terorizma ili pranju novca. „Zahtevi bez osnovane sumnje nisu u skladu sa FATF standardima“, poručili su iz ovog tela.

S druge strane, imamo nekoliko slučajeva koji su mogli biti predmet interesovanja Uprave za sprečavanje pranja novca i/ili tužilaštva, a nisu, ili bar javnost o tome nije obaveštena.

Poslednji takav je slučaj pozajmice milion evra šefu kabineta predsednice Skupštine Ane Brnabić, Mološu Popoviću. Naime, prema pisanju Radara, jedna strana kompanija mu je 2023. godine pozajmila milion evra i to na rok od nekoliko decenija.

Novac je po osnovu ugovora o zajmu uplaćen na račun u banci, a pozajmica je overena i kod notara. Čisto kao sunce.

Osim što zvoni na uzbunu činjenica da je šef kabineta, tada predsednice Vlade, dobio pozajmicu iz inostranstva na više od 30 godina. Prema pisanju Radara ovim se nisu bavili ni Agencija za borbu protiv korupcije, ni Uprava za sprečavanje pranja novca. Ni Nova ekonomija nije dobila odgovor na pitanje da li je Uprava proveravala ovu transakciju.

Popović je, prema pisanju ovog nedeljnika, za ovaj novac pazario stan u Beogradu na vodi.

Naravno, ovo odmah podseća na davnu 2012. godinu i čuvenu pozajmicu od 205.000 evra koju je tetka iz Kanade supruge Aleksandra Vulina dala da kupe stan.

Ovim slučajem su se institucije doduše bavile, ali nisu daleko stigle, a čini se da se nisu preterano ni trudile da otkriju da li je pozajmica bila stvarna.
Dušan Dobromirov, profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu na kom predaje predmete iz oblasti finansija, podseća na još jedan primer koji je, pram njegovim rečima, školski primer pranja novca.

„Najflagrantniji je slučaj o kom je pisao KRIK, o plaćanju školarine za decu ministra finansija Siniše Malog. Kada je vlasnik neke ofšor firme rekao da je uplatio 50.000 evra zato što su mu doneli novac i zamolili ga da uplati“, podseća Dobromirov.

Vlasnik firme Evon Invest & Trade Corp. sa Britanskih Devičanskih Ostrva, biznismen Branko Jovanović, prema pisanju KRIK-a, potvrdio je da je njegova firma uplatila novac.

„Neko je u kancelariju doneo novac. Rečeno mi je da je to za školu, za obrazovanje dece. Pošto nije reč o oružju, drogi i slično – rekao sam: ‘okej, naplatite na to jedan posto i ćao’“, rekao je Jovanović novinarima KRIK-a.

Dobromirov ističe da je suština kod pranja novca to da se gotovina stečena na nelegalan način pretvori u žiralni novac – na računu.

„Naš zakon je napravljen tako da obuhvata široko i dela koja nisu pranje novca, ali opet i tako da može da se izbegne istraga po potrebi. S druge strane, mi imamo i takve čiste slučajeve, recimo kada je Aleksandar Obradović pokazao dokumenta iz Krušika o zloupotrebama tadašnjeg ministra Nebojše Stefanovića. Ni to nije procesuirano.

U ovoj situaciji samo treba prikupljati informacije i kada se jednom tužilaštvo i sudovi promene, onda raditi po tim podacima“, ocenjuje on.

Poenta je, prema njegovim rečima, ubaciti novac na bankarski račun i onda je on čist i može da se koristi za kupovinu nekretnina, hartija od vrednosti ili firmi.

U Srbiji građevina važi za najrizičniju oblast za pranje novca i prema procenama Uprave za sprečavanje pranja novca. Dobromirov objašnjava jedan način pranja novca.

„Ako ste investitor i zidate zgradu, vi ponudite majstorima ili dobavljačima da platite u kešu i to više nego što biste platili preko računa. Oni jedva dočekaju, a vi imate zgradu i prodajete stanove i imate čist novac. Zato između ostalog građevinarstvo i cveta i imamo tolike cene nekretnina“, napominje on.

Prema Nacionalnoj proceni rizika od pranja novca, jedan od najčešćih načina pranja novca su simulovani poslovi, kao oni zbog kojih je pohapšeno skoro 20 ljudi, s početka teksta.

Pripadnici OKG su sačinjavali otpremnice, račune i drugu poslovnu dokumentaciju privrednih društava pod njihovom kontrolom, na koje je vlasnik pravnog lica uplaćivao novac.

OKG je vršila dalje raslojavanje izvršenih uplata, tako što su novčana sredstva transferisali na račune raznih fizičkih lica koja su nakon podizanja gotovine vraćali tu gotovinu vođama organizovane kriminalne grupe.

Potom su pripadnici organizovane kriminalne grupe vraćali neposredno na ruke novac vlasniku privrednog društva, uz prethodno zadržavanje svoje provizije u iznosu ne manjem od 3,5 odsto. Vlasnik privrednog društva je novac držao kao imovinu sa znanjem da ta imovina potiče od kriminalne grupe.

Ekonomista Božo Drašković, nekadašnji član Saveta Agencije za borbu protiv korupcije, ističe da mi još nismo dokučili ni tajnu u vezi sa rekonstrukcijom železničke stanice u Novom Sadu na kojoj je pala nadstrešnica.

„Ta rekonstrukcija je plaćena 15 miliona evra, a predračuni su bili na četiri, pet miliona. Mi još ne znamo šta je sa tih 11 miliona“, ističe on.

On takođe ocenjuje da se kod nas novac najčešće pere preko fiktivnih poslova i fiktivnih faktura. „Osnivaju se firme za unapred dogovorene poslove. Najčešće se radi o fakturisanju fiktivnih usluga. To često mogu da budu namešteni poslovi, pa se onda odredi neka nelogična, netržišna cena da se plati nekom na funkciji za neke usluge koje se nisu ni desile. I tako se javni novac koji je završio u privatnim džepovima pretvara u legalan novac“, napominje on.

„Nadam se da će kad-tad doći trenutak da se istraže slučajevi korupcije i sumnjivo poreklo novca. Do tada imaćemo fenomen da je normalno prati novac i trgovati uticajem, a to apsolutno nije normalno“, zaključuje Drašković.