Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Trećina čovečanstva biće pogođena vrućinama kao iz Sahare

Prema istraživanju naučnika iz Kine, SAD i Evrope3 od 9 milijardi ljudi bi moglo biti pogođeno ekstremnim temperaturama kao što su u najtoplijim delovima Sahare do 2070. godine, prenosi Financial Times. „Dobra vest je da se ovi uticaji mogu znatno smanjiti ako čovečanstvo uspe da obuzda globalno zagrevanje“, rekao je koautor studije Tim Lenton, specijalista za klimu i direktor Globalnog instituta za sisteme na Univerzitetu Ekseter.Prema ovom izveštaju većina ljudi živi u mestima gde je temperaturni opseg od 11 do 15 stepeni Celzijusa.Uprkos svim inovacijama i migracijama, ljudi su hiljadama godina uglavnom živeli u ovim klimatskim uslovima. U odnosu na predindustrijsko vreme, globalno zagrevanje je dovelo do porasta temperature za 1,1 stepen, a očekuje se da će u nardnih 20 godina doći do povećanja za 1,5 stepen Celzijusa.„Svaki stepen zagrevanja iznad sadašnjih nivoa odgovara otprilike milijardu ljudi koji su izvan klimatske niše“, primetio je Lenton.Trenutno samo 0,8 odsto kopnenog dela zemlje ima godišnje temperature veće od 29 stepeni, ako emisije nastave da rastu, ovaj broj mogao se popeti na 19 odsto do 2070. godine, prema najgorem scenariju koji je postavio Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC), naučno telo UN.IPCC je naveo tri različita klimatska scenarija i tri projekcije stanovništva u svom značajnom izveštaju o proceni klimatskih promena.Prema najekstremnijem scenariju, Centralna Amerika bi snosila najveći teret povišenih temperatura. Život u velikim oblastim amazonske prašume u Brazilu, kao i u okolnim zemljama kao što su Peru, Kolumbijom i Venecuela bile bi praktično nemoguć zbog ekstremne vrućine do 2070. Oko 59 miliona ljudi bi bilo pogođeno ovim uslovima ili oko 12 odsto projektovane populacije na kontinentu.Predviđa se da će Evropa biti jedini kontinent koji će izbeći srednje godišnje temperature iznad 29 stepeni. Međutim, velika područja Skandinavije, istočne Rusije i zemalja koje se graniče sa Mediteranom i dalje bi mogle očekivati povećanje temperature za do 5 stepeni do 2070. prema ovom scenariju.Populacija Afrike će se udvosrtučiti sa 1,2 milijarde na skoro 2,4 milijarde ljudi. Nigerija će verovatno postati treća najmnogoljudnija zemlja na svetu do sredine ovog veka, nadmašivši SAD. Dok će broj ljudi koji naseljavaju Aziju  porasti na više od 5 milijardi do 2070. godine, a veliki broj zemalja će iskusiti srednje godišnje temperature veće od 29 stepeni Celzijusa. Najgore bi bila pogođena Indija, sa populacijom koja bi mogla dostići 1,6 milijardi, od kojih bi više od polovine iskusilo ovu ekstremnu vrućinu.Skoro svi Ujedinjeni Arapski Emirati i Kambodža postali bi gotovo nemogući za život, uključujući i gusto naseljena područja južnog Vijetnama i istočnog Pakistana.

Svet

Ugrožen lanac snabdevanja smanjio prodaju pametnih telefona

Dvocifren rast tržišta pametnih telefona u ranim kvartalima 2021. se završio u trećem kvartalu ove godine, kako su isporuke širom sveta opale za 6,7 odsto na godišnjem nivou. Prodavci pametnih telefona isporučili su ukupno 331,2 miliona jedinica tokom ovog kvartala. Iako se očekivao blagi pad u sezonski niskom trećem kvartalu, stvarni pad je bio duplo veći od predviđanja od 2,9 odsto, prema preliminarnim podacima Međunarodne korporacije za podatke (IDC)."Tržište pametnih telefona nikada nije bilo u potpunosti imuno na nestašice, ali do nedavno nestašice nisu bile dovoljno ozbiljne da izazovu pad pošiljki i jednostavno su samo ograničavale stopu rasta. Međutim, problemi su se sada pogoršali, a nestašice utiču na sve prodavce podjednako". rekla je, direktorka istraživanja IDC-a Nabila Popal i dodala: "Pored nestašice komponenti, industrija  takođe suočena sa izazovima u proizvodnji i logistici. Stroža politika testiranja i karantina odlažu transport, a ograničenja u snabdevanju električnom energijom u Kini ograničavaju proizvodnju ključnih komponenti".Dok su skoro svi regioni zabeležili pad pošiljki tokom trećeg kvartala 2021. godine, on je varirao između regiona. Centralna i istočna Evropa i Azija i Pacifik (bez Japana i Kine) pretrpeli su najveći pad od 23,2 i 11,6 odsto na godišnjem nivou. Međutim, u regionima kao što su SAD, Zapadna Evropa i Kina, padovi su bili manji i iznosili su 0,2, 4,6 i 4,4 odsto u odnosu na prošlu godinu.Proizvođač pametnih telefona, Samsung, je kvartal završio na najvišoj poziciji sa 69 miliona isporučenih jedinica i 20,8 procenata tržišnog udela. Ovo je bio pad od 14,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom zbog ograničenja ponude. Apple je povratio drugu poziciju sa 50,4 miliona isporučenih jedinica za 15,2 procenata tržišnog udela i neverovatnih 20,8 odsto rasta u odnosu na prethodnu godinu. Xiaomi je registrovao pad od 4,6 odsto u trećem kvartalu ove godine nakon visokog dvocifrenog rasta u prethodna četiri kvartala. Xiaomi je i dalje zauzeo treću poziciju sa 13,4 procenata udela i isporukama od 44,3 miliona jedinica. Na četvrtom mestu su izjednačeni Vivo i OPPO sa isporukama od 33,3 i 33,2 miliona jedinica i tržišnim udelom od 10,1 i 10,0 procenata. Vivo je zabeležio rast isporuke od 5,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je OPPO završio kvartal sa rastom od 8,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. 

Svet

Zašto je samit lidera u Glazgovu važniji od prethodnih?

