Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Google Meet ipak bez ograničenja do sledeće godine

Gugl je juče saopštio da ipak neće ograničavati besplatne verzije njihove platforme za video konferencije Gugl Mit (Google Meet) do marta sledeće godine, nakon prethodne najave da će posle 30. septembra sastanci na toj platformi biti ograničeni na 60 minuta, piše portal The Verge.„Želimo da nastavimo da pomažemo onima koji se oslanjaju na Meet da ostanu u kontaktu tokom narednih meseci“, rekao je Samir Pradan, menadžer Gugl Mit divizije.Produženje bi trebalo da bude olakšanje onima koji su se oslanjali na uslugu tokom pandemije.Gugl je ove godine neprekidno ažurirao Gugl Mit kako bi bio konkurentan drugim uslugama video konferencija poput Zuma (Zoom).Ostaće na snazi prvobitni rok do 30. septembra za korišćenje naprednih funkcija G Suite i G Suite for Education, koji uključuje omogućavanje sastanaka do 250 učesnika, lajvstriming do 100.000 ljudi u okviru jednog domena i mogućnost čuvanja snimaka sastanka na Guglovom oblaku.Nakon 30. septembra ove funkcije neće biti dostupne za besplatne korisnike.

Svet

Prodavnice u Sloveniji biće zatvorene nedeljom i praznicima

Narodna skupština Slovenije izglasala je izmene Zakona o trgovini, kojima se zabranjuje rad prodavnica nedeljom i praznicima, predstavnici slovenačke privrede nezadovoljni odlukom, prenosi portal 24ur.Od zabrane će, kako je odlučeno, biti izuzete trgovine sa prodajnim prostorom do 200 kvadratnih metara na benzinskim pumpama, graničnim prelazima, lukama, aerodromima, železničkim i autobuskim stanicama i bolnicama.Takođe, nedeljom i državnim praznicima će biti otvorene i preostale manje radnje površine do 200 kvadratnih metara, ako u njima poslove obavljaju trgovinski subjekti, odnosno njihovi predstavnici, ali i učenici, studenti i penzioneri.Pitanje da li prodavnice treba da budu zatvorene nedeljom i praznicima muči javnost u Sloveniji decenijama. Tim se bavio i Ustavni sud, a u septembru 2003. građani su o tome glasali i na referendumu, kada je zabranu podržalo nešto više od 57 odsto glasača koji su izašli na birališta.Privredna komora Slovenije se protivi amandmanima usvojenim juče, a najavila je i mogućnost ocene ustavnosti zakonskog rešenja.„Odlučujući o izmeni Zakona o trgovini, prema kome će radnje biti zatvorene nedeljom i praznikom, preovladao je zdrav razum, to nije politička stvar“, smatra Ladi Rožič, generalna sekretarka Sindikata Slovenije, koja se nada da amandman neće ići na ocenu ustavnosti. Narodna skupština usvojila je amandman u utorak, a podnela ga je stranka levice na inicijativu sindikata. Ipak, sa druge strane, čuju se drugačija mišljenja.„Ovo je zakon koji će doneti otpuštanja. Teško mi je da shvatim da je amandman usvojen u trenutnoj situaciji, kada bi svi napori trebalo da budu usredsređeni na ekonomski oporavak, umesto na pogoršanje uslova u tako važnoj industriji kao što je trgovina, koja ostvaruje 34 odsto svih ekonomskih prihoda u zemlji“, izjavila je Mariča Lah, predsednica Privredene komore Slovenije.SLOVENIJA RETROAKTIVNO POKRIVA PLATE U EPIDEMIJI

Svet

Izrael dodelio 5G dozvole

Izraelski ministar komunikacija Joaz Hendel najavio je da su telekomunikacionim kompanijama Partners Communications, Pelephone i Hot Mobile odobrene dozvole za rad na razvijanju 5G mreže u zemlji, piše Telecompaper.Ministar Hendel je rekao da Izrael zaostaje u oblasti komunikacione infrastrukture više od tri decenije i da je posvećen brzom smanjenju jaza i povratku u vođstvo.Izvršni direktor kompanije Pelephone Ran Guron rekao je da će pretplatnici moći da dobiju 5G usluge odmah u 150 gradova širom Izraela.Ičik Benbeništi, izvršni direktor kompanije Partners Communications rekao je da je najava veoma značajna vest za sve pretplatnike, dok su iz kompanije Hot Mobile saopštili da su „veoma uzbuđeni“ i da će poslovni i privatni pretplatnici imati veliku koristi od 5G usluga.

