Svet

BP prodaje sedište u Londonu, planira da se fokusira na rad od kuće

BP planira da proda svoje sedište u centralnom Londonu, jer smanjuje radna mesta i usvaja nove metode fleksibilnog rada od kuće, piše portal Straitstimes.Naftna kompanija, koja zapošljava 6.500 kancelarijskog osoblja u Velikoj Britaniji, planira da iznajmi zgradu na Trgu Svetog Džejmsa na naredne dve godine pre nego što zauvek ode.Na taj način BP se pridružuje drugim poslodavcima koji menjaju način rada nakon što su mnogi zaposleni počeli da rade od kuće zbog pandemije. Izvršni direktor Bernard Lunni rekao je da će se kompanija imati u kombinaciju kućnih i kancelarijskih poslova.Plan pokazuje neizvesnost sa kojom se tržište nekretnina suočava nakon što je pandemija poslala kancelarijske radnike svojim domovima, prazneći poslovne centre širom Londona.Samo 13 procenata ljudi vratilo se u svoje kancelarije ovog meseca u Londonu, a u 63 najveća urbana centra u zemlji taj je broj iznosio 17 procenata.Zgrada, koju je BP kupio za 117 miliona funti 2001. godine, danas bi mogla koštati više od 300 miliona funti, odnosno 544 miliona američkih dolara.

MIT kritikuje Maskov neurološki čip, smatra ga „spekulativnim“

Naučnici sa prestižnog MIT-a kritikovali su Maskov neurološki čip u članku objavljenjom u magazinu MIT Technology Review, rekavši da čip ne može da ispuni stvari koje je Mask obećao.Neuralink, Maskova kompanija iza ovog neurološkog čipa, rekla je da ima za cilj da "ugradi čip koji uključuje hiljade elektroda u najsloženiji ljudski organ kako bi pomogao u izlečenju neuroloških stanja poput Alchajmerove bolesti, demencije i povreda kičmene moždine.“Međutim, naučnici sa MIT-a kažu da „nijedan od ovih ciljeva nije nadohvat ruke, a malo je verovatno da će ikada biti“, navodi se u članku, nazivajući većinu medicinskih tvrdnji Neuralinka „veoma spekulativnim“.MIT je brzo istakao da je „Mask spretno izbegavao da daje rokove ili se obavezuje na rasporede“ tokom prezentacije.Neuralink nije prva kompanija koji veruje da bi implantati mozga mogli proširiti ili vratiti ljudske sposobnosti. Istraživači su počeli da stavljaju sonde u mozak paralizovanih ljudi krajem 1990-ih kako bi pokazali da im signali mogu omogućiti da pomeraju robotske ruke ili računarske kursore. A miševi sa vizuelnim implantatima zaista mogu da primete infracrvene zrake.Nadovezujući se na taj rad, Neuralink kaže da se nada da će dalje razvijati takve interfejse mozak-računar (ili BCI) do tačke kada se može instalirati u lekarskoj ordinaciji za manje od sat vremena. „Ovo zapravo funkcioniše“, rekao je Mask o ljudima koji kontrolišu računare pomoću moždanih signala.Međutim čak i četiri godine nakon formiranja, Neuralink nije pružio dokaze da može da leči depresiju, nesanicu ili desetak drugih bolesti koje je Mask spomenuo. Jedna teškoća koja je pred kompanijom je usavršavanje mikrožica koje mogu „preživeti“ u ljudskom mozgu, samo taj problem mogao bi da košta kompaniju godine.„Uprkos dugačkoj listi medicinskih aplikacija koje je Mask predstavio, Neuralink nije pokazao da je spreman da se posveti bilo kojoj od njih“, zaključuje se u članku. „Tokom događaja, kompanija nije obelodanila planove za započinjanje kliničkog ispitivanja.“

