Svet

Amazon nudi devet milijardi za Metro Goldvin Majer

Kompanija Amazon već nedeljama pregovara o kupovini čuvene kompanije za filmsku produkciju MGM (Metro Goldwyb Mayer Studios) po ceni od devet milijardi dolara, piše portal Varieti. Kao glavni razlog te kupovine navodi se veliki broj video i ostalih TV naslova čiji je MGM vlasnik.Priča o eventualnoj kupovini MGM-a od strane Amazona i drugih tehnoloških i medijskih giganata, aktuelna je već neko vreme, a pregovori se vode jer Amazon želi da pridobije još više koroisnika za svoju onlajn video platformu Prime video.Ona je prema rečima vlasnika Amazona Džefa Bezosa u proteklih godinu dana imala oko 175 miliona pregleda i oko 200 miliona članova širom sveta nekih od sadržaja koje nudi u svojoj onlajn videoteci.Navodi se da će posao kupoprodaje organizovati Majk Hopkins, iz kompanije Amazon Studios i Prime Video, direktno sa predsednikom odbora kompanije MGM Kevinom Ulrihom, čija je kompanija Anchorage Capital glavni akcionar MGM-a.Međutim, kako se mnavodi, predstavnici Amazona i MGM-a odbili su da komentarišu vest o tim pre.Vest o razgovorima Amazona sa MGM počela je da kruži prethodnog vikenda, a u ponedeljak se pojavio podatak da Amazon pregovara o ceni koja se kreće od sedam do 10 milijardi dolara.PROMENE ZBOG KORONE: NOVI FILMOVI ISTOG DANA I U BIOSKOPU I NA ONLAJN PLATFORMI Predstavnici MGM kako se dodaje navodno već mesecima govore o mogućim kupcima koji bi platili devet milijardi dolara, mada se mogu čuti informacije da ona vredi 5 milijardi dolara.Amazon je prošle nedelje objavio kako se svog bivšeg rukovodioca Džefa Blekburna pozvao da se vrati u kompaniju i počne da se bavi oblastima medijia i zabave.MGM studio tvrdi da poseduje jednu od najvećih biblioteka sa vrhunskih filmskim i ostalim TV sadržajem.Među četiri hiljade naslova nalaze se filmovi o Džejmsu Bondu, franšize Pink Panter, Hobit, Kad jaganci utihnu (The Silence of the Lambs), Sedam veličanstvenih (The Magnificent Seven), Četiri venčanja i sahrana (Four Weddings and a Funeral).U njihovom posedu nalaze se i serije Startgate SG-1, Startgate Atlantis, Startgate Universe, Vikinzi (Vikings), Američki gladijatori (American Gladiators), kao i dokumentarna serija Survivor.OVO SU ČUVENI PLESOVI U DOMAĆIM FILMOVIMA

Fleš procena: BDP u evrozoni pao 1,8 odsto u prvom kvartalu

Međugodišnji bruto domaći proizvod (BDP) evrozone u prvom kvartalu tekuće godine smanjio se za 1,8 odsto u evrozoni i za 1,7 odsto u ostatku Evropske unije, navodi se u novoj fleš proceni koju je objavio Eurostat. U poređenju sa istim tromesečjem prethodne godine, desezonirani, međukvartalni BDP se u evrozoni smanjio za 0,6 odsto, dok je u celoj EU opao za 0,4 odsto.Poslednji podaci dolaze nakon snažnog oporavka u trećem kvartalu 2020. godine, (od +12,5 odsto u evro zoni i +11,7% u EU) i najoštrijeg smanjenja privredne aktivnosti od početka vođenja statistike 1995. godine, zabeleženog u drugom kvartalu 2020. godine. Većina država članica Evropske unije beleži ili smanjenje ili stagnaciju privrede na međugodišnjem nivou. U odnosu na 2020. godinu, pozitivan rezultat ostvaruju samo Francuska (rast od 1,5 odsto), Letonija (tačno 1 odsto), dok je Rumunija ostvarila nulti rast.Podaci za pojedine zemlje, kao što su Nemačka, Estonija, Irska, Grčka i Slovenija, još uvek nisu objavljeni.Tokom prvog kvartala 2021. godine, BDP u Sjedinjenim Američkim Državama povećao se za 1,6 odsto u poređenju sa prethodnim kvartalom, dok je na međugodišnjem nivou porastao za 0,4 odsto. U poređenju sa prvim kvartalom prethodne godine, zaposlenost u evrozoni se smanjila za 2,1 odsto, odnosno 1,8 odsto u celom trgovinskom bloku, nakon pada od 1,9 odsto i 1,6 odsto u četvrtom kvartalu 2020. godine.

Bugarski uzgajivači ruža planiraju da unište 40 odsto zasada

Najmanje 40% plantaža koje su u Bugarskoj zasađene ružama, ove godine bi moglo da ostane neobrano, prenela je bugarska novinska agencija Novinite. Razlog za takvu situaciju je niska otkupna cena tog proizvoda i slaba tražnja.Ako se to dogodi, već na jesen neki od tradicionalnih bugarskih uzgajivača uljanih ruža će uništiti svoje zasade.Predstavnik Udruženja proizvođača ruža Hristo Nikolov izjavio je gostujući na Bugarskom nacionalnom radiju da je glavni razlog za trenutnu situaciju niska cena uljane ruže i nedostatak tražnje za njom.Prema njegovim rečima, ovogodišnje branje ruža počeće kasnije i biće praćeno ozbiljnim problemima jer prerađivači nude cenu od oko 1,60 bugarskih leva (0,85 evra) za jedan kilogram, što je oko 40% manje od cene koju su očekivali proizvođači ulkjane ruže. U bugarskom Udruženju uzgajivača ruža proizvođači ističu da im nedostaje radnika, kao i da svoj proizvod ne mogu da plasiraju na tržište.MAFIJA U BUGARSKOJ OTIMA PREDUZEĆA I EKOLOŠKE POSLOVE Očekuje se da neki od proizvođača ruža u Bugarskoj uopšte neće odlaziti u svoja polja, pa će svoje plantaže ostaviti neobrane."Prošle godine je proizvedeno 15 hiljada tona uljanih ruža. Mislim da ćemo ove godine pasti ispod 10 hiljada tona. To znači na jesen mnoge plantaže biti uništene", dodao je Hristo Nikolov. Proizvodnja ružinog ulja je tradicionalna bugarska industrija sa tradicijom dugom stotinama godina.INCIDENT U BUGARSKOJ NUKLEARKI, DVA DANA NAKON ODLUKE O IZGRADNJI NOVOG REAKTORA