Lideri velikog broja država okupiće se u naredne dve nedelje u Glazgovu kako bi razgovarali o tome kako da svet zaustavi klimatsku krizu i izbegne potencijalne katastrofalne posledice koje sa sobom nosi nagli porast srednje globalne temperature, piše Kilma101. Samit u Glazgovu je važniji od prethodnih zato što označava trenutak kada bi prema dogovoru koji je napravljen u Parizu 2015. države trebalo da povećaju svoje ambicije i razgovaraju o svojim novim planovima za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.Kako taj Klima101, u fokusu će biti i neispunjeno obećanje bogatijeg dela sveta da zemljama u razvoju obezbedi finansije od najmanje 100 milijardi američkih dolara godišnje za sprovođenje mera u cilju ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja na nove klimatske uslove.Očekuje se i rad na konkretizaciji napora da se postave ambiciozniji ciljevi za napuštanje uglja kao energenta, kao i prikupljanje podrške za novu inicijativu koja je posebnu pažnju usmerila na smanjivanje emisija metana u narednih 10 godina. Ovo je 26. po redu Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) koja se održava sa godinu dana zakašnjenja zbog pandemije kovida-19. Po mišljenju mnogih ovo je jedan od najvažnijih COP-ova do sada i mogao bi da ima veliki uticaj na to kako će međunarodna politika u oblasti klimatskih promena izgledati u narednim godinama. Ono na šta po mišljenju poznatog klimatskog novinara Akšata Ratija iz Blumberga treba obratiti pažnju jesu pregovori o tome da se određene države koje se do sada nisu istakle u borbi protiv klimatskih obavežu na veće smanjivanje emisija ugljen-dioksida.Pored toga nastaviće se i pregovori o uspostavljanju globalnog tržišta emisija ugljenika što predstavlja kontroverznu temu za mnoge aktivističke grupe koje strahuju da bi loša implementacija ovog tržišta značila dozvolu za nastavak zagađenja za najbogatije.Mnoge države su u prethodnom periodu zvanično predstavile svoje nove planove i većina njih među kojima su planovi EU i SAD  jeste ambicioznija nego ranije.Kina je u prethodnom periodu najavila veliko povećanje ambicije, međutim još uvek se čeka da plan bude zvanično podnet Ujedinjenim nacijama. Sa druge strane među državama koje nisu značajno podigle svoje ambicije nalaze se Australija, Brazil, Meksiko i Rusija, dok se i dalje čeka da plan Indije.Srbija je takođe među državama na čiji plan se još čeka i ostaje da se vidi da li će se i naša zemlja naći u grupi država koje u poslednjem trenutku pred COP ipak ispunjavaju svoje obaveze. Svet je u ovom trenutku već topliji za oko 1,2 °C u odnosu na predindustrijski period, a prema stručnim procenata organizacije Climate Action Tracker, važeće politike i propisi doveli bi nas do zagrevanja od 2,9 °C do kraja ovog veka.

Svet

Spanać u Kini poskupeo 157 odsto

Cene povrća u Kini naglo su porasle poslednjih nedelja, a u nekim slučajevima su veće i od mesa.Karfiol i brokoli koštaju 50 odsto više, dok je cena spanaća porasla 157 odsto u periodu od četiri nedelje, prenosi South China Morning Post. Na pekinškoj Šinfadi pijaci vreća od pola kilograma zelene salate ili vodenog spanaća koštala je u sredu čak 8 juana (1,25 dolara).Sa druge strane ista količina svinjskog mese košta od 8 do 10,5 juana, dok je cene iste količine piletine od 7 do 10 juana. Veleprodajnce cene povrća porasle su 28 odsto u četiri nedelje, do 22. oktobra, što je najveći nivo od februara, pokazali su podaci Ministarstva trgovine.Obilne padavine u glavnim razvojim regionima oštetile su useve, a rastuće cene uglja dovele su do poskupljenja uzgoja u staklenicimaMinistartsvo poljoprivrede prošle nedelje je obećalo da će sprečiti gomilanje povrća i obezbediti stabilno snabdevanje."Zbog više različitih faktora, kao što su radno vreme i padavine, cene nekih jestivih poljoprivrednih proizvoda, pre svega povrća, ali i nekih sredstava za proizvodnju, nastavile su da rastu", rekla je portparolka ministrstva trgovine Šu Jating (Shu Yuting). Ona je rekla da ministarstvo prati svakodnevne promene na tržištima povrća, mesa, žitarica i ulja kako bi ojačala sistem "ranog upozorenja" i dodala da će se na vreme osloboditi državne rezerve kako bi se omogućila stabilnost cena i snabdevanja.Mnogi potrošači žalili su se na društvenim mrežama, navodeći da su šokirani cenama i da više ne mogu da priušte konzumaciju povrća.  Ekonomisti očekuju da će jačanje inflacije biti privremeno, mada će cene verovatno ostati visoke narednih nekoliko meseci do pada tražnje tokom kineske Nove godine u februaru.

Svet

Dinosaurus poziva čovečanstvo da ukine subvencije na fosilna goriva

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je u okviru programa „Ne biraj izumiranje“ objavio video dinosaurusa koji u svom govoru pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih naciija poziva svetske lidereda prestanu da podržavaju upotrebu fosilnih goriva, kako bi skrenuo pažnju na negativne efekte koje imaju subvencije za fosilna goriva na klimatske promene, a time i čitavo stanovništvo na planeti.Ova kampanja ima za cilj da pokaže koliko ove subvencije koče napredak u zaustavljanju klimatskih promena i ujedno produbljuju nejednakosti između bogatih i siromašnih.Smanjenjem subvencija na fosilna goriva bi se doprinelo manjoj emisiji ugljendioksida, a samim tim i boljem zdravlju i dobrobiti ljudi. To je prvi korak ka utvrđivanju prave cene energije, one koju plaćaju društvo i životna sredina.UNDP objavljuje Istraživanje koje pokazuje da se na godišnjem nivou u svetu potroši 423 milijarde dolara na subvencije za fosilna goriva, što je četiri puta više od iznosa koji treba siromašnim zemljama da bi krenule u borbu sa klimatskim promenama, a istovremeno predstavlja i trostruki iznos godišnjih sredstava koja se ulažu za globalno iskorenjivanje ekstremnog siromaštva.„Proces reformi nije lak i prelazak na čistiju energiju podrazumeva čitav niz izazova u velikom broju zemalja. Svaka zemlja mora da pronađe svoj put. Ali isto tako znamo da moramo da odustanemo od ovakvih izvora energije koji doprinose sve lošijoj situaciji na planeti“, poručuje administrator UNDP-a Akim Štajner.UNDP takođe skreće pažnju da ova tranzicija mora biti pravedna i sprovedena tako da ne ispaštaju najsiromašniji tako što bi ostali bez radnih mesta ili plaćali previsoku cenu za snabdevanje energijom.Nedavni Izveštaj UN o klimatskim promenama ukazuje da kako bi se globalno zagrevanje zadržalo ispod 2ºC do kraja veka, potrebno je da ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte, do 2050. godine ne budu veće od količina koje mogu da se apsorbuju iz atmosfere. To je ono što je potrebno uraditi kako bi se izbegla klimatska katastrofa.