Proizvodnja električnih automobila i dalje najskuplja u Evropi

Prema novim istraživanjima, za evropske proizvođače automobila električna vozila će ostati značajno skuplja za proizvodnju najmanje još jednu deceniju, piše Fajnenšal tajms.Prema podacima koje je prikupila konsultantska kompanija Oliver Wyman, ukupni troškovi izrade kompaktnog vozila bez emisije će se smanjiti za više od 20 odsto do 2030. godine, na 16.000 evra po vozilu u proseku, ali će to svakako biti skuplje za 9 odsto u poređenju sa benzinskim ili dizel vozilima.Iako se očekuje da će cena baterije za električna vozila opasti u narednim godinama, ovo svakako predstavlja rizik za velike evropske proizvođače automobila.Evropski proizvođači automobila, suočeni sa naglim padom ukupne potražnje za njihovim proizvodima zbog pandemije, trebalo bi da predstave desetine novih električnih automobila u narednih nekoliko godina.Uprkos većim troškovima proizvodnje, električni automobili se često već prodaju za nižu cenu od vozila na benzin ili dizel u Evropi, delimično zahvaljujući velikim subvencijama u nekoliko zemalja.Ne očekuje se da će troškovi proizvodnje benzinskih ili dizel automobila puno opasti, jer će proizvođači automobila usmeriti svoje investicije na prilagođavanje proizvodnih linija za električna vozila koja takođe imaju koristi od jednostavnije strukture i manje komponenti.Kao rezultat toga, električni modeli će biti jeftiniji za proizvodnju „u nekom trenutku, a ne daleko nakon 2030. godine“, rekao je Sajmon Šurer, iz kompanije Oliver Wyman.

Interpol: Raste broj ilegalnih spalionica otpada u Evropi i Aziji

Širom sveta u zadnje dve godine zabrinjavajuće raste ilegalna trgovina plastičnim otpadom, upozorenje je koje stoji u najnovijem izveštaju Interpola pod nazivom “Strateška analiza rastućih kriminalnih trendova na svetskom tržištu plastičnog otpada od januara 2018”, piše u saopštenju Interpola. Autori izveštaja upozoravaju i na nasilje koje se obično povezuje sa organizovanim kriminalom.Oni navode primer gradonačelnika malog grada u Francuskoj koji je ubijen kada je pokušao da spreči bacanje ilegalnog otpada u svojoj opštini. Kako se dodaje, izveštaj je zasnovan na otvorenim izvorima i podacima do kojih su došle obaveštajne službe iz 40 zemalja.Ukazuje se na nelegalno preusmeravanje pošiljki, neovlašćene metode upravljanja otpadom, nezakonitu registraciju otpada, kao i povećanje broja deponija i ilegalnih spalionica otpada u Evropi i Aziji. Primetna je veza između kriminalnih mreža i legalnih biznisa koji se koriste kao pokriće za ilegalne operacije sa kriminalcima koji često pribegavaju finansijskom kriminalu i krivotvorenju dokumenata.Vrata oportunističkom kriminalu otvorile su teškoće u tretiranju otpada i kontroli.Autori izveštaja podsećaju da je prošlog maja Malezija počela da vraća skoro četiri hiljade tona plastičnog otpada u 13 zemalja i to se tumači kao odlučnost da se izađe na kraj sa tim problemom. ODEĆU KUPOVATI ODGOVORNO JER TEKSTILNI OTPAD ZAGAĐUJE OKOLINU Plastični otpad se šalje u Maleziju uglavnom iz Evrope i Severne Amerike, jer je 2018. Kina zatvorila vrata za njegov uvoz. “Promenili smo propise kako bismo sproveli ovu borbu, uspostavili jače administrativne procedure i pokrenuli nacionalnu kampanju. Pozivamo svetsku zajednicu da radimo zajedno na granicama i da ostavimo čistu, lepu planetu za buduće generacije”, kaže direktor Centralnog biroa Interpola u Kini Daqi Duan.“Interpolov izveštaj ukazuje na hitnu potrebu da se utvrdi kako kriminalci istražuju nove i već postojeće ranjivosti na tržištu, i poziva da se pojačaju pravni propisi na uvozu i izvozu otpada”, smatra Calum MacDonald iz Interpola koji je i direktor Škotske agencije za zaštitu životne sredine. Interpolov radi sa stručnim agencijama u 194 zemlje kako bi otkrili kriminal u ovoj oblasti i razotkrili grupe koje stoje iza njega. Interpol poziva na jaču međunarodnu saradnju u oblasti tog kriminala, ističe da je neophodno ranije skeniranje rizika, kao i sprovođenje finansijske istrage i obaveštajnih operacija.ČEKAJUĆI ODVAJANJE OTPADA U DOMAĆINSTVIMA

