Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Češka ukida PDV na struju i gas

Odlazeća češka vlada privremeno je obustavila naplatu poreza na dodatu vrednost (PDV) na električnu energiju i gas, prenosi portal SEEbiz. Cilj je da se građanima olakša plaćanje velikih računa tokom novebra i decembra.Vlada Češke je saopštila da na taj način želi da reaguje na "vrlo neobičnu situaciju". Ta mera će državni budžet koštati oko 157 miliona evra.Vlada sugeriše i dopune zakona kojima bi se snabdevanje strujom i gasom od iduće godine trajno oslobodilo od PDV-a.Vođa češke ipozicije Petr Fiala usprotivio se obustavi naplate PDV-a na struju i gas, rekavši da bi bolje rešenje bile ciljane subvencije za domaćinstva sa niskim primanjima.Meru čeških vlasti mora da odobri i Evropska komisija. Odluka se se poklopila s naglim rastom cena struje i gasa koji je širom Evrope nagovestio žestoki rast cena za domaćinstva i prisilio države da intervenišu.Kako je nedavno pisao naš portal, u Srbiji se na računima za struju obračunavaju i PDV i akciza. Udruženja potrošača ocenjuju da se na taj način električna energija ne tretira kao životna potreba već kao lukzsuz.Plaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za strujuANALIZA RAČUNA ZA STRUJU: VELIKA RAZLIKA IZMEĐU OBRAČUNSKE I ANGAŽOVANE SNAGEČIJA SU BROJILA: UDRUŽENJA POTROŠAČA PROTIV EPS DISTRIBUCIJE

Svet

Berlinska mobilna banka N26 uskoro u Beogradu

Vlasnik jedne od najpopularnijih mobilnih banaka, berlinski startap N26 najavio otvaranje svoje kancelarije u Beogradu, prenosi portal TechCrunch. Vest je usledila nakon objave da će kompanija u svoje poslove uložiti novih 900 miliona dolara.Ukupna vrednost ove mobilne banke sada je procenjena na čak devet milijardi dolara. Njene usluge koristi 7 miliona korisnika u čak 25 zemalja. Ssuosnivač ove kompanije Valentin Stalf, kaže da kompanija planira da proširi svoje poslovanje u Evropi i to prvenstveno na područje Istočne Evrope."Trenutno dominiramo u Centralnoj Evropi. Kompanija Revolut (koja se takođe bavi obilnim bankarstvom) radi uglavnom u Velikoj Britaniji i Istočnoj Evropi. N26 zbog toga želi da poveća svoje prisustvo u Centralnoj Evropi, kao i da se proširi na Istočnu Evropu gde još ima mesta za nove kompanije. N26 planira da otvori i kancelariju u Beogradu", objasnio je Stalf.Online bankarstvoELEKTRONSKO BANKARSTVO – KAKO JE NASTALO I ŠTA PODRAZUMEVA? Planirano proširenje dogodiće se u toku 2022. godine. Stalf je istakao da N26 trenutno beleži fantastične rezultate na području Centralne Evrope.Za sada ostaje nejasno hoće li N26 otvoriti samo lokalno predstavništvo ili su planovi za srpsku prestonicu širi od toga, piše Netokracija. U poslednje vreme veliki broj inostranih kompanija ušao je na srpsko tržište u potrazi za talentima, što bi vrlo lako mogao da bude slučaj i sa ovim berlinskim fintech startapom.Berlinski startap N26 je najpoznatiji po svojoj revolucionarnoj usluzi mobilnog bankarstva, nudi bankovne račune i debitne kartice kojima može da se upravlja pomoću mobilne aplikacije.Otvaranje bankovnog računa je zahvaljujući mobilnom bankarstvu postalo prilično jednostavno jer ne zahteva odlazak poslovnicu niti popunjavanje papirologije. Korisnici zajedno sa svojim brojevima računa dobijaju i virtuelnu karticu preko internet stanica Apple Pay ili Google Pay.

Svet

Credi Suisse: Svet očekuje ubrzan rast bogatstva i BDP-a

Analiza koju je uradila švajcarska banka Kredi Suise (Credit Suisse) pokazuje da se ove ali i narednih godina može očekivati snažan rast svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Studija te banke ukazuje i da će globalno bogatstvo porasti za 39% u narednih pet godina . Uprkos nevoljama koje globalnoj ekonomiji donosi pandemija korona virusa, može da očekuje snažan rast globalnog BDP-a u ovoj i u narednim godinama. Najnovije procene Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koje su objavljene tokom aprila ukazuju da će globalni BDP 2021. godine biti 93.3 triliona dolara, što je samo 1,5 triliona ispod prognoze rađene pre pandemije.Veza između rasta BDP-a i rasta bogatstva domaćinstava, kao i očekivano brz povratak ekonomskih aktivnosti na novo pre pandemije, ukazuju da će globalno bogatstvo rasti brzim tempom i to za 39% u narednih pet godina.Dodaje se da će zemlje sa niskim i srednjim prihodima takođe igrati važnu ulogu u tome, jer donose 42% globalnog rasta i pored toga što je u njima skoncentisano samo 33% svetskog bogatstva.Uticaj pandemije na bruto domaći proizvod (BDP) uočen je još početkom prošle godine, kada su smanjene ekonomske aktivnosti i prihodi, navodi se u izveštaju švajcarske banke. Finansijsko tržište je u toj situaciji, ako se napominje reagovalo očekivano, pa su cene akcija pale tokom februara i marta prošle godine."Procenili smo da je 4,4% od ukupnog bogatstva kojim raspolažu domaćinstva u svetu izgubljeno između januara i marta 2020. godine, dok je globalno bogatstvo po jednoj odrasloj osobi smanjeno je za 4,7%. Brzom akcijom država i centralnih banaka, na finansijskim tržištima se povratilo poverenje, pa su gubici na deoničarskim tržištima u velikoj meri poništeni do kraja juna prošle godine", piše u saopštenju.Ipak, kako se navodi, ono što se dogodilo u drugoj polovini 2020. bilo je nepredviđeno:- Cene deonica su dostigle rekordni nivo do kraja godine.- Rast cena stanova koji je tada zabeležen nije viđen dugi niz godina i to je doprinelo velikom povećanju bogatstva domaćinstava u svetu.- Rezultat toga je rast globalnog bogatstva domaćinstava u iznosu od 7,4 triliona dolara (1 trilion=1.000 milijardi), pa je na kraju 2020. ukupan iznos bio 418,3 triliona dolara (rast od 7,4%).- Bogatstvo po svakoj odrasloj osobi poraslo je 6% i dostiglo je novi rekord od 79.952 dolara.- Pad vrednosti američkog dolara takođe je uticao rast globalnog bogatstva za 4,1%.Ipak Credit Suisse naglašava da se ti trendovi razlikuju od makroekonomskih pokazatelja.Najveći uticaj na bogatstvo domaćinstava, kao se ocenjuje, najverovatnije je imalo sniženje kamatnih stopa od strane centralnih banaka. Niže kamatne stope, kako se dodaje, nemaju direktan uticaj na javnu potrošnju, ali kako se naglašava, centralne banke mogu da smanje rashode, obaranjem kamate na javni dug. 

