Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Slovenački konzul: Očekujemo da će se srpski radnici vratiti

Slovenačke kompanije očekuju da će se srpski radnici vtaiti nakon otvaranja granica i pandemije, izjavio je za najnoviji broj Cord magazina konzul Slovenačke ambasade u Beogradu, Dejan Vladić. „Slovenija je tradicionalno privlačna za radnike iz Srbije, a verujem i da važi obrnuto. Slovenačke kompanije sa zadovoljstvom zapošljavaju Srbe. To će i dalje biti slučaj. Zatvaranje granica mnoge ljude ostavilo je daleko od mesta gde rade, a naše kompanije sada očekuju da se srpski radnici vrate. Potreba za radnicima i dalje postoji, posebno u turizmu i industriji.“Vladić očekuje da će ukupna godišnja trgovinska razmena dve zemlje ostati ista kao prošle godine.Prema Vladićevim rečima, ukupna trgovinska razmena prošle godine iznosila je 1,5 milijardi evra. Smatra da srpski i slovenački izvoz predstavljaju jaku mašineriju, a tu pre svega spadaju transport, metalska, hemijska, industrija, proizvodnja plastike i gume. “Te privredne grane su se pripremile za krizu i one se prve oporavljaju, ali se sada suočavaju i sa manjom tražnjom u oblasti autoindustrije, gde su oni važni snabdevači. Finansijski sektor, kao što su banke i osiguravajuće kompanije, spadaju takođe u tu grupu koja je prva izašla iz karantina i takođe su stabilne.“Dodaje da je pandemija svakako negativno uticala na razmenu roba i usluga između Srbije io Slovenije, kao i da je uvek nezahvalno donositi procene.„Tokom mera porotiv pandemije naše granice bile su zatvorene nekoliko meseci, ljudi nisu bili aktivni kao pre toga, mnogi su bili u izolaciji i sve to se negativno odrazilo. Ali, ja verujem da možemo da budemo optimistični, kada dođe do ekonomskog oporavka. Do krize nije došlo iz finansijskih razloga i to je ono što je aktivnosti u biznisu dovelo u stanje mirovanja, praktično preko noći. Ljudi u Srbiji i Sloveniji su veoma motivisani i željni su da nastave sa radom.“Dejan Vladić podseća da je u ekonomskim odnosima dve zemlje veoma važan i turizam.„Turizam između Srbije i Slovenije raste 10 odsto svake godine i pandemija će svakako smanjiti taj procenat. U 2018. 138 hiljada Srba posetilo je Sloveniju, a to će teško biti ostvarljivo u 2020. kad su granice zatvorene.“

Svet

Rumunski obućar napravio cipele za držanje odstojanja

Jedan rumunski obućar pravi kožne cipele broj 75 pravi kako bi podstakao ljude da poštuju fizičko distanciranje, nakon što je primetio da mali broj njih zapravo poštuje ove mere, prenosi Independent.Grigor Lup iz Kluža u Rumuniji pravi obuću već 39 godina.„Možete videti na ulici da ljudi uopšte ne poštuju fizičko distanciranje. Ukoliko dvoje ljudi nosi ove cipele i ako budu okrenuti jedan prema drugome, biće skoro metar i po razmaka između njih“, rekao je Lup.Njegova radnja se pre pandemije najviše oslanjala na narudžbine za pozorišta i operske kuće širom zemlje, kao i za tradicionalne ansamble narodnog plesa.Pandemija je zaustavila sve kulturne događaje, a njegov posao osetio je velike posledice.Za jedan par ovih cipela potreban je gotovo jedan kvadratni metar kože, a kupci će za njih morati da plate oko 100 evra, odnosno 500 leja.Lup za sada ima pet porudžbina za ove cipele, a potrebno mu je dva dana da napravi jedan par.Na društvenim mrežama ljudima su ove cipele zabavne, a neki ih čak upoređuju sa perajima za ronjenje.U Rumuniji je bilo 19,669 potvrđenih slučajeva korona virusa i 1,288 smrtnih slučajeva, prema najnovijim podacima.

