Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Da li je Hrvatska spremna za turiste pozitivne na koronavirus?

Udruženje Glas poduzetnika iz Hrvatske ocenjuje da ta zemlja nije spremna da se nosi sa problemom turista koji su eventualno pozitivni na koronavirus, a kao primer toga navode otkazivanje teniskog turnira u Zadru, prenosi Slobodna Dalmacija.„Hrvatski zavod za javno zdravstvo (HZJZ) je tek tri nedelje nakon otvaranja granica za strane turiste doneo uputstvo za turističke preduzetnike, u slučaju da su njihovi gosti pozitivni na Covid-19, ali u uputstvimna je jasno da nema konkretnog plana za takve goste“, saopštila je ta organizacija.„Ako smo u prevenciji širenja bolesti na početku pandemije bili brzi i efikasni, kod otvaranja granica i pripreme za ulazak turista očito nismo na tom nivou“, dodaje ovo udruženje podsećajući da je u zemlji više od 150 hiljada stranaca dnevno.Kako trvrde, u uputstvima ne piše ništa o tome šta treba da radi iznajmljivač apartmana, zajedno sa svojim gostima, u slučaju zaraze koronavirusom.Kako dodaju, lokalne zajednice, kao i veći turistički kompleksi, morali bi na brzinu da organizuju turističke ambulante, angažuju timove lekara, osiguraju zaštitnu opremu i dijagnostiku za Covid-19.„Za mnoge od 555 jedinica lokalne samouprave, to je naprosto nemoguće i bilo bi mnogo racionalnije da su se ranije ojačali kapaciteti domova zdravlja“, kažu predstavnici Glasa poduzetnika.Prema uputstvu HZJZ-a, osobe koje rade u ugostiteljstvu, a bile su u bliskom kontaktu sa inficiranom osobom, moraju da budu podvrgnute izolaciji u domu zdravlja ili organizovanoj jedinici izolacije.Zbog toga, pitaju nadležne ko će odlučivati o svemu tome.Izolacija domaćina i njegovih zaposlenih u smeštaju, kažu loše je rešenje, jer se tek kroz dve nedelje sumnja u zarazu, pa će takav objekt napustiti svi turisti.Zaposleni neće raditi, pa će šteta za njih i ugostiteljski objekat biti velika, pokazaće se da mere nemaju učinka, da je boravak nesiguran, a turistički promet nemoguć. Zbog toga predlažu testiranje svih zaposlenih na koje se sumnja da su zaraženi virusom.

Svet

Vajerkardu nedostaje gotovo dve milijarde dolara

Vajerkard (Wirecard), nemačka kompanija za digitalno plaćanje, odložila je objavljivanje svojih finansijskih rezultata za 2019. godinu, rekavši da njihovi revizori ne mogu da pronađu 2 milijarde dolara koje bi trebalo da budu na računu firme, saznaje Njujork Tajms.Cena akcija nemačke kompanije opala je za 90 odsto, a njen dugogodišnji direktor podneo je ostavku. Na njegovu poziciju postavljem je Džejms Frajz, koji se bavio regulatornim pitanjima na nemačkoj berzi. Ukoliko ovaj novac ne bude pronađen uskoro, kompanija za digitalno plaćanje se neće oporaviti. Iz kompanije su saopštili da razmatraju nekoliko potencijalnih planova za spas kompanije, uključujući smanjenje troškova, restrukturiranje poslovanja i prodaju ili zatvaranje delova poslovanja.Skandal se pojavio nakon niza članaka u Financial Timesu prošle godine koji su se fokusirali na navodne računovodstvene nepravilnosti u azijskom poslovanju Vajerkarda.Novac koji nedostaje trebalo je da se drži na računima u dve azijske banke i taj novac je izdvojen za "upravljanje rizikom", saopštila je kompanija.Potraga za novcem završila se na Filipinima, a centralna banka Filipina saopštila je da nikakav novac nije ušao u finansijski sistem zemlje.Vajerkard kompanija osnovana je 1999. godine sa sedištem u Minhenu, a poslednjih godina beležila je rast kao dobavljač usluga digitalnog plaćanja. Na američko tržište proširili su se 2016. godine kada je Vajerkard kupio pripejd diviziju Sitibanke. U Nemačkoj su je hvalili kao veoma uspešnu domaću tehnološku kompaniju.