Centralna banka Jamajke rege muzikom podučava o monetarnoj politici

Centralna banka Jamajke objašnjava građanima inflaciju i monetarnu politiku kroz muzičke video spotove, koristeći nacionalni simbol te države, rege muziku.Karipska država suočava se sa izuzetno visokim nacionalnim dugom poslednjih nekoliko godina, a ovo je zanimljiv način kojim objašnjavaju važnost osiguravanja stabilnih cena.Analitičari kažu da je veći deo javnog duga Jamajke proizašao iz loših zajmova banaka koje je vlada apsorbirala da bi "rešila krizu sredinom 1990-ih, kada je desetine banaka propalo zbog velikog broja kredita".Ovo nije prvi put da je Centralna banka Jamajke koristila muzičke spotove radi edukovanja građana, bio je to slučaj i prošle godine, kada je umetnik Tarus Rajli takođe pevao o inflaciji.„Niska i stabilna inflacija je ekonomiji, ono što je bas gitara rege muzici“, bile su reči njegove pesme.Video spotovi kampanje, koji su navodno proizvod Tonija Morisona, direktora za odnose s javnošću banke, su edukativni i zvuče izvrsno.U muzičkom spotu, u kojem se nalazi umetnica Denik, stihovi su: „Ne želimo je previsoko, ne želimo je nisko, kada je inflacija stabilna i predvidljiva, to je pravo rešenje“.Video spot opisuje kako inflacija utiče na svaki deo ekonomije i zašto građani Jamajke moraju biti svesni napora koje banka ulaže kako bi inflacija bila pod kontrolom. Banka Jamajke zadržala je svoju kamatnu stopu na nivou od 0,5 procenata, nepromenjenu još od kad su je smanjili za 25 baznih poena u avgustu prošle godine.Stopa inflacije na Jamajci skočila je na 6,8 procenata u junu sa 5,2 posto u maju, a BDP je smanjen za 2,3 odsto na godišnjem nivou.

Danska proverava da li Gugl plaća porez

Danske poreske vlasti pokrenule su pregled Guglovih računa u Danskoj kako bi utvrdile da li tehnološki gigant ima neizmirene poreske obaveze, saopštio je Gugl danas, a piše agencija Rojters.Danska premijerka Mete Frederiksen jedna je od nekoliko evropskih lidera koji su se zalagali da višenacionalne tehnološke kompanije plaćaju više poreza u zemljama u kojima posluju.Danske poreske vlasti odbile su da komentarišu pregled.Gugl zapošljava više od 100 ljudi u Danskoj i kompanija je ostvarila prihod od 284 miliona danskih kruna, odnosno 45,4 miliona dolara prošle godine. „U toku je dijalog sa danskim poreskim vlastima i generalno gledano plaćamo porez koji oni od nas traže“, kaže u izjavi Kristin Sorensen, šefica javne politike Gugla u Danskoj.„Nije tajna da kao međunarodna kompanija plaćamo najveći deo poreza, više od 80 odsto, u Sjedinjenim Američkim Državama, gde i pripadamo. Baš kao što međunarodne danske kompanije plaćaju veći deo poreza u Danskoj,“ rekla je Sorensen.Gugl je odbio da komentariše dalje o ovom procesu.

Epl uklonio nalog Epik gejmsa usled sukoba oko provizija

Kompanija Epl uklonila je nalog Epik gejmsa (Epic Games) nakon što je taj proizvođač video-igara tužio tehnološkog giganta za zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu, prenosi po...

