Svet

Grčka u iščekivanju turista sprečava širenje virusa

Dok se Grčka priprema da otvori granice za turiste lekari pozivaju građane da se potrude i poštuju mere zaštite od koronavirusa jer je poslednjih dana došlo do novog širenja infekcije, piše Katimerini. Posebno ih brinu izveštaji o nepridržavanju propisanih mera zaštite, tokom produženog vikenda.Koliko će to uticati na odluke o daljim koracima biće poznato do kraja sledeće nedelje, posebno ako se ispostavi da su zaraženi pojedinci bili prisutni u prenaseljenim područjima, rekli su stručnjaci, podsećajući da period inkubacije traje virusa do 14 dana.Izveštaji o borju ljudi koji stižu u Grčku iz inostranstva i krše karantinska pravila predstavljaju još jednu glavobolju za vlasti, jer je za sledeću nedelju najavljeno otvaranje granica za strance.Tada će se na korona virus testirati samo putnici koji dolaze iz zemalja sa visokom stopom zaraze.Stručnjaci su izrazili posebnu zabrinutost zbog gužve u javnom prevozu, na trajekatima i u barovima, jer je teško pratiti kontakte onih koji su već zaraženi.U međuvremenu, zdravstvene vlasti reaguju na pojavu lokalna žarišta.Četiri škole na severoistoku Grčke zatvorene su na 10 dana nakon što je učitelj koji radi u njima pozitivan na virus.Grčko lekarsklo društvo saopštilo je da je striktno praćenje javnog zdravlja i pridržavanje mera zaštite ključno u sprečavanju pojave pandemije.Budući da je nemoguće da se testira od 5 do 10 miliona turista, koliko ih se u Grčkoj očekuje ove godine, građani moraju da preuzmu odgovornost.„Ako se građani pridržavali mera protiv virusa, na taj način daće primer turistima,“ poručilo je Grčko lekarsko društvo.U Eshiusu, koji se nalazi u Tesaliji, zbog širenja korona virusa, uvedeno je ograničlenje kretanja od 9 sati uveče do 7 sati ujutru. Tokom tih sedam dana biće zatvorene sve škole i vrtići, a na javnim mestima obavezno je nošenje zaštitnih maski.

Grci ubuduće mogu da kupe antibiotik samo na recept

Antibiotici će od 11. juna biti dostupni pacijentima u Grčkoj isključivo na recept, piše Ekathimerini. Od sada će recept biti elektronski i sadržaće specifičnu bolest za koju je potrebno davati lek...

Tehnološki giganti se sve više mešaju u slobodu izražavanja

Mogućnost tehnoloških kompanija da utiču na slobodu izražavanja i sadržaj koji je dostupan ljudima na internetu postaje sve vidljiviji, a njihovo mešanje ili nemešanje u političke diskusije izaziva sve oštrije reakcije javnosti i medija.Kompanija koja održava program za video-pozive Zum (Zoom) je privremeno zatvorila je naloge koji pripadaju grupi kineskih aktivista sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon što su preko njihove platforme održali komemoraciju povodom 31. godišnjice demonstracija na Trgu Tjenanmen, saznaje Axsios.Portparol Zuma potvrdio je tom portalu da je zajednički nalog zatvoren "u skladu sa lokalnim zakonom" i rekao da je sada ponovo aktiviran."Kao i svaka globalna kompanija, moramo se pridržavati važećih zakona u zemljama u kojima poslujemo. Cilj nam je da radnje koje preduzimamo ograničimo na one koje su neophodne da bi se usaglasile sa lokalnim zakonima", navodi se u izjavi.Ovo sugeriše da je Zum zatvorio račun zbog Kine, koja zabranjuje bilo kakav razgovor o protestima na Tjenanmenu 1989. godine.Prodemokratski aktivisti i politički disidenti suočavaju se sa problemima i nadzorom čak i izvan granica Kine. Američke kompanije koje su prisutne u Kini takođe su pod prismotrom prilikom postupanja sa sadržajem koji kineske vlasti smatraju osetljivim.Zum nije jedini tehnološki gigant koji cenzuriše sadržaj na svojoj platformi.Nedavno je potvrđeno da je Jutjub automatski brisao komentare koji sadrže određene fraze na kineskom jeziku, povezane sa kritikom vladajuće Komunističke partije (KPK) u zemlji. Kompanija je potvrdila za portal The Verge da se to događalo "greškom i da radi na rešavanju problema".Epl je takođe uklonio "Pocket Casts", popularnu platformu za slušanje podkasta sa kineskog tržišta, jer je Kina tvrdila je da se ona može koristiti za pristup sadržaju koji se u zemlji smatra ilegalnim.Gugl je do nedavno radio na cenzuriranoj verziji svog pretraživača za Kinu, koji je trebalo da cenzuriše sve pretrage o ljudskim pravima, demokratiji, religiji i protestima.Međutim, Guglova potpredsednica za javnu politiku Karan Batija rekla je da je rad na cenzuriranom kineskom pretraživaču "okončan".U proteklim nedeljama, Tviter je cenzurisao neke od Trampovih objava na toj društvenoj mreži jer, kako je ocenjeno, "podstiču nasilje", a uz njih je stao i aplikaija Snepčet, koja je obustavila promovisanje sadržaja sa Trampovog naloga.Izvršni direktor Fejsbuka, Mark Zakerberg, sa druge strane, odbio je da prati primer Tvitera i Snepčeta, i dodao da kompanija koju predvodi "neće da određuje šta je istina" i da je sloboda izražavanja vrlo važna na njihovim platformama.

