Svet

Ljubljančani ne daju da se preseli Union pivo

Vlasnik slovenačke pivare u ljubljanskom naselju Donja Šiška, kompanija Hajneken (Hineken) saopštila je svoj plan o preseljenju proizvodnje Union piva u Laško, prenosi ljubljanski Dnevnik. Kako se dodaje pojavile su se i nezvanične informacije da bi to pivo možda moglo da se proizvodi i u Karlovcu, gde je Hajneken takođe vlasnik pivare.Kao glavni razlog za preseljenje proizvodnje Union piva, koje je kako se podseća simbol lokalpatriotizma za građane slovenačke prestonice, navodi se istrošena oprema, a pre svega sistem hlađenja star 35 godina. Dodaje se da to prostrojenje predstavlja i bezbednosni rizik.U blizini pivare, prema pisanju portala maribor24.si, osvanuli su leci koji pozivaju na bojkot i koji podsećaju kako je Hajneken došao sa pričom o velikim rečima, obećanjima i uveravanjima."Uz poštovanje i svest da Laščani itekako znaju i mogu da proiz,vedu dobro pivo, naravno da Union ne može da se vari u Laškom. Jednostavno to ne radi. Jer, svi znamo, osnova svakog dobrog piva je voda", piše u lecima.Autori tih letaka navode da je najbolja ona voda koja dolazi iz slavine, a ne ona koja se toči iz boce. Oni podsećaju ina priču o pivari Padavena u severnoj Italiji, koja radi od 1897. godine i koja je postala jedna od najvećih u toj zemlji.Zrenjaninsko pivo ponovo se proizvodi posle 15 godinaJedan hotel spasava sve male pivare u Srbiji (VIDEO) Pobunjeni građani podsećaju da je ona zatvorena nekoliko godina nakon što je njen vlasnik postao Hajneken."Tamošnji radnici su se borili do zadnjeg i na kraju, ali ne i najmanje važno, okupirali fabriku i došlo je do dogovora. Nakon toga pivara radi u manjem obimu, ali dobro posluje, 'regija živi'", napisali su autori letaka.Ljubljanski Dnevnik piše da je nakon otkrivanja planova o preseljenju proizvodnje i fermentacije piva Union iz Ljubljane u Laško, počelo i preseljenje finansijske uprave te kompanije u Poljsku.Nezvanične informacije da bi Union pivo moglo da se proizvodi i u Karlovcu, gde je Hajneken takođe vlasnik pivare i proizvodi Karlovačko pivo, za sada je demantovala uprava Pivovarne Laško Union.Prema podacima sa sajta kompanije Hajneken ona je u Srbiji vlasnik brenova Zaječarsko pivo i Pils Plus.

Veće naknade za prolaz kroz Suecki kanal od februara

Predsednik Uprave Sueckog kanala (SCA) Osama Rabi izjavio je za televiziju Arabija da će naknade za plovidbu ovim kanalom biti povećane za šest odsto od februara 2022. godine, što će doprineti rastu godišnjih prihoda za 400 miliona dolara, prenosi Tanjug.Uprkos šestodnevnoj blokadi saobraćaja u oba smera u martu prošle godine, kada se džinovski brod Ever Given poprečno zaglavio u kanalu, SCA je u 2021. ostvario godišnji prihod od 6,3 milijarde dolara, najveći ikada zabeležen u istoriji tog kanala koji se smatra žilom kucavicom svetskog pomorskog prometa, piše egipatski Daily News, a prenosi Tanjug.

Vrednost dolara dostigla petogodišnji maksimum

Vrednost američkog dolara dostigla je najviši nivo u skoro pet godina u odnosu na japanski jen, a porasla je i prema drugim glavnim valutama, podstaknuta rastom prinosa na državne dužničke obveznice SAD, jer se trgovci klade da će Federalne rezerve ranije podići kamate uprkos sve većem broju zaraženih koronavirusom, prenosi Rojters.Dolar je porastao na čak 115,815 jena, na najviši nivo od 1. januara 2017. godine, pošto su prinosi na američke dugoročne obveznice skočili tokom za 12,5 baznih poena na 1,6420 odsto, što je prvi put od 24. novembra 2021. godine.Tržišta novca su bez izuzetka uračunala procene o prvom povećanju referentne stope u SAD do maja, kao i još dva povećanja do kraja 2022. godine.Dolarski indeks, koji meri vrednost valute u odnosu na jen i pet drugih glavnih parametara, održao se blizu jednonedeljnog maksimuma od 96.328 poena, dostignutog u ponedeljakEvro se trguje za 1,1302 dolara, što znači da se oporavio sa jednonedeljnog minimuma od 1,12795 dolara.Britanska funta je skliznula na 1,34685 dolara, a australijski dolar se takođe kretao blizu dvonedeljnog minimuma od 0,7184 američkih dolara.

Prihodi Huaveja opali za 29 odsto u 2021.

Kineski telekomunikacioni gigant Huawei (Huavej) rekao je u petak da očekuje da će prihod za ovu godinu iznositi oko 99 milijardi dolara, što je pad od 28,9 odsto u odnosu na pre godinu dana.Kompanija je patila od američkih sankcija, nestašice poluprovodnika i globalnog pada potražnje za pametnim telefonima.Procena za celu 2021. godinu pokazuje da je prihod Huaveja za drugu polovinu godine opao u odnosu na onaj iz prvih šest meseci, sa 50,4 milijarde dolara na 49,3 milijarde dolara.Kompanija je prijavila prihod od 140,2 milijarde dolara u 2020. godini, što je povećanje od 3,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To je daleko sporije od povećanja od 19,1 odsto na godišnjem nivou prijavljenog za 2019. godinu, sa prihodom od 135,1 milijarde dolara.Saopštenje je usledilo kao deo interne novogodišnje poruke rotirajućeg predsednika Huaveja Guo Pinga.U pismu se ne navode razlozi za pad očekivanih prihoda, ali se navode "ozbiljni izazovi" iz "nepredvidivog poslovnog okruženja, politizacije tehnologije i rastućeg pokreta za deglobalizaciju", prema verziji na engleskom jeziku koju je video CNBC.Guo je dodao da je "protekle godine naš posao operatera ostao stabilan, naše preduzeće je doživelo solidan rast, a naše poslovanje s uređajima se brzo proširilo na nove poslovne domene".Za sledeću godinu, Guo je rekao da ciljevi kompanije uključuju povećanje napora da se izgrade i privuku talenti, kao i razvoj tehnologija u oblasti automobilizma.Prošle nedelje, Huavej je najavio da će prvi električni automobil sa operativnim sistemom HarmonyOS verovatno početi da se isporučuje krajem februara.Podaci objavljeni za prvu polovinu 2021. godine pokazuju da su dva najveća poslovna segmenta, potrošač i operateri, zabeležila oštar pad u odnosu na prethodnu godinu. U 2019, godini, administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa stavila je Huavej na crnu listu koja je ograničavala američke kompanije da prodaju tehnologiju kineskoj kompaniji, navodeći zabrinutost za nacionalnu bezbednost. Huavei je negirao da predstavlja takvu pretnju.Iako se ta ograničenja nisu ublažila, druge tenzije između Huaveja i vlade SAD su se pojavile.Finansijski direktor Meng Vandžou, ćerka osnivača Ren Džengfeja, vratila se na posao u sedište kompanije u Šenženu ove jeseni nakon što je postigla sporazum sa vladom SAD u vezi sa optužbama za prevaru.Meng se borila protiv ekstradicije u SAD iz Vankuvera, gde je uhapšena u decembru 2018. godine. Većinu poslednje tri godine provela je u kućnom pritvoru, pri čemu su joj uslovi kaucije od 7,9 miliona dolara omogućili da izađe napolje tokom dana sa sigurnosnim praćenjem.