Nova neizvesnost u slučaju „TikTok“: Sada Kina blokira Trampa

Nova kineska ograničenja izvoza tehnologije komplikuju planove kompanije Bite Dance da proda Tik Tok američkoj nekoj kompaniji i izbegne zabranu koju je najavio Donalda Trump, prenosi Gardijan.Vlada u Pekingu u petak je uvela nova ograničenja odnosno zabranu izvoza tehnologije, zahtevajući od kompanija da za to prvo traže odobrenje vlade, što može da traje i do 30 dana. Sredinom avgusta, američki predsednik Donald Tramp dao je rok od 90 dana da se ta kompanija proda ili da se u suprotnom suoči sa gašenjem.Smatra se da je promena pravila, koja su ista od 2008. godine, usmerena na odlaganje prodaje TikTok-a kupcima u SAD.Neke tehnologije su uklonjene sa liste regulisanog izvoza, uključujući i tehnologije za izradu vakcina.Ipak, 23 nova dodatka odnose se na tehnologiju koja se odnosi na veštačku inteligenciju, tehnike prepoznavanje glasa i analizu preporuke sadržaja.„TikTok-ov algoritam preporuke sadržaja oslanja se na kinesku tehnologiju koja će možda morati da se prenese novom vlasniku“, rekao je kineskim državnim medijima profesor Cui Fa.Dodaje da nije za prekid saradnje sa SAD, ali da izvoz nekih važnih tehnologija mora da bude pod strožom regulativom, zbog nacionalne bezbednosti i profita.Cui je rekao da bi Bite Dance trebalo da ozbiljno i oprezno razmotri da li je neophodno da se obustave pregovori o prodaji Tik Tok-a i ta kompanija je saopštila da će se strogo držati propisa.Tramp je u više navrata optuživao video-aplikaciju da preti američkoj nacionalnoj bezbednosti i zabranio nekoliko transakcija sa kineskim kompanijama koje su vlasnici Tik Tok-a i WeChat-a.Microsoft je pregovarao nekoliko nedelja o kupovini, prošle nedelje se udružio s Valmartom i nadmetaće se sa kompanijom Oracle Corp.MAJKTOSOFT PRIZNAO DA PREGOVARA O KUPOVINI TIK TOKA Popularna aplikacija tako je zajedno sa kompanijom Huawei postala je tačka spora između SAD i Kine, a zbog političke situacije, ostavku je podneo izvršni direktor TikTok-a i bivši direktor kompanije Dizni Kevin Maier.TikTok je tužio američku vladu zbog Trumpovih naloga, a korisnici WeChat-a pokrenuli su akciju jer kako kažu zabrana ozbiljno utiče na živote i rad miliona ljudi u SAD-u.„Teško se razgovara sa rodbinom, porodicom i prijateljima u Kini. Bezbroj ljudi ili preduzeća koji koriste WeChat za razvoj i kontakt sa kupcima takođe će pretrpeti značajne ekonomske gubitke“, navodi se između ostalog u njihovom apelu.

Američke tehnološke akcije vrede više nego sve evropske akcije zajedno

Poslednji rast akcija iz američkog tehnološkog sektora doprineo je tome da američke tehnološke akcije sada vrede više nego sve evropske akcije zajedno, prema najnovijim podacima Banke Amerike, piše portal bankar.Banka Amerike je istakla da je ovo prvi put da tržišna kapitalizacija američkog tehnološkog sektora, sa 9,1 hiljada milijardi dolara, premašuje sva evropska tržišta, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo i Švajcarsku koji vrede ukupno 8,9 hiljada milijardi američkih dolara.Evropske akcije 2007. godine vredele su četiri puta više od američkih tehnoloških akcija.Epl, Majkrosoft, Alfabet, Amazon i Fejsbuk, pet najvećih tehnoloških kompanija, činilo je 17,5 procenata S&P 500 u januaru, a kapitalni transferi u taj sektor tokom pandemije povećali su taj udeo znatno iznad 20 procenata.Samo kompanija Epl je vredna više od dve hiljade milijardi dolara.Amazon je sada dominantna sila u internet trgovini, pa je tako cena akcije u četvrtak bila oko 20 puta veća nego u avgustu 2010. godine.Američki tehnološki sektor koji pretiče Evropu takođe se odražava na ukupne performanse američkog i evropskog tržišta. Od početka 2010. godine S&P 500 porastao je skoro 200 procenata, dok je u istom periodu Euro Stokk 50 porastao za 13,4 procenata, a britanski FTSE 100 za nešto manje od 11 procenata.