Zbog prekovremenog rada godišnje umre skoro 750.000 ljudi

Zbog dugotrajnog radnog vremena tokom 2016. godine umrlo je 745 hiljada ljudi, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Najviše ljudi koji su radili prekovremeno umrlo je od moždanog udara i srčanih bolesti.Izveštaj SZO je otkrio da su ljudi koji žive u jugoistočnoj Aziji i u zapadnom regionu pacifika bili najviše pogođeni prekovremenim radom, a taj trend može da bude pogoršan zbog pandemije korona virusa.Istraživanje je pokazalo da je rad od 55 ili više sati nedeljno povezan sa 35% većim rizikom od moždanog udara kao i sa 17% većim rizikom umiranja od srčanih bolesti. Kako se napominje, daleko su boljeg zdravlja ljudi koji rade od 35 do 40 sati nedeljno.Studija je sprovedena zajedno sa Međunarodnom organizacijom rada (ILO), a pokazala je i da su skoro tri četvrtine ljudi koji su umrli zbog dugotrajnog radnog vremena bili muškarci srednjih godina kao i stariji.Većina smrtnih slučajeva zabeležena je kod ljudi starih između 60 i 79 godina, koji su radili više od 55 sati nedeljno, kada su imali između 45 i 74 godine.Broj ljudi koji dugo rade se povećava, a procenjuje se da trenutno prekomerno radi 9% svetskog stanovništva, dodaje se u saopštenju.RAD OD KUĆE - PRIVILEGIJA ILI KAZNA? Iako studija nije pokrila period pandemije, zvaničnici SZO rekli su da je zdravstvena kriza promenila način rada jer je u porastu radn na daljinu i usporavanje svetske privrede. Procenjuje se da je upravo to povećalo rizike na koje utiče dugotrajno radno vreme.U izveštaju se navodi da je dugo radno vreme odgovorno za otprilike trećinu svih bolesti povezanih sa radom, što ga čini najvećim opterećenjem profesionalnih bolesti.Iz SZO-a poručuju da je pandemija koronavirusa dodatno promenila način rada ljudi i sugerišu da poslodavci sada moraju da uzmu u obzir prilikom procene eventualnih rizika po zdravlje zaposlenih.PANDEMIJSKE NEVOLJE RADNIKA: SKUPOCENE MASKE I "DRAGOCENI" DRŽAVNI MINIMALAC

Otkazan ovogodišnji vanredni Svetski ekonomski forum

Organizatori Svetskog ekonomskog foruma saopštili su danas da otkazuju letnju verziju svog godišnjeg sastanka, koji je trebao da se održe u Singapuru, usled pojave indijskog soja koronavirusa u toj azijskoj državi, prenosi CNBC."Nesigurni izgledi za putovanja, različite brzine uvođenja vakcinacije i nesigurnost oko novih varijanti (koronavirusa) realizaciju globalnog sastanka privrednika, vlada i civilnog društva iz celog sveta je nemoguć u obimu koji je planiran", navodi se u saopštenju organizacije.Događaj, koji okuplja političare i poslovne lidere iz celog sveta, već je dva puta odložen, a poslednji put je iz švajcarskog Davosa, gde se održava, u Singapur. Letnji događaj bio je planiran za sredinu avgusta.Svetski ekonomski forum će se onda održati u prvoj polovini 2022. godine, a konačna lokacija i datum biće utvrđeni kasnije tokom godine. Broj novozaraženih koronavirusom u Singapuru je u porastu proteklih dana, a tamošnje ministarstvo zdravlja reklo je da je potvrdilo dodatnih 21 lokalno prenetih infekcija, od kojih 11 nije povezano sa prethodnim slučajevima.Time je ukupan broj slučajeva COVID-19 u Singapuru premašio 61.600, dok je broj smrtnih slučajeva trenutno 31.