Tesla isporučila skoro milion automobila u 2021.

Kompanija Tesla je isporučila rekordnih 936.172 vozila 2021. godine, kako je navedeno u njenom izveštaju, što predstavlja povećanje od 87 odsto u odnosu na 499.550 isporučenih vozila u 2020. godini, prenosi The Verge.Kompanija je uspela da isporuči 308.600 automobila samo u poslednjem kvartalu 2021. godine, u odnosu na 241.300 isporuka u trećem kvartalu. Od tih isporuka, 11.750 je bilo za modele S i X, dok je 296.850 bilo za modele 3 i Y. Oba modela su činila većinu isporuka tokom cele godine sa 936.172 pošiljki, u poređenju sa 24.964 isporuke S i X modela.Kompanija Tesla je ranije izjavila da planira da poveća isporuke za oko 50 odsto svake godine, i iako nije dostigao milion isporuka, ipak je premašila svoj godišnji cilj rasta. U novembru je interni memorandum otkrio da je izvršni direktor Tesle Elon Musk rekao svojim zaposlenima da prestanu da žure sa isporukom do kraja kvartala i da se umesto toga fokusiraju na smanjenje troškova.Nestašica čipova koja je u toku, dovela je do toga da veliki broj proizvođača automobila pumpaju kočnice, uključujući Teslu. Prošle godine Tesla je prepravila sopstveni softver kako bi ublažila uticaj nestašice, a takođe je morala nakratko da zatvori proizvodnju u svojoj fabrici u Kaliforniji u februaru. Neki kupci su čak prijavili da u njihovim vozilima nedostaju USB portovi, potencijalno zbog nestašice.Uprkos svemu ovome, vrednost Tesle je u oktobru premašila 1 bilion dolara, nakon što je kompanija za iznajmljivanje automobila Hertz dodala 100.000 Tesla u svoju flotu. Kompanija je čak imala i najprofitabilniji kvartal ikada u trećem kvartalu 2021. godine, ali to se može promeniti, s obzirom na to da zarada za poslednji kvartal 2021. još nije objavljena.

Tesla isporučila skoro milion automobila u 2021. godini

Kompanija Tesla je isporučila rekordnih 936.172 vozila 2021. godine, kako je navedeno u njenom izveštaju, što predstavlja povećanje od 87 odsto u odnosu na 499.550 isporučenih vozila u 2020. godini, prenosi The Verge.Kompanija je uspela da isporuči 308.600 automobila samo u poslednjem kvartalu 2021. godine, u odnosu na 241.300 isporuka u trećem kvartalu. Od tih isporuka, 11.750 je bilo za modele S i X, dok je 296.850 bilo za modele 3 i Y. Oba modela su činila većinu isporuka tokom cele godine sa 936.172 pošiljki, u poređenju sa 24.964 isporuke S i X modela.Kompanija Tesla je ranije izjavila da planira da poveća isporuke za oko 50 odsto svake godine, i iako nije dostigao milion isporuka, ipak je premašila svoj godišnji cilj rasta. U novembru je interni memorandum otkrio da je izvršni direktor Tesle Elon Musk rekao svojim zaposlenima da prestanu da žure sa isporukom do kraja kvartala i da se umesto toga fokusiraju na smanjenje troškova.Nestašica čipova koja je u toku, dovela je do toga da veliki broj proizvođača automobila pumpaju kočnice, uključujući Teslu. Prošle godine Tesla je prepravila sopstveni softver kako bi ublažila uticaj nestašice, a takođe je morala nakratko da zatvori proizvodnju u svojoj fabrici u Kaliforniji u februaru. Neki kupci su čak prijavili da u njihovim vozilima nedostaju USB portovi, potencijalno zbog nestašice.Uprkos svemu ovome, vrednost Tesle je u oktobru premašila 1 bilion dolara, nakon što je kompanija za iznajmljivanje automobila Hertz dodala 100.000 Tesla u svoju flotu. Kompanija je čak imala i najprofitabilniji kvartal ikada u trećem kvartalu 2021. godine, ali to se može promeniti, s obzirom na to da zarada za poslednji kvartal 2021. još nije objavljena.