Svet

Koliko je pandemija uticala na trgovinu EU i Kine

Mere koje su preduzele članice EU u cilju sprečavanja pandemije COVID-19, sredinom marta, bile su u punoj snazi tokom aprila 2020. Budući da je COVID-19 prvi put identifikovan u kineskom gradu Vuhan, Kina je prve restriktivne mere uvela već sredinom januara. Shodno tome, podaci sa početka  2020. već pokazuju znatan uticaj tih mera na međunarodnu trgovinu robom, piše Eurostat.Desezonska trgovinska razmena EU sa Kinom, uključujući uvoz i izvoz opala je sa 46,5 milijardi evra u januaru 2020. godine na 43,1 milijardi u februaru.U martu je pad nastavljen i razmena je iznosila 41,9 milijardi evra, dok je u aprilu nadmašila januar i bila je 49,0 milijardi evra.Do toga je uglavnom došlo zbog povećanog uvoza iz Kine i to uglavnom tekstilnih i hirurških maski za lice i jednokratnih zavesa.U aprilu 2020. godine zabeležen je pad uvoza iz svih pet glavnih trgovinskih partnera EU, izuzev Kine (12 odsto veći u poređenju sa januarom 2020.).Izvoz u te zemlje takođe je opao tokom tog perioda, najveći ka Ujedinjenom Kraljevstvu, u iznosu od 40 odsto, najmanji ka Kini, 6 procenata.Ako se posmatra roba kojom se najviše trguje između EU i Kine, uprkos opštem padu, u aprilu je naglo porastao izvoz lekova (41 odsto), elektronskih cevi, ventila i srodnih proizvoda (25 odsto), kao i električnih pogonskih mašina i delova (56 procenata), u odnosu na isti mesec 2019. godine.Najveći pad izvoza EU zabeležen je u automobilskoj (preko 1,2 milijarde evra, ili 71 odsto) i avioindustriji (840 miliona evra, odnosno 89 odsto).Iz Kine su se u aprilu najviše uvozile mašine za automatsku obradu podataka, odeća, elektronske cevi, ventili i slični proizvodi, a najamnje obuća, telekomunikaciona oprema, kolica za bebe, igračke, sportska roba.

Svet

Tramp odustao od sankcija Kini

Predsednik Trump odustao je od uvođenja sankcija kineskim zvaničnicima koji su u Sinkjangu zatvarali u logore Ujgure i druge muslimanske manjine, jer bi to ometalo njegov trgovinski sporazum sa Pekingom, saz...

Svet

Kinezi drugi put probili rok na izgradnji autoputa Banjaluka – Prijedor

Kineska firma SDHS-CSI BH koja bi trebalo da grade auto-put Banja Luka – Prijedor nije ispunila četiri uslova u dosadašnjem trajanju ugovora o koncesiji za izgradnju i vlada Republike Srpske uskoro će odlučiti o daljoj sudbini tog značajnog projekta, vrednog 297 miliona evra, piše portal Capital.ba.„Koncesionar se obratio sa zahtevom za produženje novog roka jer nije ispunio sve obveze koje je trebao da ispuni u ovom razdoblju, a pri tome se pozvao na takozvanu višu silu, na sprečenost zbog posledica koronavirusa. Na temelju toga vlada RS razmatrala je to pitanje, donela zaključke i ovih dana bi trebalo da izađe sa stavom o nastavku projekta“, objasnio je ministar saobraćaja i veza Republike Srpske, Đorđe Popović, dodajući da u toj fazi treba da se revidira idejni projekt, a ne idejno rješenje.Dodaje se da je ovo drugi put da Kinezi probijaju rok, jer je pre 13. juna još jedan istekao 13. decembra.U okviru tih rokova kineska kompanija trebalo je da završi idejni projekat, pribavi podatke sa terena, završi procenu uticaja na životnu sredinu i studiju izvodljivosti, kao i da utvrdi neke priloge Ugovora o koncesiji.Planirano je da auto-put Banja Luka – Prijedor bude dugačak 42 kilometra, a za uloženih 297 miliona evra Republika Srpska Kinezima na kraju treba da plati 975 miliona evra.RS će Kinezima 30 godina plaćati godišnju naknadu za raspoloživost u iznosu od 32,5 miliona evra, dok  zauzvrat moći da računa na pet odsto od iznosa prikupljene putarine.