Odnos prema životnoj sredini signal otpornosti poslovanja

Ključni faktor u poslovanju globalnih kompanija predstavlja način na koji one upravljaju trenutnom ekološkom i klimatskom krizom u svetu, saopštila je konsultantska kompanija Verisk Maplecroft koja se bavi procenama poslovnih rizika. Odnos prema živtonsoj sredini je, kako se napominje, zapravo glavni pokazatelji njihove poslovne otpornosti.Kako se napominje očekuje se da će rešavanje krize izazvane klimatskim promenama mnoge kopmanije pogoditi na više načina i pored toga što su mnoge od njih već počele da razmišljaju o ekološki problemima.Jedan od razloga za to je činjenica da države donose oštrije propise i zakone o zaštiti životne sredine, dok sa druge strane u mnogim društvima zbog klimatskih promena dolazi do socijalnih nemira, ekonomske i političke nestabilnosti.Jedno od aktuelnih pitanje je, kako se naglašava, koliko će kompanije biti u stanju da brzo sprovedu svoju ekološku tranziciju. Ključne stvari odnose se na kvalitet vazduha, dostupnost zdrave vode, kao i opasnost od prirodnih nepogoda. Sa klimatskim promenama ti problemi postaju sve veći, naročito u gradovima koji se nalaze u Aziji.Različiti oblici rizika na različitim kontinentima pa čak i u nekim zemljama, kako se naglašava pokazuju koliko je važno da se detaljni podaci o životnoj sredini uzmu u obzir prilikom odlučivanja o investicijama i politici poslovanja.Trenutna 2021. godina bi zbog toga bi kako se naglašava mogla da bude odlučujuća za prelazak na poslovnu politiku koja će emisiju ugljen-dioksida (CO2) smanjiti na nulu. Pitanja u vezi sa tim postaju važna i zbog toga što ove godine Ujedinjene nacije organizuju globalnu konferenciju o klimatskim promenama.U BEOGRADU ODRŽAN PROTEST EKOLOŠKI USTANAK Zemlje članice organizacije G20, koje proizvode 80% ugljendioksida i ne trude se da ispune ciljeve Pariskog sporazuma koji je sklopljen sa ciljem da se smanje klimatske promene. Ipak u nekim zemljama ubrzano se donose odluke čiji je cilj da zaštite životnu sredinu.Države sa druge strane nalaze u situaciji koja predstavlja priliku da tokom pregovora o pomoći kompanijama poguraju ograničenja koja će ih primorati da pređu na način rada koji će biti karbonski neutračlan.Očekuje se da će propisima o zaštiti životne najviše biti pogođene poljoprivreda, prerađivačka industrija, kao i sve druge industrije koje posluju na "otvorenom"."EKOLOGIJA JESTE POLITIČKO PITANJE, OD TOGA NE TREBA BEŽATI" Takođe na meti sudskih sporova su saobraćaj, rudarstvo i poljoprivreda, dok nove tvrdnje o ljudskim pravima i zdravlju primoravaju korporacije bez zdrave politike i jasnog shvatanja budućih rizika u odbrani.Kompanije su sve više izložene riziku da ugroze svoju reputaciju jer ljudi postaju sve više ekološki osvešćeni i spremniji su da se bore protiv uništavanja prirode. Narušavanju reputacije kompanija bi kako se naglašava naročito moglo da doprinese eventualno ugrožavanje biodiverziteta.Pojedine zemlje prirodna bogatstva nastoje da iskoriste za privlačenje stranih turista, a tu je i tendencija da sačuvaju populacije insketa, prirodnih oprašivači biljaka, poput divljih i pitomih pčela, na primer.Najveći broj sudskih sporova zbog uticaja na klimatske promene, kako se navodi, trenutno je u Severnoj Americi i Evropi. Međutim, takva praksa se širi i na tržišta u razvoju, u azijsko-pacifičkom regionu, Latinskoj Americi, ali i na širem prostoru. Kako se dodaje većina velikih gradova bi mogla da oseti negativne promene zbog klimatskih promena koje će uticati na porast temperature, radnu produktivnost, kao i porast troškova koji nastaju zbog upotrebe klima-uređaja.NOVA EKOLOŠKA NAČELA EU: NE BACAJ VEĆ POPRAVLJAJ

Gastarbajteri šalju manje doznaka zbog korone

Radnici u inostranstvu koji šalju novac građanima Srbije su prošle, pandemijske godine poslali 3,1 milijardu evra, što predstavlja smanjenje od 11,2 odsto u odnosu na godinu pre. Globaln...

Nemački proizvođači očekuju rast tražnje za svojim mašinama

Rast potražnje za mašinama ove godine očekuje se u Brazilu, Rusiji, Kini i Indiji, objavilo je nemačko udruženje proizvođača mašina VDMA. Oni su izneli prognozu u kojoj se očekuje oporavak industrije širom sveta.Poslovno stanje trenutno je pozitivno, a izgledi za drugu polovinu godine su obećavajući, tvrde predstavnici nemačke VDMA.Među problemima izdvajaju ograničenja putovanja i nestašicu sirovina i repromaterijala.Prihodi u takozvanim BRIC zemljama Brazilu, Rusiji, Indiji i Kini, sa rastućim privredama, rast će ove godine biti snažan predviđaju članice tog udruženja."Sektor proizvodnje mašina potpuno se oporavio nakon prošlogodišnjeg pandemijskog šoka, posebno u Kini", ističu u VDMA.Prema njihovim rečima, navodeći da je 61% anketiranih kompanija u Kini poslovnu situaciju ocenilo je kao dobru. Više od trećine smatra da je ona zadovoljavajuća, dokje samo četiri posto smatra lošom.NEMAČKA PRIVREDA NAJINOVATIVNIJA U SVETU U Rusiji su fabrike prošle godine povećale prihode uprkos pandemiji, a ove bi godine se očekuje da porastu nešto više od 10%, tvrde u VDMA.U Indiji, koja se bori sa smrtonosnim talasom virusa, gotovo polovina anketiranih kompanija navela je da su njihove narudžbine trenutno iznad uobičajenog nivoa.Sve veći broj zaraženih u azijskim državama verovatno će usporiti oporavak industrije i 49% anketiranih kompanija očekuje da će narudžbine ostati nepromenjene u sledeća tri meseca. Oko 19% misli da će se one smanjiti, a 32% da će porasti.U Brazilu, najvažnijem tržištu i proizvodnoj lokaciji industrije mašina u Latinskoj Americi, 35% anketiranih kompanija poslovnu situaciju ocenjuje kao dobru, a 60% njih kao zadovoljavajuću.