EU će postepeno otvarati granice za „treće zemlje“

Nakon skoro četiri meseca, putnici iz trećih zemalja će konačno moći da putuju u Evropskoj Uniji, javlja schengenvisainfo.com.Od 1. jula Evropska komisija otvoriće granice turistima koji putuju iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, niti šengenskog prostora.Evropska komisija takođe je raspravljala o merama koje su preduzele države članice na unutrašnjim granicama zbog pandemije.„Kad je reč o unutrašnjim granicama Unije više zemalja članica je u proceduri ukidanja kontrola“, rekao je potpredsednik Komisije Žozep Borel i dodao da „smatra da te procedure moraju biti završene tokom meseca juna“.Zabrana putovanja u EU, koja traje do 15. juna, uvedena je 17. marta, a produžavana je dva puta.

Zara zatvara radnje i jača onlajn prodaju

Kompanija Inditeks, koja je vlasnik poznatog španskog modnog brenda fokusiraće se na onlajn prodaju, jer je pandemija koronavirusa izazvala haos i oborila promet za 44 odsto, piše londonski Gardijan. Kompanija je saopštila i da će zatvoriti između 1000 i 1200, uglavnom malih prodavnica. Zatvaranja Zarinih prodavnica očekuju se u Aziji i Evropi, a manje je verovatno da će 107 prodavnica koje poseduju u Velikoj Britaniji biti značajnije pogođeno.Kompanija je saopštila da će račun firme biti stabilan, a zaposlenima će ponuditi druge poslove, poput otpremanja robe koja je prodata putem Interneta.Širom sveta Zara ima 7412 prodavnica. U okviru reorganizacije, pored zatvaranja nekih radnji, biće otvoreno 450 novih. Od početka februara do kraja aprila, prodaja je veoma opala, za čak 44 odsto.Za prvi ovogodišnji kvartal prijavljen je neto gubitak od 409 miliona evra, a četvrtina prodavnica bila je zatvorena do 8. juna.Gubici su, pored Zare, zadesili i druge Inditeksove brenove – Beršku, Pull & Bear i Masimo Duti.Rast prodaje na internetu nadoknadio je neke gubitke, jer je duplo skočio u odnosu na isti kvartal prošle godine, dok je u aprilu bila veća za 95 odsto.Vlasnici radnji širom sveta, bili su primorani da preispitaju svoj model poslovanja tokom pandemije, jer su u radnjama imali manje zaliha robe tokom dužeg vremena.Prema planu za oporavak kompanije, prodaja putem interneta činiće više od 25% ukupne prodaje do 2022. godine, što je za 11 odsto više nego 2019. Veće prodavnice preuzeće ulogu čvorišta za distribuciju robe prodate onlajn.Inditeks, čiji je osnivač vlasnik Amancio Ortega, u naredne dve godine uložiće milion evra u internet ponudu, kao i dodatnih 1,7 milijardi evra kako bi se prodavnice uklopile sa onlajn platformama. To podrazumeva bržu isporuku robe i praćenje pošiljki u stvarnom vremenu.