Mađarska od 1. septembra zatvara granice za sve strance

Mađarska vlada odlučila je da zatvori granice za sve strance počev od 1. septembra, i da ponovo uvede zaštitne mere koje su bile na snazi tokom prvog talasa pandemije, izjavio je na konferenciji za novinare u petak Đerđ Đulaš, šef kabineta premijera, piše portal Hungary Today.Od ovog pravila mogu biti izuzeti samo vojni konvoji i poslovna ili diplomatska putovanja, saopštio je Đulaš. Dodao je da će koridor za putnike koji saobraćaju preko Mađarske ostati otvoren, kao i da će sportski događaji biti regulisani strogim propisima.Mađarski državljani koji se vraćaju iz inostranstva moraće u dvonedeljni karantin ili će morati da dostave dva negativna testa na korona virus, prema rečima šefa kabineta premijera.Takođe strani studenti koji studiraju u Mađarskoj moraće da dostave negativne testove, kako bi im bio odobren ulazak u zemlju."Mađari koji se vraćaju u zemlju sami će finansirati troškove testiranja. Neće im to plaćati država", rekao je Đuljaš.Dodao je da je prema epidemiološkoj klasifikaciji, Mađarska označena zelenom bojom, dok ostale zemlje prelaze u crveno.Mađarska vlada će o detaljima novih mera raspravljati 29. avgusta.Očekuje se da će granice biti zatvorene tokom septembra.U Mađarskoj koja broji oko deset miliona stanovnika, ima oko 5.500 zaraženih korona virusom od kojih je 614 osoba preminulo.

Norveška nastavlja da širi naftne bušotine na Arktiku

Norveška planira da proširi operacije eksploatacije nafte u prethodno netaknuta područja Arktika, potez za koji ekološki aktivisti upozoravaju da bi mogao da ugrozi osetljiv ekosistem i ...

EU potpisala prvi ugovor o kupovini vakcine protiv COVID-19

Evropska komisija potpisla je prvi ugovor sa britanskom farmaceutskom firmom "Astra Zeneka" o kupovini potencijalne vakcine protiv bolesti COVID-19. Da bi osigurala 300 miliona doza, uz mogućnost kupovine jo...

Milijarder poklanja radnicima udeo u firmi

Trevor Milton, osnivač i predsednik korporacije "Nikola" koja se bavi proizvodnjom električnih kamiona, odlučio je da pokloni šest miliona deonica radnicima, piše portal 021.rs. Deonice će dob...

Protesti protiv restriktivnih mera u Evropi

Hiljade protivnika nošenja maski i restriktivnih mera u borbi protiv korona virusa izašle su danas na ulice u više evropskih gradova, a najviše ih je bilo u Berlinu gde je interve...

Elon Musk predstavio je svinju sa čipom u mozgu

Elon Musk predstavio je svinju Gertrudu sa računarskim čipom veličine kovanice u njenom mozgu, kako bi demonstrirao svoje ambiciozne planove za stvaranje funkcionalnog interfejsa mozak-mašina, prenosi Radio Slobodna Evropa.„To je poput Fitbita u vašoj lobanji sa malo žica“, rekao je preduzetnik milijarder tokom internetske prezentacije.Njegov startap Neuralink prijavio se za pokretanje eksperimenta na ljudima 2019. godine.Interfejs može da omogući ljudima sa neurološkim oboljenjima da kontrolišu svoje misli na telefonu ili računaru.Musk tvrdi da bi se takav čip na kraju mogao koristiti za lečenje stanja kao što su demencija, Parkinsonova bolest i povrede kičmene moždine.Istovremeno, dugoročna ambicija je smisliti ono što Musk naziva „nadljudskom spoznajom", u delu koji se odnosi na borbu protiv veštačke inteligencije toliko moćne da može uništiti ljudsku rasu. Gertruda je jedna od tri svinje u torovima koje su učestvovale u Muskovim onlajn demonstracijama.Trebalo joj je vremena da se pokrene, ali dok je jela i njuškala slamu, aktivnost se pojavila na grafikonu koji je pratio njenu nervoznu aktivnost. Tada je uglavnom ignorisala svu pažnju oko sebe, prenosi BBC.Procesor u njenom mozgu šalje bežične signale, što ukazuje na neuronsku aktivnost u njušci dok traži hranu.