Svet

Grad Beč otvorio sopstveni „OnlyFans“

Turistička organizacija Beča sa akcijom „Vienna strips on OnlyFans“ otvorila je nalog na društvenoj mreži „OnlyFans“.Cilj im je da na ovaj način predstave umetnička dela koja su zbog golotinje klasifikovana kao pornografija i obrisana na etabliranim društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram. Pretplatnici kanala mogu da pogledaju dela iz bečkih muzeja, od Vilendorfske venere u Prirodnjačkom muzeju do fotografija vizuelne umetnice Vali Eksport u Albertini, i da dobiju ulaznice za muzeje koji učestvuju u akciji ili Vienna City Card koja obezbeđuje različite vrste popusta u austrijskoj prestonici. U akciji učestvuju muzeji Leopold, Albertina, Prirodnjački i muzej Istorije umetnosti.                                                    Foto: Leopold Museum, Egon Schiele„Na društvenim mrežama algoritmi određuju koliko golotinje sme da se prikaže i time neretko cenzurišu svetski poznata umetnička dela. Mi zato postavljamo pitanje, koliko golotinje možemo da podnesemo i ko određuje, šta se smatra uvredljivim? U kulturnoj metropoli Beč odgovor glasi: Akt je društveno-politički i umetnički deo kulturne istorije“, izjavio je Norbert Ketner, direktor Turističke organizacije Beča.Foto: Venus von Willendorf, Albertina, Wien Digitalna kampanja koju je Turistička organizacija Beča planirala na mrežama Tviter i Instagram nije mogla da se sprovede, zato štu su video snimci na kojima su nagi delovi tela bili prekriveni klasifikovani kao „nepogodni za maloletne“, „zabava za odrasle“ ili „pornografski“. Direktno linkovanje na mrežu „OnlyFans“ takođe nije odobreno. Tviter je odbio sve najave za akciju zbog povezanosti sa „OnlyFans“, Fejsbuk i Instagram zu dozvolili najavu sa Vilendorfskom venerom i jednom Modiljanijevom slikom, dok su dela Šilea i Rubensa u najavama odbijena kao „previše naga“ i „zabava za odrasle“.

Svet

Fejsbuk razvija „metauniverzum“, sopstveni digitalni svet

Kompanija Fejsbuk planira da u narednih pet godina razvije takozvani metaverzum, digitalni svet u kome će ljudi moći da se kreću i komuniciraju pomoću različitih uređaja, prenosi Rojters. Fejsbuk uveliko radi i na projektu Ego4D gde veštačku inteligenciju "obučava" da razmišlja poput čoveka, piše CNBC.Fejsbuk namerava da kreira osećaj "virtuelnog prisustva" koji će oponašati iskustvo interakcije uživo, uz pomoć tehnologija kao što su virtuelna realnost (VR) i proširena realnost (AR),  Taj projekat će u narednih pet godina otvoriti 10.000 novih radnih mesta u Evropskoj uniji.Uprava Fejsbuka je saopštila da će u posao biti uključene i druge tehnološke kompanije, programeri, kreativci i kreatori politika.Pandemija korona virusa izmestila je komunikaciju i kancelarijske sastanake na internet, što je dovelo do popularizacije aplikacija poput Zuma (Zoom), a velike tehnološke kompanije žele to da iskoriste za dalji razvoj i prilagođavanje promenama na tržištu.Fejsbuk pooštrava kazne za grupe koje krše pravilaFejsbuk lansirao pametne naočare Osnivač Fejbuka Mark Zakerberg kaže  da bi metaverzum bio dostupan preko VR-a, AR-a, PC-a, mobilnih uređaja i konzola za igre. Fejsbuk je već uložio značajna sredstva u razvoj virtuelne realnosti (VR) i proširene realnosti (AR), između ostalog i kroz kupovinu kompanije Okulus koja proizvodi VR naočare. Tehnološki gigant će izdvojiti 50 miliona dolara za izgradnju metaverzuma i testiranje aplikacije koja će korisnicima uređaja Okulus Kvest 2 omogućiti da održavaju satanke preko svojih avatara (virtuelnim figurama čoveka).Fejsbuk je ranije saopštio da je u okviru projekta Ego4D prikupljeno više od 2200 sati video materijala, snimljenog iz prvog lica. To bi trebalo da omogući veštačkoj inteligenciji i robotima da lakše i brže usvajaju znanja u stvarnom ili virtuelnom svetu, a potom da ta saznanja koriste kako bi pomogli ljudima u ispunjavanju svakodnevnih obaveza.Video materijal bi trebalo da bude objavljen i dostupan istraživačima u novembru.

Svet

Cena nafte na svetskim tržištima dostigla sedmogodišnji maksimum

Cena barela sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) dostigla je danas sedmogodišnji maksimum i iznosila je preko 80 dolara po barelu. Cena nafte WTI porasla je porasla je 0,65 odsto na 83,14 dolara po barelu u 11 i 25  časova,  nakon što je jutors probila svoj sedmogodišnji maksimimum. Cena barela severnomorske nafte Brent, ugovorenog za decembar, porasla je za odsto 0,58 odsto  i iznosila je preko 85.42 dolara u 11 i 34. Sirova nafta Brent dobija se iz Severnog mora i predstavlja merni standard za procenjivanje drugih sirovih nafti. WTI je laka sirova nafta koja se dobija iz naftnih polja u Teksasu i predstavlja jedno od glavnih merila za naftu u svetu.  

