Digitalni radnici u EU konačno dobijaju radnička prava

Ministri za zapošljavanje i socijalna pitanja država članica Evropske unije postigli su dogovor o direktivi koja bi trebalo da poboljša uslove rada za radnike na digitalnim platformama. Takozvanim „gig radnicima“ će, između ostalog, biti omogućeno da steknu uslove iz zakonski definisanog radnog odnosa.

Kako se navodi u saopštenju Evropskog saveta, novi predlog uvodi dva ključna poboljšanja:

• pomaže u utvrđivanju ispravnog radnog statusa ljudi koji rade za digitalne platforme
• uspostavlja prva pravila EU o upotrebi veštačke inteligencije na radnom mestu.

To telo EU saopštilo je i kako je spremno da započne pregovore sa Evropskim parlamentom o novom zakonu koji će pomoći milionima radnika koji rade na internet platformama, često kao dostavljači, da steknu prava zakonskog radnog odnosa.

„Ekonomija digitalnih platformi donela je mnogo koristi u naše živote, ali to ne sme da ide na račun prava radnika. Pristup Saveta uspostavlja dobar balans između zaštite radnika i pružanja pravne sigurnosti za platforme koje ih zapošljavaju“, dodaje se u saopštenju.

Dostavljači-digitalci često bez prava na minimalac i odmor

Paulina Brandberg, švedska ministarka za rodnu ravnopravnost i rad, naglasila je kako je neophodna tačna klasifikacija samozaposlenih radnika koji rade na digitalnim platformama.

Kako se dodaje, trenutno se većina od 28 miliona radnika na digitalnim platformama u EU, uključujući taksiste, domaće radnike i vozače dostavljača hrane i oni se vode kao „samozaposleni“.

Međutim, jedan broj njih za sada nema ista prava kao i zaposleni radnici, poput radnih prava koja su definisana zakonima o radu, kao i socijalnu zaštitu.

Cilj Saveta je da se pozabavi ovim slučajevima pogrešne klasifikacije i olakša način da takvi radnici budu reklasifikovani u legalno zaposlene.

Prema opštem pristupu Saveta, smatraće se da su radnici pravno zaposleni na digitalnoj platformi (za razliku od samozaposlenih) ako njihov odnos sa platformom ispunjava najmanje tri od sedam kriterijuma navedenih u predloženoj direktivi.

Ovi kriterijumi uključuju, gornje granice njihove zarade, restrikcije kojima su izloženi u sučaju da odbiju ponuđene poslove, kao i pravila koja regulišu njihov izgled i ponašanje.

U slučajevima gde se primenjuje takozvana zakonska pretpostavka (gde se ne traži dokaz da nešto psotoji), digitalna platforma će morati da dokazuje da u pojedinim slučajevima ne postoji radni odnos koji je definisan prema važećem zakonu.

Frilenseri imaju sve više posla i sve bolje zarađuju

Transparentnije korišćenje algoritama

Digitalne radne platforme redovno koriste programske algoritme za upravljanje ljudskim resursima. Kao rezultat toga, radnici platforme se često suočavaju sa nedostatkom transparentnosti o tome kako se donose odluke i kako se koriste lični podaci.

Savet želi da obezbedi da radnici budu informisani o korišćenju automatizovanih sistema za praćenje i donošenje odluka u preduzeću.

Prema novim pravilima, ove sisteme će nadgledati kvalifikovano osoblje. Ljudski nadzor je takođe zagarantovan za određene značajne odluke kao što je suspenzija računa.

Ekonomija platforme je porasla poslednjih godina, sa povećanjem prihoda sa procenjenih tri milijarde evra na oko 14 milijardi evra između 2016. i 2020. godine, a očekuje se da će broj radnika digitalnih dostići 43 miliona do 2025. godine.

Navodi se da je rast poslovanja digitalnih platformi imao veliku koristi i za preduzeća i za potrošače, kao i da je doveo do razvoja „sive zone“ za mnoge radnike koji rade preko njih.

Prema podacima Komisije, oko 5,5 miliona radnika koji su trenutno klasifikovani kao samozaposleni su u de fakto radnom odnosu sa digitalnim platformama i stoga bi trebalo da imaju pravo na ista radna i socijalna prava koja su zaposlenima dodeljena zakonima EU.

Kako se dodaje, upotreba algoritama u radu platforme pokrenula je pitanja o obradi podataka radnika i transparentnosti i odgovornosti donošenja odluka.

Dostavljači koji rade preko internet platformi u Srbiji, takođe imaju dosta problema jer ih ne prepoznaje zakonska regulativa.

Radnici na internetu, kao i frilenseri, imali su dosta problema i u Srbiji, o čemu je Nova ekonomija više puta pisala, a jedan od glavnih problema bio je njihovo oporezivanje, što je za sda rešeno donošenjem posebnog pravilnika.

Poslednji u nizu upečatljivih bio je slanje rešenja za plaćanje poreza stigla i pomorcima. Više hiljada građana Srbije koji godinama plove na brodovima širom sveta, dobili su sredinom decembra prošle godine privremena rešenja o plaćanju poreza na dohodak građana i to za 2017. godinu.