EU planira da gasne i nuklearne elktrane proglasi za „zelene“

Evropska unija je napravila planove da neke elektrane na prirodni gas i nuklearnu energiju označi kao „prelazne” ili „zelene” investicije pod uslovom da ispunjavaju specifične kriterijume kao što je zamenjivanje elektrana na ugalj koje dosta zagađuju.Očekuje se da će Evropska komisija u januaru predložiti pravila kojima će odlučiti da li će gasni i nuklearni projekti biti uključeni u „taksonomiju održivog finansiranja“ EU.Ovo je lista ekonomskih aktivnosti i ekoloških kriterijuma koje moraju ispuniti da bi bile označene kao zelene investicije. Ovaj sistem ima za cilj da te investicije učini privlačnijim za privatni kapital i zaustavi ekomanimpulacije, gde kompanije ili investitori precenjuju svoje ekološke akreditive.Brisel je takođe preduzeo korake da primeni taksonomiju na neka finansiranja EU, što znači da bi ova pravila mogla da odluče koji projekti ispunjavaju uslove za određene javne finansije.Nacrt predloga Komisije, koji je pribavio EURACTIV, označio bi investicije u nuklearne elektrane kao zelene, ako projekat ima plan, sredstva i lokaciju za bezbedno odlaganje radioaktivnog otpada, a da bi se smatrale zelenim, nove nuklearne elektrane moraju dobiti građevinske dozvole pre 2045. godine.Produženje životnog veka postojećih elektrana takođe će se smatrati zelenim „s obzirom na duga vremena za ulaganja u nove nuklearne proizvodne kapacitete“, stoiji u nacrtu. Da bi se smatrali zelenim, oni će, međutim, morati da „uključuju modifikacije i bezbednosne nadogradnje” kako bi se osiguralo da su u skladu sa „najvećim dostižnim bezbednosnim standardima”.Ulaganja u elektrane na prirodni gas bi se takođe smatralo zelenim ako proizvode emisije ispod 270 grama ugljen-dioksida po kilovat-satu, ako zamene elektrane na fosilna goriva koje više zagađuju i ako dobiju građevinsku dozvolu do 31. decembra 2030. Takva postrojenja moraju ispunjavati i druge uslove uključujući da su tehnički opremljeni za sagorevanje niskougljeničnih gasova.Proizvodnja energije uz pomoć gasa i nuklearne energije bi bila označena kao zelena na osnovu toga što su to „prelazne“ aktivnosti, one koje nisu u potpunosti održive, ali čija emisija je ispod industrijskog proseka i ne zatvaraju Evropu u sredstva koja zagađuju tokom prelaska na čistu energiju .„Uzimajući u obzir naučne savete i trenutni tehnološki napredak, kao i različite izazove tranzicije u državama članicama, Komisija smatra da prirodni gas i nuklearna energija igraju ulogu kao sredstva za olakšavanje tranzicije ka budućnosti koja je pretežno zasnovana na obnovljivim izvorima,” Komisija navodi u saopštenju i dodaje da su konsultacije o nacrtu počele u petak.Da bi se pomoglo državama sa različitim energetskim pozadinama da pređu u tranziciju, „pod određenim uslovima, rešenja mogu imati smisla koja na prvi pogled ne izgledaju baš ’zeleno“, rekao je izvor iz Evropske komisije.Međutim, prirodni gas i nuklearna energija biće podvrgnuti strogim uslovima, dodao je zvaničnik.Zemlje EU i panel stručnih savetnika razmotriće nacrt predloga, koji bi mogao da se promeni pre nego što bude objavljen kasnije u januaru. Državama članicama EU dat je rok do 12. januara da dostave povratne informacije, razume EURACTIV.Kada se objavi većina zemalja EU ili Evropski parlament na predlog može staviti veto, ali se ne može menjati.Ova politika je zaglibljena u lobiranju vlada više od godinu dana, a zemlje EU se ne slažu oko toga koja goriva su zaista održiva.Stručni savetnici EU preporučili su da se gasna postrojenja ne označavaju kao zelene investicije osim ako ne ispune nižu granicu emisije od 100 grama ugljen-dioksida po kilovat satu, na osnovu dubokog smanjenja emisija koje naučnici kažu da je potrebno da bi se izbegle katastrofalne klimatske promene.Nuklearna energija proizvodi veoma niske emisije CO2, ali je Komisija ove godine tražila savet stručnjaka o tome da li gorivo treba smatrati zelenim s obzirom na potencijalni uticaj odlaganja radioaktivnog otpada na životnu sredinu.Zemlje EU, uključujući Češku Republiku, Finsku i Francusku, koje dobijaju oko 70% svoje energije iz nuklearne energije, smatraju da je to ključno za postepeno ukidanje energije iz uglja koja emituje CO2.Međutim, druge zemlje, poput Luksemburga, Nemačke i Austrije, oštro su protiv nuklearne energije.

Epl dostiže vrednost od tri biliona evra?

Eplova berzanska vrednost pre manje od 4 godine dostigla vrednost od milijardu evra, smatrali su za vrhunac. Pred kraj 2021. godine nakon što je redefinisala potrošačku tehnologiju, vrednost kompanije bi mogla da premaši 3 milijarde evra.Dobici od 2021. godine nisu ravnomerno raspoređeni. Neki delovi industrije, kao što je e-trgovina, su se ohladili nakon usijane 2020. godine, dok su neke tehnološke zvezde koje su postale istaknute na početku pandemije (mislimo na Zoom i Peloton) znatno pale. Posmatrajući tržište iz šireg ugla uspon tehnologije i neproporcionalni dobici koje su osetile posebno najveće kompanije, nastavili su da podržavaju šire trziste.Da li će to trajati do 2022, drugo je pitanje. Sekularni trendovi koji su digitalizaciju učinili sve važnijim delom ekonomije i dalje su na snazi, a regulatori još nisu učinili ništa da istisnu najmoćnije tehnološke platforme. Pre godinu dana, pet najvećih tehnoloških kompanija Epl, Majkrosoft, Gugl, Amazon i Fejsbuk (sada Meta) smatralo da će njihovi ukupni prihodi porasti za 13 odsto. Slične prognoze su predivđene i za narednu godinu.Međutim prognoze su nadmašene: kada podaci budu dostupni, očekuje se da će godišnji rast prihoda za pet kompanija dostići 27 odsto.Pokazalo se da je oporavak digitalnog oglašavanja, potražnja za novim gadžetima i porast potrošnje na oblak i druge digitalne usluge mnogo jači od projektovanog.Ovaj ogroman učinak produžio je Big Tech miting. Grupacija je ove godine povećala tržišnu kapitalizaciju od 2,7 milijardi dolara, što je povećanje od 36 odsto. To se ne poklapa sa skokom izazvanim pandemijom od 55 procenata prethodne godine, ali je i dalje iznad 30 procenata napretka u S&P 500, piše FT.Takvu vrstu rasta prihoda na berzi biće teško održati zbog sve izazovnijih tržišnih i finansijskih uslova. Niska inflacija i benigna monetarna politika koja ju je pratila bili su blagodat za tehnologiju.S jedne strane, upumpa gotovinu na tržište i naduvava procene; s druge strane, proizveo je niske prinose na obveznice koji su smanjili diskontne stope koje se koriste za vrednovanje budućih tokova profita. Kako stope rastu, to neizbežno šteti proceni kompanija u razvoju čije su najbolje godine daleko ispred.Mnogi delovi tehnološke industrije takođe ulaze u period sporijeg rasta jer poređenja iz godine u godinu postaju sve izazovnija.Prošlogodišnji bum e-trgovine doveo je do povećanja onlajn prodaje u SAD za 38 odsto u poslednjem kvartalu. Poređenja radi, rast će ove godine verovatno tek preći na dvocifren broj.Pandemija je samo naglasila potrebu za promenama kako bi se povećala fleksibilnost poslovanja. Računarstvo u oblaku tek počinje da ulazi u većinu uspostavljenih IT poslova, dok e-trgovina još uvek čini samo oko 15 odsto maloprodajne potrošnje u SAD.