Svet

Mlađi od 18 i porodice sa više dece najizloženiji riziku od siromaštva

U 2020. godini 96,5 miliona ljudi u Evropskoj uniji bilo je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, što je 21,9 odsto populacije, objavio je Eurostat.U 2020. godini je u Evropskoj uniji bilo 75,3 miliona ljudi u riziku od siromaštva, 27,6 miliona ljudi koji su ozbiljno materijano i socijalno uskraćeni i 27,1 milion onih koji žive u domaćinstvima sa niskim intenzitetom rada.Među 96,5 miliona stanovnika u Evropskoj uniji koji su se suočili sa rizikom od siromaštva i socijalne isključenosti, oko 5,9 miliona ili 1,3 odsto populacije živelo je u domaćinstvima koja se suočavaju sa sva tri rizika od siromaštva i socijalne isključenosti (rizik od siromaštva, ozbiljna materijalna i socijalna deprivacija i nizak intezitet rada).U četiri zemlje u Evropskoj uniji je zabeleženo da je više od četvrtine populacije bilo u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti ( u Rumuniji 35,8 odsto, Bugarskoj 35,8 odsto, Grčkoj 27,5 odsto, i Španiji 27 odsto).Sa druge strane, najmanji udeo ljudi koji su u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti zabeležile su Češka (11,5 odsto), Slovačka (13,8 odsto), Slovenija (14,3 odsto), Holandija (15,8 odsto) i Finska (15,9 odsto). Podaci su pokazali da je rizik od siromaštva u Evropskoj uniji bio veći među ženama  (nego kod muškaraca), mladima (nego kod ljudi srednjih godina ili starijih), ljudima sa niskim stepenom obrazovanja (nego kod ljudi sa srednjim ili visokim obrazovanje).Rizik od siromaštva i socijalne isključensoti je posebno bio veći kod nezaposlenih ljudi. Radni status je, očekivano, jedan od glavnih socio-ekonomskih karakteristika koji utiče na rizik od siromaštva i socijalnu isključenost.

Svet

BiH privremeno ukida carinu za električne automobile

Carinska od 5% za uvoz električnih automobila u Bosni i Hercegovini uskoro bi mogla da bude privremeno ukinuta, dok bi za hibridna vozila bila smanjena sa 15% na 5%, prenosi Balkangreenenergyways. Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH predložilo je da te mere traju do kraja naredne godine.Nove carinske stope bi važile za uvoz automobila koji nemaju preferencijalni status robe iz zemalja sa kojima BiH ima zaključene sporazume o slobodnoj trgovini, naveli su u ministarstvu.Odlukom bi se stimulisao uvoz te vrste automobile, od čega bi BiH imala višestruku korist kako sa aspekta smanjenja zagađenja vazduha i zaštite životne sredine tako i sa aspekta podizanja stepena bezbednosti saobraćaja.Proizvodnja električnih automobila i dalje najskuplja u Evropi Takođe, izvršila bi se i harmonizacija carinskih stopa koje se primenjuju prilikom uvoza novih automobila u BiH sa carinskim stopama koje se primenjuju u regionu prilikom uvoza ovih proizvoda.Polovinom 2019. godine, BiH je zabranila uvoz polovnih automobila sa motorom Euro 4 i novih automobila sa motorom Euro 5. Cilj te odluke, prema ranijim izveštajima, takođe je bio da se smanji zagađenje vazduha, kao i ispunjavanje uslova za prijem u Evropsku uniju u kontekstu smanjenja emisija CO2.BMW: Električnim automobilima je dovoljan domet od 600 kilometaraTrka u proizvodnji električnih automobila: Šta "Folksvagen" uči od "Tesle"?

Svet

SZO obustavila odobrenje Sputnjika V

Postupak za hitno odobravanje ruske vakcine Sputnjik V za sada je obustavljen , saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Razlog za tu odluku je nedostatak podataka i neusaglašenost pravnih procedura. Ipak, u SZO se nadaju da bi ti problemi uskoro mogli da se reše."Skoro svakodnevno radimo sa Ministarstvom zdravstva Rusije na rešavanju preostalih pitanja koja treba da ispuni Ruski fond za direktna ulaganja", izjavila je Marijanđela Simao, pomoćnica generalnog direktora SZO za pristup lekovima i zdravstvenim proizvodima.Ona je potvrdila da će SZO ponovo otvoriti slučaj, proceniti dostavljene podatke i nastaviti inspekciju proizvodnih kapaciteta u Rusiji čak i ako dosije za rusku vakcinu i dalje bude nepotpun: "Svi podnesci koje imamo, obrađuju se na isti način".SPUTNJIK PODELIO EVROPU I PRE PRVOG UBODA Međutim, ona nije precizirala rok do kada bi mogao da se dovrši proces odobravanja ruske vakcine za ulazak na listu anti-kovid vakcina koje su dozvoljene za upotrebu.Ruski ministar zdravstva Mihail Muraško je ranije ovog meseca rekao da su sve prepreke za registraciju Sputnjik V vakcine kod SZO otklonjene i da za to preostaje još samo nekoliko koraka.Ruski istraživači su u avgustu objavili da su modifikovali vakcinu protiv korona virusa Sputnjik V za upotrebu protiv zaraznije delta varijante korona virusa. Sputnjik V, koji je odobren u oko 70 zemalja, plasiran je i koristi se na međunarodnom tržištu.Revakcina "Sputnjika" može da se primi i nakon tri mesecaTorlak ulaže još 2,9 miliona evra u proizvodnju vakcine, očekuje i veće prihode

Svet

Prosečna plata u Zagrebu preko 1.000 evra

Prosečna neto plata u glavnom gradu Hrvatske je 8.130 kuna (1.080 evra), u nekim delatnostima se kreće i preko 13.000 kuna (1728 evra), prenosi Poslovni.hr. Najniža plata je isplaćena kožarskoj industriji gde je iznosila 4.412 kuna (586 evra).Prosečna mesečna neto plata u Zagrebu za jul ove godine bila je za 5,4 posto veća u odnosu na isti mesec lane, saopštila je gradska služba za statistiku.U odnosu na prosečnu mesečnu platu za jul na nivou Hrvatske koja je iznosila 936 evra, prosečna zagrebačka neto plata koja je isplaćena za isti mesec bila je veća za144 evra.U Zagrebu je prema zvaničjoj statistici najveća mesečna plata u julu ove godine isplaćena u delatnosti vađenja sirove nafte i prirodnog gasa. Iznosila je je 1.762 evra, odnosno 13.259 kuna.Prosečna plata u GSP prošle godine 500 evraProsečna plata Vračaraca 122.622 dinara Prosečna bruto plata u Zagrebu je 1.496 evra, gde je takođe zabeležen rast za 3,2 posto u odnosu na jul prošle godine.Prosečna julska plata u Beogradu bila je 80.000 dinara, odnosno oko 700 evra, saopštila je uprava Grada Beograda.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u Srbiji u junu je iznosila 65.070 dinara (552 evra), dok je medijalna neto zarada iznosila 49.999 dinara (425 evra).Prosečna neto plata u decembru oko 560 evraProsečna plata programera 1.225 evra