Svet

Klanica na severu Nemačke novi centar zaraze

Stopa zaraženih u Nemačkoj raste treći dan za redom nakon što je više od 1.300 zaposlenih u klanici na severu Nemačke testirano  pozitivno na korona virus, prenosi Blumberg.Širenje virusa među radnicima u klanici u Severnoj Rajni-Vestfaliji najveći je pojedinačni slučaj epidemije u Nemačkoj, koja je široko hvaljena zbog načina na koji je do sada rešavala pandemiju.To je podstaklo regionalnu vladu da raspravlja o tome da li treba ponovo uvesti karantin.Međutim u nedelju, Armin Lašet, premijer Severne Rajne-Vestfalije, rekao je da postoji "ogroman rizik od pandemije", ali da je situacija u klaonici ostala "lokalizovana" i da nema naznaka širenja virusa među širim stanovništvom.Stopa reprodukcije virusa (R broj) povećana je u nedelju na 2,88, što predstavlja znatno povećanje u poređenju sa 1,06 koliko je stopa bila u petak.Iz Instituta Robert Koh saopštili su da je R broj u Nemačkoj posebno osetljiv na lokalne epidemije virusa, jer je ukupni nivo novih slučajeva bio nizak.„Dalji razvoj događaja mora se pažljivo nadgledati tokom narednih dana, posebno u pogledu da li se broj slučajeva povećava“, saopšteno je iz Instituta.Zatvorene su škole i vrtići u okolini klanice, a javni tužilac je otvorio istragu o potencijalnim kršenjima zakona o sprečavanju širenja zaraznih bolesti.Prema poslednjim podacima, Nemačka je imala 189.822 zaraženih, a od toga je 8.883 njih preminulo od COVID-19.

Svet

Ekonomisti: Tri godine za oporavak grčke ekonomije

Grčkoj ekonomiji biće potrebna ulaganja od 25 milijardi evra u narednoj godini i u svakoj nakon nje, sve do 2024, kako bi se otklonile posledice pandemije, a rast, proizvodnja, zaposlenost i plate, vratili na nivo 2019, pokazalo je istraživanje koje je vodio profesor na Univerzitetu Panteion u Atini, Savas Robolis, piše eKatimerini.Studija pokazuje da bi 32 milijarde evra za te investicije (18% BDP-a ) Grčka mogla da zatraži iz evropskih fondova za hitne potrebe, koji je raspoloživ za period od 2021. do 2027.Taj novac bi trebalo uložiti u restrukturisanje proizvodnje i tehnologije u zemlji.Za ovu godinu, studija predviđa recesiju od 10% do 12%, a stopa nezaposlenosti će se kretati od 21% do 22%.Ako se ostvare godišnje investicije u iznosu od 25 milijardi evra, odnosno 13 odsto BDP-a i ako se prihodi od turizma povećaju na 70 odsto, eksperti očekuju da će se stopa rasta vratiti na novo prošle godine do kraja 2023. Predviđaju da se to može ostvariti i sa porastom nezaposlenosti na 17,3%, kao i sa širenejm fleksibilnih oblika rada.

Svet

Sud Agrokoru smanjio kaznu za 52,5 miliona evra

Viši sud u Ljubljani smanjio je kaznu koju je slovenačko regulatorno za zaštitu konkurentnosti prošle godine izrekao Agrokoru sa  53,5 miliona na samo jedan milion evra, prenosi portal Novac.hr.U obrazloženju presude navodi se da neprijavljivanje koncentracije nije za nameru imalo štetnog učinka na konkurentnost tržišta, već da je "rezultat nesavesnog nehaja odgovorne osobe Ivice Todorića".Sud je zbog toga ocenio da je novčana sankcija od milion evra "odgovarajuća i pravična sankcija za predmetni prekršaj".Presudom je otvorena mogućnost deblokade zaplenjenih akcija Agrokora u Mercatoru, kao i prenos tog trgovačkog lanca s posrnulog koncerna na novu grupu Fortenova, navodi ljubljanski list Dnevnik, a prenosi Polovni.hr.Neslužbenu informaciju lista preneli su i svi ostali važniji slovenski mediji.Slovenačko telo za zaštitu konkurencije je krajem prošle godine zbog neprijavljene akvizicije preduzeća Costella Agrokoru izrekao kaznu od 53,5 miliona evra, a za obezbeđivanje plaćanja iste je zaplenio deonice u trgovačkom lancu.

Svet

I novi model Boinga ima greške u dizajnu?