Nemačka određuje minimalnu cenu avio-karata

Vlada Nemačke radi na predlozima kojima bi trebalo da se definiše minimalna cena avio-karata, javila je agencija Rojters. Kako se dodaje, cilj je da se putici motivišu u korišćenju drugih oblika prevoza, poput železnice, koji su manje štetni za životnu sredinu.Avio-karte arte bi u budućnosti trebale da koštaju najmanje 50 do 60 evra, rekao je nemački ministar financija Olaf Šolc.Dok se vazdušni saobraćaj nije urušio na početku pandemije koronavirusa, jeftini letovi koje su nudile avio-kompanije Easyjet, Ryanair i Lufthansin Eurowings često su dramatično potkopavali ponudu državne železnice u Nemačkoj Deutsche Bahn."Nijedan let ne bi trebao da bude jeftiniji od aerodromskih i svih ostalih naknada koje su za njega potrebne", rekao je Šolc.On je dodao da Nemačka vlada istražuje mogućnosti usklađivanja tog predloga sa propisima EU-a.Šolcova stranka SPD trenutno zauzima treće mesto u predizbornim anketama u Nemačkoj, iza Zelenih i konzervativaca kancelarke Angele Merkel. NOVA EKOLOŠKA NAČELA EU: NE BACAJ, VEĆ POPRAVLJAJEKOLOŠKE ORGANIZACIJE: NEUSTAVNE I IZMENE ZAKONA O ZAŠTITI PRIRODE Analitičari sve češće prognoziraju pobedu Zelenih u atmosferi izražene zabrinutosti građana za klimatske promene, dok ostale stranke pokušavaju da se prilagode toj situaciji i ponude građanima svoja rešenja za ekološke probleme.Početkom meseca Vrhovni sud Nemačke presudio je da zakon o klimatskim promenama iz 2019. nije bio dovoljno ambiciozan u zaštiti prava mlađih generacija, koje će se suočavati sa klimatskim promjenama.Sud je tada odlučio da odredbe tog zakona treba pooštriti. Zakon je već pre sudske presude ciljao na dramatičan rast železničkog saobraćaja kako bi se smanjile emisije gasova sa efektima staklene bašte.

SAD ukida zabranu za kinesku kompaniju Xiaomi

Vlada Sjedinjenih Američkih Država pristala je da ukine zabranu kineskoj kompaniji Xiaomi, koju je uvela administracija bivšeg predsednika Donadlda Trampa, zbog njene navodne povezanosti sa kineskom vojskom prenosi Bloombergquint.Xiaomi je zbog te zabrane odlučio potraži pravdu pred američkim sudom, pa je predao tužbu u kojoj je izjavio da njegova dva suosnivača drže 75% prava na glasanje u upravnom odboru, kao i da ne postoji nikakva povezanost vlasništva te kompnije i kineske vojske.Takođe, predstavnici kompanije su u tužbi objasnili da su tri njegova najuticajnija deoničara u stvari američki investitori.Prema pisanju Bloomberga, stranke su se dogovorile o budućem zajedničkom putu koji bi spornu parnicu rešio bez potrebe za međusobnim osporavanjem.Ostali detalji nagodbe nisu saopšteni, ali obe će stranke podneti još jedan zajednički izveštaj prije 20. maja. U martu je američki sud privremeno obustavio zabranu kako bi sprečio da kompanija trpi nepopravljivu štetu. XIAOMI ULAZI NA TRŽIŠTE ELEKTRIČNIH VOZILA Pentagon, Xiaomi i kineske vlasti za sada još nisu komentarisali razvoj događaja, ali je Xiaomi očigledno prva kineska kompanija koja je postigla pobedu protiv američke administracije.Za sada je prerano govoriti da li će SAD ukinuti zabranu kinsekoj kompaniji Huawei, jer je američki predsednik Džozef Bajden već izjavio da ona staje na snazi.Xiaomi Corporation je kineska multinacionalna kompanija koja se bavi proizvodnjom pametnih telefona, mobilnih aplikacija, računare, kućnih aparata i mnogih drugih proizvoda.

Igrica koja pomaže lekarima u borbi protiv korone

Švajcarski zdravstveni radnici koji su zauzeti borbom protiv pandemije podstiču se da se odmore uz kompjutersku igricu koja nudi ne samo skretanje pažnje već i znanje za borbu protiv kovid-19 u stvarnom životu, piše sajt The Local.Igrači „Escape Covid-19“ vođeni su kroz niz scenarija sa kojima se svakodnevno susreću zdravstveni radnici u bolnicama i ustanovama za dugotrajnu negu.Svaki izazov - od izlaska iz kuće do putovanja na posao, a posebno na poslu - usmeren je ka tome da pomogne osoblju koje radi na prvoj liniji fronta kako bi se uz promenu svog ponašanja bolje zaštitili od širenja virusa.Srpske video-igrice za godinu dana skinute 350 miliona putaDoktorka Melanie Suppan iz Univerzitetske bolnice u Ženevi pojašnjava kako igrica izgleda.Igrica počinje tako što se doktorka budi sa kašljem i groznicom.Odlučuje da se testira na kovid i sačeka rezultate pre odlaska na posao, a u igrici zbog ove dobre odluke dobija “palac gore”.Ali kada se testira negativno i počne da radi, igra se komplikuje. „Stažista vas pita u kojim situacijama treba koristiti masku N95 / FFP2 umesto standardne maske.“Suočena sa dugačkim spiskom opcija, doktorka bira nekoliko tačnih, uključujući „oživljavanje“ i „respiratornu podršku“.Ali ona takođe klikne na upotrebu nazalnih briseva i crveni koronavirus pokazuje da je pogrešila.Mladi lekari iz bolnice u Batajnici kažnjeni zbog komentara na Fejsbuku "Ideja je da ovo bude zabavno i lagano... ne moralizujuće '', rekala je Suppan za AFP, a prenosi The Local.Istraživači iz HUG-a razvili su „ozbiljnu igru“, koja je dostupna onlajn na francuskom, nemačkom, italijanskom i engleskom jeziku, kako bi pomogla zdravstvenim radnicima da usvoje najbolje prakse za izbegavanje izbijanja epidemije na poslu.Profesor Stephan Harbarth vodi jedinicu za prevenciju infekcija u bolnici i njegov tim je pomogao u pružanju protokola i proceduralne ekspertize prilikom izrade „Escape Covid-19“.„Klasična bolnička higijena i prevencija bolničkih infekcija nisu uvek najseksi teme“, rekao je.„Vidimo da je interaktivna igra, zajedno sa drugim metodama komunikacije, efikasnija kod pomaganja ljudima da promene svoje ponašanje.“Studija objavljena u Journal of Medical Internet Research ranije ovog meseca pokazala je da je igra mnogo efikasnija od redovnih informativnih priručnika u podsticanju promena ponašanja među zaposlenima.