Svet

EK pokreće drugu fazu konsultacija za pristojan minimalac

Evropska komisija pokrenula je drugu fazu konsultacija sa sindikatima i udruženjima poslodavaca, sa ciljem da se obezbedi pristojna minimalna zarada za sve radnike u Evropskoj uniji. To je nastavak prve faze konsultacija, koja su trajale od sredine januara do kraja februara 2020.Naglašava se da Komisija neće utvrđivati jedinstvenu minimalnu zaradu.U saopštenju Evropske komisije ocenjeno je da je Unija posebno pogođena pandemijom korona virusa, kao i da sve okolnosti negativno utiču na ekonomiju, poslovanje preduzeća, plate radnika i njihovih porodica.„Od suštinskog značaja za oporavak ekonomije je da se osigura da svi radnici u EU zarade za pristojan život, a minimalne plate u svemu tome imaju važnu ulogu. Značaj je u tome što radnicima pomažu u teškim vremenima, podstiču produktivnost, smanjuju nejednakost u zaradama, pospešuju domaću ekonomiju, ali i smanjuju razliku u platama među polovima,“ navodi se u saopštenju Evropske komisije.Dodaje se da komisija neće utvrđivati jedinstvenu evropsku minimalnu platu, niti će tražiti da se usklade kriterijumi za njeno određivanje. Svaka eventualna mera primenjivala bi se u zavisnosti od države, a u potpunosti će se poštovati nacionalne nadležnosti i ugovorna sloboda socijalnih partnera.Socijalni partneri sada su pozvani da se o pitanjima koja je pokrenula Evropska komisija izjasne do 4. septembra, tako što će dati svoje mišljenje o tome koji instrumenti bi bili najbolji u cilju da se obezbede pristojni i fer minimalci. Komisija će za to vreme razmatrati zakonske i nezakonske instrumente, koji bi mogli da budu u obliku direktive ili preporuke.

Svet

Zoom tri puta povećao prihode i broj klijenata

Američka kompanija za komunikacione tehnologije Zoom Video Communications beleži skoro trostruko povećanje prihoda u prvom fiskalnom kvartalu ove godine, sa 122 na 328 miliona dolara u odnosu na isti period pre godinu dana, objavio je Telecompaper.Tokom pandemije Covid-19 ljudi su radili od kuće, pa se javila potreba za videokonferencijama koje oni organizuju putem Interneta.Zoom je saopštio da su na kraju tromesečja imali oko 265 hiljada poslovnih kupaca sa više od 10 zaposlenih, što je skok za 354 % u odnosu na april 2019. Broj korisnika koji su u proteklih 12 meseci ostvarili više od 100 hiljada dolara prihoda, gotovo se udvostručio.Promet novca povećao se sa 15 na 252 miliona dolara, tako da je Zoom prvi kvartal završio sa 1,1 milijardom dolara u gotovini i ekvivalentima.Za drugi kvartal, kompanija prognozira da će prihodi biti između 495-500 miliona dolara.Imajući u vidu veću potražnju za rešenjima za rad od kuće, kompanija je promenila svoje prognoze za godišnji prihod, koji bi trebalo da se kreće od 1,7 do 1,8 milijardi dolara. Veći rast u drugoj polovini godine očekuje i zbog toga što se veći broj kupaca mesečno pretplatio u prvom kvartalu.

Svet

Evropska komisija objavila novu „crnu listu“ aviokompanija

Evropska komisija objavila je novu crnu listu aviokompanija na kojoj se nalaze kompanije koje ne ispunjavaju međunarodne bezbednosne standarde i koje su zbog toga podležne zabrani rada u Evropi.Nakon ažuriranja, zabranjeno je ukupno 96 aviokompanija iz 16 zemalja. Šest individualnih prevoznika je na listi zbog uočenih ozbiljnih propusta u bezbednosti: Avior Airlines (Venecuela), Blue Wing Airlines (Surinam), Iran Aseman Airlines (Iran), Iraqi Airways (Irak), Med-View Airlines (Nigerija) and Air Zimbabwe (Zimbabve).Tri kompanije mogu da lete u EU samo sa određenim tipom posade: Air Service Comores, Iran Air (Iran) i Air Koryo (Severna Koreja)."Bezbednosna lista vazduhoplovstva EU treba da se koristi kao instrument koji pomaže aviokompanijama i zemljama koje su na spisku da preispitaju i poboljšaju svoje standarde letenja“, izjavila je komesarka za saobraćaj Adina Valean.Komisija je, uz pomoć Agencije za vazduhoplovnu bezbednost Evropske unije, spremna da sarađuje i investira u Jermeniju radi poboljšanja njene vazduhoplovne bezbednosti“, dodala je ona.Pored toga, lista aviokompanija sa sertifikatom u Kongu, Kirgistanu, Libiji, Nepalu i Sijera Leoneu je pregledana i dopunjena, dodati su novi prevoznici iz ovih zemalja, a uklonjeni su prevoznici koji više ne postoje.Lista za bezbednost u vazduhu zasnovana je na jednoglasnom mišljenju stručnjaka za vazduhoplovnu bezbednost iz država članica koji su se od 12. do 14. maja 2020. sastali pod pokroviteljstvom Odbora za vazdušnu bezbednost (ASC), putem videokonferencije.Ovim komitetom predsedava Evropska komisija uz podršku Agencije za vazduhoplovnu bezbednost Evropske unije (EASA).Procena se vrši prema međunarodnim bezbednosnim standardima, a posebno standardima koje je objavila Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (ICAO).