Inženjer zaposlen u kompaniji Boeing poslao je pismo američkom Kongresu upozoravajući na ozbiljne mane u dizajnu Boeingovih 777X mlaznih aviona, saznaje Sijetl Tajms. Inženjer, Kurtis Jubank, tvrdio je u pismu američkom Kongresu da su određene mane dizajna već prisutne u Boeingovom novom 777X avionu i da je nova nesreća samo pitanje vremena, ukoliko taj avion bude bio odobren.Njegovo pismo, poslato ranije ovog meseca, tvrdi da Boeingu nije dovoljno da popravi MCAS sistem za koji se zna da je izazvao dve avionske nesreće u Indoneziji i Etiopiji."Ne sumnjam da su Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) i zakonodavci pod velikim pritiskom da omoguće 737 MAKS-u da se što pre vrati u upotrebu i da se što pre da se utvrdi propust MCAS sistema", rekao je Jubank Kongresu. "Međutim, s obzirom na brojne druge poznate nedostatke u avionu, biće samo pitanje vremena pre nego što će druga posada biti nadvladana propustom dizajna koji je poznat Boeingu i životi će se besmisleno izgubiti."Iste probleme koje je 737 MAKS 8 imao, sada ima i novi model 777X, nagovestio je inženjer.Sedam nedelja nakon drugog kobnog pada 737 MAKS-a, inženjer Boeinga podneo je internu žalbu u kojoj se navodi da je Boeing odbacio sve planove za poboljšanje bezbednosti zbog fokusiranosti menadžmenta na raspored i troškove.Takođe su insistirali da se neće razmatrati ništa što će zahtevati od pilota dodatnu obuku.Kurtis Jubank kritikovao je i američku Federalnu upravu za vazduhoplovstvo zbog njihovog previda u odobravanju ovog modela mlaznog aviona.  

Svet

Karneval prodaje šest kruzera nakon gubitka od 4,4 milijarde

Kompanija za organizaciju krstarenja Karneval (Carnival Corporation & plc) planira prodaju šest brodova nakon što je u drugom kvartalu 2020. godine zabeležila neto gubitak od 4,4 milijarde dolara usled pandemije koronavirusa.Vlasnik velikih linija kao što su Cunard, P&O i Princess saopštio je da gubici "ubrzavaju" već planirane prodaje kruzera.Kako prenosi britanski Gardijan, najveći operator kruzera na svetu je pretrpeo ogroman pad prihoda u tromesečju koje se okončalo 31. maja, obzirom da je prihod na međugodišnjem nivou pao za nešto više od 85 odsto.Sva krstarenja bila su obustavljena sredinom marta, nakon što su zabeležene infekcije koronavirusom na svojim brodovima.Budućim mušterijama data je opcija odlaganja rezervacija za kasniji period, ali je pola ljudi tražilo vraćanje novca, navela je kompanija.Za to vreme, održavanje brodova i plaćanje zaposlenih i dalje košta kompaniju 250 miliona dolara mesečno.Kompanija je u poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju saopštila da planira drastično umanjenje operativnih troškova, koji obuhvataju i plate zaposlenih, usidrenje brodova i njihovo premeštanje u neaktivni status, smanjenje troškova za gorivo, hranu i marketing, kao i otpuštanja i upućivanje ljudi na prinudne odmore.Predviđa se da na 49 brodova u vlasništvu kompanije trenutno boravi oko 21 hiljada zaposlenih, koji ne mogu da pristanu u luke zbog zdravstvenih ograničenja.U međuvremenu, Karneval je objavio da je Džoš Vajnstin postao novi izvršni direktor korporacije.