Svet

Republika Srpska: Milijarda na računima ne vredi u skupoj borbi sa koronom

Oko milijardu konvertibilnih maraka u Republici Srpskoj poseduju institucije vlade, javna i državna preduzeća, novac se nalazi u bankarskim depozitima, ali ne može da se iskoristi u vreme pandemije, jer je namenski, tačnije „već potrošen“, piše portal Capital.ba.„Ako vam zafali novca, taj depozit uzeti se ne može, on je namenski i može se potrošiti samo za ono za šta je namenjen, a ne za probleme u budžetu. Ono što preostaje institucijama, kada im treba novca, je da se zadužuju na neki od dostupnih načina“, kaže Predrag Duduković iz Udruženja ekonomista RS SWOT.U prvom polugodištu ove godine u RS, kako se navodi, zabeležen je pad depozita kod građana, privatnih preduzeća, nebankarskih finansijskih institucija, pa čak i kod banaka, jer su manje štedeli ili su povlačili štednju da bi preživeli korona krizu.Međutim, to nije slučaj kod državnih institucija i preduzeća, gde su depoziti rasli.Depoziti vladinih institucija rasli su u prvoj polovini godine u odnosu na kraj 2019. i to za 71,6 miliona konvertibilnih maraka, odnosno11 odsto. Na kraju juna na računima u bankama državne institucije imale su više od 722,4 miliona maraka.Nešto manji, ali ipak rast, imali su depoziti javnih i državnih preduzeća koji su povećani za 12,3 miliona KM ili četiri odsto i zaključno sa junom iznosili su 286,4 miliona maraka.O korišćenju državnih depozita razmišljalo se i u Vladi Srpske tokom kreiranja mera za suzbijanje posledica pandemije virusa korona, ali je procenjeno da je raspoloživo svega oko pet odsto depozita, što je mali iznos za ozbiljniju pomoć.Ideja da državne institucije ili preduzeća kupe obveznice RS ili lokalnih zajednica i na taj način oslobode deo novca pala je u vodu jer su depoziti imali mnogo namenskih i rokovnih ograničenja.REPUBLIKA SRPSKA PODSTIČE POSLODAVCE DA POVEĆAJU PLATE

Svet

Donji dom britanskog parlamenta odobrio sporni nacrt zakona o Bregzitu

Britanski poslanici odobrili su sporni nacrt Zakona o unutrašnjem tržištu vlade Borisa Džonsona koji želi da poništi određene stavke sporazuma o Bregzitu između Londona i Evropske unije, piše BBC.Zakon koji je prošao kroz Donji dom sa 340 glasova za i 256 protiv, sada će ići u Dom lordova.Usred zabrinutosti da će taj potez prekršiti međunarodno pravo, poslanici su se složili da daju reč Parlamentu pre nego što iskoriste ovlašćenja koja će im biti dodeljena Zakonom o unutrašnjem tržištu.Laburistička partija, liberalne demokrate, SNP i EU tvrde da dozvoljavajući vladi da poništi delove ugovora koji su potpisale EU i Velika Britanija može naštetiti međunarodnoj reputaciji i ugledu zemlje.Pet živih bivših premijera Velike Britanije izjasnilo se protiv zakona.Jedna od tačaka spornog nacrta zakona se odnosi na britansku provinciju Severnu Irsku. Prema sporazumu Londona i EU predvidjen je sistem kojim bi se izbeglo uvodjenje fizičke granice izmedju te provincije i Irske. Britanci bi želeli promene te odredbe što je izazvalo nezavodoljstvo Brisela.U Briselu se ove nedelje održava deveta runda pregovora Velike Britanije i EU o budućim trgovinskim odnosima dve strane.

Svet

Fejsbuk ima novu platformu za treniranje veštačke inteligencije

Fejsbuk je predstavio Dajnabenč (Dynabench), AI platformu za prikupljanje podataka i postavljanje standarda za evaluaciju veštačke inteligencije. Na ovoj platformi, ljudi će kontinuirano trenirati NLP (obrada prirodnih jezika) modele kako bi se stvorilo izazovnije i realističnije okruženje za njihovo učenje, piše portal Startit.Prema mnogobrojnim studijama najčešće korišćene metode evaluacije neadekvatno procenjuju performantnost veštačke inteligencije u stvarnom svetu. Prema skorašnjem izveštaju, može se zaključiti da su NLP modeli često samo „pamtili” i davali već naučene odgovore.Fejsbukov novi sistem oslanja se na ljude koji NLP algoritmima treba da postavljaju serije jezički provokativnih pitanja, kako bi ih zbunili. Što ređe algoritam pogreši, to je uspešniji.„U suštini, Dajnabenč je naučni eksperiment koji ima za cilj da utvrdi može li zajednica koja se bavi proučavanjem veštačke inteligencije bolje da evaluira mogućnosti naših sistema i pomogne njihovom bržem razvoju”, navode iz Fejsbuka. „Planiramo da Dajnabenč izložimo svim mogućim zadacima, jezicima i modalitetima. Nadamo se da ćemo privući ‘hakere modela veštačke inteligencije’ da pronađu kreativne načine da zbune modele, ali i ‘kreatore modela’ da naprave nove modele sa manje nedostataka”, dodaje se u saopštenju.Interesantno je da svako može da isproba Dajnabenč, pošto je otvoren za javnost. Korisnici samo treba da se uloguju na Dajnabenčov portal i da otpočnu dopisivanje sa NLP modelima. Nije neophodno nikakvo dodatno znanje, potrebno je samo poznavati engleski jezik na osnovnom nivou. U budućnosti, mogućnosti sistema širiće se uz pomoć novih modela i drugih jezika.