Svet

Tužba protiv Gugla zbog kršenja privatnosti u „incognito“ prozoru

Protiv kompanije Gugl podneta je tužba koja tvrdi da najveći pretraživač na svetu krši pravo na privatnost miliona svojih korisnika koji surfuju internetom u takozvanom "incognito" prozoru, prenosi Rojters (Reuters).U predlogu grupne tužbe navodi se da Gugl krišom nadzire korisnike, koji na taj način žele da spreče sajtove u prikupljanju podataka aktivnostima na internetu.Prema žalbi podnetoj federalnom sudu u San Hozeu u Kaliforniji, Gugl ipak prikuplja podatke putem sopstvene analitike, drugih aplikacija i kolačića, uključujući i aplikacije za pametne telefone, bez obzira da li korisnici "kliknu" na oglase.Ovo pomaže tehnološkom gigantu da uči o aktivnostima, hobijima, omiljenoj hrani, navikama, pa čak i o "najintimnijim i potencijalno sramotnim (predmetima pretrage)", navodi se u tužbi.U tužbi se traži odštetu od 5.000 dolara po korisniku, ili trostruku stvarnu štetu, koja god suma da je veća, za kršenje federalnih zakona o presretanju komunikacia i kalifornijskog zakona o privatnosti.Predstavnici kompanije su najavili da će se boriti o protiv presude, obzirom da Gugl korisnike obaveštava svaki put kada otvore "incognito" karticu, napoemnom da sajtovi mogu da prikupljaju informacije o njihovim aktivnostima.

Svet

Izvršni direktor Koka Kole: Plastika u okeanima mora biti stvar prošlosti

Od svih zagađivača, plastika je najprepoznatljivija - ona je najvidljivija i pluta", rekao je izvršni direktor Koka Kole  Džejms Kvinsi na virtuelnom dijalogu o okeanima u organizaciji Svetskog ekonomskog foruma. „Jasno je da je ovo problem koji mora biti rešen. Plastika u okeanu mora biti stvar prošlosti," kazao je Kvinsi na forumu posvećenom zaštiti i rešavanju problema otpada u okeanima. Kvisni je ocenio i da korporacije imaju veliku odgovornost prema životnoj sredini, objašnjavajući da nema smisla biti korporacija koja veoma zagađuje."Ako želite zdrav biznis, oko njega morate stvoriti zdravo društvo", rekao je on.Švedska će ove godine biti prva zemlja u kojoj će sve prodate boce biti napravljene od reciklirane plastike, istakla je Izabela Lovin, potpredsednica Švedske vlade i ministarka za okolinu."Pitanje plastike je u potpunosti moguće rešiti. Čovek je proizvodi i čovek može i da prestane. Odlučujemo o obrascima potrošnje koje želimo. Moramo poneti okruženje sa sobom u učionicu, tržni centar, glasačku kabinu. Imamo izbora. Ono što radimo kao pojedinci utiče na društvene i globalne ishode“, rekla je Inger Andersen, izvršna direktorka programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija.Izabela Lovin, švedska ministarka za okolinu navela je da pored otpada u okeanima, moramo obratiti pažnju i na klimatske promene koje utiču na životnu sredinu. 

Svet

EU ovog leta očekuje šumske požare širom kontinenta

Evropska unija očekuje da će suvo vreme u sledećih nekoliko meseci izazvati neuobičajeno česte šumske požare na kontinentu, čak i u centralnim i severnim krajevima koji nisu podložni riziku od ove nepogode, kazao je danas evropski komesar za upravljanje krizama Janez Lenarčič. Kako prenosi Rojters, vanredno suvo vreme tokom proleća je već počelo da doprinosi požarima u Švedskoj i na severu Francuske, ukazuju podaci Evropskog informacionog sistema za šumske požare (EFFIS).Lenarčič je rekao da će po broju požara ova letnja sezona, od juna do septembra, biti gora od zabeleženog desetogodišnjeg proseka."Područja koja su sklona šumskim požarima više nisu samo u južnom delu Evrope, već i u centralnoj Evropi, pa čak i u severnom delu Evrope", rekao je Lenarčić.Komesar nije mogao da predvidi da li će ova godina biti lošija od prethodne, kada su požari opustošili šumske predele širom Evrope, ali je rekao da je rizik "visok".Evropska komisija danas je predložila da EU razvije alat za brže reagovanje u situacijama kada dođe do ozbiljnih prekograničnih vanrednih situacija, poput koronavirusa.Da bi to postigli, deo Mehanizma civilne zaštite EU, pod nazivom resceEU, biće potpomognut sa dve  milijarde evra u periodu 2021. do 2027. godine, čime će se vrednost tog fonda skor outrostručiti.Taj novac biće namenjen stvaranju rezervi strateške opreme za delovanje u vanrednim situacijama poput epidemija, ali i požara, hemijskih, bioloških, radioloških ili nuklearnih incidenata ili drugih vanrednih stanja. 