Svet

Hrvatski javni dug 86,1 odsto BDP-a

Hrvatski javni dug prema podacima Hrvatske narodne banke (HNB) na kraju juna ove gedine iznosio je 340,8 milijardi kuna što iznosi nešto manje od 45,4 milijarde evra i čini 86,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavio je SEEbiz.U odnosu na podatke objavljenje krajem septembra, ukupan javni dug sada je nešto veći, dok je njegov udeo u BDP-u niži. Prema prethodnim podacima javni dug je na kraju juna iznosio 340,6 milijardi kuna (45,3 miliona evra), i činio je 87,4 procenata BDP-a.U poređenju sa prošlom godinom javni dug je veći za 11 milijardi kuna (1,5 miliona evra) ili za 3,4 odsto. Ovaj porast javnog duga uzrokovan je porastom domaćeg duga za 5,2 milijarde kuna, (629 miliona evra) ili 2,4 odsto i porastom stranog duga za 5,9 milijardi kuna (785 miliona evra) ili 5,2 odsto.Njegov udeo u BDP-u krajem juna 2020. godine iznosio je 82,6 posto, a sada je za 3,5 procentrnih bodova veći.Krajem drugog tromesečja ove godine je udeo duga u BDP-u je iznosio 90 odsto, a krajem juna taj udeo je bio za 3,9 procentnih bodova niži. U odnosu na prethodno tromjesečje, beleži se rast domaćeg duga od 2,7 milijardi kuna (359 miliona evra) ili 1,2 odsto, ali i pad stranog duga od 2,4 milijarde kuna (319 miliona evra) ili 2 posto, navodi se u novom statističkom saopštenju javnog duga za jun 2021. Hrvatske narodne banke.

Svet

Ekonomisti SZO pozivaju na preusmeravanje investicija ka zdravstvu

U susret Samitu G20 ekonomisti pozivaju na radikalno preusmerenje ekonomije ka zdravstvu kako bi se ostvarili ciljevi rezolucije „Zdravlje za sve“ (Health for All). Samit koji će se održati u Rimu od 29. do 31. oktobra, otvara mogućnost za radikalno preusmeravanje sa „zdravlja za ekonomiju na ekonomiju za Zdravlje za sve“.Pandemija koronavrusa stavlja u fokus nejednakosti širom sveta u pristupu zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenim proizvodima. Na svakih 100 ljudi u zemljama sa visokim prihodima primljene su 133 doze vakcine, dok su u zemljama sa nižim prihodima primljene svega 4 doze na 100 ljudi.Najveći zazov predstavlja povećanje obima finansijskih sredstava dostupnih za zdravstvo i upravljanje njima na efikasniji način. Savet za finansiranje „Zdravlja za sve“ Svetske zdravstvene organitacije (SZO) poziva sada, više nego ikada, na ciljeve za mobilizaciju i fokusiranje investicija prema zdravlju, uzimajući u obzir finansiranje zdravstva kao dugoročnu investiviju, a ne kratkoročni trošak. U savetu veruju da se mora slediti nova paradigma koja izbegava makroekonomske politike i pretpostavke koje nas udaljavaju od „Zdravlja za sve“. Ovo podrazumeva dizajniranje politika postizanja ciljeva ove rezolucije i bolje finansiranje koje je ključno za ostvarivanje zdravlja za sve, koje mora biti pravedno i mora osigurati održiv uticaj na živote ljudi.„Pandemija korona virusa je demonstrirala da finansiranje zdravstvenog sistema treba da se radikalno promeni da bi zaštitilo i promovisalo zdravlje svih ljudi“, rekao je generalni direktor SZO dr Tedros Adhanom Gebrejesus i dodaje da poslednji izveštaj Saveta za finansiranje „Zdravlja za sve“ daje ubedljiv argument da je neophodno usmeravanje održivog finansiranja na postizanje zdravlja za sve ljude i da se investicije shvate kao dugoročna dobit za nacionalni i globalni razvoj“.Ipak, do danas, svet nastavlja da sledi istu ekonomsku paradigmu koja ne menja osnovnu finansijsku strukturu i primenjuje zastarelo razmišljanje o ekonomskom razvoju, što stoji na putu „Zdravlju za sve“. Zato je osnovna misija Saveta za finansitanje „Zdravlja za sve“ da promisli o tome kako se vrednost zdravlja i blagostanja meri, proizvodi i distribuira u privredi. 

Svet

HTEC Grupa otvara tehnološki centar u Ljubljani

Američka kompanija iz Silicijumske doline, HTEC Group, otvoriće svoj visokotehnološki inženjerski centar u Ljubljani, prenosi SEEbiz. HTEC Grupa je tehnološka, konsultantska i razvojna kompanija, a pored mnogih zemalja posluje i u Srbiji."Razvojni centar u Ljubljani za nas je izuzetno važan jer se pokazalo da inženjere iz ove regije odlikuju ne samo visoke veštine, već i sposobnost timskog rada, komunikacije sa kupcima, pružanja inovativnih rešenja i dubokog staranja za njihov profesionalni razvoj", rekao je David Šoh, glavni operativni direktor HTEC Grupe.Kompanija kako se navodi već zapošljava inženjere, dizajnere, voditelje proizvoda i projekata kao i druge karijerne profile i bavi se razvojem softvera i hardvera. Njene kancelarije u Srbiji nalaze se u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Subotici.HTEC Grupa je specijalizovana za razvoj tehnologije u istraživanju i razvoju i nudi najsavremenije usluge inženjeringa i dizajna, proizvoda najviše klase u mnogim industrijama kao što su osnovni inženjering, maloprodaja, logistika, medicinska i financijska tehnologija.HTEC trenutno zapošljava oko 1000 stručnjaka u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji, Nizozemskoj, Švedskoj, Sloveniji, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji.Deseti Dan devojčica obeležen virtuelnoNijedna firma iz Srbije na listi 500 najbrže rastućih tehnoloških kompanija