Svet

Tesla se iz Kalifornije seli u Teksas

Selidba sedišta kompanije Tesla iz Silicijumske doline u Teksas predstavlja veliki udarac za Kaliforniju u kojoj je ta kompanija radila još od svog osnivanja pre 18 godina, piše Bloomberg. Razlog to preseljenja su povoljniji porezi i niži troškovi stanovanja.Ovom potezom Tesla se pridružuje kompanijama poput Oracle Corp, Hevlett Packard Enterprise i Charles Schvab Corp. Te kompanije su zadržae veliko prisustvo u Kaliforniji, čija je ekonomija peta u svetu u pogledu rasta, ali selidba njihovih sediša može da utiče da se taj trend proširi i na druuga preduzeća.Problemi u Kaliforniji poput skupih troškova stanovanja, visokih poreza i klimatskih katastrofa, predstavljaju pretnju za nastavak njenog ekonomskog rasta. Odlazak Tesle dugogodišnjeg pokretača čiste energije koji je preokrenuo automobilsku industriju i utjelovljuje veći dio državne ekonomije-donosi posebno simboličan pogodak."Tesla kao brend nije važna samo za kompanju Motor City USA, već i za Silicijumsku dolinu i Holivud. Tesla je zaista usredsređena na Kaliforniju, ali je njenom vlasniku Ilonu Masku postao važan Teksas", kaže David McCuan.Teslin auto salon uskoro i u ZagrebuTesla: Prošle godine prodato pola miliona električnih automobila Mask, osnivač Tesle i njen izvršni direktor, nije se slagao sa lokalnim političarima oko zaključavanja tokom pandemije. Prkosio je njihovim naređenjima i ponovo pokretao proizvodnju. Ipak, on je rekao kako Tesla ne napušta Kaliforniju jer će tamo nastaviti da se širi, ali je jasno istakao bolje mogućnosti koje nudi Teksas, gde su pre svega manji troškovi stanovanja.Kalifornijski trgovci nekretninama procenjuju da će sledeće godine cena jedne porodične kuće skočiti na rekordnih 834.000 dolara, što je dvostruko više od nacionalnog nivoa. Prosečna cena kuća u okrugu Santa Klara u srcu Silicijumske doline u avgustu je iznosila 1,66 miliona dolara, što je skok od skoro 11% u odnosu na prošlu godinu dana ranije.Kalifornija ubira prihode od drugih unosnih sektora poslovanja, poput trgovine i zabave, pa je zabeležila suficit od 75,7 milijardi dolara i najveći kreditni rejting u poslednje dve decenije. Ove godine otvoreno je i oko 750.000 novih radnih mesta.Krajem prošle godine Mask se iz Kalifornije preselio u Teksas, kako bi radio na svom svemirskom programu Space X.

Svet

Bitkoini troši više struje od Finske

Za rad bitkoina se tokom jedne godine potroši oko 91 teravat časova električne energije, pola procenta od ukupne potrošnje u svetu, piše New York Times. To je veće od potriošnje struje u zemljama poput Finske, u kojoj živi oko 5,5 miliona ljudi.Ako želite da nešto platite bitkoinom, prvi deo te transakcije je jednostavan i brz: otvarate račun na platformi za razmenu, poput Coinbase. Ona omogućava da tu kriptovalutu kupite u dolarima. Nakon dobijanja digitalnog novčanika, bitkoin je potrebno premestiti u digitalni novčanik osobe kojoj se nešto plaća.Tada transakcija mora da bude potrvrđena od bitkoin mreže, kako bi primalac bio uveren da ono što prima nije lažno. Tako se objašnjava funkcionisanje džinovske onlajn baze gde se čuvaju ti podaci.Zapravo, tu se troši veliki deo električne energije. Širom sveta, kompanije i pojedinci poznati kao rudari bitkoina nadmeću se kako bi potvrdili tu transakciju i uneli ih u javnu knjigu u kojoj se evidentiraju sve transakcije bitkoina.Oni se u osnovi igraju pogađanja, koristeći moćne računare koji troše mnogo energije kako bi pokušali da pobede druge u tom nadmetanju. Jer ako su u tome uspešni, biće nagrađeni vrednim novostvorenim bitkoinom. Zapravo, to takmičenje za novostvoreni bitkoin naziva se rudarenje.Dugo se o novcu razmišljalo kao o nečemu što može da se drži držati u ruci. Tradicionalne valute nisu potpuno besplatne za upotrebu. Banke, mreže kreditnih kartica, kao i drugi posrednici mogu da vrše kontrolu nad korišćenjem njihove finansijske mreže.Rekordna vrednost Bitcoin-a nakon što je Tesla investirala u kriptovalutuTesla automobil ponovo će moći da se kupi bitkoinom To po pravilu treba da spreči pranje novca. Ako na primer, želite da nekome prenesete veliku količinu novca, banka će to prijaviti državi, čak i ako je transfer u toku. Zbog toga se grupa slobodnih mislilaca setila kako da izbegne takve kontrole.Nepoznata osoba ili nekoliko njih pod imenom Satoši Nakamoto 2008. godine predložile su stvaranje elektronskog sistema plaćanja sličnog gotovinskom, bez posrednika. Tako je nastala trenutno najpoznatija digitalna valuta kojim upravlja decentralizovana mreža korisnika.Danas, jedan bitkoin vredi oko 50.000 dolara, ali njegova vrednost često varira. Međutim trošenje velike količine električne energije bilo je razlog da se pojave inicijative za upotrebu čiste struje u rudarenju, o čemu bi svedočio poseban sertifikat.Pokazalo se da upotrebu bitkoina prate i mnoge nelegalne aktivnosti, poput pranja novca. Američke vlasti su u aprilu uhapsile navodnog glavnog operatora web stranice za pranje novca kriptovaluta Bitcoin Fog zbog tri optužbe koje su u vezi sa pranjem novca.Vrednost bitkoina najveća u protekle tri godineBudimpešta dobila spomenik posvećen tvorcu bitkoina