Svet

Karneval prodaje šest kruzera nakon gubitka od 4,4 milijarde

Kompanija za organizaciju krstarenja Karneval (Carnival Corporation & plc) planira prodaju šest brodova nakon što je u drugom kvartalu 2020. godine zabeležila neto gubitak od 4,4 milijarde dolara usled pandemije koronavirusa.Vlasnik velikih linija kao što su Cunard, P&O i Princess saopštio je da gubici "ubrzavaju" već planirane prodaje kruzera.Kako prenosi britanski Gardijan, najveći operator kruzera na svetu je pretrpeo ogroman pad prihoda u tromesečju koje se okončalo 31. maja, obzirom da je prihod na međugodišnjem nivou pao za nešto više od 85 odsto.Sva krstarenja bila su obustavljena sredinom marta, nakon što su zabeležene infekcije koronavirusom na svojim brodovima.Budućim mušterijama data je opcija odlaganja rezervacija za kasniji period, ali je pola ljudi tražilo vraćanje novca, navela je kompanija.Za to vreme, održavanje brodova i plaćanje zaposlenih i dalje košta kompaniju 250 miliona dolara mesečno.Kompanija je u poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju saopštila da planira drastično umanjenje operativnih troškova, koji obuhvataju i plate zaposlenih, usidrenje brodova i njihovo premeštanje u neaktivni status, smanjenje troškova za gorivo, hranu i marketing, kao i otpuštanja i upućivanje ljudi na prinudne odmore.Predviđa se da na 49 brodova u vlasništvu kompanije trenutno boravi oko 21 hiljada zaposlenih, koji ne mogu da pristanu u luke zbog zdravstvenih ograničenja.U međuvremenu, Karneval je objavio da je Džoš Vajnstin postao novi izvršni direktor korporacije.

Svet

Zašto je važna odluka IBM-a da obustavi razvoj tehnologije za prepoznavanja lica

Tokom protekle nedelje, IBM, Majkrosoft i Amazon su odlučili da obustave razvoj i prodaju hardvera i softvera za prepoznavanje lica, saznaje Forbes.IBM je učinio prvi korak kada se direktor kompanije Arvind Krišna obratio Američkom Kongresu rekavši da se kompanija "odlučno protivi" upotrebi bilo koje tehnologije za prepoznavanje lica, uključujući i rešenja koja nude drugi dobavljači, kako bi izbegli "opasnosti masovnog nadzora, rasnog profilisanja, kršenja osnovnih ljudskih prava i sloboda".Prema navodima Kristofera Padilje, potpredsednika odeljka IBM-a koji se bavi regulatornim i pitanjima vlade, ova odluka je već godinama unazad planirana kada su se prvi put pojavila etička pitanja oko upotrebe ove tehnologije.Prema Padilji, postojalo je i pitanje tačnosti ove tehnologije i sklonosti ka rasnoj pristrasnošću. Razvoj hardvera i softvera za prepoznavanje lica bio je vrlo mali deo poslovanja IBM-a i Padilja je naglasio da je ta odluka stigla direktno od izvršnog direktora kompanije, Arvinda Krišne, koji je odlučio da IBM više neće ulagati u tehnologiju za prepoznavanje lica.Primer IBM-a ispratila su još dva tehnološka giganta, Amazon i Majkrosoft.Predsednik Majkrosofta, Brad Smit, rekao je da kompanija neće prodavati tehnologiju za prepoznavanje lica policiji, niti bilo kojim drugim vladinim organizacijama sve dok ne bude uspostavljen nacionalni zakon zasnovan na ljudskim pravima.Ono što Majkrosoft i IBM imaju zajedničko je fokusiranje na zaštitu ljudskih prava.Amazon je takođe rekao da će obustaviti prodaju hardvera i softvera za prepoznavanje lica policijskim agencijama.Ove odluke IBM-a, Majkrosofta i Amazona imaju veliki značaj i utiču na ostale tehnološke kompanije da zauzmu jači stav u pogledu ljudskih prava i protiv rasne diskriminacije.