Svet

UN: Smanjiti bacanje hrane, zbog gladnih ljudi i ekologije

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 29. septembar Međunarodnim danom podizanja svesti o bacanju hrane, a ove godine taj datum se ove godine obeležava po prvi put.Kako se navodi on predstavlja i doprinos Evropske federacije banaka hrane u sprečavanju rasipanja hrane.Banka hrane Beograd u saopštila je da je to istovremeno i javni poziv na akciju pojedinaca i kompanija da iskoriste inovacije i tehnologiju kako bi se zaustavio problem gubitka i bacanja hrane.U svetu se jedna trećina hrane od oko 1,3 milijarde ukupno proizvedenih tona baca, a jedna milijarda ljudi istovremeno gladuje.Podseća se da se samo u Srbiji godišnje baci 250 hiljada tona hrane, a u našoj zemlji procenjuje se da 26,1 odsto stanovništva živi na ivici siromaštva.U celoj Evropi taj procenat je niži samo za jedan odsto, dok se 90 miliona tona hrane baci.Ako bi se na odgovarajući način obavila distribucija hrane ta količina bila bi dovoljna sa se nahrane svi ljudi koji su gladni.EKOLOŠKA STRANA PRIČEUjedinjene nacije podsećaju da u slučajevima kada se hrana izgubi ili rasipa, svi resursi koji se koriste za njenu proizvodnju kao što su voda, zemlja, energija, radna snaga i kapital, odlaze na otpad.Odlaganje ostataka hrane o otpada koji je od nje nastao na deponije, dovodi i do efekata staklene bašte, pa samim tim, kako se dodaje, doprinosi klimatskim promenama.ODEĆU KUPOVATI ODGOVORNO, JER TEKSTILNI OTPAD ZAGAĐUJE OKOLINU

Svet

Šta hrvatske vlasti misle o eventualnom povlačenju duvanskog giganta?

British American Tobacco (BAT) najavio povlačenje iz Hrvatske, pregovori sa vladom traju, analize pokazale da je ta kompanija u zadnjih pet godina najveći strani investitor u toj zemlji, prenosi Jutarnji list."Uz dužno poštovanje, svako radno mesto je izuzetno važno. Međutim TDR (Tvornica duhana Rovinj), odnosno postrojenje u Kanfanaru i sve okolnosti koje su vezane uz njega i dobavljače, nije toliko značajno u smislu da efekt ima samo po sebi na makroekonomske projekcije da bi ih kao takve stavljali u kontekst bilo negativni bilo pozitivni", kazao je potpredsednik Hrvatske vlade i ministar finansija Zdravko Marić.On je ponovio da dijalog sa tom kompanijom i dalje traje, ali je odbacio tvrdnje da su za lošije poslovanje krivi porezi, neporezi ili neka druga administrativna opterećenja, jer su te dažbine poslednjih godina smanjivane.BAT je u poslednjih pet godina investirao dodatnih 490 miliona kuna i nastavio sa povećanjem proizvodnje, nakon što je preuzeo Tvornicu duhana Rovinj (TDR)i uložio 4,2 milijarde kuna.Te investicije predstavljaju 20 odsto svih stranih investicija u Hrvastkoj, navodi se u analizi Oxford Economics.Iz Oxford Economicsa napominju da BAT svojim operacijama podržava niz domaćih sektora, direktno kroz vlastite fabrike u Kanfanaru i Virovitici, kao i maloprodajni lanac iNovine.Tu spada distribucijska mreža, otkup duvana od poljoprivrednika, transport, sve do finansijskog i komunalnog sektora i ostalih uslužnih sektora.U analizi se navodi i da je ukupan doprinos poslovanja BAT-a hrvatskom BDP-u na kraju 2019. dostigao 455 milijuna kuna, što je 52 odsto više od doprinosa TDR-a 2015. godine.NIZOZEMSKE NEVOLJEHolandski regulator je inače objavio da je četiri vodeća proizvođača duVanskih proizvoda, British American Tobacco (BAT) i Philip Morris, kaznio sa ukupno 82 miliona evra zbog „narušavanja tržišnog nadmetanja“.Kompanije su u razdoblju od 2008. do 2011. nezakonito razmjenjivale informacije o planiranim cenama, objavila je holandska Uprava za potrošače i tržišta (ACM).