Lufthanza ukida 26.000 radnih mesta

Nemački avio-prevoznik Lufthanza saopštila je da će otpustitit 22.000 stalno zaposlenih, a da će ukupno prekinuti radni odnos sa 26.000 radnika, usled koronavirusa koji je rezultirao smanjenjem broja letova, prenosi BBC.Lufthanza ocenjuje da će obavljati 100 letova manje u odnosu na period pre krize i spor oporavak, a navodi da će polovina svih otpuštenih biti iz Nemačke.Kompanija očekuje da će mere i uslove o smanjenju radne snage dogovoriti sa sindikatima do 22. juna.Prošlog meseca Lufthanza je sa nemačkom vladom dogovorila sporazum devet milijardi evra vrednoj , kako bi se spasila od kolapsa poslovanja.Po postignutim uslovima, Nemačka će preuzeti 20 odsto udela u kompaniji, koji namerava da proda do kraja 2023. godine, a Evropska komisija je, kako bi odobrila ovaj vid državne pomoći, od Lufthanze tražila da proda deo slotova na aerodromima u zemlji.Međunarodno udruženje za vazdušni saobraćaj (IATA) ove nedelje je saopštila da će avio-prevoznici ove godine izgubiti 84 milijarde dolara zbog krize.'Devet milijardi evra neće biti dovoljno za spas Lufthanze'

Kina usvojila objedinjeni građanski zakonik

Nacionalni narodni kongres, najviše zakonodavno telo Kine, usvojio je objedinjeni građanski zakon te zemlje, koji bi trebao da stupi na snagu 1. januara 2021. godine, navodi CMS Law-Now.Od osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine do danas, tamošnje vlasti su u četiri navrata pokušale da objedine stavke civilnog zakona, međutim, svi ovi pokušaji su propali iz različitih razloga.Stupanje na snagu novog zakona značiće istovremeno ukidanje brojnih postojećih zakona koji su do tada uređivali oblasti kao što su imovinska prava, ugovore, lična prava, brak i porodicui pravo nasledstva.Novi zakon će imati ukupno 1.260 članova i donosi više novina, poput uspostavljanja starateljstva nad decom, u slučaju vanreednog stanja poput COVID-19, u slučaju da su roditelji sprečeni da ispunjavaju svoje starateljske dužnosti, odredbe o zaključivanju elektronskih i 15 drugih tipova ugovora, poglavlje o ličnim pravima, koja Kina do sada nije uređivala posebnim zakonom."Mnogi komentatori smatraju da je Građanski zakonik Kine najvažniji korak ka sistematizovanijem i jasnijem pravnom sistemu. Zakon će imati uticaja na skoro sve poslovne aktivnosti u Kini i na kompanije koje posluju tamo. Međutim, ostaje da se vidi kako će se taj zakon sprovoditi u praksi. Samo praksa će pokazati stvarni uticaj novog zakona", navodi se u CMS analizi.Pravni eksperti iz te kompanije ukazuju i da za sada još uvek nije potpuno jasno da li će brojna postojeća tumačenja Vrhovnog narodnog suda Kine o gorepomenutim oblastima biti ukinuta, i dalje na snazi ili izmenjene u skladu sa novim Građanskim zakonikom, a dodaju da će tamošnji vrhovni narodni sud svoje tumačenje novog zakona objaviti u toku ove godine.