Svet

PepsiCo 2019. godine poboljšao održivost poslovanja

PepsiCo je smanjio emisije gasova staklene bašte u svom globalnom lancu vrednosti za šest odsto, čime se približio sopstvenom cilju snižavanja emisije štetnih gasova za 20 odsto do 2030. godine, navodi se u Izveštaju o održivosti PepsiCo za prethodnu godinu.Emisije gasova staklene bašte smanjena je u celom lancu, uključujući korišćenje poljoprivrednih proizvoda, ambalažu i sam proces proizvodnje, dodaje se u saopštenju."Kao globalni lider u proizvodnji hrane i pića, imamo odgovornost da iskoristimo našu veličinu i uticaj kako bismo pomogli u rešavanju dugoročnih izazova, uključujući i suočavanje sa pretnjama našem sistemu snabdevanja, koje su pojačane razvojem COVID-19. Veoma sam ponosan na napredak koji smo postigli, ali jasno je da je potrebno još više", kazao je Ramon Laguarta,  generalni direktor i predsednik kompanije PepsiCo.U PepsiCo-ovom Izveštaju o održivosti za 2019. godinu posebno se naglašava napredak u nekoliko oblasti koje kompanija smatra za prioritet, kao što su poljoprivreda, voda, klima, ambalaža, proizvodi i ljudi.Kompanija u Evropi teži da pruži maksimalnu podršku postizanju neutralnog uticaja na klimu do 2050. godine, zbog čega se uključila u diskusije koje omogućavaju zakonodavne okvire za postizanje tog cilja, uključujući podršku Zelenom sporazumu Evropske komisije (European Commission’s Green Deal)."U aprilu 2020. godine, PepsiCo je izneo planove za ubrzanje aktivnosti u vezi sa klimatskim promena potpisivanjem UN-ovog dokumenta Ambicija Biznisa za 1,5 stepeni Celzijusa, kao deo dugoročne strategije kompanije za postizanje nulte neto emisije do 2050. godine", navodi se u saopštenju.Kroz Program održivog uzgoja (Sustainable Farming Program), kompanija je u 2019. godini sarađivala sa više od 1.500 poljoprivrednika i uzgajivača u Evropi kako bi smanjili uticaj na životnu sredinu kroz povećanje efikasnosti i manju upotrebu resursa."Na 14 tržišta širom Evrope, PepsiCo aktivno prati podatke na terenu sa ciljem da pomogne poljoprivrednicima da bolje razumeju kako povećati prinos i kvalitet useva, istovremeno optimizujući potrebne resurse, kao što su voda i đubrivo, što može pomoći smanjenju korišćenja resursa i emisiji efekta staklene bašte", saopštio je prehrambeni gigant.PepsiCo je lane dostigao 100 odsto električne energije iz obnovljivih izvora na devet evropskih tržišta, u Španiji, Belgiji, Portugaliji, Italiji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Holandiji, Nemačkoj, Grčkoj i Poljskoj.Samo ugradnjom nove vetrenjače u fabrici za proizvodnju "Tropikana" proizvoda u Brižu u Belgiji proizvedi približno 40 odsto ukupne potrošnje električne energije na samoj lokaciji, smanjujući emisiju ugljen dioksida za preko 4.200 tona.Dodatno, tokom 2019. godine PepsiCo je plastične boce učinio lakšim i isprobao postupak "sabijanja naboja", koji uzrokuje da se grickalice slegnu na dno kesice tokom pakovanja, čime se smanjuje količina ambalaže u upotrebi.Firma takođe radi na povećanju količine recikliranog PET-a u plastičnim bocama, s ciljem da do 2030. godine 50 odsto recikliranog PET-a iskoristi za plastične boce širom EU."Naš dugoročni plan... zahteva agilnost, zajedničku akciju i saradnju, i dok razmišljamo o našem pristupu, odlučni smo da prihvatimo važnu lekciju iz COVID-19 krize: svet je pokazao da može brzo da se adaptira i reaguje kada postoji zajednički cilj. Znamo da je moguća izgradnja održivijeg sistema ishrane i nastavićemo da radimo sa partnerima širom sveta kako bismo pokrenuli promene za bolje sutra.", izjavio je Simon Loden, direktor za održivost poslovanja u kompaniji PepsiCoCelokupan izveštaj i prateći materijali dostupni su na OVDE. Ovogodišnji izveštaj prati i Kratak pregled, koji ukratko predstavlja napredak kompanije PepsiCo u odnosu na sopstvene ciljeve održivog poslovanja.

Svet

Prvo eko-selo gradiće se u Švedskoj

Prvo ekološko selo gradiće se u Švedskoj, a ideja se zasniva na kombinaciji tehnološke kulture Silicijumske doline, video-igara, hipi kulture i porodičnih farmi, piše portal Domusweb.it, a prenosi Gradnja.rs. Ekološko selo predstavlja ideju da se izgrade mesta koja će se nalaziti u prirodi, a biće samoodrživa jer bi trebalo da sama proizvoditi hranu i energiju koju neće rasipati.„Nikad nisam težio tome da postanem investitor stambenih zgrada ali sam oduvek imao želju da napravim sela koja su uronjena u prirodu, udaljena od grada i u kojima nema automobila“ – kaže James Ehrlich sa Univerziteta Singularit i osnivač projekta izgradnje ekološkog sela ReGen Villages.Predviđeno je da otpad koji nastane u selu bude recikliran i pretvoren u nove resurse.Biće primenjena i permakultura i akvaponski sistem, što znači da će svaka kap vode moći ponovo da se iskoristi.Prema rečima Ehrliha, naselja će pored kuća imati staklenike i bašte s kontrolisanim uslovima za uzgoj biljaka. Tu će se proizvoditi hrana kojoj ljudi mogu da veruju jer znaju odakle dolazi.Kroz ceo projekat ReGen Villages, koristio bi se računarski operativni sistem Village OS. „Građevinski inženjeri, arhitekte i projektanti moći će uz njegovu pomoć da jednostavnije planiraju nove objekte, povećavaju gustinu naseljenosti ili da prate troškove“, rekao je James Ehrlih.Ekosela bi se gradila od Mediterana, preko Skandinavije, pa sve do SAD-a i Afrike.Prvo selo će se graditi ove godine u Švedskoj, po projektu studija White Arkitekter, a lokacija za sada, nije poznata.