Svet

Britiš Amerikan Tobako najavljuje odlazak iz Hrvatske

Britiš Amerikan Tobako (BAT) najavio je da će, nakon što im krajem septembra istekne petogodišnji ugovor, napustiti Hrvatsku jer kako kažu država ih guši porezima i nejednakim tretmanom u odnosu na druge igrače u duvanskoj industriji.U nameri o zatvaranju presudila je nedavna odluka hrvatske vlade o povećanju akciza na cigarete za 40 kuna (5,3 evra) na 1.000 komada, sa 335 na 375 kuna (sa 44,4 na 49,7 evra), dok su proporcionalne akcize na grejane i nove duvanske proizvode, na cigare i cigarilose i na sitno rezani i ostali duvan ostale iste.Kao posledica nove Uredbe o visini akciza na duvanske prerađevine i duvanske proizvode, cigarete su od aprila u proseku skuplje u Hrvatskoj za dve kune, što je najteže palo upravo BAT-u koji je jedina duvanska kompanija u Hrvatskoj koja proizvodi cigarete i zapošljava niz kooperanata u poljoprivredi na uzgoju duvana.Britiš Amerikan Tobako najveći je strani investitor u Hrvatskoj u poslednjih pet godina, prema studiji analitičke kompanije Oxford Economics o ekonomskom uticaju BAT-a na hrvatsku ekonomiju, piše hrvatski portal Indeks.Nakon BAT-ove investicije od gotovo 4,2 milijarde kuna kada su preuzeli Tvornicu duvana Rovinj (TDR), kompanija je uložila dodatnih 490 miliona kuna u proteklih pet godina i nastavila povećavati proizvodnju, zaposlenost i izvoz.Ukupno 4,7 milijardi kuna investicija znači da je BAT ostvario gotovo 20 odsto ukupnih stranih investicija u Hrvatskoj u periodu od 2015. do kraja 2019. godine, navodi se u analizi.U analizi se takođe navodi da je ukupan doprinos poslovanja BAT-a hrvatskom BDP-u na kraju 2019. godine dostigao 455 miliona kuna, što je 52 odsto više od doprinosa TDR-a u 2015. godini.U proteklih pet godina BAT je povećao broj zaposlenih u Hrvatskoj za gotovo 800 radnih mesta, ili 48 odsto, pa je kompanija u 2019. godini imala više od 2.400 radnih mesta.Najznačajniji rast doprinosa BDP-u, kako se ističe u analizi, ostvaren je kroz fabriku u Kanfanaru, koja kontinuirano povećava proizvodnju i izvoz od ulaska BAT-a.U Kanfanaru je 2019. godine proizvedeno 18,8 milijardi ekvivalenata cigareta, što je 125 odsto više nego 2015. godine. Gotovo 87 odsto ukupne proizvodnje, vredne 1,2 milijarde kuna, izvezeno je prošle godine na tržišta drugih zemalja članica EU, što je 214 odsto više nego 2015., pokazalo je istraživanje Oxford Economics-a.Prošle nedelje je potpredsednik vlade i ministar finansija Zdravko Marić rekao da je dijalog sa TDR-om u toku, s obzirom na najave o povlačenju BAT-a iz Hrvatske.

Svet

Majkrosoft: Istražuje se uzrok prekida u Cloud uslugama širom sveta

Majkrosoft: Nepoznat uzrok prekida u Cloud uslugama širom svetaKompanija je saopštila da je nedavno ažuriranje uticalo na obradu zahteva za potvrdu identiteta, pa se Cloud (oblak)-uslugama, uključujući i one u programu Teams nepristupačne, prenosi Gardijan.https://www.theguardian.com/technology/2020/sep/29/major-microsoft-outage-brings-down-office-365-outlook-and-teams„Utvrdili smo da određeni deo naše infrastrukture ne obrađuje blagovremeno zahteve za potvrdu identiteta. Sledimo korake za ublažavanje ovog problema. Paralelno, preusmeravamo saobraćaj na alternativne sisteme kako bismo pružili dodatno olakšanje korisnicima suočenim sa ovim problemom,“ saopštio je Majkrosoft.Program Teams, kao usluga zasnovana na Cloud-u, koristi se za onlajn sastanke.Microsoft je rekao da su ljudi koji su bili prijavljeni u postojeću sesiju 365 i dalje mogli da koriste uslugu:Kompanija je nedavno na Tviteru za prekid „krivila“ ažuriranje i saopštila da će ono biti vraćeno radi ublažavanja problema.Zbog pandemije, usluge poput Teams bile su od vitalnog značaja za ljude da nastave da rade od kuće.U aprilu Microsoft je prijavio 75 miliona njegovih dnevno aktivnih korisnika.ŠTA JE CLOUD?Cloud je memorijski prostor koji se nalazi na internetu, odnosno predstavlja memorijski prostor kojem se pristupa putem interneta.Fizički on se u stvari nalazi na serverima kompanije čiju Cloud uslugu klijent koristi, a u ovom slučaju to su serveri Majkrosofta.