EU pooštrila ekološke propise, ide ka nultom zagađenju do 2050. godine

Evropska unija usvojila je odluku kojom pooštrava propise o zagađenju vazduha, otpadu i upotrebi hemikalija, prenosi agencija Rojters. Cilj je da se zaštiti zdravlje živog sveta i reše ključni uzroci koji narušavaju biodiverzitet u životnoj sredini.Plan za borbu protiv zagađenja pod nazivom "Ka nultom zagađenju vazduha, vode i tla" postavio je ciljeve do 2030. godine. Oni su deo cilja koji treba da se ispuni do 2050. godine a to je nulti uticaj zagađenja za zadravlje i životnu sredinu."Jedna od velikih lekcija koju smo naučili iz krize izazvane pandemijom je tesna veza između ljudskog zdravlja i zdravlja planete. Trenutno ni jedno ni drugo nije u dobrom stanju", rekao je komesar EU za životnu sredinu Virginius Sinkevicius.On je dodao da ranjive grupe ljudi, uključujući one sa niskim prihodima, snose veliki teret negativnih uticaja zagađenja.Ključni cilj EU je da se smanji zagađenje vazduha koje utiče na klimatske promene. Komisija je saopštila da do 2030. ima cilj da svojim merama smanji preranu smrtnosti ljudi koja je povezana sa zagađenjem vazduha za najmanje 55%.Kvalitet vazduha u Evropi se poboljšao poslednjih godina, ali je Evropska agencija za životnu sredinu 2018. godine zabeležila oko 379 hiljada prevremenih smrtnih slučajeva koji se dovode u vezu sa aerozagađenjem.SRBIJI POTREBNO VIŠE SUDIJA ZA KAŽNJAVANJE EKOLOŠKIH PRESTUPA Evropska komisija je saopštila da će sledeće godine izmeniti ograničenja koja se odnose na zagađenje vazduha, kako bi ih uskladila sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije.Očekuje se da EU ove godine pooštri i takozvana pravila Euro 7, koja će smanjiti emisiju CO2 koje potiče od saobraćaja.Ostali ciljevi, kako se dodaje podrazumevaju da se do 2030. godine za četvrtinu smanji zagađenje vazduha, kao i da se smanji količina plastičnog otpada u morima za polovinu.Da bi ispunila se navedene ciljeve, Evropska komisija će predložiti mere za postepeno ukidanje takozvanih endokrinih ometača, odnosno hemikalija koje negativno utiču na hormone.Razmotriće se i ograničenje emisije amonijaka u stočarstvu, kao i u industriji, dok se u poljoprivredi očekuje promena propisa o pesticidima. Cilj toga je kako se dodaje da se smanji smanjila upotreba hemikalija.Pravila EU koja stupaju na snagu od 2023. godine donose strože standarde u vezi sa kvalitetom pijaće vode. Do 2025. godine EU će razmotriti usvajanje zakona o otpadu, sa ciljem da se poboljša reciklaža i smanjil količina otpada.DRŽAVA MORA DA POSLUŠA PROFESIONALCE U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

Ryanair se žalio zbog toga što Hrvatska pomaže svoju avio-kompaniju

Irska niskobudžetna avio-kompanija Rajaner (Ryanair) podnela je žalbu zbog odluke Evropske komisije da odobri 11,7 miliona evra državne pomći hrvatskoj avio-kompaniji Kroacija Erlajns, prenosi Exyuaviation.Rajaner se zbog odluke Evropske komisije iz decembra 2020. godine žalio Opštem sudu Evropske unije.Pomoć je hrvatskoj avio-kompaniji odobrena zbog gubitaka koje je ona pretrpela zbog pandemije korona virusa u periodu od 19. marta do 30. juna prošle godine, kada su važile stroge mere ograničenog kretanja zbog pandemije korona virusa. U međuvremenu, irska avio-kompanija je najavila otvaranje svojih novih baza u Zagrebu i Zadru i proširenje avio-linija prema Hrvatskoj.RYANAIR IMA VELIKE PLANOVE U HRVATSKOJ Rajaner je podneo žalbe i zbog dodele državne pomoći Er fransu, Lufthanzi, Brisel erlajnsu, Nordiki, Kondoru, Er balitiku, kao i aviokompanijama KLM i TAP.U svojoj žalbi na odluku Evropske komisije o državnoj pomoći Kroacija erlajnsu Rajaner, između ostalog, tvrdi da je Evropska komisija da prekršila posebne odredbe Ugovora o funkcionisanju EU i opšte principe evropskog prava koji su u osnovi liberalizacije vazdušnog transporta u EU od kasnih osamdesetih godina prošlog veka. RYANAIR OTVARA LINIJU OD NIŠA DO KRFA Opšti sud EU već je odbacio žalbe kompanije Rianair na pomoć dodeljenu Fineru i aviokompaniji SAS. Međutim, Rajaner je u novim žalbama naveo nove argumente za poništavanje pomoći: kršenje opštih principa liberalizacije vazdušnog transporta i obavezu Evropske komisije da otvori formalnu istragu zbog dodeljivanja državne pomoći avio-kompanijama.Pored 11,7 miliona evra koje je Kroacija erlajns dobila za pokriće gubitaka, od države je stiglo i 33,2 miliona evra kao kapitalni zajam.Država je tako dokapitalizovala od 46,2 miliona kroz finansijske injekcije, kako bi se kapital hrvatske avio-kompanije vratio na nivo pre pandemije.Kroacija erlajns saopštila je da je prilikom dodele državne pomoći primenjen jedan od mehanizama finansijske podrške koji je usvojen na osnovu privremenog modela Evropske komisije. Taj model, kako se navodi odnosi se na mere državne pomoći za podršku ekonomiji tokom pandemije. Kroacija erlajns je tokom 2020. godina imala gubitak od 47,3 miliona evra u 2020, nakon što je uračunala državnu pomoć i finansijske dotacije.