Banke u sadašnju krizu ušle spremnije nego u prethodnu, problemi postoje

BANKE

Radni vek Evropljana sve duži, razlike među polovima manje nego ikad

U poslednjih 10 godina trajanje radnog veka u porastu, sa izuzetkom Rumunije.Prosečni radni vek za odraslo stanovništvo (15 i više godina) Evropske unije u 2019. godini bio je 35,9 godina. To je 0,2 godine duže od proseka za 2018. godinu i 3,6 godina duže nego 2000. godine, navodi eurostat.Očekivalo se da će muškarci u 2019. raditi duže od žena, 38,3 godine za muškarce u poređenju sa 33,4 godine za žene.Od početka prikupljanja podataka muškarci su imali duži radni vek, ali razlika između polova u radnom stažu se konstantno smanjuje.Prema proseku iz 2000. godine, muškarci su radili 7,1 godinu duže od žena, ali se do 2019. godine ta razlika smanjila na 4,9 godina. Očekivano trajanje radnog veka najduže u Švedskoj, najkraće u ItalijiMeđu državama članicama EU, Švedska i Holandija su imale najduži radni vek, 42 godine Švedska, a 41 godinu Holandija prema proseku iz 2019. godine.To su bile jedine dve države članice EU u kojima je očekivano trajanje radnog staža duže od 40 godina. Za njima išle su Danska sa 40, Nemačka sa 39,1 i Estonija sa 39 godina.Nasuprot tome, najkraće očekivano trajanje radnog veka zabeleženo je u Italiji sa 32 godine, zatim slede Hrvatska sa 32,5, Grčka 33,2, a Belgija i Poljska obe imaju prosečni radni vek od 33,6 godina. Najveći rast trajanja radnog veka zabeležen je na Malti, najmanji rast u Danskoj, a jedini pad u RumunijiU poređenju sa 2000. godinom, prosečno trajanje radnog veka povećalo se za sve države članice EU u 2019. godini, sa izuzetkom Rumunije, koja je zabeležila pad od 2,2 godine. Najveća povećanja u periodu od 2000. do 2019. zabeležena su na Malti sa 7,6 godina, Mađarskoj 6,9 godina i Estoniji 5,6 godina, a najmanja povećanja u Danskoj 1,7 godina i Grčkoj 1,8 godina.

Zaštitne maske neizostavne i nakon vanrednog stanja u Španiji

Vanredno stanje u Španiji završava se 21. juna, ali će maske biti obavezne i nakon toga.Nošenje maski u javnosti biće obavezno u Španiji dok ne bude vakcine protiv korona virusa, najavio je u utorak ministar zdravlja Salvador Ilja, prenosi The Hill. Špansko ministarstvo zdravlja saopštilo je da će svaka osoba starija od 6 godina morati da ima masku u zatvorenim prostorima, kao i na ulici gde se ne može uvek poštovati fizičko odstojanje.Od ovog pravila biće izuzeti ljudi sa respiratornim bolestima, ljudi sa invaliditetom ili stanjem koje im onemogućava nošenje maske.Takođe prilikom jela i pića, maske očigledno neće biti obavezne. Za kršenje ovog pravila očekuje se novčana kazna u iznosu od 100 evra. Španija je zabeležila 27.136 smrtnih slučajeva od koronavirusa, zbog čega je Vlada te zemlje naročito posvećena merama zdravstvene predostrožnosti.