Svet

Za uspeh Mini Šengena potrebna sinhronizacija politika SAD i EU

U regionu postoji spremnost da se oživi inicijativa Mini Šengen, a za njeno sprovođenje potrebna je sinhronizacija delovanja EU i SAD, ocenjeno je 28. septembra na onlajn debati koju su organizovali Centar za spoljnu politiku i Predstavništvo Hans Zajdel fondacije za Srbiju i za Crnu Goru, piše portal Euractiv.Za upešnu realizaciju te incijative neophodni su politička volja, poverenje, rešavanje bilateralnih pitanja i jasne mere i mehanizmi monitoringa, rekli su učesnici diskusije.Na konferenciji "Mini Šengen - novo oživljavanje inicijative", predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Djukanović je ocenio da, nakon krize koju je inicijativa Mini Šengena doživela zbog pandemije korona virusa, sada postoji spremnost da ona ponovo oživi.Djukanović je rekao da EU, mada podržava produbljivanje ekonomske integracije Zapadnog Balkana, ima određenu količinu suzdržanosti prema Mini Šengenu, pre svega Nemačka.SAD, dodao je, nedvosmisleno podržavaju ovaj koncept, što je pokazano i dokumentima koji su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti potpisali u Vašingotnu 4. septembra. Tim sporazumom Kosovo je pristalo da se pridruži Mini Šengenu.Regionalni direktor Fondacije Hans Zajdel za Jugoistočnu Evropu Klaus Fizinger izjavio je da je je iz vašingtonskog sporazuma jasno da SAD pritiskaju Kosovo da se uključi u Mini Šengen.Ta inicijativa je sada još više u fokusu SAD jer, prema njegovoj oceni, američki predsednik Donald Tramp na početku izborne kampanje želi da postigne neki uspeh u spoljnoj politici.Fizinger je rekao da, ako Mini Šengen zaista donosi nešto novo u odnosu na ranije regionalne inicijative, kao što su Berlinski proces i CEFTA, onda treba ispitati koje su njegove prednosti, ciljevi i da li može da stvori animozitet između regiona i između EU i SAD."Nije najbitnije ko će ovde igrati dominantnu ulogu, EU ili SAD, najbitnije je da ceo region ostaje posvećen evropskoj perspektivi i da se sve radi u tom pravcu", rekla je saradnica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić.Imajući u vidu da se koristi samo oko 40 odsto izvoznog potencijala regiona, a da je tokom 2019. godine 220.000 ljudi napustilo zemlje regiona, Grubješić je rekla da je to dovoljno da se vide prednosti regionalnog povezivanja i stvaranja jedinstvenog regionalnog tržišta i da "niko nema šta da izgubi".

Svet

Više od 700.000 radnih mesta ugroženo ako se ne reši pitanje Bregzita

Više od 700.000 radnih mesta bilo bi ugroženo za kompanije iz EU koje izvoze u Britaniju ako se Velika Britanija i Brisel ove godine ne dogovore o trgovinskom sporazumu, prema vodećem nemačkom institutu za ekonomska istraživanja, piše Fajnenšal Tajms.Ukupno, uključujući kompanije van EU koje izvoze u Veliku Britaniju, ukoliko pitanje Bregzita ne bude rešeno, moglo bi doći do milion potencijalnih gubitaka poslova, prema neobjavljenom izveštaju Instituta za ekonomska istraživanja Hale.Broj gubitka radnih mesta pokazuje koliki je ulog obe strane u pregovorima između Londona i Brisela, koji pokazuje malo napretka za potpisivanje trgovinskog sporazuma.Iako je Velika Britanija napustila EU krajem januara 2020. godine, ona ostaje u carinskoj uniji i jedinstvenom tržištu Unije do kraja ove godine.Ukoliko se ne dogovori trgovinski sporazum, očekuje se uvođenje carinskih provera i carina za trgovinu između EU i Velike Britanije sledeće godine.Nemačka bi pretrpela najveći gubitak, navodi se u istraživanju, predviđajući da će u slučaju da se pitanje Bregzita ne reši, najveća evropska ekonomija imati više od 176.000 potencijalnih gubitaka radnih mesta u kompanijama koje izvoze u Veliku Britaniju i njihovim dobavljačima. Francuska bi mogla izgubiti preko 80.000 radnih mesta, Poljska 78.000, a Italija 72.000.Izvan EU, Kina bi bila pogođena sa gotovo 91.000 radnih mesta.Manje zemlje bi pretrpele veći udarac u odnosu na veličinu svog tržišta rada, pa tako Irska predviđa da će izgubiti preko 35.000 radnih mesta što je skoro 2 odsto radne snage.Slovačka, Češka, Belgija i Malta mogle bi izgubiti između 0,5 i 3,4 procenta ukupnog broja radnih mesta.Velika Britanija je prošle godine iz EU uvezla 319 milijardi evra robe i usluga.Institut Hale pretpostavio je da će trgovina između Velike Britanije i EU slediti pravila Svetske trgovinske organizacije nakon Bregzita.To znači da bi uvoz automobila i delova iz EU imao carinu od 10 odsto, dok bi poljoprivredne carine bile veće, a necarinski troškovi, poput carinskih kašnjenja i papirologije, takođe bi naglo porasli za kompanije koje uvoze u Veliku Britaniju.Priliv robe i usluga iz EU u Britaniju pao bi za 41 odsto ukoliko se ne postigne dogovor.Istraživanje predviđa da će automobilska industrija biti najviše pogođena, što će posebno pogoditi izvoznike u Nemačkoj, Španiji, Češkoj, Belgiji i Slovačkoj. Ali i poljoprivredni izvoznici u Bugarskoj takođe bi bili poremećeni, kao i francuski i holandski izvoznici na veliko.