Svet

Gugl smanjuje pretplate za plej prodavnicu

Gugl smanjuje provizije za sva preduzeća koja imaju pretplatu u Gugl Plej prodavnici, objavila je danas kompanija. Ranije je kompanija pratila potez kompanije Epl  smanjenjem provizija sa 30% na 15% na prvi milion dolara zarade programera.Sada će smanjiti naknade posebno za proizvođače aplikacija koji ostvaruju prihod kroz periodične pretplate. Umesto da im naplaćuje 30% u prvoj godini, što se smanjuje na 15% u drugoj godini i kasnije, iz Gugla poručuju da će programerima biti naplaćeno samo 15% od prvog dana.Kompanija kaže da će se 99% programera kvalifikovati za naknadu za uslugu od 15% ili manje, jer Gugl takođe dodatno smanjuje naknade za određene vertikalne aplikacije u programu Play Media Experience. Oni će biti prilagođeni na samo 10%.Program Play Media Experience obuhvata aplikacije kao što su e-knjige i usluge strimovanja muzike ili videa na zahtev, gde troškovi sadržaja čine većinu prodaje. Ovo su takođe firme koja se direktno takmiče sa Guglom, kao što je YouTube Music sa Spotifajem.Program je pokrenut ranije ove godine kako bi se podstakli programeri knjiga, video i audio zapisa da prave za Android, a nudio je naknade za usluge od čak 15%. Od programera se traži da popune obrazac kako bi izrazili interesovanje.Digitalne pretplate su postale jedan od najbrže rastućih modela za programere, ali znamo da se kompanije koje se bave pretplatom suočavaju sa specifičnim izazovima u akviziciji i zadržavanju kupaca“, rekao je u najavi Google-ov Sameer Samat, potpredsednik za upravljanje proizvodima, prenosi Techcrunch.Nove takse će početi da važe od 1. januara 2022. godine, najavili su iz Gugla.Smanjenjem naknada za aplikacije koje pružaju medijske sadržaje, Gugl veruje da bi to moglo omogućiti preduzećima da prenesu uštede na umetnike, muzičare, autore i druge stvaraoce na koje bi promene uticale.Iako smanjuje svoje provizije, iz Gugla naglašavaju da moraju nastaviti naplaćivanje naknade kako bi mogli da ulažu u Android, svoju komercijalnu platformu, Plej prodavnicu, bezbednost, sistem distribucije aplikacija i alate za programere. Predstavnici Gugla kažu da će podeliti više o svojim nadolazećim ažuriranjima alata, API-ja i drugih tehnologija tokom Samita za Android programere 27. i 28. oktobra.

Svet

Italija: Propali pregovori o prodaji najstarije banke na svetu

Italija je u nedelju završila pregovore sa UniCredit-om o prodaji Monte dei Paschi di Siena (MPS), što predstavlja veliki neuspeh  dugogodišnjih napora italijanske vlada da toskansku banku vratiti u privatne ruke.Neuspeh oko utvrđivanja vrednosti koja premašuje milijardu evra između obeju strana, onemogućava Italiju da završi restrukturiranje svog bankarskog sistema koje je započela pre šest godina.Rim će sada tražiti produženje rokova dogovorenih sa vlastima Evropske unije za ponovnu privatizaciju MPS-a, a zvaničnik minstarstva rekao je da ne očekuje da će razgovori biti teški, prenosi Rojters.Italija je počela da radi na ponovnoj privatizaciji MPS-a nedugo nakon što ga je spasila 2017. za 5,4 milijarde evra, što je bio prvi korak da se oslobodi većine svojih preostalih narušenih dugova. MPS se pokazao kao najugroženiji kreditor evrozone u ovoletnjoj zdravstvenoj kontroli sektora.Rim je smatrao da je spajanje sa jačom konkurencijom najbolji način za rešavanje najvećih bankarskih problema u zemlji i izdvojio je UniCredit nakon što je rivalska teška kategorija Intesa Sanpaolo (ISP.MI) gurnula svoj tržišni udeo do tržišnih  granica prošlogodišnjim preuzimanjem UBI.„Uprkos naporima sa obe strane... pregovori koji se odnose na potencijalnu akviziciju definisanog perimetra Banca Monte dei Paschi di Siena više se neće nastaviti“, navode UniCredit i Ministarstvo finansija u zajedničkom saopštenju.Rani razgovori o smanjenju državnog udela u MPS-u od 64% putem sporazuma sa UniCreditom počeli su pre više od godinu dana, ali ih je smenjivanje generalnog direktora Žan Pjera Mustijea dovelo do naglog zaustavljanja.Pristajući da u julu uđe u ekskluzivne razgovore sa Ministarstvom finansija, nova izvršna direktorka UniCredit -a Andrea Orcel zahtevala je da se sporazum odnosi samo na delove MPS -a, pored toga što je neutralan za kapital UniCredit -a i nudi povećanje prihoda od 10%.MInistarstvo je došlo do računice da imovina koju je odabrao UniCredit imala tržišnu vrednost između 3,6 milijardi i 4,8 milijardi evra s obzirom na 600 miliona evra godišnjeg neto prihoda, rekao je dobro obavešteni izvor.To je otvorilo veliki jaz sa UniCreditovom procenom iste imovine od 1,3 milijarde evra, dodao je izvor. UniCredit je odbio da komentariše.Ukoliko ne pronađe kupca, MPS planira da prikupi 2,5 milijardi evra kapitala, a zvaničnik ministarstva je rekao da je vlada spremna da učini svoj deo na osnovu "verodostojnog poslovnog plana".

Svet

Pejpal: Ne pokušavamo da kupimo Pinterest

Pejpal (PayPal) u ovom trenutku ne pokušava da kupi Pinterest, navela je u svom saopštenju ova platna kompanija, kao odgovor na glasine su u toku pregovori o kupovini ovog sajta. Prethodnih par dana u medijima se pojavila vest da je Pejpal ponudio kupovinu sajta Pinterest i da su pregovori u toku. Blumberg (Bloomberg) je prošle nedelje prvi izvestio da su ove dve kompanije razgovarale o potencijalnoj ceni od 45 milijardi dolara, što je kasnije potvrdio i Rojters (Reuters).Pejpal je ponudio iznos od oko 70 dolara po akciji, naveli si izvori ovih medija, kao i to da se Pejpal nada da će uspešno pregovarati i objaviti dogovor do 8. novembra. Objasnili su da nijedan dogovor nije siguran kao i da se uslovi mogu promeniti, zato su zahtevali da ostanu neidentifikovani.