Prvi potpuno autonomni kamion obavio vožnju bez ljudi

Teško da prođe dan a da neki vozači kamiona ne pomisle da su im dani odbrojani jer bi im mašine sa veštačkom inteligencijom i robotika uskoro mogli preuzeti posao. Najnoviji primer da bi automatizovani polu-kamioni mogli biti dostupni za komercijalnu upotrebu u narednih nekoliko godina bio je nedavni test kompanije TuSimple iz San Dijega, prenosi ZeroHede.U industriji koja prenosi preko 70 odsto tereta u SAD, a troškovi rada i goriva postaju sve skuplji, transportne kompanije žude da zamene vozače robotima.Prema saopštenju za štampu, kompanija je testirala vozilo klase 8 na javnom putu bez ljudske intervencije. Noćni test je sproveden 22. decembra na deonici autoputa između Tusona, Arizone i Feniksa, dugačkoj 80 milja (oko 13km).TuSimple je "uspešno završio prvu potpuno autonomnu vožnju polu-kamiona na svetu na otvorenim javnim putevima bez ljudi u vozilu i bez ljudske intervencije", navodi se u saopštenju za javnost.Vožnja od sat i 20 minuta je prvi put da autonomni kamion klase 8 vozi na otvorenim javnim putevima bez ljudi u vozilu i bez ljudske intervencije i deo je tekućeg programa testiranja koji će se nastaviti do 2022. godine.Test je obavljen u bliskoj saradnji sa Odeljenjem za transport Arizone i policijom i 100 odsto je vođen od strane TuSimple-ovog polu kamiona, a bez ljudi u vozilu, bez daljinskog upravljanja vozilom i bez intervencije u saobraćaju. TuSimple-ov sistem autonomne vožnje može da se kreće ulicama, čita saobraćajne signale, manevriše na autoputevima i van njih, pa čak i da menja trake dok komunicira sa drugim vozilima. Tokom godina, brojni izveštaji sugerišu da roboti mogu potencijalno zameniti poslove. Znaci koje danas vidimo, fokusirajući se na transport, ukazuju da bi automatizovani kamioni mogli da manevrišu putevima i autoputevima do kraja decenije, možda već 2027. godine.

Gasprom do oktobra zaradio 20,9 milijardi dolara

Ruska kompanija Gasprom ostvarila za prvih devet meseci zaradu od 20,9 milijardi dolara.Zarada proizvođača gasa veća je od one ostvarene u bilo kojoj kalendarskoj godini u istoriji kompanije, pokazuju podaci iz trećeg kvartala koji su objavljeni krajem novembra.Zbog visokih cena gasa u Evropi u poslednjih par meseci, pretpostavlja se da bi profit Gasproma trebalo da raste dalje.S obzirom na politiku isplate polovine profita investitorima, prinos od dividende sledeće godine trebalo bi da se približi 9 odstoIpak, nakon skoka lokalne cene akcija od 62 procenta ove godine, Gasprom se trguje po nižoj trostrukoj ovogodišnjoj procenjenoj ebitdi. Čini se kao da je Gaspromovo svečano davanje poklona već uračunato u njegove akcije.Iako je Rusija imala najviše koristi od skoka cena prirodnog gasa jer obezbeđuje Evropi 41 odsto svog uvezenog prirodnog gasa.Odlučnost Evrope unije da smanji korišćenje gasa ruskog giganta, dovelo je do skoka cene nagle cene gasa koja je ku drugoj polovini decembra dostigla cenu 2.190,4 dolara za 1.000 kubnih metara.Gasna kriza u Srbiji: Samo da prođu izboriCene gasa Evropi se stabilizuje, u Americi nastavlja da pada Cene prirodnog gasa u Evropi su skočile kao rezultat ograničenog skladištenja i iznenađujuće hladnog vremena. Dok je Gasprom tražio nova tržišta, uključujući Kinu, Evropa ostaje ključni izvor novčanih prihoda, piše FT.Ruski gigant je optužen za zaustavljanje izvoza evropskim kupcima kao što su Nemačka i Italija, dok čelnici kompanije poriču ove optužbe Pre evropskog tržišta, Gasprom je prvo morao da ispuni domaće obaveze. U oktobru kada su tenzije na evropskom tlu oko cena energenata dostigle vrhunac, proizvođač gasa je punio svoje domaće skladište. Nije mogla da dovede više gasa u Evropu. Ovo je tipičan scenario u to doba godine.

Lidl stiže i u Crnu Goru

Nemačka kompanija Lidl, koja je poznata po svom lancu marketa, širokom asortimanu proizvoda i povoljnim cenama, ubrzano se sprema za ulazak na crnogorsko tržište, prenosi portal Investitor. Kako se dodaje, u naredne tri godine otvoriće najmanje pet supermarketa u toj zemlji.Trenutno je u toku tzv. faza lobiranja, odnosno, "pozadinsko delovanje" kako bi se što kvalitetnije završili svi pravni i ostali poslovi u susret otvaranju prvih objekata u Podgorici.U toku je i užurbana potraga za lokacijama a prije nekoliko dana je objavljena informacija da je kompanija povezana s Lidlom predala ponudu za kupovinu 13,2 hiljade kvadrata u podgoričkom City kvartu, za šta je ponudila 3,73 miliona eura.Da Lidl stiže na crnogorsko tržište nagovestio je u ponedeljak i ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović koji je, tokom susreta s privrednicima, kazao da ga raduje dolazak investitora sa Zapadne Evrope koji će blagotvorno uticati na tržište.Tržište mega-marketa u Crnoj Gori je dosta ukrupnjeno poslednjih godina, pripajanjem više lanaca velikim kompanijama. Tako se od 7-8 lanaca marketa tržište svelo na četiri veća sistema – Voli, Laković, Mercator (IDEA) te Domaću trgovinu. I upravo bi na njih najveći uticaj mogao imati dolazak velikog sistema kao što je Lidl.Najava da će Lidl zaposliti 1000 radnika, poklapa se sa veličinom najvećeg konkurenta – Voli. Međutim, iskustvo trgovine u Lidlu je posve drugačije od onog na koji smo navikli u postojećim marketima. Koncept trgovine je postavljen drugačije i potrošači će samim ulaskom u market vidjeti razliku u odnosu na postojeće prodavnice.Dolaskom na crnogorsko tržište, Lidl širi svoju regionalnu mrežu marketa. Prije nekoliko godina, ovaj lanac marketa stigao je u Srbiju, a uskoro se očekuje i otvaranje prvih objekata u BiH.