Svet

Uber dobio pravnu bitku za nastavak poslovanja u Londonu

Uber je u ponedeljak dobio pravnu bitku u Londonu nakon što je sud presudio da kompanija za prevoz može nastaviti da sa poslovanjem u tom gradu, piše Politico.London predstavlja jedno od ključnih tržišta za Uber i ova presuda je veliki udarac za gradonačelnika Londona Sadika Kana u njegovoj dugogodišnjoj borbi protiv kompanije.Kan je prvi put opozvao licencu za poslovanje Uberu 2017. godine jer kako je tada rekao kompanija nije bila „sposobna i ispravna“ za poslovanje u glavnom gradu - potez koji je Uber osporio.Prevozna uprava Transport za London (TfL) oduzela je licencu Uberu zbog 14.000 „prevarantskih putovanja“ sa vozačima bez dozvole koji se preuzeli postojeće naloge, izlažući putnike riziku. Uber je tvrdio da je to bila greška u aplikaciji koju je zloupotrebila "banda kriminalaca", a ne rašireni bezbednosni problem.U ponedeljak je Vestminsterski prekršajni sud presudio da je Uber dovoljno poboljšao svoje sisteme, kao i nadzor i komunikaciju.„Uprkos njihovim propustima, smatram da su oni sada sposobna kompanija koja zaslužuje licencu“ rekao je Tanvir Ikram zamenik glavnog magistrata u svojoj odluci.Prevozna uprava Londona saopštila je da će „pažljivo nadgledati Uberovo pridržavanje propisa i brzo preduzeti mere ako ne ispune tražene standarde“.Britanski vrhovni sud raspravljao o još jednom slučaju koji bi mogao imati ogroman uticaj na kompaniju, sud treba da odluči da li su vozači Ubera zaposleni ili nezavisni izvođači posla što u velikoj meri može uticati na poslovanje ove kompanije.Nejasno je kada će sud doneti presudu.

Svet

Google Meet od oktobra ograničava sastanke na 60 minuta

Gugl je najavio da će besplatne verzije njihove platforme za video konferencije Gugl Mit (Google Meet) nakon 30. septembra biti ograničene na sastanke koji nisu duži od 60 minuta, piše portal The Verge.Do sada je svako sa Gugl nalogom mogao da kreira besplatne sastanke sa do 100 ljudi i bez vremenskog ograničenja.„Nemamo šta da dodamo u vezi sa promenama promocije i naprednih funkcija koje ističu. Ukoliko se nešto promeni, obavestićemo vas“, rekao je portparol Gugla.The Verge javlja da je rok do 30. septembra primenljiv i na druge funkcije poput pristupa naprednim funkcijama G Suite i G Suite for Education, uključujući omogućavanje sastanaka do 250 učesnika, lajvstriming do 100.000 ljudi u okviru jednog domena i mogućnost čuvanja snimaka sastanka na Guglovom oblaku.Te funkcije su obično dostupne uz mesečnu pretplatu od 25 dolara po korisniku.Tokom pandemije korona virusa, Gugl Mit i druge platforme za video konferencije jurile su meteorski uspon Zuma (Zoom), a Mit je u aprilu premašio 100 miliona dnevnih korisnika.