Vakcinacija omogućena i u „Drakulinom“ zamku

U zamku Bran u Rumuniji, koji se dovodi u vezu sa glavnim likom romana Drakula Brema Stokera, turisti mogu da prime vakcinu protiv korona virusa, uz besplatnu posetu odaja za mučenje prenosi The G...

SpaceX svoj let do Meseca u potpunosti plaća kriptovalutom

Američka vazduhoplovna kompanija Spejs Eks (SpaceX) lansiraće 2022. godine satelit u Mesečevu orbitu i taj let će u potpunosti biti plaćen kriptovalutom dogikoin (dogecoin), napisao je Tviteru šef te kompanije Ilon Mask. Vrednost posla za sada nije objavljena."Sledeće godine SpaceX će prema Mesecu lansirati satelit Doge-1, plaćen kriptovalutom dogikoin", napisao je Mask.Na veb stranici kanadske kompanije Geometric Energy Corporation (GEC), koja je vlasnik satelita, napominje se da će on biti lansiran u prvom tromesečju 2022. pomoću rakete-nosača Falcon 9, prenosi portal SEEbiz. Satelit će uz pomoć senzora i kamera prikupljati podatke o Mesecu, a kompanija će poslati satelit pomoću komercijalnog programa za lansiranje svemirskih letelica koji nudi SpaceX."Ova će misija pokazati primenu kriptovaluta izvan Zemljine orbite i postaviti temelje za takozvanu međuplanetarnu trgovinu", rekao je potpredsjednik SpaceX-a za komercijalne operacije Tom Ochinero.Mask je početkom aprila saopšđtio da će SpaceX poslati dogikoin na Mesec, ali nije objasnio na šta je tačno mislio. Nakon njegove najave, vrednost kriptovalute porasla je za 30%, a u nedelju nakon vesti o slanju satelita koji se plaća dogikoin, valuta je porasla na 0,58 dolara po jedinici, u odnosu na 0,50 dolara koliko je vredela prethodne večeri.Prošle godine SpaceX počeo je da nudi svoje usluge i kompanijama koje žele da u Zemljinu orbitu lansiraju manje tovare, a koje ne mogu da priušte zakup cele rakete po početnoj ceni od 60 miliona dolara.Ilon Mask je i vlasnik i izvršni direktor kompanije Tesla, koja se bavi proizvodnjom električnih automobila.SPACEx UVODI EKONOMIJU DELJENJA U KOSMIČKA PUTOVANJA

Nova crnogorska avio-kompanija počinje da leti do juna

Crnogorsko Ministarstvo za kapitalne investicije saopštilo je da nova avio-kompanija Air Montenegro planira da počne sa letovima do 1. juna, prenosi Exyuaviation. Kako se naglašava, prve linije novog crnogorskog avio- prevoznika povezivaće Crnu Goru sa Beogradom, Ljubljanom i Frankfurtom."Ove rute su potvrđene i sigurne. Na osnovu ograničenja ulaska u određene zemlje i na osnovu dostupnosti aerodromskih slotova, izradiće se konačni raspored vožnje", rekao je državni sekretar u Vladi Crne Gore Zoran Radunović. On je rekao da postoji veliko interesovanje slovenačkih turoperatora za letove iz Ljubljane do Crne Gore, kao i da će nova kompanija sigurno leteti iz Podgorice i Tivta za Beograd.Konačni red vožnje kako se naglašava biće objavljen narednih dana, a nezvanično se govori da će na prvim linijama saobraćanja Air Montenegro biti i grad Istanbul.Prvi avion kompanije Air Montenegro, Embraer E195, servisiran je u Bratislavi i prevezen trajektom do Mastrihta, gde će biti ofarban u oficijelnu boju nove kompanije. "Tačan datum prvih letova još nije utvrđen, ali oni mogu da počnu čim se prvi avion vrati sa farbanja, a to se očekuje sledeće nedelje. Avioni će sigurno poleteti do juna", rekao je Radunović. U RUKOVODSTVU NOVE CRNOGORSKE AVIO-KOMPANIJE NEĆE BITI POLITIČARA Crnogorska aviokompanija je prošle nedelje dobila sertifikat vazdušnog prevoznika, što joj omogućava da počne sa radom. Bivša crnogorska aviokompanija Montenegro Airlines poslednji put je letela 25.decembra. Crnogorska vlada tada je utvrdila da više nema sredstava za servisiranje njenih dugova.Najprometnija i najprofitabilnija ruta bivšeg Montenegro Airlinesa bila je do Beograda. Tokom 2019. godine ta kompanija je zajedno sa avio-kompanijom Air Serbia prevozila 548.679 putnika između Beograda, Podgorice i Tivta. Tokom 2020. godine ta kompanija je prevezla je od Crne Gore do Beograda prevezla 154.677 putnika, uprkos tome što su letovi bili obustavljeni na pet meseci. Dodaje se da će Air Srbija od sledeće nedelje povećati broj svojih letova između Beograda i Tivta na petnaest nedeljno, dok se od sredine juna očekuje da taj broj bude još veći, jer se planira 24 leta nedeljno.Pre pandemije, tokom 2019. godine, između Podgorice i Ljubljane letelo je ukupno 55.758 putnika kompanijama Montenegro Airlines i Adria Airvais. Iste godine bivši crnogorski avioprevoznik prevezao je 27.569 putnika između Podgorice i Frankfurta. Obe rute ostale su bez letova nakon gašenja Montenegro Airlinesa.