Svet

Rusija ponudila Bugarskoj novi ugovor o snabdevanju gasom

Ruska ambasadorka u Bugarskoj Elena Mitrofanova pozvala je Bugarsku da potpiše novi dugoročni ugovor o snabdevanju gasom sa Gazpromom. "Posebno u kontekstu povećanja spot cena na svemirske nivoe, stabilni dugoročni ugovori su od velike važnosti, što pokazuje život", rekla je Mitrofanova u intervjuu za RIA Novosti 3. oktobra.Objasnila je da je „Bugarska još uvek siromašna zemlja“ i da je cena električne energije i gasa veoma važna za Bugare.Do sada nije bilo reakcije institucija nakon intervjua sa Mitrofanovom. Mitrofanova priznaje da nije bilo razgovora sa privremenom vladom. Izvori EURACTIV -a su komentarisali da pregovore sa Gazpromom može voditi samo stabilna vlada.Protivljenje ruskoj ponudi u novom parlamentu biće žestoko.Ekonomista Martin Dimitrov, koji je bio poslanik iz proevropske koalicije „Demokratska Bugarska“, prokomentarisao je da je za bugarske interese najbolje da ugovor bude ograničen na dve ili tri godine. „Najvažniji deo njegovog predloga je da u pregovore Bugarske sa Gazpromom budu uključeni i predstavnici Evropske komisije. To bi ojačalo poziciju Bugarske “, rekao je Dimitrov za EURACTIV.Očekuje se da će „demokratska Bugarska“ biti kritični faktor u formiranju stabilne vlade nakon izbora 14. novembra.Ekspert za energetiku Hristo Kazandjiev iz bugarskog Foruma za energetiku i rudarstvo rekao je za EURACTIV da je potrebna pažljiva ravnoteža za pripremu i pregovaranje o ugovoru sa Gazpromom. Prema njegovim rečima, problem sa ovim ugovorima nije toliko njihov rok, već obavezne količine. Prema trenutnom ugovoru sa Gazpromom, 80% količina gasa za Bugarsku je pod klauzulom „uzmi ili plati“."Budući ugovor bi u tom pogledu trebao biti mnogo uravnoteženiji, a Bugarska bi trebala biti u mogućnosti pregovarati o količinama", rekao je Kanzandjiev. Prema njegovim rečima, menadžment državne gasne kompanije Bulgargaz ometa uvoz jeftinijeg azerbejdžanskog gasa iz Grčke, što se može realizovati putem svap poslova.Ekspert za energetiku i bivši bugarski ambasador u Moskvi, Ilian Vassilev, rekao je za EURACTIV da se Kremlj igra geopolitičke igre sa cenom gasa, ali da bi to bilo nemoguće bez „klimatskog ekstremizma“ u EU.„Ove igre nisu imale šanse, ali sada Putinova izjava snižava cenu. Istina je da čak ni Rusija više ne može popraviti zemljotrese koji imaju globalni karakter i u kojima Kina igra ključnu ulogu “, rekao je Vasilev.

Svet

„Kina je već pretekla SAD u razvoju veštačke inteligencije“

Kina je daleko odmakla Americi u razvoju veštačke inteligencije, tvrdi za Fajnenšl Tajms Nikolas Čejlan (Nicholas Chaillan), doskorašnji šef za razvoj softvera u ministarstvu odbrane SAD. On kaže da je podneo ostavku na tu funkciju jer je revoltiran sporom tehnološkom reformom u američkoj armiji.Sagovornik Fajnenšl tajmsa je proveo tri godine u Pentagonu, radeći na jačanju sajber bezbednosti. Kao glavni oficir koji je u američkom vazduhoplovstvu bio zadužen za softver kaže da se Peking sigurno kreće prema globalnoj dominaciji u oblasti veštačke inteligencije, mašinskog učenja i sajber veština.Trideset-sedmogodišnji Čejln je kaže kako neuspeh SAD u odgovoru na eventualnu kinesku sajber pretnju može da dovede u opasnost budućnost njegove dece. Smatra da SAD protiv Kine za 15 do 20 godina neće imati nikakve šanse u oblasti veštačke inteligencije.Čejln tvrdi i da će Kina biti u stanju da kontroliše sve, od medija do geopolitike u svetu. Napominje da kineska tehnologija daleko nadmašuje inače skupe američke hardvere koji se koriste u izradi vojnih aviona pete generacije, poput F-35.Veštačka inteligencija rešava brojne probleme, ali donosi i rizike Prema njegovim rečima američka tehnološka kompanija Gugl (Google) je nespremna da sarađuje sa američkim ministarstvom odbrane na razvoju veštačke inteligencije. Problem su i beskrajne rasprave o etičkim problemima veštačke inteligencije koje usporavaju SAD.Kineske kompanije su, nasuprot tome, kako naglašava, u obavezi da sarađuju sa Pekingom i masovno su ulagale u veštačku inteligenciju, bez obzira na njene etičke nedoumice. Čejln je rekao da će uskoro u američkom Kongresu govoriti  svim tim činjenicama.Ipak, dodao je kako je vojska SAD i dalje tri puta jače od kineske. Smatra kako je njegova zemlja mnogo novca potrošila u pogrešnim oblastima. Ocenjuje de je nužnim reformama i promenama u Pentagonu, američkom ministarstvu odbrane, glavni neprijatelj birokratija.Moskva testira zakone o veštačkoj inteligencijiRusija razvija veštačku inteligenciju koja će predviđati pandemije

Svet

Počeli pregovori Srbije i nove misije MMF-a

Srbija je počela razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o sprovođenju savetodavnog aranžmana koji je ta institucija odobrila u junu. Nova misija MMF-a trajaće do 22. oktobra i tokom nje biće razmotrena fiskalna, monetarna i makroekonomska kretanja u Srbiji, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).Novi program saradnje, podržan je kako se navodi Instrumentom za koordinaciju politike i u junu je odobren na period od 30 meseci. On predstavlja nastavak partnerskog odnosa koji Srbija ima sa MMF-om. Kao i prethodni program, koji je uspešno završen u januaru ove godine, ima savetodavni karakter i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava.Cilj savetodavnog programa jes podrška bržem privrednom oporavku Srbije od efekata pandemije, očuvanju makroekonomske i finansijske stabilnosti, kao i u sprovođenju ambicioznog plana strukturnih reformi, dodaje se u saopštenju.MMF povećao prognozu svetskog privrednog rasta za 2021. na 6%MMF: Jaz između bogatih i siromašnih zemalja sve veći Reforme, kako se podseća, uključuju: učvršćivanje okvira fiskalne politike, jačanje upravljanja državnim preduzećima, razvoj tržišta kapitala, dalje jačanje procesa dinarizacije, poboljšanje pružanja socijalne pomoći, kao i prelazak na zelenu ekonomiju.Od demokratskih promena u Srbiji 2000. godine ovo je osmi po redu aranžman sa MMF-om i odnos sa tom institucijom prolazio je kroz različite faze: od politike štapa i šargarepe, višegodišnjeg odlaganja da se ispuni dogovoreno, do otvorenih pohvala MMF-a vladinoj politici i "posvećenosti ekonomskim reformama" koje je vodio Aleksandar Vučić.Poslednji put MMF je zamrznuo kreditini aranžman sa Srbijom u februaru 2012. najavljujući da će se njegova misija vratiti na pregovore tek nakon parlamentarnih izbora koji su održani iste godine i posle kojih je vlast preuzeo aktuelni režim.Pomoć MMF-a tražilo 90 zemaljaMMF: U Srbiji ugroženo više od 140 hiljada radnih mesta