Svet

Albanija: Obustaviti izgradnju brane i hidroelektrane na reci Vjosi

Albanski predsednik i premijer složili su se da je umesto izgradnje brane Kalivac na reci Vjosi, daleko bolje rešenje da ona postane Nacionalni park, prenosi portal Riverwatch. „Slažem se sa Ilirom Metom (predsednik Albanije) da budućnost nije uništavanje. Naša vlada je Gornju Vjosu proglasila nacionalnim parkom. Naše Ministarstvo životne sredine zvanično je odbilo da dodeli dozvolu za projekte hidroelektrana u donjem delu reke Vjosa,“ naveo je predsednik Albanije Edi Rama.Izjavu albanskog premijera prokomentariasali su i čelni ljudi nekih organizacija za zaštitu životne sredine.„Pozdravljamo današnju izjavu albanskog premijera Edija Ramasa da će reka Vjosa biti spašena. Pravo je vreme da počnemo dijalog sa naučnicima, vlastima i civilnim društvom o budućnosti te reke i proglašenju nacionalnog parka“, rekao je izvršni direktor organizacije Riverwatch Ulrih Ehelman.„Osnivanje nacionalnog parka na celoj reci Vjosi i zaustavljanje izgradnje hidrocentrala je pravi korak. Ali u Albaniji postoje i drugi destruktivni projekti poput nacionalnog parka Valbona, pa apelujemo da se i oni odmah zaustave“, kaže Gabriel Švaderer, izvršni direktor fondacije EuroNatur.Reka Vjosa ili Vojuša je dugačka 272 kilometara i teče kroz južnu Albaniju i severozapadnu Grčku, a poznata je i po mostu sa najvećim lukom od kamena na Balkanu.REKE GLAVNI IZVOR STRUJE U ALBANIJIVeć nekoliko godina građani Albanije protive se izgradnji velikih brana i hidroelektrana na rekama Vjosi, Osumi i Valboni.Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) pre dve godine upozorila je da nije obavljena kumulativna procena uticaja hidrocentrala u toj zemlji, posebno u zaštićenim područjima.Inače, Albanija veliki deo električne energije dobija iz hidroelektrana Moglice, na reci Devol, koju je izgradila norveška kompanija Statkraft i ona proizvodi oko 13 odsto električne energije u Albaniji, preneo je ranije portal Balkan Green Energy Ways.OPŠTINA VLASOTINCE: ODLOŽENA JAVNA RASPRAVA O MHE ZAKAZANA ZA SREDU

Svet

Čovečanstvo je za samo 13 godina uništilo ekosistem veličine Meksika

Između 2000. i 2013. godine izgubljeno je 1,9 miliona kvadratnih kilometara neometanih ekosistema što je otprilike veličina Meksika, prema novom istraživanju objavljenom u časopisu One Earth, piše Svetski ekonomski forum.Istraživači kažu da ovo ima „duboke implikacije“ na globalni biodiverzitet i na ljude koji se oslanjaju na prirodne resurse."Očekivali smo da će biti visokog nivoa netaknutog ekosistema i gubitka divljine, ali rezultati su bili šokantni", rekla je vodeća istraživačica Bruk Vilijams sa Univerziteta u Kvinslendu."Otkrili smo da je znatna površina netaknutih ekosistema izgubljena za samo 13 godina - skoro dva miliona kvadratnih kilometara - o čemu je zastrašujuće razmišljati. Naši nalazi pokazuju da se ljudski pritisak sve više širi i u poslednja ekološki netaknuta i divlja područja“, dodala je ona.Takođe su otkrili da je 58,4 procenta kopnenih ekosistema Zemlje bilo pod „umerenim ili intenzivnim“ pritiskom čovekove aktivnosti, dok je samo 41,6 procenata ekosistema bilo netaknuto, a samo 25 procenata je još uvek prava divljina.Izgubljenih 1,9 miliona kvadratnih kilometara uglavnom su bili tropski i suptropski travnjaci u Aziji, Južnoj Americi i Africi, prema Društvu za zaštitu divljih životinja (VCS), koje je učestvovalo u istraživanju. Kišne šume jugoistočne Azije takođe su pretrpele značajna ljudska zadiranja.Međunarodni tim od 17 naučnika iz šest zemalja koristio je satelitske snimke za procenu ljudskog otiska na kopnenim ekosistemima i kako se on promenio između 2000. i 2013. godine.„Podaci ne lažu. Čovečanstvo nastavlja da smanjuje količinu zemlje koja je potrebna drugim vrstama da bi preživele. Moramo zaštititi preostale ekosisteme, kako bismo sprečili klimatske promene“, rekao je Džejms Vatson, istraživač sa Univerziteta u Kvinslendu.Studija UN-a objavljena prošle nedelje otkrila je da svetske vlade nisu postigle nijedan od 20 ciljeva koje su postavile za očuvanje biodiverziteta do 2020. Drugo istraživanje objavljeno ovog meseca pokazalo je da je populacija divljih životinja u poslednjih 50 godina u proseku opala za 68 odsto.