Svet

Fejsbuk će francuskim medijima plaćati za objavljivanje vesti

Tehnološka kompanija Facebook (Fejsbuk) je potpisao preliminarni ugovor o autorskim pravima sa grupom francuskih medija, kojima će plaćati deljenje linkova, odnosno vesti koje ljudi "šeruju" na društvenim mrežama.Kompanija je objavila da je druga strana u pregovorima zastupala oko 300 francuskih izdavača, a da je cilj kbio povećanje kvaliteta informacija "za korisnike interneta i izdavače na Fejsbuku".Dogovor je rezultat pritiska nacionalnih vlada u Evropi, koje žele da primoraju Fejsbuk i druge društvene mreže da isplaćuju nadoknadu izdavačima za korišćenje njihovog sadržaja.Francuska je bila prva država u Evropskoj uniji koja je usvojila direktivu o autorskim pravima iz 2019. godine, a koja definiše načine na koji medijske kompanije mogu sklopiti ugovore o licenciranju sa onlajn platformama.Kompanija Gugl (Google) je početkom godine potpisala sličan ugovor sa istom grupom francuskih medija, ali su pregovori oko licenciranja sa pojedinačnim izdavačima zamrli, nakon čega je digitalni gigant kažnjen visokom novčanom kaznom.

Svet

Uzbunjivać prijavio poslodavca, dobio nagradu od 200 miliona dolara

Nezavisna agencija vlade SAD, The Commodity Futures Trading Commission (CFTC), nagradila je bivšeg radnika Dojče banke (Deutsche Bank) iznosom od skoro 200 miliona dolara što predstavlja najveću isplatu ikada u okviru američkih programa za uzbunjivanje.Uzbunjivač je izrazio zabrinutost zbog manipulacije LIBOR-a (Londonska međubankarska referentne kamatne stopa), navodi Fajnenšl tajms.Isplata od skoro 200 miliona dolara je najveća isplata u okviru programa uzbunjivača.Američka tela za regulaciju finansijskih derivata saopštili su da je uplata izvršena za blagovremene originalne informacije koje su značajno doprinele već otvorenoj istrazi što je dovelo do uspešnog izvršavanja akcije.CFTC nije identifikovala uzbunjivača, njegovog poslodavca ili povezane regulatorne mere. Oni koji su upoznati sa problemom, izneli su da se nagrada odnosi na nagodbu od dve i po milijarde dolara koje je Dojče banka platila nakon istrage o manipulaciji LIBOR-om.Barclays, Société Générale i Dojče banka su bile među onima koje su postigle nagodbu sa CFTC-om zbog ovog skandala.Advokatska kancelarija Kirby McInerney je u izveštaju idefinkovala uzbunjivača kao svog klijenta koji je pružio brojne dokaze, dokumente kao i informacije o trgovini u 2012. godini, koje su pokrenule istragu CFTC kao i američkih i stranih regulatora po pitanju manipulacije ključnim finansijskim merilima koje koriste globalne banke.Od izdavanja prve nagrade u 2014, CFTC je dodelio uzbunjivačima više od 300 miliona dolara, koji imaju pravo na 10 do 30 procenata naplaćenih novčanih kazni.Dojče banka je odbila da komentariše.

Svet

EU: Od sledeće godine za ulazak biće potrebna „instant viza“

Evropski sistem za odobravanje putovanja (ETIAS) trebalo bi da postane kompletno operativan tokom 2022. godine nakon čega će građani iz više od 60 zemalja, među kojima je i Srbija, morati da apliciraju za dozvolu za ulazak u Šengen zonu. Pored Srbije ova odluka će važiti i za Sjedinjene Američke Države, Кanadu, Japan i druge države.Da bi ušli na teritoriju neke od zemalja EU, grđani Srbije će prvo morati da popune online aplikaciju gde će ostaviti svoje lične podatke, podatke o pasošu, zemlju u koju prvo putuju, podatke o eventualnom kriminalnom dosijeu, boravku u ratnim područjima, kao i eventualnu zabranu posete određenim zemljama.Punoletni građani će ovu uslugu plaćati sedam evra, dok će za maloletne biti besplatna. Kada putnik jednom uđe u zemlju koju je naveo kao prvu destinaciju, moći će da putuje u bilo koju drugu zemlju članicu EU.Iz Ministarstva za evropske integracije za biznis.rs kažu da ova ideja postoji već pet godina, ali da će biti komplikovana za primenu. Cilj celog projekta este centralizacija podataka o ljudima koji posećuju zemlje Evropske unije kako bi se omogućila prevencija rizika.Oko 97 odsto prijava bude odobreno automatski u roku od 96 časova, dok će o ostalim prijavama odlučivati nacionalne jedinice ETIAS-a.„Ovakav način centralizovane obrade podataka biće povezan sa različitim bazama, koje će pružiti dodatne podatke o podnosiocima prijava, čime će se smanjiti potencijalni bezbednosni i zdravstveni rizici po samu Evropsku uniju, njene građane i one koji u njoj borave”, dodaju iz Ministarstva.

Svet

Škoda prekinula proizvodnju, poslala radnike kućama

Škoda je prekinula proizvodnju u sve svoje tri fabrike u Češkoj zbog nedostatka čipova, poluvodiča i ostalih automobilskih dijelova, prenosi HRT. Ostavlnjea je samo jedna proizvodna linija. Zaposlenici su poslati kući i primaće 80 odsto svojih prosečnih primanja.Prekid rada u Škodi predstavlja novi pokazatelj teškoća u kojima su se našli svetski trgovinski lanci.U kompaniji procjenjuju da će se proizvodnja normalizovati polovinom 2022. godine,Podsetimo, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je polovinom oktobra ove godine posetio Prag, kada je prilikom ove posete najavljeno da će „Škoda“ do kraja godine početi proizvodnju tramvaja u Kragujevcu.Zamenik gradonačelnika je takođe rekao de će Grad Beograd „u narednih pet godina kupiti 80 novih trolejbusa, kao i 120 tramvaja, tako da će uz kupovinu 500 autobusa na prirodni gas, od koji se prvih sto već nabavlja, značiti potpunu zamenu voznog parka gradskog prevoznika”, navedeno je na sajtu Grada.