OECD: Hod po žici do ekonomskog oporavka

Svetska privredna aktivnost će se tokom 2020. godine smanjiti za šest odsto ako se novo izbijanje pandemije koronavirusa ne desi pre kraja godine, ali će pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) će iznositi 7,6 odsto ako usled nove opasnosti od bolesti dođe do ponovnog uspostavljanja restriktivnih mera, ocenila je danas Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).U publikaciji o ekonomskim izgledima, pod nazivom "Svetska ekonomija u hodu po žici", OECD navodi da je po prvi put u istoriji svoje projekcije zasnovao na dva, prema njihovoj oceni, podjednako moguća scenarija.Ako drugi talas COVID-19 izazove uvođenje mera zabrana kretanja i okupljanja, nezaposlenost u državama OECD bi se više nego udvostručila nego pre krize, uz minimalan oporavak radnih mesta sledeće godine.Ako se izbegne drugi talas infekcija, očekuje se da će nezaposlenost u državama koje OECD obuhvata će skočiti sa 5,4 koliko je iznosila 2019. godine na 9,2 odsto tokom tekuće godine.Ekonomski uticaj strogih i relativno dugotrajnih zastoja u Evropi biće posebno oštar, obzirom da se očekuje da će BDP evrozone ove godine pasti za 11,5 odsto ako izbije drugi talas i za preko 9 odsto, čak i slučaju da se izbegne drugi talas."BDP u Sjedinjenim Američkim Državama će pasti za 8,5 odsto u pesimističnijem, odnosno 7,3 odsto u optimističnijem, ekonomija Japana od 6 do 7,3 odsto. U međuvremenu, zemlje u razvoju, poput Brazila, Rusije i Južne Afrike, suočavaju se sa posebnim izazovima napregnutih zdravstvenih sistema, pored poteškoća prouzrokovanih padom cena, a njihove ekonomije će pasti za oko 9,1, 10, odnosno 8,2 odsto u negativnom scenariju", navodi se u izveštaju.Dodaje se ida će BDP Kine i Indije biti relativno slabije pogođeni, s padom od 3,7 i 7,3 u slučaju jačeg drugog talasa, odnosno 2,6 i 3,7 odsto u slučaju jednog talasa."U oba scenarija, nakon prvobitnog brzog nastavka (privrednih) aktivnosti, trebaće puno vremena da se proizvodnja vrati na nivo pre pandemije, a kriza će ostaviti dugotrajne ožiljke, koji uključuju pad životnog standarda, visoku nezaposlenost i slabe investicija. Gubici posla u najugroženijim sektorima, poput turizma, ugostiteljstva i zabave, naročito će pogoditi radnike sa slabijim kvalifikacijama, mlade i neformalne obrazovane", zaključuje se u izveštaju.

Maske obavezne za sprečavanje drugog talasa COVID-19

Novi talas COVID-19 je po mnogim stručnjacima vrlo moguć, a nošenje maski moglo bi biti jedno od rešenja kako ga zaustaviti.Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Kembridžu i Griniču, navodi da sam karantin neće biti dovoljan da se suzbije novi talas pandemije, ali da će maske u velikoj meri pomoći pri tome, prenosi Rojters.„Naše analize pokazuju da bi javnost trebalo da nosi maske“, rekao je Ričard Stat koji je vodio istraživanje na Kembridžu.Stat je objasnio da bi maske u kombinaciji sa fizičkim distanciranjem i karantinom bile prihvatljiv način kontrolisanja pandemije, dok se ne razvije efikasna vakcina protiv virusa.Otkrića studije objavljena su u naučnom časopisu "Proceedings of the Royal Society A".Na početku pandemije naučni dokazi o efikasnosti maski za lice u usporavanju prenosa respiratornih bolesti bili su ograničeni.Međutim, nova studija pokazuje da nošenje maski u javnosti značajno ograničava širenje zaraze.Preko 7 miliona ljudi širom sveta zaraženo je ovim virusom, a od toga je 414.125 izgubilo život.

Amerika preko Rumunije zaustavila kineski Pojas i put

Čini se da je američki pritisak na Rumuniju trenutno zaustavio kineske ambicije da povežu zemlje i kontinente putem njihove Pojas i put inicijative. Rumunska vlada koja poseduje 80 procenata Nuklearelektrik...

Kovid otpad morima pluta umesto meduza

Nakon što su pronašli velike količine jednokratnih maski i rukavice od lateksa koje morima plutaju poput meduza, ekološki aktivisti upozoravaju da bi pandemija korona virusa mogla da izazove i naglo povećanje zagađenja okeana plastikom, piše londonski Gardijan.Francuska neprofitna organizacija Mer Propre (Opération Mer Propre), čije aktivisti redovno sakupljaju otpatke duž obale Azurne obale, počela je da alarmira javnost još krajem prošlog meseca.Sličnim istraživanjima ranije ove godine počela je da se bavi organizacija Okeani Azije (Oceans Asia), sa sedištem u Hongkongu, nakon što su se na nenaseljenim gradskim ostrvima pojavile desetine maski za jednokratnu upotrebu.Ronioci su ispod mediteranskih talasa pronašli ono što aktivisti već nazivaju "kovid otpadom" - rukavica, maski i boca u kojima se nalazilo sredstvo za pranje ruku, čaša za jednokratnu upotrebu i aluminijumskih limenki.„Otpad koji je pronađen i dalje ne predstavlja neke ogromne količine, ali brine nas činjenica da to otkriće nagoveštava novu vrstu zagađenja, koja bi mogla da postane sveprisutna nakon što su se milioni ljudi širom sveta okrenuli plastici za jednokratnu upotrebu u borbi protiv koronavirusa“, poručili su aktivisti te organizacije, uz želju da ljudi korišćenje rukavica zamene češćim pranjem ruku.U godinama pre pandemije, ekolozi su upozoravali na opasnost koja preti morima i okeanima.Prema proceni Ujedinjenih nacija, koja je rađena 2018. godine, čak 13 miliona tona plastike odlazi u okeane svake godine.Samo Mediteran godišnje primi više od pola miliona tona plastike, ili više od 33 hiljade plastičnih boca po minutu.