Svet

Nobel za ekonomiju dodeljen za proučavanje tržišta rada

Dobitnici novelove nagrade za ekonomske nauke ove godine su David Kard (David Card), Džošua Angrist (Joshua Angrist) i Gvido Imbens (Guido Imbens), saopštio je Nobelov komitet. U saopštenju piše da su oni svojim otkrićima dali veliki doprinos u proučavanu  tržišta rada.Doprinos nagrađenih ekonomista je u eksperimentalnom proučavanju migracija i njihovog uticaja na plate i zaposlenost i u objašnjavanju kako na visinu prihoda zaposlenih utiče obrazovanje, navode članovi "U istraživanjima je ključno koristiti situacije u kojima slučajni događaji ili političke promene utiču na to da se neke grupe ljudi tretiraju drugačije. To je metod sličan kliničkim ispitivanjima u medicini", piše u saopštenju Nobelovog komiteta.Putem eksperimenata, kako se navodi David Card je analizirao uticaj malih zarada, migracije i obrazovanja na tržište rada. Rezultati njegovih istraživanja su pokazali kako povećanje minimalne plate ne mora nužno da dovede do smanjenja radnih mesta. On je pokazao i kako ljudi koji su rođeni u zemlju u koju se emigrira mogu da izvuku benefite od dolaska stranaca, što se tiče zarade. Takođe, pokazao je kako je obrazovanje veoma važno za uspeh na tržištu rada.Kraj za ovu godinu: Dodeljen Nobel za ekonomiju Sredinom devedesetih, Džošua Angrist i Gvido Imbens rešili su metodološke probleme u toj vrsti istraživanja i pokazali kako se iz prirodnih eksperimenata mogu da se izvuku precizni zaključci. Oni su detaljnije proučavali i rastumačili ulogu obrazovanja na tržištu rada.Na konkretnim primerima dvojica naučnika su pokazala kako produženje obrazovnog procesa ne utiče na sve učenike na isti način."Njihovo istraživanje je značajno rasvetlilo ključna pitanja o glavnim uzrocima tih problema, što je bilo od velike koristi za društvo", kaže Peter Fredrikson, predsednik Nobelovog odbora za ekonomske nauke.Kard je profesor Univerziteta Berkli, Angrist je sa Tehnološkog instituta u Masačustesu, a Imbens je sa Univerziteta u Stanfordu. Svi su iz Sjedinjenih Američkih Država.

Svet

Sve smo bliži globalnom porezu na digitalne gigante

Najmoćnije nacije sveta pristale su u petak na temeljno preispitivanje međunarodnih poreskih pravila, pri čemu su zvaničnici podržali 15 odsto globalnog minimalnog poreza i druge izmene usmerene na suzbijanje poreskih oaza koje su iscrpile zemlje preko potrebnih prihoda.Nova minimalna poreska stopa će se primenjivati na kompanije sa godišnjim prihodom većim od 750 miliona evra (866 miliona dolara) i prikupiće se oko 150 milijardi dolara dodatnih globalnih poreskih prihoda po godini.Profit se do sada oporezivao uglavnom firmama u zemljama gde su imale fizičko prisustvo. Sjedinjene Države su predložile najnižu stopu poreza na dobit od 15 odsto. Ovaj potez predstavlja jedan od načina kako bi se smanjilo podsticanje kompanija da preusmeravaju svoje profite u inostranstvu zbog umanjenih poreskih računa. Republikanci su se odmah usprotivili globalnom sporazumu i zapretivši da će ga blokirati u Kongresu.Ovaj dogovor predstavlja temelj za stvaranje digitalne ere. Prema sporazumu, tehnološki giganti poput Amazona, Fejsbuka i drugih velikih globalnih preduzeća moraće da plaćaju porez u zemljama u kojima se njihova roba ili usluge prodaju, čak i ako tamo nemaju fizičko prisustvo.U saopštenju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u saopštenju se navodi da nije ponuđen jasan vremenski rok do kada će postojeći „porezi na digitalne usluge“ koje zemlje imaju biti poništeni i kako će se novi porezi na velike, profitabilne kompanije podeliti među zemljama. Evropske vlade godinama nastoje da izjednače globalni poreski sistem od kojeg su zavisile zemlje sa niskim porezima, poput Irske, kako bi namamile firme koja žele da smanje poreze koje plaćaju.Prvi put bismo bili u situaciji na svetskom nivou da izbegnemo optimizaciju poreza i izbegavanje plaćanja poreza. i imali bismo pristojan iznos poreza koji plaćaju digitalni giganti iz Sjedinjenih Država, Kine ili Evropske unije zemlje, rekao je francuski ministar finansija Bruno Le Majir, a prenosi Njujork Tajms.Finalizacija sporazuma očekuje sledeće u Vašingotnu kojoj će prisustvovati predstavnici 20 najvećih kompanija, dok će nacionalni lideri popisati ugovor na Samitu u Rimu krajem oktobra. Cilj je da se sporazum aktivira do 2023. godine, kako bi se promenili poreski zakoni I ažurirali međunarodni poreski ugovori.Jedna od prepreka sa kojom se suočila Evropska unija kako ubediti zemlje poput Irske, Estonije I Mađarske da se prijave jer su njihovi ekonomski modeli izgrađeni oko niskih poreskih stopa, a bez jednoglasnosti u EU, sporazum se ne bi bio usvojiti.