tik tok

Svet

Vašington: Sudija privremeno obustavio zabranu TikTok-a

Američki okružni sudija iz Vašingtona privremeneo blokirao Trampovu naredbu o zabrani preuzimanja kineske aplikacije Tik Tok i odobrio zahteve njenog vlasnika, prenosi londonski Gardijan.Kako se navodi sudija Karl Nikols je odobrio zahteve vlasnika aplikacije za razmenu video snimaka, kompanije BiteDance, da Tik Tok ostane dostupan u onlajn prodavnicama Epla i Gugla na američkom tržištu, pa je izostala Trampova administrativna naredba, koja je trebalo da stupi na snagu u nedelju.Međutim izostale su odluke u vezi sa dodatnim ograničenjima Tik Toka u SAD koja bi trebalo da stupe na snagu 12. novembra, a ne zna se ni da li će uslediti žalba vlade SAD.Vlasnici Tik Toka sa druge strane saopštavaju da su zadovoljni odlukom, a ranije su ocenili da je sama zabrana „proizvoljna i hirovita“.Donald Tramp je čitavu priču o zabrani Tik Toka pokrenuo, navodno iz bezbednosnih razloga, jer, kako često naglašava, nema poverenja u kinesku tehnologiju.Procenjuje se da TikTok ima 100 miliona korisnika u SAD-u i 700 miliona širom sveta, što ga čini jednim od najvećih operatera u prostoru društvenih mreža.SAD ZABRANJUJE TIK TOK I WECHAT OD 20. SEPTEMBRA

Svet

Britanski supermarketi ograničavaju prodaju tolet papira i sredstva za dezinfekciju

Britanski lanci supermarketa Tesco i Morisons počeli su da ograničavaju prodaju nekih osnovnih potrepština, kao što je tolet papir, zbog straha da će strože mere zaključavanja dovesti kupce ponovo u paniku, piše Biznis Insajder.Nakon što je premijer Boris Džonson najavio strože mere protiv širenja korona virusa, neki kupci ponovo su počeli da prave zalihe nekih osnovih potrepština.Supermarketi su ograničili prodaju određene robe ranije tokom pandemije, a Morison je postao prva velika prodavnica koja je ponovo uvela ove mere kada je u četvrtak ograničila prodaju određenih artikala na tri proizvoda po kupcu. To je uključivalo testenine, supu, sredstvo za pranje ruku i sredstvo za dezinfekciju ruku, kao i tolet papir i kuhinjski ubrus.„Naše zalihe ovih proizvoda su dobre, ali želimo da osiguramo da budu dostupne svima“, rekao je portparol Morisonsa za Biznis Insajder.Supermarketi i prodavnice su u martu videli talas panike dok su se kupci suočavali sa realnošću karantina. Većina velikih supermarketa ograničila je prodaju osnovnih proizvoda, uključujući mleko, hleb, supu, brašno i proizvode za čišćenje.

Svet

Arhitektonske megastrukture u Njujorku: Mandragora za Ruzvelta

Predstavljen projekat megalomanskog objekta za njujorško ostrvo koji nosi naziv The Mandragore, biće visok 737 metra, a oblik zgrade inspirisan je i ljudskim obličjem, prenosi portal Gradnja.rs.Sa rešenjem je izašao pariski arhitektonski studio Rescubika, a zamisao je da se kreira veza između čovečanstva i prirode i podseti na značaj očuvanja životne sredine, jer čovečanstvo mora da živi u simbiozi sa prirodom.Ovaj projekat predstavlja odgovor na ideju o „gradu budućnosti“ koji će ozbiljno razmotriti emisiju ugljenika i postići karbonsku neutralnost do 2050. godine, piše Designboom. SMANJENJE EMISIJE C02Kako bi se postigao ovaj ambiciozni cilj, studio Rescubika predstavio je rešenje ekološkog stambenog tornja, koji u svojoj unutrašnjosti sadrži rezervoar koji apsorbuje više ugljendioksida nego što ga stvara.Ako bi se ovaj projekat realizovao, The Mandragore bi bila najviša zgrada na svetu koja troši više CO2 nego što proizvodi.Iako još uvek nije poznata detaljan struktura objekta The Mandragore, arhitekte su predložile upotrebu materijala zasnovanih na drvetu kao i primenu raznovrsnih mera za dekarbonizaciju vazduha. Takođe, predviđena je i upotreba obnovljivih izvora energije, poput toplotnih pumpi na principu funkcionisanja vazduh-zemlja.Kroz projekat se razmatra i koncept nazvan „energetska trezvenost“ kojim se promovišu promene u načinu života građana i raznovrsnim gradskim transformacijama radi postizanja karbonske neutralnosti.Imajući ovaj cilj na umu svaki stan objekta će imati radnu sobu, kako bi što više ljudi moglo da radi od kuće i kako bi se smanjila gužva u saobraćaju.Prema predstavljenom projektu The Mandragore će imati preko 160 spratova, a čitav kompleks bi sadržao 36 vetrogeneratora, 1.600 stabala, 24.500 kvadrata zelenih zidova, kao i 7.000 kvadrata fotonaponskih fasadnih panela.Ipak, teško je reći hoće li takva zgrada ikada ugledati svetlost dana, ali je, kako se naglašava jedino sigurno da takve ideje podstiču ljude da više razmišljaju u kakvim uslovima živimo i hoćemo li sačuvati planetu za buduća pokolenja.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.