Svet

SAD obustavile pregovore sa Evropom o globalnom digitalnom porezu

Sjedinjene Države prekinule su razgovore sa Evropom za globalno oporezivanje tehnoloških kompanija poput Amazona, Fejsbuka i Gugla, saznaje Financial Times. Sjedinjene Države upozoravaju da će primeniti uzvratne mere, ukoliko Evropa odluči da sprovede svoje planove oporezivanja multinacionalnih tehnoloških kompanija.Organizacija za ekonomsku saradnju (OECD) je predložila da se korporacije koje posluju globalno oporezuju u odnosu na prihode koje ostvare na teritoriji pojedinačne države, a ne samo u zemlji u kojoj su registrovali podružnicu.Ako bi počela da se primenjuju, pravila bi se odnosila na velike multinacionalne digitalne firme ili visokoprofitabilne brendove, koji često prebacuju svoje zarade iz države u državu kako bi umanjile poresko opterećenje. Po važećem sistemu, kompanije su dužne da plate porez samo u državama u kojima su registrovale ćerke firme ili gde imaju sedište.Američki sekretar za finansije, Stiven Mnuhin, upozorio je evropske ministre finansija da je došlo do „zastoja“ u razgovorima.Pisma su poslata francuskom, britanskom, španskom i italijanskom ministru finansija. Pariz, Madrid, London i Rim bili su među vodećim gradovima koji su se zalagali za oporezivanje kompanija poput Epla, Gugla, Amazona i Fejsbuka, rekavši da ove kompanije veoma profitiraju na evropskom tržištu, a pritom daju minimalan doprinos javnim blagajnama. Kako je Mnuhin u pismima naveo, Sjedinjene Države se ne slažu sa novim globalnim zakonom oporezivanja koji bi najviše uticao na vodeće američke tehnološke kompanije.„Ne treba požurivati ovakve razgovore u periodu kada države moraju da se fokusiraju na ekonomska pitanja oporavka od pandemije“, naveo je Mnuhin u pismima. „Sjedinjene Države su protiv ovog plana oporezivanja i kao što smo ranije upozorili, primenićemo uzvratne mere ukoliko taj zakon stupi na snagu“, dodao je on.

Svet

Hitlerova rodna kuća postaje policijska stanica

Nakon 140 godina od rođenja Adolfa Hitlera, njegova rodna kuća Braunau nedaleko od Salcburga, postaje antiteza svega za šta se on zalagao i mesto na kojem se brane demokratija i ljudska prava, prenosi Gradnja.rs.„Otvaramo novo poglavlje u suočavanju sa istorijskom odgovornošću,“ izjavio je ministar policije Karl Nehamer tokom predstavljanja rešenja arhitektonskog studija Marte.Marte Architects.Trenutna forma zgrade je rezultat brojnih izmena i dogradnji za vreme nacističkog režima u Austriji koji je kuću pretvorio u memorijalni spomenik Hitleru.Naglašava se da će promene biti sa „minimalističkim arhitektonskim jezikom“.„Promene koje su uradili nacisti neće biti samo preokrenute, već će se sat vratiti u 1750. godinu, mnogo pre nego što je Adolf Hitler rođen. Promene će biti uklonjene sloj po sloj“, kaže Stefan Marte, osnivač biroa.Nakon što je država Austrija kupila tu zgradu 2017. godine, organizovan je konkurs na kojem je pobedilo rešenje pomenutog studija.Hitler je rođen u toj kući 1889. godine, a potom se porodica odselila na drugu lokaciju.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.