Svet

Evropska agencija objavila spisak aerodroma rizičnih za širenje COVID-19

Evropska agencija za vazduhoplovnu bezbednost (EASA) napravila je spisak aerodroma koji se nalaze u oblastima sa visokim rizikom prenošenja infekcije covid-19, navodi se na njihovom sajtu.Srbija i ostale balkanske zemlje uz Nemačku i Austriju klasifikovane su kao bezbedne. Spisak je napravljen u koordinaciji sa državama članicama EASA-e i zasnovan je na informacijama SZO, kao i Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti.Svi aerodromi u Belgiji nalaze se na ovoj listi.Aerodromi u Pariskom regionu u Francuskoj takođe su označeni kao rizični.Britanski Hitrou, holandski Šipol, kao i svi aerodromi u Stokholmu su na listi.Katalonija i Madrid takođe su označene kao rizične oblasti, pa su tako i aerodromi koji su tamo smešteni na spisku ove evropske agencije.Aerodromi u kanadskim oblastima Ontariu i Kvebeku nalaze se na listi, kao i aerodromi u Moskvi i Sankt Peterburgu u Rusiji.

Svet

Zamenik bugarskog ministra ekologije ostaje u pritvoru zbog uvoza otpada

Zamenik bugarskog ministra ekologije Krasimir Živkov i još četvoro  ostaće u pritvoru prema odluci specijalizovanog krivičnog suda zbog optužbi da su oni organizovana kriminalna grupa koja se bavila uvozom otpada, prenosi Novinite.com.Sud veruje da Živkov neće probati da pobegne, ali da postoji mogućnost da će počiniti neko drugo krivično delo ili da će probati da utiče na svedoke.Istraga je započela u januaru nakon što je u bugarskom gradu Plevenu pronađena velika količina nesortiranog otpada iz Italije.Krajem prošle nedelje, tužilaštvo je optužilo deset osoba za organizovani kriminal i poreske zločine u vezi sa uvozom i preradom otpada, a prema nekim medijskim izveštajima jedan od optuženih je biznismen Atanas Bobokov.Do sada, tužilaštvo nije navelo koga smatraju liderom grupe. Optuženi će imati tri dana da podnesu žalbu na odluku suda.

Svet

Fejsbuk na meti kritika organizacija za ljudska prava

Lideri organizacija za ljudska prava oštro su kritikovali Fejsbuk nakon sastanka sa jednim od osnivača kompanije, Markom Zakerbergom. Sastanak je usledio dan nakon što su zaposleni u Fejsbuku organizovali virtuelni protest, prenosi Axios.Nakon što je Tviter cenzurisao neke od Trampovih objava, Mark Zakerberg je odbio da uradi isto objašnjavajući da Trampove objave ne krše pravila kompanije, kao i da Fejsbuk podržava slobodu govora.Njegovu odluku osudili su i kritikovali lideri organizacija za ljudska prava, ali i zaposleni u Fejsbuku koji su svoje nezadovoljstvo izrazili virtuelnim protestom."Nije pokazao razumevanje istorijskog i modernog suzbijanja glasača i odbija da prizna kako Fejsbuk olakšava Trampu podsticanje nasilja nad demonstrantima. Mark postavlja veoma opasan presedan za ostale korisnike koji bi na Fejsbuku rekli slične štetne stvari", pisalo je u izjavi lidera organizacija za ljudska prava.Fejsbuk je odgovorio na kritiku lidera organizacija za ljudska prava rekavši da su „veoma zahvalni na iskrenom mišljenju“, kao i da je sada „važan trenutak za slušanje i komunikaciju“.

Svet

Hrvatski institut dobio novi NATO projekat

Hrvatski institut Ruđer Bošković nosilac je novog NATO projekta u okviru kojeg će raditi na nadogradnji nedavno razvijenog detektora opasnog tereta i nuklearnog materijala, navodi se na sajtu institut...

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.