Međunarodna agencija savetuje stvaranje strateških zaliha litijuma

Međunarodna agencija za energiju (IEA) preporučila je vladama zapadnih zemalja da razmisle o pravljenju strateških rezervi kobalta i litijuma, metala koji se koriste u proizvodnji baterija, piše Bloomberg. Svoju preporuku agencija objašnjava eventualnim geopolitičkim rizicima koje sa sobom nosi prelazak na ekološki prihvatljivu energiju.Nafta je kao energent, kako se navodi, relativno svuda prisutna ali je proizvodnja i prerada minerala poput litijuma, kobalta i drugih retkih elemenata veoma koncentrisana. Svega tri proizvođača formirau 75% svetske ponude tih metala.Stvaranje strateških zaliha moglo bi da pruži efikasnu zaštitu od nestašice, pa zato vodeće industrijske zemlje žele da imaju svoje zalihe tih metala, navodi se u izveštaju agencije."Strateško skladištenje zaliha može u nekim slučajevima pomoći zemljama da prebrode kratkoročne poremećaje u snabdevanju", izjavio je Fatih Birol, šef IEA. Pravljenje strateških rezervi minerala, moglo bi da ima i negativan uticaj, jer zbog povećane tražnje raste i cena tih minerala. Potražnja se povećava i zbog takmičenja između nekih zemalja sa proizvođača električnih automobila u nabavci minerala. Dok se globalna ekonomija oporavlja od posledica pandemije, proizvodi od bakra do paladijuma, sve su traženiji.Kina i Japan, na primer, imaju strateške zalihe retkih metala, ali većina zapadnih država ih nema. Kina učestvuje i u preradi velikog broja tih metala i pokriva 60% svetske proizvodnje retkih hemijskih elemenata.UDRUŽENJA TRAŽE UKIDANJE PROSTORNOG PLANA ZA PROJEKAT "JADAR"KOMPANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADI SRBIJE Svoj program zaliha SAD održavaju preko Agencije za odbrambenu logistiku, ali bilo je malo velikih nabavki od vremena Hladnog rata kada su metali poput kobalta prvi put dobili strateški značaj, jer se njihova legura koristila u proizvodnji mlaznih motora.Kobalt trenutno igra presudnu ulogu u proizvodnji litijum-jonskih baterija velikog kapaciteta koje koristi kompanija Tesla. Procenjuje se da u Demokratskoj Republici Kongo ima 70% svetskih zaliha kobalta. Ipak, ta zemlja je i pored toga pogođena unutrašnjim sukobima i siromaštvom.Američko Ministarstvo energetike nedavno je upozorilo je da SAD nema dovoljno domaćih resursa kako bi se zadovoljila potražnja za kobaltom i galijumom. Partnerstvo sa saveznicima za izgradnju lanaca snabdevanja i razvoj zamena bili su među preporukama tog ministarstva.U OKOLINI VALJEVA SE ISTRAŽUJE LITIJUM, ISPLATIVOST RUDNIKA ZA SADA UPITNA IEA se zalaže i za jačanje reciklaže sirovina, a rudarske komanije podstiče da razviju nove izvore snabdevanja tim mineralima. Agencija upozorava da bi veća potražnja tokom energetske tranzicije mogla da dovede tržište bakra u dubok deficit.Međunarodna agencija za energiju osnovana je 1974. godine, nakon prve globalne nestašice nafte. Tada su vodeće industrijske države u svetu SAD, Japan i Nemačka nastojale da obezbede energetsku sigurnost. Agencija je od tada proširila svoju nadležnost, savetujući vlade raznih zemalja u oblastima energetske politike i klimatskih promena.U Srbiji se poslednjih godina vrše brojna istraživanja ležišta litijuma. Kompanija Rio Tinto u okolini Loznice želi da eksploatiše taj mineral. Međutim, nailazi na otpor lokalnog stanovništva i ekoloških organizacija zbog svoje loše reputacije koju je stekla zbog nemara u zaštiti životne sredine.Slično prolazi i kompanija Euro Litijum koja za sada samo obavlja istraživanja nalazišta litijuma u okolini Valjeva, kao i kompanije koje istražuju litijum u okolini Požege.