Norvežani poručuju da farbanje vetroturbina štiti ptice

Prema rezultatima novog istraživanja Norveški institut za istraživanje prirode (NINA), saopštio je da bi farbanje crnom bojom jedne od ukupno tri lopatice na vetroturbinama smanjila smrtnost ptica za čak 70 odsto, piše Energetski portal. Prema njihovom istraživanju, zbog veće vidljivosti vetrenjača, one bi lakše izbegle sudar.Naučnici predviđaju da bi ovo saznanje imalo ogroman značaj za ugrožene vrste poput orlova belorepana.Spašavanje ptica od vetroturbina je, prema nalazima Norvežana i ultraljubičasto osvetljenje, kao i raspored neophodne infrastrukture za vetroelektrane.Istraživač Roel Mej smatra da će se praćenjem projekta pre i posle izgradnje i aktivnom primenom mera izbeći "zona konflikta".Dodaje da odgovornost korišćenja vetroenergije u skladu sa prirodom leži i na industriji i na vladi Norveške.Prema saznanjima biologa, vetroturbine dovode u opasnost opstanak više od 9 hiljada vrsta ptica i 888 vrsta šišmiša u svetu.Podjednako ih ugrožavaju direktni sudari, pomeranje mesta gde se hrane i gnezde, prepreke u kretanju ili degradacija i gubitak staništa.

Hrvatska: Šta donosi regulacija rada od kuće?

Hrvatski sindikati sumnjaju da udruženje poslodavaca želi da uvrsti neke dodatne elemente fleksibilnosti radnih odnosa u Zakon o radu, pod izgovorom da žele da regulišu neke specijalne pandemijske okolnosti, piše portal seebiz.Predstavnici radnika smatraju da bi bilo najbolje rešiti pitanje rada od kuće u okviru nacionalnog kolektivnog ugovora, jer u suprotnom smatraju da bi izmene i dopune Zakona o radu mogle dovesti i do nekih nepoželjnih mera „fleksibilizacije“.Hrvatsko udruženje poslodavaca (HUP) je u aprilu zatražilo određene izmene radnog zakonodavstva koje bi išle u smeru lakšeg otpuštanja radnika.HUP je ubrzo ove izmene prestao da spominje, ali su se veoma slične mere našle u predizbornom programu vladajuće hrvatske stranke.Generalno se svi slažu da Hrvatskoj treba preciznija regulacija rada od kuće. Brojni detalji u vezi s tim još nisu razjašnjeni, počev od raznih pogodnosti do radnog vremena ili zaštite na radu.Što se tiče moguće fleksibilnosti radnih prava, ključno je napomenuti da je Hrvatska već neko vreme na samom vrhu Europske unije po broju nesigurnih oblika zaposlenja i radnog odnosa.Jelena Miloš, koordinator projekta Evropskog sindikalnog centra Uni Europa i članica Baze za radničku inicijativu i demokratizaciju (BRID) u Zagrebu, smatra da Hrvatskoj i Evropi nisu potrebne dodatne fleksibilnosti, već naprotiv - skretanje ka stvaranju sigurnih, kvalitetnih i ekološki prihvatljivih radnih mesta.Prema njenim rečima, ljudi koji rade od kuće imaju dvostruko veću verovatnoću da rade čak 48 ili više sati nedeljno od ljudi koji rade u kancelariji, i imaju šest puta veću verovatnoću da će raditi u slobodno vreme. Pored toga, ne treba zanemariti ni pitanja različitog rešavanja troškova za električnu energiju i internet ili povećanih ergonomskih potreba i psihosocijalnih rizika.Jelena Miloš smatra da ova pitanja treba rešiti kolektivnim ugovorom, dok sociolog Dragan Bagić sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu, s druge strane, smatra da ZOR nije pogrešno mesto za regulisanje rada od kuće, iako se slaže da je to izuzetno delikatan postupak.Bagić takođe smatra da je strah predstavnika sindikata opravdan, što potvrđuju i neka prethodna iskustva, te da važno pitanje poput rada od kuće i dalje zaslužuje svoje mesto u centralnom nizu radnih propisa, a to je Zakon o radu.