Svet

Om3ga Solutions u Sloveniji predstavlja 3.0 verziju „Daktilografa“

U Sloveniji se naredne nedelje održava "EU Next Generation Innovators Summit", koji će na jednom mestu okupiti najperspektivnije startape iz centralne i istočne Evrope i investitore iz celog sveta, koji će razgovarati o ulaganju dve milijarde evra u njihova inovativna rešenja. Jedan od retkih predstavnika Zapadnog Balkana u zvaničnom delu programa jeste i srpsko-crnogorski startap Om3ga Solutions, koji će na samitu predstaviti treću verziju "Daktilografa", softvera za pretvaranje glasa u teks (speech-to-text).   "Daktilograf" omogućava preciznu transkripciju južnoslovenskih jezika u realnom vremenu i nema ograničenja u broju reči koje prepoznaje, a ta tehnologija  jedinstvena tehnologija pruža pomoć velikom broju ljudi, ali su se vremenom kao najzainteresovaniji klijenti pokazali mediji, call centri, kao i veće IT Solutions kompanije.Regionalni startap Om3ga SolutionsStručnjaci za marketing u najrazvijenijim zemljama tvrde da će tehnologije za prepoznavanje glasa revloucionarizovati digitalne tehnologije. Procenjuju da će do 2025. godine skoro sve aplikacije integrisati mogućnost za prepoznavanje glasovnih komandi. Da li je ex-YU tržište, sa svojom veličinom i prosečnim dohotkom, potencijalno atraktivno za tehnološke gigante koji razmišljaju u ovom pravcu?Huawei Da li je takvim velikim kompanijama, kao što su Gugl i Epl, jednostavnije da razviju svoja lokalizovana rešenja za speech tehnologiju, ili da ostvare saradnju sa lokalnim igračima?Razvili su vecSkuplje je od nas, nije dostupno svakome…. Ne isplati im se nase trziste i previse je malo. Na ruskom trzistu imamo yandex, koji je otrjentisan na b2c, i na cloud resenje. Trzista na koja mi ciljano su jugoistocna i istocna evropa, kao i zemlje zapadnog balkana. Za rusko trziste mi nudimo b2b on premises resenje.  Koje su specifičnosti južnoslovenskih jezika, u odnosu na engleski, odnosno koje probleme treba savladati u primeni te tehnologije na našim prostorima?Velike globalne kompanije su se uhvatile u koštac sa izazovom prepoznavanja glasa i govora i ubrzano razvijaju svoja rešenja za engleski jezik, medjutim zemlje sa slovenskog govornog područja, zbog specifične morfologije i fonetike, zaostaju u procesu digitalizacije na polju speech to text industrije.Slovenske jezike karakteriše visok stepen infleksije, koji otežava proces mašinskog učenja, te je razvoj ovakve tehnologije za naš jezik i dalje skup i dugotrajan izazov, koji je od nas zahtevao puno ulaganja. ..spora digitalizacija , nizak tech adoption u b2g sektoru Daktilograf sada kreira (predstavlja/pokreće/završava?) treću verziju svog sistema. Koje nove opcije su implementirane u poslednjoj iteraciji?U verziji tri su primenjene nove tehnologije ne samo u proizvodu već i u načinu rada i pripreme proizvoda. Proizvod se sastoji od više elemenata, osnovni element je engine i njega u novoj verziji pokreću TensorFlow i Deep Learning tehnologije koje brišu sve limite koje su postojale u prethodnim tehnologijam, te otvaraju širok spektar mogućnosti za razvoj i primenu.Savremeni pristup i tehnologije koje koristimo nam omogućavaju veću preciznost, veće brzine a sve to na manje hardverski zahevnoj infrastrukturi, sa smanjenim troškovima za klijente. Naše trenutno rešenje može da radi online i offline i ima mogućnost da se implementira na svim operativnim sistemima, svim programskim jezicima i svim uređajima. Modul koji se bazira na punoj verziji TensorFlow-a nam omogućava implementaciju sistema koji simultano može da transkribuje veliki broj audio kanala, a skaliranje rešenja je neograničeno. Na istom sistemu može da se vrši i transkripcija različitih jezika, različite vrste materijala, različitih formata fajlova (audio ili video). Uz podršku CUDA tehnologije i podržanog hardware-a, transkripcija je moguća za 20% vremenskog trajanja audio fajla - dakle brža od realnog vremena.   Osim engine-a tu su i jezički i CTC moduli. Jezički modul je memory maped modul treniran putem našeg Trening engine-a koji smo razvili tako da može da se koristi za treniranje svih jezika bez limita, koristimo ga kako za trening južnoslovenskih jezika tako i za trening Ruskog, engleskog, latinskog, kineskog, slovenačkog a testiran je i za poljski, nemački, francuski, španski, danski i arapski. CTC (Connectionist Temporal Classification) modul nam omogućava izradu visoko preciznih jezičkih dodataka koji mogu da se koriste u IoT kao tačno definisane komande gde se upotrebom definiše količina reči koja je u upotrebi, što je pogotovo poželjno za upotrebu u bučnim sredinama.  Ista tehnologija nam omogućava izradu preciznih modela za ispravljanje i dopunjavanje akustičnog modela koji povećava preciznost transkripcije a služi se opširnom treniranom bazom znanja i 6-n gram jezičkim modelom. Koje su sve potencijalne primene ove tehnologije? Minimalni hardverski zahtevi za specijalne modele nam omogućavaju implementaciju glasovnih komandi u IoT sisteme, a upotrebom TensorFlow Lite verzije možemo da obezbedimo transkripciju glasa visoke preciznosti na mobilnim uredjajima i to sve bez potrebe za internet konekcijom.On premises speech to text softver je moguće integrisati u širok spektar industrija i proizvoda, s obzirom na to da može da funkcioniše oflajn, kao i da ima mogućnost integracije u druge sisteme. Neke od industrija u kojima se Daktilograf može primeniti su mediji, sudstvo, IoT, obrazovni sektor, automatizacija, digitalizacija tradicionalnih industrija, automobilski sistemi, i mnogi drugi. Da li Daktilograf razmišlja o "nadogradnji" svog rešenja, proširenju usluga i na druge jezike? Uspješno smo trenirali detekciju pozadinskih šumova, buke i muzike, detekciju više govornika istovremeno. Ostaje nam unapređivanje ove tehnologije kao osnove detekcije govora u svim zadatim uslovima. Radimo na povećanju preciznosti za televizijske materijale, telefonske pozive, radio materijale i sve druge zaprljane audio materijale. Detekcija govora u uslovima visoke zaprljanosti je veliki globalni problem, mi smo zadovoljni našim trenutnim uspjehom na ovom polju, mi zapravo uz treniranje jezika treniramo i detekciu šumova pa takvim pristupom će rješenje svakim danom biti sve bolje.Radimo na sistemu detekcije i odvajanja indiividualnih govornika, kako smo od starta imali rješenje ovog najvećeg globalnog problema na umu tako smo i citav engine izgradili sa prioritetom detekcije govora, trenutno mogu samo a kažem da pratimo 7 parametara glasa i na osnovu njih možemo da detektujemo ne samo različite govornike već možemo da identifikujemo govornika po potrebi npr javne ličnosti i slično. Imamo mogućnost detekcije emocije u glasu govornika, naravno možemo da detektujemo starost i pol osobe.Osim glasa moguća je detekcija pjesama, reklama i džinglova kao i detekcija specificnih zvukova, postoji test koji je rađen sa detekcijom verste ptice prema njenom zvuku. Kako bi ovu tehnologiju mogli da sprovedemo u djelo van testnog okruženja potrebne su nam dodatne investicije za trening opremu i dodatni razvoj. (Ko su vaši sadašnji partneri?) Trenutno sarađujemo sa jednim domaćim sistem integratorom, koji želi ekskluzivna prava na tehnologiju, i trenutno radimo na ispunjenju uslova potrebnih za realizaciju tog ugovora. Naš najveći uspeh je dokaz koncepta sa on premises rešenjem Verzije tri daktilografa, kao i podrška investitora South Central Ventures i ICT Hub Venture.Projekat finansira Fond za inovacionu delatnost iz budžeta Republike Srbije sa razdela Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a kroz Projekat za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja (sporazum o zajmu sa Svetskom bankom). Naš najveći uspeh je dokaz koncepta sa on premises rešenjem Verzije tri daktilografa, kao i podrska Inovacionog fonda SCV i ICT Hub Venture.