„Tekuća godina po rezultatima najgora u istoriji vazduhoplovstva“

IATA

Estonija zove digitalne nomade

Vlada Estonije odobrila je izmene Zakona o strancima sa ciljem da počne sa izdavanjem vize za digitalne nomade. Kada se administrativni poslovi privedu kraju, trebalo bi da postane jedna od prvih zemalja u svetu koja je omogućila tu vrstu pogodnosti, prenosi internet portal Schengen Visa Info.Predsednik Vlade Estonije, Mart Helme, izjavio je da će prilikom izdavanja vize za digitalne nomade važiti uobičajeni propisi.„Nijedan digitalni nomad nema pravo na vizu sam po sebi. Njihovi zahtevi obrađivaće se kao i zahtevi svi ostalih podnosilaca,“ naglasio je on.Objašnjava i da će se voditi računa o eventualnim zloupotrebama i naglasio da država na taj način očekuje i oporavak od zastoja u ekonomijiv tokom pandemije.Program će biti primenjivan postepeno, a u početku, za nju moći će da konkurišu stranci koji dokažu da su digitalni nomadi. Skoro 2 hiljade ljudi moglo bi u Estoniji da preda papire za vizu namenjenu digitalnim nomadima, pokazuju prve procene.Digitalna nomadska viza namenjena je za ljude čiji posao ne zavisi od određenog vremena ili lokacije. Obično rade u oblasti IT industrije, finansija ili marketinga. Za sada tu vrstu pogodnosti nude i Nemačka, Kostarika, Norveška, Meksiko, Portugal i Češka Republika.

Telefonika kamerama meri razmak između kupača na plažama

Španija 1. jula otvara granice turistima, a vlada je tražila savete kako da osigura da se na plažama poštuje fizičko rastojanje.Telekomunikaciona kompanija Telefonika (Telefónica) razvila je sistem video nadzora koji koristi 4G mrežu sa ciljem da spreči prenatrpanost na plažama, saznaje telecompaper.com.Sistem će koristiti snažan softver koji izračunava popunjenost plaže u realnom vremenu, omogućavajući vlastima da odrede maksimalan broj kupača i time spreče prenatrpanost. Kako kažu iz Telefonike, sistem jednostavno detektuje područja koja su zauzeli kupači na plaži bez snimanja slika ili čuvanja bilo kakvih ličnih podataka.Španija je zabeležila 27,136 smrtnih slučajeva od korona virusa i vlada pokušava da turistima pruži bezbedno letovanje.