HP beleži rekordnu isporuku PC računara zbog rada od kuće

Kompanija za proizvodnju PC računara oborila rekorde u prodaji, potražnju obezbeđuje pandemija, piše portal CNBC."Nikada nismo isporučili toliko računara i to je zaista bilo pod uticajem velike potražnje kojoj su doprineli ljudi koji rade od kuće", izjavio je drektor te kompanije Enrike Lores nakon objavljivaja planova za treći kvartal 2020.Akcije HP-a porasle su za 2% nakon što je ovaj proizvođač kompjuterskog hardvera objavio da je postigao bolje rezultate od očekivanih.Oni su za milijardu dolara veći od planiranih.Кompanija je ostvarila 49 centi zarade po akciji na gotovo 14,3 milijarde dolara prihoda, što je nadmašilo procenu kompanije FactSet koja je bila za milijardu manja.Ipak, te brojke su za oko 15 odsto manje nego lane."U prošlosti smo govorili o jednom PC računaru u kući. Sada se javlja porteba da svaki čovek ima svoj računar. Ovo će pokrenuti potražnju i potrajaće neko vreme," rekao je Enrike Lores.Kompanija je ranije videla izlaz u prodaji štampača, zbog toga što je veliki broj kancelaria bio zatvoren.Neto prihod od štampača pao je 20% u odnosu na prošlu godinu dana, prodaja hardvera porasla za 3%, navodi se u saopštenju za javnost."Potražnja za štampačima i potrošačkim zalihama bila je još jača od one koja je bila pre pandemije, a sa komercijalne strane, primetili smo poboljšanja tokom celog tromesečja jer je uticaj pandemije u mnogim zemljama sve manji, zaključio je direktor HP-a.Akcije HP-a su porasle za 2%, na 18,70 dolara, a ove godine akcije su za više od 7%.HP-U PADAJU PRIHODI ZBOG SLABE PRODAJE PC-JA

Zbog kršenja GDPR-a propisane kazne od ukupno 60 miliona evra

Zbog kršenja Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR) u članicama Evropske unije ove godine napisano je više od 150 novčanih kazni u ukupnom iznosu od više od 60 miliona evra, prema rezultatima istraživanja kompanije za finansijske analize Finbold. Prema Finboldu od početka godine u 19 zemalja ispisane su kazne u ukupnom iznosu od 60.181.250 evra, a od toga je najveći broj kršenja GDPR-a imala Španija, dok je Italija platila najveći iznos.Zbog kršenja uredbe o zaštiti podataka, Italija je imala oko 13 kazni, a platila je oko 45 miliona evra. Najveći deo morala su da plate dva telekomunikaciona operatera i to Telecom Italia (TIM) i Wind Tre.Na drugom mestu je Švedska, gde su vlasti kaznile kompaniju Gugl sa sedam miliona evra zbog kršenja GDPR-a.Zatim slede Holandija, sa tri kazne u ukupnom iznosu od dva miliona evra, Španija (oko 1.900.000 evra) i Nemačka (1.240.000 evra).Na dnu liste je Estonija, gde je naplaćena samo jedna kazna od 500 evra.Španija je imala najveći broj kazni i to 76, u ukupnom iznosu od 1.952.810 evra. Telekomunikaciona kompanija Vodafon Španija je dobila više od 10 kazni.Najčešći vid kršenja GDPR-a bilo je nepostojanje pravnog osnova za obradu podataka.GDPR je uredba EU koja je stupila na snagu maja 2018. godine i kojom se reguliše zaštita podataka i privatnost osoba unutar EU i Evropske ekonomske zone, a odnosi se i na prenos ličnih podataka u treće zemlje.

Hrvatski BDP u drugom tromesečju pao preko 15 odsto

Bruto domaći proizvod (BDP) Hrvatske u drugom tromesečju 2020. godine realno je manji za 15,1 odsto u poređenju sa istim kvartalom 2019. godine, saopštio je Državni zavod za statistiku (DZS)...

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.