Svet

Hrvatski startap Omnisearch osigurao 400.000 evra investicija

Jedan je za vrijeme studiranja na FER-u bio drugom mentor u srednjoj školi, ali tek ih je Marinovo iskustvo u Amazonu i problem na koji je naletio potaknulo da pokrenu zajednički startup na relaciji Zagreb-Vancouver.Marin Smiljanić je nakon studiranja na FER-u radio u Amazonu na skaliranju S3 i email integraciji za Alexu, tijekom čega je naišao na situaciju koju ni Alexin glas nije mogao učiniti manje frustrirajućom: pretraživanje trening video sadržaja.Nije bilo načina za pronaći točne trenutke u video materijalima u kojima se neki izraz ili koncept spominje, što mi se činilo izuzetno neefikasnim.Marin je svoju frustraciju, ali i ideju kako da riješi taj problem podijelio s Matejem Ferenčevićem, donedavno jedan od najranijih inženjera u uspješnom hrvatskom startupu Memgraph koji je nedavno osigurao 9,3 milijuna dolara od Microsofta.Dečki su se znali već duže vrijeme, preko 10 godina, a Marin je radio i u sličnoj tvrtki poput Matejevog iskustva u Memgraphu, MemSQL-u:Matej i ja se znamo preko informatičkih natjecanja. Točnije, bio sam na prvoj godini FER-a kad je njegova generacija krenula u XV. Gimnaziju pa sam im držao naprednu grupu iz algoritama. To je sjajna generacija koja je postigla odlične uspjehe i na natjecanjima i kasnije u industriji, a Matej je bio među najjačim programerima u toj generaciji.Složivši se da ideja, stvaranje tražilice koja će za interne podatke učiniti štoje Google za otvoreni Internet, itekako ima smisla, odlučili su joj posvetiti puno radno vrijeme. I tako je nastao Omnisearch koji je – kako su dečki ekskluzivno potvrdili za Netokraciju – od američkog GoAhead Venturesa osigurao 450.000 dolara pre-seed kapitala.Takeshi “TK” Mori, upravljački partner u GoAhead Venturesu koji su osnivala trojica alumnija poznatog Sveučilišta Stanford, izjavio je povodom investicije:Iznimno nam je drago priključiti se Omnisearchevom timu na ovom putovanju i podržati ih u misiji unošenja revolucije u enterprise search, tržište od deset milijardi dolara godišnje. Posebno nas se dojmilo Marinovo i Matejevo tehničko iskustvo koje uključuje i “Big Tech” i brzorastuće startupePretraživanje audio i video sadržajaOmnisearch omogućava, kako objašnjavaju na svojoj web stranici, pretraživanje “doslovno svega”, od PDF-ova i Worda do audio sadržaja, podcastova, prezentacija i video sadržaja. Dapače, dečki su napravili testnu tražilicu za podcastove kako bi prikazali tehnologiju:Konkurencija na tržištu pretraživanja u ovoj kategoriji su im ne samo Google site search, nego i tvrtke poput Elastica i Algolie, a kao svoju glavnu prednost vide da procesuiraju i pretražuju različite tipove podataka out of the box, za razliku od konkurenata koji su i dalje orijentirani na tekstualno pretraživanje. Marin objašnjava:Ako korisnik Elasticsearcha ili Algolije želi pretraživati bilošto osim čistog teksta (audio/video, dokumente, scanove, itd.), i dalje sam mora ekstrahirati sadržaj iz tih datoteka prije nego što ih uopće može indeksirati. Omnisearch pokriva svu navedenu funkcionalnost u jednom proizvodu.Na takav pristup su se odlučili, jer smatraju da donosi znatno veću vrijednost korisnicima:Cilj nam je da integracija s korisničke strane bude što jednostavnija i intuitivnija. Smatramo da smo u odličnoj poziciji da dugoročno ne samo dođemo do profitabilnosti, nego i ostavimo veliki trag u ovom tržišnom segmentu, i to iz više razloga.Najočitiji je taj da nam je proizvod stvarno jedinstven iz aspekta funkcionalnosti, a k tome je i vrlo široko primjenjiv. Osim toga postoji i faktor tržišta. Enterprise search kao takav je tržište od cca 10 milijardi dolara. No po našem je mišljenju to i dalje nisko, uz velik potencijal rasta.Usredotočit će se na eksplozivan EdTechUnutar velikog tržišta, Marin i Matej su se trenutno odlučili usredotočiti na edtech, sektor u Hrvatskoj poznat prvenstveno kroz tvrtke poput Photomatha i Thinkifica za koji Marin navodi primjer:Edtech nam se jako svidio iz više razloga: ima eksplozivan rast, naročito uslijed pandemije; ima mnogo agilnih manjih igrača koji su spremni eksperimentirati s novim alatima – i imaju puno raznolikih tipova materijala: video, prezentacije, čisti tekst itd.Primjerice, edukator ubacuje sve materijale u Omnisearch, i integrira search bar na svoju stranicu. Studentima tako daje neusporedivo bolje iskustvo pretraživanja jer mogu pronaći informaciju u svemu, od videa, teksta, PDF-ova itd.Potencijal sektora je u velikom intervjuu za Netokraciju potvrdio Photomathov suosnivač Damir Sabol:Općenito vidim ubrzani razvoj EdTech segmenta u svijetu u idućih nekoliko godina. Sad postaje jasno kolika je tu velika prilika i velika potreba te da tehnologija može poboljšati kvalitetu i dostupnost edukacije.Zagreb, Vancouver…Marin je baziran u Vancouveru u Kanadi, a Matej u Zagrebu, ali ističu kako nisu striktni oko toga koja funkcija Omnisearcha treba gdje raditi:Načelno planiramo zapošljavati inženjere u Zagrebu, a prodaju i operativu u Kanadi. Zagreb nam posebno odgovara za zapošljavanje inženjera jer imamo mnogo elitnih inženjera u vlastitoj mreži kolega i poznanika.