Pola miliona ljudi napustilo BiH za devet godina

Bosnu i Hercegovinu u zadnjih devet godina napustilo je više od 484.000 ljudi, pokazuju poslednji podaci Unije za održivi povratak i integracije BiH. Trend napuštanja te zemlje se ubrzava jer prema podacima ove organizacije 2013. godine BiH su napustile 24.043 osobe, sledeće godine 28.042, a 2015. godine 29.805 osoba.Narednih godina je takođe nastavljen trend iseljavanja iz zemlja, pa su 2016. godine BiH napustile 34.544 osobe, 2017. godine 35.634 osobe, a naredne godine 20.943 osobe.U poslednje tri godine posebno je izražen trend odlaska ljudi iz BiH. Prema podacima Unije za održivi povratak i integracije BiH, 2019. godine iz Bosne i Hercegovine se iselilo 56.987 osoba, sledeće godine 85.000, a tokom ove godine oko 170.000 ljudi. Ovi podaci pokazuju da je u proteklih devet godina BiH napustilo više od 484.000 osoba.Ekonomski analitičar Admir Čavalić istakao je u da je važno imati u vidu da populističke i kratkoročne politike ne daju rezultate kada se radi o pitanju odlaska ljudi iz zemlje."Građani neće ostati u Bosni i Hercegovini zato što je neko dao par stotina KM kao deo populacijskih politika. Potrebna su strateška, dugoročna rešenja, koja podrazumevaju participaciju različitih nivoa vlasti. Ekonomski posmatrano, dva su ključna razloga odlaska – nezaposlenost ili, tačnije, dužina nezaposlenosti i visina plate. Ovi razlozi se navode u okviru brojnih istraživanja i analiza na ovu temu", kazao je Čavalić, javio je Radio Sarajevo a prenosi RTS.Napomenuo je da je u tom smislu potrebno što pre menjati radno zakonodavstvo.„Prvi korak je izmena radnog zakonodavstva i reforme tržišta rada – da idemo ka fleksibilnim rešenjima. Drugi korak u vezi s visinom plate podrazumeva izmenu zakona koji se odnose na porez na dohodak i pripadajuće doprinose.Cilj je da se smanji zbirna stopa doprinosa ili, konkretnije, smanjiti fiskalno opterećenje na rad, a što će omogućiti više plate od poslodavaca. Još jedna bitna mera se odnosi na adekvatniji fiskalni tretman frilensera – cilj je zadržati ovaj kadar u Bosni i Hercegovini. Ostale reforme trebalo bi da su fokusirane na druge društvene oblasti, kao što su čist vazduh, pravednost sistema, politička stabilnost i slično", istakao je ovaj stručnjak.Prema podacima Unije za održivi povratak i integracije BiH, najčešći razlozi odlaska su nestabilna politička situacija, bolja budućnost za porodicu i decu u inostranstvu, korupcija, veći kvalitet života u inostranstvu i veća mogućnost uspeha za mlade u inostranstvu.

EU od 2049. neće potpisivati dugoročne ugovore za gas sa Rusijom

Vladimir Čižov, stalni predstavnik Rusije u Evropskoj Uniji, pozitivno je ocenio izjave izjave Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije Ursule, da je Komisija predložila da zabrana dugoročnih ugovora za snabdevanje gasom počne da se primenjuje od 2049. godine i da se time potvrđuje da se dugoročni ugovori mogu zaključivati do tada.„Energetsko tržište stvoreno u EU pokazalo se hiperzavisnim od vremena, pri čemu na njega negativno utiču i velika hladnoća ili vrućina, stepen oblačnosti, brzina vetra“, naveo je Čizov u intervjuu za rusku novinrsku agenciju Tass, a preneo je Tanjug.Takođe je prokomentarisao koliko je realno da proizvodnju struje iz gasa kompenzuje solarna i energija vetra u uslovima nepovoljnih vremenskih prilika kada je potražnja za energijom najveća.Gas na poreskim izuzecima i u narednoj godiniGasna kriza u Srbiji: Samo da prođu izbori

Kineski naučnici razvijaju robote-tužioce

Kineski naučnici prvu mašinu na svetu koja može optužiti ljude za sločine koristeći veštačku inteligenciju (AI). Mašina je do sada u stanju da identifikuje osam uobičajenih krivičnih dela kao što su prevara, kockanje, opasna vožnja i "svađa", piše South China Morning Post.Prema istraživačima, "tužilac" sa veštačkom inteligencijom može da podnese tužbu sa više od 97 odsto tačnosti na osnovu usmenog opisa slučaja, a napravilo ju je i testiralo Narodno tužilaštvo Šangaja Pudong, najveće i najprometnije okružno tužilaštvo u zemlji.Tehnologija bi mogla da smanji svakodnevni rad tužilaca, omogućavajući im da se usredsrede na teže zadatke, kaže profesor Ši Jong, direktor laboratorije Kineske akademije nauka i vodeći naučnik projekta."Sistem može u određenoj meri da zameni tužioce u procesu donošenja odluka", rekli su Ši i njegove kolege u radu objavljenom ovog meseca u tamošnjem časopisu.Donošenje takvih odluka zahtevalo bi da mašina identifikuje i ukloni bilo koji sadržaj predmeta koji je nerelevantan za zločin, bez uklanjanja korisnih informacija. Nažalost svi postojeći AI alati imaju ograničenu ulogu, jer "ne učestvuju u procesu donošenja odluka o podnošenju optužbi i [predlaganju] kazni", rekli su Ši i njegove kolege.Mašina bi takođe morala da konvertuje složeni ljudski jezik koji se stalno menja u standardni matematički ili geometrijski format koji bi računar mogao da razume. Iako su kineske internet kompanije razvile moćne alate za obradu prirodnog jezika, njihov rad često zahteva velike računare kojima tužioci nemaju pristup.AI tužilac koji je razvio Šijev tim mogao bi da radi na desktop računaru. Za svakog osumnjičenog, podigao bi tužbu na osnovu 1.000 svojstava dobijenih iz teksta opisa slučaja koji su generisali ljudi, a nakon toga sistem bi procenio dokaze.Mašina je "obučena" koristeći više od 17.000 slučajeva od 2015. do 2020. godine i do sada može da identifikuje i podnese optužbe za osam najčešćih zločina u Šangaju.Ši i njegove kolege su istakli da će AI tužilac uskoro postati moćniji sa nadogradnjom i mogao bi da prepozna manje uobičajene zločine i podigne više optužnica protiv jednog osumnjičenog.Tužilac u južnom gradu Guangdžou rekao je da je zabrinut u vezi sa upotrebom veštačke inteligencije u podnošenju optužbi: "Tačnost od 97 odsto može biti visoka sa tehnološke tačke gledišta, ali uvek će postojati šansa za grešku", rekao je on i tražio da ne bude imenovan zbog osetljivosti pitanja. Takođe se zapitao i ko će preuzeti odgovornost kada se to dogodi, tužilac, mašina ili dizajner algoritma?Direktno učešće veštačke inteligencije u donošenju odluka takođe može uticati na autonomiju tužioca. Većina tužilaca nije želela da se kompjuterski naučnici "mešaju" u pravnu presudu, rekao je tužilac iz Guangdžoua.Drugo pitanje je što tužilac za veštačku inteligenciju može da podnese tužbu samo na osnovu svog prethodnog iskustva, ne može predvideti reakciju javnosti u promenljivom društvenom okruženju."AI može pomoći da se otkrije greška, ali ne može da zameni ljude u donošenju odluke", rekao je tužilac.Bez obzira na to, Kina koristi veštačku inteligenciju u skoro svakom sektoru vlade kako bi pokušala da poboljša efikasnost, smanji korupciju i ojača kontrolu.Neki kineski gradovi su koristili mašine za praćenje društvenih krugova i aktivnosti vladinih službenika kako bi otkrili korupciju, kažu uključeni istraživači, mnogi sudovi koriste veštačku inteligenciju da pomognu sudijama da obrađuju spise predmeta i donose odluke kao što su da li da prihvate ili odbiju žalbu, a većina kineskih zatvora takođe je usvojila AI tehnologiju za praćenje fizičkog i mentalnog statusa zatvorenika, sa ciljem smanjenja nasilja.