Svet

Novogradnja u Zagrebu košta i do 8.000 evra po kvadratu

Vlasnici stanova uoči raspisivanja javnih natječaja APN-a dižu cijene nekretnina jer je potražnja sve veća.Zagreb je jedno od najposjećenijih turističkih odredišta u Hrvatskoj stoga je bio idealan grad za iznajmljivanje dnevnih apartmana, ali i za visoke cijene nekretnina, naročito u središtu metropole. No zbog potresa došlo je i do velike promjene, nekada najpoželjnija lokacija postala je nepoželjna.Dubravko Ranilović, predsjednik Udruženja poslovanja nekretninama pri HGK i vlasnik agencije za nekretnine napominje da je tržišno stradala cela jedna lokacija."Ono što je problem grada Zagreba odnosno Donjega grada je u svakom slučaju taj potres, pa onda de facto nisu samo stradali pojedini stanovi, jer ljudi ne gledaju pojedine stanove, već je stradala cijela lokacija tržišno. Znači ljudi toliko ne segmentiraju zgradu do zgrade, stan do stana, nego zapravo cijelo to područje doživljavaju potresno nesigurnim što ima neke logike i razloga, s obzirom na to da će sljedećih nekoliko godina centar grada biti nekakvo gradilište, pa je puno šute i prašine", napominje.U Zagrebu se trenutno gradi gotovo na području cijeloga grada gdje god ima adekvatnih zemljišta, a cijena novogradnje ovisno o lokaciji se kreće od 3000 do čak 8000 eura po kvadratnom metru."Što se tiče same Hrvatske na tržište nekretnina su utjecali zadnjih godinu dana potresi i razvoj turizma. To su nekakve posebnosti koje ima hrvatsko tržište, a definitivno nam na rast cijena nekretnina utječu dva faktora: vanjski – hajdemo reći porast cijena gradnje, porast cijena materijala prilikom proizvodnje novosagrađenih nekretnina i drugo je što je još uvijek niska kamata, vrlo relativno jeftin novac i niska kamata na stambene kredite", ističe Ranilović.Unatoč visokim cenama traže se naselja koja su potresno sigurnija, imaju adekvatno izgrađenu infrastrukturu, dovoljno zelenih površina , ali i dovoljan broj parkirališnih mjesta."Zagreb je velika ekspanzija, više od 50.000 stanova nedostaje i automatski ljudi žele što više i više graditi što se može vidjeti, gdje je nekada bila zelena površina sada već niču zgrade uz cestu, tako da jednostavno potražnja je velika, ljudi traže stanove, a sad žele i sigurnost. Jednostavno ne žele više ići tamo gdje je nekada bio elitni kvart, to je moje osobno mišljenje jer se boje što će opet biti ako bude još jedan potres", kaže Filip Matija Čačić, stručnjak za nekretnine"Imate kriterij da će netko nešto investirati pa će staviti u promet u najam. Neko vrijeme je bio kriterij kupnje što bolje lokacije za turistički najam u gradu Zagrebu, što se zbog pandemije nije događalo. Životni kriteriji, nekakvi start up stanovi jer psihološka barijera je nekakvih sto do sto dvadeset tisuća eura. Najtraženiji su upravo stanovi od sto do sto dvadeset tisuća eura jednosobni i jedno i po sobni jer to naprosto određuje materijalni status", kaže Ranilović.No raste i cijena kvadratnih metara i u starogradnji, na što utjecaj imaju državne subvencije na stambene kredite. Vlasnici stanova uoči raspisivanja javnih natječaja APN-a dižu cijene nekretnina jer je potražnja sve veća."Najveći problemi subvencija su po nama bila dva. Jedan je što ste morali biti kreditno sposobni, a one kategorije koje smo mi hteli da subvencionišemo su bile kreditno nepodobne. Znači pitanje je bilo da li su kroz subvencije stanove kupovale osobe koje su ionako mislile kupovati stan. To je jedna stvar. Zatim, da olakšalo se, nekom mladom čovjeku je to bio mekši ulazak u kredit pa je tih pet godina manji kredit, međutim čim ste imali ročnost, a subvencije su imale rokove, vama se u nekom određenom roku zbog potražnje diže cijena nekretnina. To je neminovnost.To je način nekakve aktivne prodaje, ako postoji rok povećana je potražnja u kraćem periodu i diže se cijena nekretninama. I naravno da je to bio negativan aspekt subvencija i mi smo na to ukazivali i ja se nadam da će se, a ako će se ići u nekakve subvencije da će one biti u drugome obliku. Mi smo kao struka imali nekakve ideje, tu se mora ići točno usmjereno i vidjeti s posljedicama koje idu.Intervencije na tržištu često ne završe dobro za korisnike subvencije jer on na kraju možda je mekše ušao u nekretninu, ali ju je plate nešto skuplje”, napominje Ranilović.Cene nekretnina u budućnosti će zavisiti i od kvalitetnog sprovođenja obnove.

Svet

EU izdala manje boravišnih dozvola: Gde su lane odlazili Srbi?