Milijardu otkaza tokom pandemije, polovini čovečansva smanjeni prihodi

Više od milijardu ljudi, odnosno svaka treća osoba u svetu koja je bila zaposlena tokom pandemije izjavila je da je zbog nje ostala bez posla, pokazuje anketa koju je sprovela američka kompanija za istraživanje javnog mnjenja Gallup. Anketa je pokazala i da su svakoj drugoj osobi u svetu smanjeni prihod zbog pandemije.Prema sprovedenoj anketi u kojoj je šitrom sveta učestvovalo 300 hiljada ljudi, zbog pandemije su tokom 2020. godine su najviše trpeli zapolseni koji žive u većim siromašnim zemljama.Mnogim radnicima šitrom sveta su smanjeni prihodi. Neke procene istraživača sa Univerziteta u Čikagu sugerišu da je samo u Sjedinjenim Američkim Državama duplo više radnika imalo manje zarade tokom 2020. godine nego tokom Velike recesije.Globalno posmatrano polovina zaposlenih tokom pandemije izjavila je da je imala manje prihode nego pre nje, što je oko 1,6 milijardi ljudi.Procenjuje se da je 1,7 milijardi privremeno prestalo da radi, jer je naglo porastao broj privremenih otpuštanja i zatvaranja preduzeća.Procenat ljudi koji su izgubili posao zbog pandemije tokom 2020. godine kretao se od visokih 64% na Filipinima i u Keniji do niskih 3% u Švajcarskoj.U Boliviji, Mjanmaru, Keniji, Ugandi, Indoneziji, Hondurasu i Ekvadoru, više od 70% ispitanika reklo je da je imalo manju zaradu nego pre pandemije korona virusa. U Sjedinjenim Državama 34% ispitanih ljudi reklo je da je imalo manje prihode.Kriza izazvana korona virusom posebno je pogodila žene, koje su uglavnom zaposlene u slabo plaćenim sektorima, poput maloprodaje, turizma i prehrambenih usluga.U 57 zemalja, među kojima su Indija, Zimbabve, Filipini, Kenija, Bangladeš i El Salvador, više od 65% ispitanih prestalo je da radi na neko vreme, zbog pandemije.Najmanje ljudi je prestalo da radi u razvijenim zemljama sa visokim prihodima, pa je tako tek svaka deseta osoba u Austriji, Švajcarskoj i Nemačkoj privremeno prestala da radi.U Indiji je taj procenat ljudi koji su zbog pandemije ostali bez posla iznosio 53% i to je kada se pogleda ukupan broj otpuštenih oko 400 miliona ljudi.Daleko manje ljudi je ostalo bez posla u Sjedinjenim Državama, oko 13% odnosno "svega" 30 miliona ljudi, pokazali su rezultati Gallup-ove ankete.RADNICI NAJSKUPLJE PLATILI CENU PANDEMIJE REGION ZAPADNOG BALKANAMeđu zemljama ili oblastima sa nerešenim teritorijalnim statusom u kojima je radno stanovništvo trpelo velike promene zbog korona virusa, iz našeg regiona se pominju samo Kosovo i Albanija.Na Kosovu je 52% zaposlenih radilo manje zbog pandemije, dok je u Albaniji taj udeo zaposlenih bio 55%.U Albaniji je 52% ljudi prestalo da radi na neko vreme, dok je na Kosovu taj broj prema priloženoj anketi iznosio 59% zaposlenih.Teži oporavak od pandemije očekuje se u zemljama sa nižim platama zaposlenih, ali preciznije prognose se očekuju tokom narednih nedelja i meseci.

Evropska investiciona banka počinje da koristi Ethereum

Evropska investiciona banka (EIB) koristiće kruptovalutu Ethereum za registraciju digitalnih novčanica u vrednosti od 100 miliona evra, piše Bloomberg, a prenosi Jutarnji list. Za izdavanje dvogodišnjih digitalnih obveznica EIB će koristiti blockchain tehnologiju, dok su za njihovu prodaju angažovani grupacija Goldman Sachs, Banco Santander i Societe Generale.I pored senke koju na tržištu pravi Bitkoin kao najpoznatija kriptovaluta Ethereum u poslednje vreme privlači sve više pažnje i predstavlja mu konkurenciju. Kako se dodaje najveća svetska berza finansijskih derivata CME Group pokrenula terminske poslove Ether Futures (odnosno za Ethereum) u februaru ove godine.Ako EIB i drugi finansijski giganti počnu da koriste Ethereum, procenjuje se da bi moglo da dođe do njegovog masovnog usvjanja.ŠEST NAJPOPULARNIJIH KRIPTOVALUTA Predsednica Europske centralne banke (ECB) Kristin Lagard nedavno je izjavila da bi EU mogla da dobije digitalni evro do 2025. godine, pod uslovom da ta zamisao najpre dobije potporu članica evrozone koje imaju svoje predstavnike u njenom upravnom odboru.Član izvršnog odbora ECB-a Fabio Paneta je poručio zastupnicima Odbora Evropskog parlamenta za ekonomsku i monetarnu politiku (ECON) da digitalni evro može da bude uspešan samo ako zadovoljava potrebe i očekivanja građana."Za učesnike javne rasprave pokazalo se da su najvažnije odlike digitalnog evra privatnost, sigurnost i široka primena", rekao je Paneta članovima Europskog parlamenta.Ethereum je kreirao Vitalik Buterin 2015. godine. Njegova ideja je bila da stvori platformu koja će koristiti opšti jezik za pisanje skripti. Ova značajna inovacija je omogućila olakšano stvaranje pametnih ugovora i decentralizovanih aplikacija (DApps). U trenutku kada je Ethereum lansiran, već je 11,9 milliona novčića bilo izrudareno, što je 13% maksimalne količine koja može da cirkuliše. Ipak, taj početni uspeh nije sprečio da se 2016. godine kriptovaluta razdvoji na dva dela: Ethereum i Ethereum Classic.Prva beleži impozantne 23 milijarde dolara u vrednosti dnevne kupovine, što je značajno više od Classic verzije. Ethereum je takođe veoma popularan u poslovnom svetu, među preduzetnicima iz raznih sektora privrede.

Odluka o sudbini Trampovog naloga na Fejsbuku nije za šalu

Fejsbukovo međunarodno telo objaviće danas kakva je sudbina Facebook naloga bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Među američkim članovima ovog tela su i dve istaknute konzervativne ličnosti...

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.