Kineska ekonomija će premašiti SAD 2033. godine

Pre godinu dana Japanski centar za ekonomska istraživanja (JCER), sa sedištem u Tokiju, predvideo je da će kineska ekonomija nadmašiti ekonomiju Sjedinjenih Država do 2029. godine, ili za manje od jedne decenije. Ali isti istraživački centar je ovog meseca objavio znatno revidirane brojke, rekavši da se sada očekuje da će se to ipak dogoditi kasnije nego što su mislili odnosno 2033, prenosi ZeroHedge.JCER je zaključio da Kina nanosi štetu svom potencijalu rasta nedavnim suzbijanjem velikih tehnoloških i drugih velikih industrija, uključujući, između ostalog, njen ambiciozni, ali kontroverzni nagon za dekarbonizaciju, dok pokušava da se predstavi kao "timski igrač" koji se zalaže za agendu Zapada o klimatskim promenama tako nagomilavajući još više dugova u procesu. Takođe postoji opasnost od bankrota za gigante nekretnina i naravno problematičnom situacijom Evergranda koji trenutno predstavlja "najveću brigu".Evergrand: Kašnjenje otplate dugova ugrožava celo kinesko tržišteKineski zajmodavci tuže Evergrand za dugove vredne 13 milijardi dolara Kao što je rezimirano u Nikkei Asia, očekuje se značajan pad investicija s obzirom na strože finansijske propise centralizovane komunističke zemlje, čiji je cilj suzbijanje prekomernih ulaganja u nekretnine.Kinesko rešenje za tržište nekretnina "može izazvati haos" "Najnovija projekcija takođe utiče na brz ekonomski oporavak SAD ove godine, uz pomoć ogromnog paketa podsticaja koji je administracija predsednika Džoa Bajdena progurala kroz Kongres", dodao je Niki na osnovu nalaza JCER-a.Prema regionalnim medijima komentarišući brojke japanskog istraživačkog centra promena će se dogoditi kada ekonomije dve zemlje dostignu po 35 milijardi američkih dolara. Trenutno je američki BDP oko 23 biliona dolara, dok je kineski prelazi 16 biliona dolara.U međuvremenu, pre nekoliko dana Svetska banka je procenila izglede Kine za blisku budućnost rekavši da očekuje da će kineski ekonomski rast stati u 2022. godini.Svetska banka je smanjila svoje prognoze za ekonomski rast Kine u ovoj i narednoj godini, pošto se druga najveća svetska ekonomija suočava sa sve većim preprekama od nove varijante kornonavirusa (omikron) do ozbiljnog pada sektora nekretnina.Banka sada očekuje da će kineski BDP porasti za 8 odsto u 2021. godini u poređenju sa prrthodnom, što je niže od ranijih predviđanja.Takođe je smanjila svoju prognozu za 2022. godinu sa 5,4 odsto na 5,1 odsto što bi označilo drugi najsporiji tempo rasta za Kinu od 1990. godine, kada je ekonomija zemlje porasla za 3,9 odsto nakon međunarodnih sankcija u vezi sa masakrom na Trgu Tjenanmen 1989. godine. Kineska ekonomija je porasla za 2,2 odsto u 2020. godini.Stoga će ambicija Kine da brzo postane svetska ekonomija broj jedan verovatno potrajati malo duže.