Međugodišnji BDP Srbije najveći u Evropi, ali međukvartalno tek osma na listi

Bruto domaći proizvod (BDP) Evropske unije u prvom kvartalu 2020. godine pao je u odnosu na prvo tromesečje 2019. godine za 2,6 odsto, dok je BDP evrozone u istom periodu manji za 3,1 odsto, saopštio je danas Eurostat.Statistička kancelarija navodi da je ukupna privredna aktivnost EU u prva tri meseca 2020. godine, u odnosu na period oktobar-decembar 2019. godine, manja za 3,6 odsto, dok je desezonirani pad BDP-a u evrozoni iznosio 3,2 odsto.Desezonirani pad je najveći od 1995. godine, od kada Eurostat prati podatke o zajedničkom BDP-u na kontinentu, dok je pad u odnosu na isti kvartal lane najveći od globalne finansijske krize 2009. godine.Među državama članicama za koje su dostupni podaci za prvi kvartal tekuće godine, Irska, Bugarska, Rumunija i Švedska još uvek beleže pozitivni rast u odnosu na prethodno tromesečje, dok je BDP opao u svim ostalim državama članicama EU.Najveći pad zabeležen je u Francuskoj i Italiji (obe po 5,3%), kao i Španiji i Slovačkoj (obe po 5,2%).Prema podacima koji rast BDP-a porede na međugodišnjem nivou, privreda Srbije je imala najbolje rezultate od svih članica Evropske unije, a jedina koja je zabeležila slične rezultate isrska, koja je u odnosu na prvi kvartal 2019. godine porasla 4,5 odsto.Sa druge strane, ako se posmatraju desezonirani podaci, koji porede prvi kvartal 2020. godine sa poslednjim 2019. godine, od Srbije veći privredni rast, odnosno manji pad ima sedam država: Bugarska, Irkska, Litvanija, Mađarska, Poljska, Rumunija i Švedska.

U Sloveniju bez karantina iz 17 zemalja

Vlada Slovenije ublažila je mere ograničenog ulaska u zemlju koje su zbog pandemije korona virusa uvedene početkom marta, objavio je portal Schengen Visa Info.Bez karantina u Sloveniju mogu da ulaze građani Austrije, Bugarske, Kipra, Češke, Estonije, Finske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Islanda, Letonije, Litvanije, Lihtenštajna, Norveške, Slovačke, Švajcarske i sami slovenački državljani, navodi se u saopštenju.Građani Austrije, Mađarske i Slovenije neće morati da prolaze graničnu kontrolu. To važi i za građane Slovenije koji dolaze iz EU i Šengenske zone, kao i za Italijane i Slovence koji poseduju ili zakupljuju zemlju u graničnoj zoni ili u obe države.Svi ostali, uključujući i srpske državljane, nakon ulaska u Sloveniju moraće da prođu kroz dvonedeljni karantin.Karantin se ne odnosi i na ljude koji obavljaju važne servisne usluge, prelaze granicu zbog hitnih slučajeva, a vraćaju se u roku od 24 časa.Izuzeće od karantina za osobe sa potvrđenom rezervacijom za noćenje, više ne važi. Uprkos uredbi, određena država može da se skine sa zelene liste ukoliko se epidemiološka situacija u njoj pogorša.Mere su počele da se primenjuju 8. juna.

IBM više neće nuditi ili istraživati tehnologiju prepoznavanja lica

Tehnološki gigant IBM objavio je da će obustaviti razvoj hardvera i softvera za prepoznavanje lica, kao i da više neće prodavati rešenja drugih kompanija državnim institucijama, poput policije.Softver za prepoznavanje lica bio je na meti teške kritike zbog problema sa rasnom pristrasnošću i pitanjima privatnosti, zbog čega IBM obustavlja sve projekte vezane za ovu tehnologiju, navodi The Verge.Direktor IBM-a Arvind Krišna obratio se Američkom Kongresu rekavši da se kompanija "odlučno protivi" upotrebi bilo koje tehnologije za prepoznavanje lica, uključujući i rešenja koja nude drugi dobavljači, kako bi izbegli "opasnosti masovnog nadzora, rasnog profilisanja, kršenja osnovnih ljudskih prava i sloboda"."Verujemo da je sada vreme da započnemo nacionalni dijalog o tome da li i kako treba dopustiti upotrebu ove tehnologije", dodao je on.Tehnologije za prepoznavanje lica značajno su napredovale tokom poslednje decenije, zahvaljujući napretku veštačke inteligencije.Međutim, mnoge privatne kompanije koje pružaju ovaj softver nisu dovoljno regulisane, pa tako upotreba softvera može dovesti do rasnog profilisanja, što ga čini "nepouzdanim za sprovođenje zakona".Prošle godine je Nacionalni institut za standarde i tehnologiju SAD (NIST) objavio rezultate istraživanja koji su govorili u prilog tome da sistemi za prepoznavanje lica češće greše ako su u pitanju Azijati ili Afroamerikanci, nego kada su u pitanju belci.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.