U 2020. godini u Evropskoj uniji je izdato oko 2,2 miliona prvih boravišnih dozvola državljanima zemalja van EU bloka, što je pad za 24 odsto u odnosu na godinu pre.  Državljanima Srbije izdato je preko 40.000 dozvola za boravak u EU, a najviše u Nemačkoj. Broj izdatih prvih dozvola za boravak u EU je u 2020. opao za 706 hiljada, u poređenju sa 2019, što je prvi pad nakon kontinuiranog rasta između 2013. godine i 2020.  Pad je posledica pandemije koronavirusa i restrikcija povezanih sa putovanjima i birokratijom. Dozvole za boravak u EU izdaju se zbog posla, obrazovanja, porodice, ali i "drugih razloga". U odnosu na godinu pre, u 2020. godini je izdato 38 odsto manje (-153.000) boravišnih dozvola vezanih za obrazovanje, 25 odsto (-294.000) manje dozvola vezanih za posao,  kao i 23 odsto manje (-189.000) dozvola za spajanje porodice. Za 13 odsto je opao broj dozvola koje se izdaju iz "drugih razloga",  uključujući međunarodnu zaštitu (-72.000).Razlozi povezani sa zaposlenjem su glavni razlozi zbog kojih su ljudi dobijali boravišne dozvole u EU u 2020, i čine 40 odsto svih prvih boravišnih dozvola koje su izdate. Zbog spajanja porodice je izdato 20 odsto boravišnih dozvola u EU, obrazovanje je bilo razlog za izdavanje 11 odsto dozvola,  dok je zbog drugih razloga (uključujući međunarodnu zaštitu) Evropska unija izdala 11 odsto boravišnih dozovola u 2020. Poljska izdala najviše boravišnih dozvola Poljska je u 2020. godini izdala više od četvrtine svih boravišnih dozvola u EU, odnosno 598 hiljada, što je 26 odsto svih dozvola izdatih u Evropskoj uniji.Na drugom mestu je Nemačka sa izdatih 313 hiljada prvih dozvola za boravak ili 14 odsto, i Španija sa 312 hiljada boravišnih dozvola, ili 14 odsto.Jedini rast u odnosu na 2019. godinu zabeležen je u Litvaniji, koja je u 2020. izdala za pet odsto više boravišnih dozvola (sa 21.400 u 2019. na 22.500 u 2020.).Najveći pad u ukupnom broju izdatih dozvola u 2020. u odnosu na godinu pre zabeležen je u Češkoj koja je izdala 54 odsto manje dozvola (54.300) u odnosu na 2019. godinu (117.000).Pad od 53 odsto bio je u Grčkoj (sa 42.300 na 19.800). Malta je u 2020. godini dala 48 odsto manje dozvola u odnosu na 2019. godinu (sa 21.200 na 11.100).Najviše dozvola zbog posla u 2020.  izdala je Poljska (502.300),  a zbog obrazovanja Francuska (72.700).Najviše boravišnih dozvola zbog spajanja porodice su izdale Nemačka (130.700), Španija (119.500) i Francuska (80.200).Nemačka je na vrhu liste po broju izdatih dozvola iz "drugih razloga" (153 hiljade).Najviše boravišnih dozvola izdato državljanima Ukrajine, Maroka, IndijeNajviše dozvola za boravak u EU u 2020. dobili su Ukrajinci (601.200), od čega im je najviše dozvola dala Poljska (488.900).Na drugom mestu su državljani Maroka kojima je dato 123.400 dozvola za boravak u EU (56 odsto izdato u Španiji), zatim državljani Indije (79.270 dozvola od kojih je 14 odsto izdato u Nemačkoj.) Državljani ovih zemalja dobili su više od jedne trećine (36 odsto) svih prvih dozvola boravka izdatih u 2020.KOLIKO JE BORAVIŠNIH DOZVOLA IZDATO SRBIMA?Državljanima Srbije izdato je 40.872 prvih dozvola za boravak u zemljama Evropske unije.Najviše dozvola Srbima izdala je Nemačka (15.385),  Hrvatska (7.360), Austrija (3.276), Slovenija (2.497), Slovačka (2.300).Srbija je na drugom mestu u Austriju po broju državljana kojima je ta zemlja izdala dozvole.  Broj izdatih prvih dozvola za boravak u EU je u 2020. opao za 706 hiljada, u poređenju sa 2019, što je prvi pad nakon kontinuiranog rasta između 2013. godine i 2020.  Pad je posledica pandemije koronavirusa i restrikcija povezanih sa putovanjima i birokratijom. Dozvole za boravak u EU izdaju se zbog posla, obrazovanja, porodice, ali i "drugih razloga". U odnosu na godinu pre, u 2020. godini je izdato 38 odsto manje (-153.000) boravišnih dozvola vezanih za obrazovanje, 25 odsto (-294.000) manje dozvola vezanih za posao,  kao i 23 odsto manje (-189.000) dozvola za spajanje porodice. Za 13 odsto je opao broj dozvola koje se izdaju iz "drugih razloga",  uključujući međunarodnu zaštitu (-72.000).Razlozi povezani sa zaposlenjem su glavni razlozi zbog kojih su ljudi dobijali boravišne dozvole u EU u 2020, i čine 40 odsto svih prvih boravišnih dozvola koje su izdate. Zbog spajanja porodice je izdato 20 odsto boravišnih dozvola u EU, obrazovanje je bilo razlog za izdavanje 11 odsto dozvola,  dok je zbog drugih razloga (uključujući međunarodnu zaštitu) Evropska unija izdala 11 odsto boravišnih dozovola u 2020. Poljska izdala najviše boravišnih dozvola Poljska je u 2020. godini izdala više od četvrtine svih boravišnih dozvola u EU, odnosno 598 hiljada, što je 26 odsto svih dozvola izdatih u Evropskoj uniji.Na drugom mestu je Nemačka sa izdatih 313 hiljada prvih dozvola za boravak ili 14 odsto, i Španija sa 312 hiljada boravišnih dozvola, ili 14 odsto.Jedini rast u odnosu na 2019. godinu zabeležen je u Litvaniji, koja je u 2020. izdala za pet odsto više boravišnih dozvola (sa 21.400 u 2019. na 22.500 u 2020.).Najveći pad u ukupnom broju izdatih dozvola u 2020. u odnosu na godinu pre zabeležen je u Češkoj koja je izdala 54 odsto manje dozvola (54.300) u odnosu na 2019. godinu (117.000).Pad od 53 odsto bio je u Grčkoj (sa 42.300 na 19.800). Malta je u 2020. godini dala 48 odsto manje dozvola u odnosu na 2019. godinu (sa 21.200 na 11.100).Najviše dozvola zbog posla u 2020.  izdala je Poljska (502.300),  a zbog obrazovanja Francuska (72.700).Najviše boravišnih dozvola zbog spajanja porodice su izdale Nemačka (130.700), Španija (119.500) i Francuska (80.200).Nemačka je na vrhu liste po broju izdatih dozvola iz "drugih razloga" (153 hiljade).Najviše boravišnih dozvola izdato državljanima Ukrajine, Maroka, IndijeNajviše dozvola za boravak u EU u 2020. dobili su Ukrajinci (601.200), od čega im je najviše dozvola dala Poljska (488.900).Na drugom mestu su državljani Maroka kojima je dato 123.400 dozvola za boravak u EU (56 odsto izdato u Španiji), zatim državljani Indije (79.270 dozvola od kojih je 14 odsto izdato u Nemačkoj.) Državljani ovih zemalja dobili su više od jedne trećine (36 odsto) svih prvih dozvola boravka izdatih u 2020.KOLIKO JE BORAVIŠNIH DOZVOLA IZDATO SRBIMA?Državljanima Srbije izdato je 40.872 prvih dozvola za boravak u zemljama Evropske unije.Najviše dozvola Srbima izdala je Nemačka (15.385),  Hrvatska (7.360), Austrija (3.276), Slovenija (2.497), Slovačka (2.300).Srbija je na drugom mestu u Austriju po broju državljana kojima je ta zemlja izdala dozvole.  

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.