Kompaniji Junajted grupe odobreno spajanje sa Optima Telekomom

Hrvatska Agencija za zaštitu tržišnog natjecanja (AZTN) odobrila je spajanje kompaniji Telemach Hrvatska koja je u vlasništvu United Grupe, sa Optima Telekomom. Tim spajanjem Telemach na hrvatskom tržištu postaje integrisani operater u pokretnoj i nepokretnoj mreži komunikacija. Prema mišljenju nadležnih regulatora neće biti nelojalna konkurencija ostalim učesnicima na tom tržištu.AZTN kako se dodaje smatra i da spajanjem Telemacha i Optime, ne bi moglo da dođe do ugrožavanja pozicije vodećih konkurenata, Hrvatskog telekoma i kompanije A1, jer su i Optima i Telemach najmanji operatori nepokretnih i pokretnih mreža na hrvatskom tržištu. Pored toga, Hrvatska regulatorna agencija za mrežne djelatnosti (HAKOM) očekuje pozitivne učinke ove koncentracije na održivost tržišne konkurencije i brži razvoj elektroničkih komunikacija u Hrvatskoj.Agencia za elektroničke medije (AEM) u Hrvatskoj smatra da ovim spajanjem ne dolazi do kršenja odredbi o koncentraciji medija iz Zakona o elektroničkim medijima.Telemach je deo United Grupe nad kojim krajnju kontrolu ostvaruje BC Partners iz Londona i koja je u Srbiji poznata kao vlasnik kablovskog operatera SBB, televizija N1, Nova, a od nedavno i lista Danas, a posluje i u mnogim zemljama regiona.Kako se ističe u saopštenju, najnopvijom koncentracijom u Hrvatskoj ostvaren je cilj koji je AZTN želeo da postigne ranijim rešenjima. Njima je bilo omogućeno da Hrvatski telekom upravlja Optimom do jula, sa ciljem očuvanja Optime i stvaranjem trećeg učesnika na tržištu elektronskih komunikacija, što se sada upravo i desilo.UNITED GRUPA PREUZELA BUGARSKU NOVU Proces prodaje deonica Optime počeo je krajem januara prošle godine objavom javnog poziva za podnošenje ponuda i kasnijim odabirom investicione banke Credit Suisse (Deutschland) Aktiengesellschaft sa sedištem u Frankfurtu na Majni. Ona je vodila proces te prodaje i nju su zajedno angažovali Hrvatski Telekom i Zagrebačka banka.Početkom jula Hrvatski telekom i Zagrebačka banka potpisali su sa Telemach Hrvatska ugovor o kupoprodaji 54,31 posto deonica Optima Telekoma, u vrednosti od 639 miliona kuna (oko 85 miliona evra).Kako se ističe u saopštenju, reč je o vertikalnoj koncentraciji, jer Telemach i Optima deluju na vertikalno povezanim i komplementarnim tržištima. Telemach će novim spajanjem pre svega ući na tržište usluga elektronskih komunikacija u nepokretnim mrežama na kojima je prisutna isključivo Optima i preuzeće njene tržišne udele.United Grupa preuzima grčki Wind HellasU horizontalnom smislu, kako se ocenjuje, doći će do minimalnog preklapanja delatnosti sa Optimom i to na tržištima maloprodaje širokopojasnog pristupa internetu i prenosa televizijskih programa uz plaćanje naknade, na kojima je trenutno Telemach prisutan marginalno.AZTN je utvrdio kako u ovom slučaju neće doći do povećanja tržišnih udela ni na jednom od merodavnih tržišta usled sprovedene koncentracije.Telemach je preko povezanih preduzetnika, među kojima je najznačajniji Nova TV, prisutan i na tržištu televizijskog oglašavanja, na kojem su RTL i Hrvatska radio-televizija (HRT) najznačajniji tržišni konkurenti .Prisutan je i na tržištu pružanja distribucije televizijskih kanala na veliko na teritoriju Hrvatske na kojima Optima i ostali operatori elektroničkih komunikacijskih usluga učestvuju kao kupci.

Hrvatska izašla iz krize, korača ka evrozoni i Šengenu

Nakon velikog pada bruto društvenog proizvoda (BDP) u 2020. godini uzrokovanog pandemijom koronavirusa, odlična turistička sezona i rast od devet odsto, kao i potvrda investicijskog rejtinga znak su brzog privrednog oporavka Hrvatske u 2021. godini, prenosi Biznis.rs. Da je Hrvatska na putu privrednog oporavka uz rast BDP od devet odsto, potvrdila je i agencija za ocenjivanje kreditnog rejtinga Fitch.Ova godina je počela poreskom reformom, smanjene su stope poreza na dohodak, smanjio se i porez na dobit, a povećala minimalna plata. Početkom ove godine ukinute su i kvote za strane radnike, uvedena je nacionalna penzija od 800 kuna (oko 106 evra) za one s nedovoljnim radnim stažom. Direktor Hrvatskog zavoda za penzijsko osiguranje Ivan Serdar rekao je da su nadležni uradili procenu troškova za 2021, 2022. i 2023. godinu, tako da će ova mera biti i dalje na snazi.Ipak, pandemija i dalje prvai problem ugostiteljskim i sportskim objektima, iako primaju pomoć za očuvanje radnih mesta, problem je nastaje u pokrivanju fiksnih troškova. Država je ubog toga uvela izmene, tako da je pokrila i fiksne troškove za šta je preduslov unapred plaćen račun.Ministar privrede Zdravko Marić poručio je da je budžet "stvarno stavljen u funkciju očuvanja ljudskih života i radnih mesta".I uprkos probemima, Standard and Poor’s Hrvatsku zadržava u investicionom rejtingu, dok se na domaćem terenu vode rasprave o planu oporavka i otpornosti."Je li bolje još više povući sredstva, ulagati ih u privredu, koje će onu jednu kunu, kako su izračunali kvalifikovani ekonomisti, doneti četiri kune ili će javni sektor od jedne kune ostati na toj jednoj kuni", ocenio je glavni direktor Hrvatskog udruženja poslodavaca Damir Zorić.Tokoma Uskrsa se trošilo manje, a stranih gostiju gotovo da nije ni bilo. Predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata Krešimir Sever upozoraio je tada na sve veće siromaštvo građana. Mala pomoć stiže za 850 hiljada penzionera u obliku COVID-19 dodatka.U Svetoj Nedelji gradiće se Rimac kampus, a Mate Rimac je istakao da su finansije su osigurane i ugovor potpisan. Upravo se i njegov projekt samovozećih taksija našao u Programu oporavka i otpornosti koji je u julu odobrila Evropska komisija, zbog čega je u Zagreb stigla i predsednica Ursula fon der Lajen.Fon der Lajenova je istakla da je impresionirana rezultatima i da vidi dobru budućnost u Hrvatskoj.Već tada videlo se da će turistička sezona nadmašiti sva očekivanja. Brojevi hotelskih rezervacija približili su se onima iz 2019. godine, kazao je tada Veljko Ostojić iz Hrvatskog udruženja turizma.Kako se godina bliži kraju, turistički pokazatelji su sve bolji. Još više veseli da je uz manji broj dolazaka – veći broj noćenja i veća vrednost fiskalnih računa, izvestila je tada ministarka turizma i sporta Nikolina Brnjac.Konačne odluke o ulasku u evrozonu i Šengen, Hrvatsku čekaju u narednoj godini.