Svet

Fejsbuk možda menja ime

Fejsbuk koji je najavio izgradnju sopstvenog digitalnog sveta, "metauniverzuma", planira da promeni ime već naredne nedelje, kada se održava godišnja njegova konferencija, piše portal The Verge. Promena imena zapravo značila stavljanje Fejsbukove aplikacije za društvene mreže među ostale proizvode Insagram, Whatsapp ili Oculus.O rebrendirarnju popularne društvene mreže govoriće izvršni direktor Fejsbuka Mark Zakerberg 28. oktobra, ali bi plan mogao da bude objavljen i ranije. Facebook već ima više od 10.000 zaposlenih koji proizvode hardver poput pametnih naočara za koje Zackerberg veruje da će na kraju biti popularne kao i pametni telefoni.Fejsbuk je već uložio značajna sredstva u razvoj virtuelne realnosti (VR) i proširene realnosti (AR), između ostalog i kroz kupovinu kompanije Okulus koja proizvodi VR naočare. Antimonopolski regulatori u Sjedinjenim Državama, ali i u drugim zemljama pokušaju da ograniče Fejsbuk koji sve više gubi poverenje javnosti, što se tiče poslovnaja. The Verge podseća kako ta kompanija neće biti prva koja će sprovesti taj tip reorganizacije.Gugl  je 2015. godine potpuno reorganizovao u holding kompaniju Alphabet jer je želeo da promeni uvreženo mišljenje korisnika i da im ukaže kako nije samo internet pretraživač. Snapchat se 2016. godine rebrendirao u Snap Inc, kada je predstavio prvi par naočara za kamere Spectacles.Fejsbuk razvija "metauniverzum", sopstveni digitalni svetFejsbuk lansirao pametne naočare Navodi se da je novo ime Fejsbuka strogo čuvana tajna, kao i da bi moglo da ima veze sa Horizonom, za sada neobjavljenom verzijom virtuelne realnosti (VR) Facebook-Meet-Roblok koju je kompanija razvijala poslednjih nekoliko godina.Ime te aplikacije nedavno je promenjeno u Horizon Worlds ubrzo nakon što je Facebook predstavio verziju za radnu sobu pod nazivom Horizon Workrooms.Ipak, i pored promocije metauniverzuma, navodi se kako taj koncept još nije shvaćen u potpunosti. Izraz je prvobitno skovao pisac naučne fantastike Nil Stivenson (Neal Stephenson) kako bi opisao virtuelni svet u koji ljudi beže iz distopijskog, stvarnog sveta.Fejsbuk će grupama izdavati "uslovne kazne" zbog kršenja pravilaFejsbuk prvi put optužio neke zemlje Zapada da zloupotrebljavaju platformu za političku dobit

Svet

Slovenci kolektivno tužili kompaniju Apple

Kolektivnom tužbom, koju je u ime slovenačkih potrošača podneo Zavod Kolektiv 99 traži se odšteta od 27,5 miliona evra. Kako se navodi, šteta je nastala navodnim namernim usporavanjem rada i smanjenjem funkcionalnosti nekih modela Ajfona (iPhone), prenosi Tportal.Zavod Kolektiv 99 podneo je tužbu u Okružnom sudu u Ljubljani protiv korporacije čije je sedište u Kaliforniji.Potrošači koji su oštećeni Eplovim postupcima pozvani su da se registruju putem obrasca na veb stranici kako bi pomogli u  procesu kolektivne naknade. Postupak ne znači nikakav trošak za potrošače, navodis e u saopštenju koje je preneo ljubljanski Dnevnik.Epl je 21. decembra 2017. godine objavio saopštenje u kome je javno priznao namerno usporavanje i smanjenje funkcionalnosti nekih starijih modela Ajfona nadogradnjom iOS softvera bez prethodnog obaveštavanja korisnika tih telefona.Navodi se da su nadogradnjom softvera iOS 10.2.1 oštećeni korisnici 6, 6 plus, 6s, 6s plus i SE Ajfona, dok je nadogradnja iOS 11.2 oštetila korisnike modela iPhone 7 i 7 plus.Epl pokreće proizvodnju potpuno novog uređaja u VijetnamuEpl plaća kaznu od pola milijarde dolara zbog usporavanja telefona Apple je već primao brojne tužbe, a platio je i dve kazne: u Italiji (10 miliona evra) i u Francuskoj (25 miliona evra), zbog priznanja i otkrića koja su u vezi sa usporavanjem telefona i slabljenjem baterije.U martu prošle godine Apple je u Sjedinjenim Državama postigao sudsku nagodbu u kojoj bi odšteta, zavisno od broja oštećenih potrošača mogla da iznosi od 310 do 500 miliona američkih dolara. U novembru je postigla još jednu sudsku nagodbu u vezi sa tim radnjama, u iznosu od 113 miliona dolara.U Sloveniji se procjenjuje da je oštećeno između 1.500 i 187.500 korisnika iPhonea u Sloveniji potencijalno oštećeno, napisao je Kolektiv 99.APPLE PLANIRA DA DO 2024. GODINE POČNE DA PROIZVODI I AUTOMOBILE

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.