Najveće vremenske nepogode napravile štetu od 170 milijardi

Deset najekstremnijih vremenskih nepogoda u 2021. godini, koje su se desile zbog klimatskih promena, koštalo je 170,3 milijardi dolara, pokazuje studija dobrotvorne organizacije Christian Aid, prenosi Axios. Najveću štetu od 65 milijardi je naneo uragan Ida u Sjedinjenim Državama, dok su sve ostale koštale preko 1,5 milijardi dolara."Većina ovih procena zasnovana je samo na osiguranim gubicima, što znači da će pravi finansijski troškovi verovatno biti još veći", navodi se u saopštenju uz studiju.Christian Aid napominje da je osiguravajuća kompanija Aon upozorila da će 2021. godine biti šesti put u poslednjih deset godina kako su globalne prirodne katastrofe koštale više od 100 milijardi dolara."Troškovi klimatskih promena su ove godine bili veliki, kako u smislu velikih finansijskih gubitaka, tako i u pogledu smrti i raseljavanja ljudi širom sveta", rekla je autorka izveštaja Kat Kramer.Bilo da se radi o olujama i poplavama u nekim od najbogatijih ili sušama i toplotnim talasima u nekim od najsiromašnijih zemalja, klimatska kriza je kako se dodaje, teško pogodila ugrožena područja 2021. godine.Christian Aid je napravio i tabelu vremenskih nepogoda koje su najviše pogodile svet u 2021. godini:- Uragan Ida 65 milijardi dolara.- Evropske poplave 43 milijarde dolara.- Teksaška zimska oluja 23 milijarde dolara.- Poplave u Henanu (Kina) 17,6 milijardi dolara.- Poplave u Britanskoj Kolumbiji 7,5 milijardi dolara.- Francuski "hladni talas" 5,6 milijardi dolara.- Ciklon Jaas (Indija, Bangladeš) 3 milijarde dolara- Australijske poplave 2,1 milijardu dolara.- Tajfun In-fa (Kina, Filipini, Japan) 2 milijarde dolara.- Ciklon Tauktae (Indija, Šri Lanka, Maldivi) 1,5 milijardi dolara.Uticaj klimatskih promena u Srbiji: Umesto šljiva, uzgajaćemo bananeDa li smo svesni – klimatske promene prete da zbrišu planetu U studiji se napominje da su troškovi obično veći u bogatijim zemljama jer je uništena imovina skuplja. Međutim, neke od najrazornijih nepogoda podile siromašnije zemlje i izazvale teške patnje, nestašice hrane, sušu, masovna raseljavanja, smrtne slučajeve.Studija se bavila i "sporijim" krizama poput suše u centralnoafričkoj zemlji Čadu, gde se istoimeno jezero smanjilo za 90% od sedamdesetih godina prošlog veka. Tamo su ugroženi životi i sredstva za život miliona najsiromašnijih ljudi u svetu.Dodaje se da je Studija Međuvladinog panela Ujedinjenih nacija (UN) za klimatske promene (IPCC) objavljena 2021. godine otkrila nedvosmislenu vezu između globalnog zagrevanja i ekstremnih vremenskih uslova.Napominje se da je jedan od propusta na ovogodišnjem Klimatskom samitu u Glazgovu izostanak rasprave o fondu koji bi služio za suočavanje sa gubicima i štetom od klimatskih promena. To je kako se dodaje pitanje o kome će morati da se raspravlja na klimatskoj konferenciji koje će UN organizovati u Egiptu 2022. godine.

Rusija kaznila Gugl sa 98 miliona dolara

Ruski sud je izrekao kaznu Guglu (Google) od 98 miliona dolara zbog, kako tvrdi, uzastopnih propusta da izbriše sadržaj koji je ova zemlja smatrala nezakonitim, navodi Endgaget (Endgadžet). Iako je Rusija mnoge tehnološke kompanije tokom godine etiketirala kaznama zbog nepoštovanja pravila o internet sadržaju, ovo je prva presuda u kojoj je sud izrekao kazne na osnovu godišnjeg prihoda kompanije, navodi ovaj portal.Takođe, ruski sud je kaznio i Metu, i Instagram sa preko 27 miliona dolara za slične prekršaje.Meta je optužena da nije uklonila oko 2.000 zabranjenih stavki, dok Gugl navodno nije uspeo da ukloni 2.600 bitova nelegalnog sadržaja. Neuklonjeni sadržaji obuhvata postove koji promovišu upotrebu droga, opasno ponašanje, uputstva za pravljenje improvizovanog oružja i eksploziva, kao i sve postove koji se tiču onoga šta ko se označava kao ekstremisti ili teroristi, ali i postove koji šire "gej propagandu".Gugl je najavio da će pregledati sudsku dokumentaciju pre nego što odluči kako dalje. Kompanija ima deset dana da uloži žalbu.Ova odluka je najnoviji pokušaj Moskve da izvrši veći stepen kontrole nad svojom nacionalnom mrežom i internetom u celini što stvara još veći sukom koji dolazi 1. januara, ocenio je Engadžet, kada su ruske vlasti zahtevale od tehnoloških kompanija da postave lokalne servere za njihove onlajn usluge

Ujedinjeno Kraljevstvo šalje ekipe za vakcinaciju na kućne adrese?

Velika Britanija razmatra plan da pošalje ekipe za vakcinaciju koje bi išle od vrata do vrata domova nevakcinisanih Britanaca "naoružane vakcinama" protiv kovida. Ovime bi se postigli planovi koje ministri razmatraju kako bi došli do procenjenih pet miliona ljudi koji tek treba da budu vakcinisani, prenosi Daily Mail.O ovoj inicijativi je prošle nedelje raspravljalo Ministarstvo zdravlja, Nacionalna zdravstvena služba Engleske i kabinet premijera.Širom zemlje timovi za vakcinaciju bi se poslali u oblasti koje imaju najniže stope vakcinacije, kako bi se podstakla vakcinacija u ruralnim sredinama ili domaćinstvima u kojima ljudi ne mogu lako da putuju do centra za vakcinaciju. O ovom predlogu se razmatra kao alternativi zatvaranju i drugim ograničenjima"Mislim da je sve što ohrabruje one koji oklevaju da se vakcinišu razumno", smatra jedan ministar iz kabineta.Inicijativa za ovakvim planom došla je nakon što je Naučna savetodavna grupa za vanredne situacije (SAGE) upozorila da će Ujedinjeno Kraljevstvo biti pogođeno velikim talasom hospitalizacija kovid pacijaneta i da bi broj zaraženih mogao biti veći nego prošle zime uprkos blažoj (omikron) varijanti virusa.U zapisniku sa sastanka 23. decembra objavljenom sinoć, Vladina Naučna savetodavna grupa za hitne slučajeve upozorila je da bi vrhunac broja bolničkih prijema mogao biti uporediv ili veći od prethodnih, uključujući i drugi talas u januaru.Uprkos tome poslanici i šefovi ugostiteljskih objekata tražili su od premijera Velike Britanije Borisa Džonsona da ne uvodi nova ograničenja pre Nove godine i tako rizikuje da "razori" poslovanje. Iako su Boris Džonson i njegovi saradnici rekli da nema planova da se škole zatvore u januaru, odbijeno je bilo kakvo nagoveštavanje zaključavanja ili drugih ograničenja: "Svi se zalažemo za slobodan izbor, ali dolazi trenutak kada ne možete zatvoriti 90 odsto zemlje koja je vakcinisana zbog deset odsto onih koji odbijaju to da urade".Očekuje se da će se kabinet sastati početkom ove nedelje kako bi odlučio da li će uvesti nova ograničenja zbog varijante omikron.

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.

Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.

Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.