Nemački Institut za ekonomska istraživanja Lajbnic (IFO) Univerziteta u Minhenu saopštio je da su očekivanja i projekcije nemačkih izvoznika u aprilu pala na najniži zabeleženi nivo. Prema istraživan...
Organizacija koja okuplja belgijske proizvođače i trgovce krompirom Belgapom navodi da je oko 750.000 tona krompira neće biti obrađeno i da će verovatno propasti usled smanjene potrošnje tokom pandemi...
Svetski ekonomski forum (WEF) objavio je priručnik za primenu blokčejn tehnologije u poslovanju, prevashodno namenjen malim i srednjim preduzećima, koja i ovu tehnologiju mogu da koriste kako bi prebrodili krizu izazvanu pandemijom koronavirusa."Redesigning Trust: Blockchain Deployment Toolkit" pruža alate, resurse i informacije organizacijama koje preduzimaju blokčejn projekte, a predstavlja najbolje prakse i savete za izbegavanje mogućih prepreka u primeni te tehnologije."Priručnik je kulminacija više od godinu dana globalne saradnje od strane vodećih firmi, a fokusiran je na lance snabdevanja i primenu blokčejn tehnologije u trgovine. Okupljajući konkurente u tim industrijama, ovaj priručnirazbija famu oko blokčejna, pomaže novim korisnicima da se snađu u ovoj obećavajućoj tehnologiji", navodi se na veb-sajtu projekta.U priručniku su predstavljene najbolje praksi kompanija koje razvijaju blockčejn rešenja unutar svojih lanaca snabdevanja, uključujući Hitači (hitachi), saudijskog naftnog giganta Aramko, ali i brojnih malih i srednjih preduzeća."Ovaj alat može izjednačiti uslove za manje kompanije (u primeni blokčejna). Mnogo je pouka koje se mogu naučiti iz trenutne pandemije, a ovaj priručnik je polazna tačka za poboljšanje dugoročne pripremljenosti za pandemiju ili ubrzavanje ekonomskog oporavka vođenog javno-privatnom saradnjom", rekla je Nadja Hevet, vođa projekta za blokčejn i digitalne valute pri Svetskom ekonomskom forumu u SAD.
Italija od 4. maja počinje sa otvaranjem fabrika i gradilišta i postepeno će ublažavati mere, kako bi pokrenula ekonomiju bez drugog talasa zaraze koronavirusom, javlja Rojters.Premijer Đuzepe Konte izjavio je da je napravljen plan postepenog ukidanja restrikcija na aktivnosti, uvedenih početkom marta."Očekujemo vrlo kompleksan izazov. Živećemo sa virusom i moraćemo da preduzmemo svaku moguću predostrožnost", rekao je Konte.Od 4. maja ponovo će početi da rade proizvođači, građevinska preduzeća i deo veleprodaje.Maloprodaja će se pokrenuti dve nedelje kasnije, a restorani i barovi će u potpunosti moći da se otvore početkom juna, dok će usluga "za poneti" biti moguća ranije."Otvaranje je dozvoljeno pod uslovom da sve kompanije strogo poštuju bezbednosne protokole na radnom mestu", rekao je Konte i dodao da će ponovno otvaranje postaviti osnovu za dublje ekonomske reforme narednih meseci.Od 4. maja će biti omogućene i porodične posete parkovima, a biće dozvoljene i sahrane uz prisustvo manje od 15 osoba. Kretanje između regija za sada ostaje zabranjeno, a ljudi koji moraju da putuju moraće da imaju odgovarajući dokument sa razlozima putovanja.
Četvrtina beskućnika smeštenih u hotele u Mančesteru napustilo je prostor u koji su bili smešteni zbog zaštite od epidemije koronavirusa, piše Guardian.Od oko 200 beskućnika, 47 njih izbačeno je ili je svojevoljno napustilo hotele. Gradsko veće Mančestera saopštilo je da su neki bili umešani u incidente sa drogom, nasiljem ili "antisocijalnim ponašanjem".Za druge se pretpostavlja da su otišli iz hotela jer im je bilo teško da se prilagode na drugačiji život i da se pridržavaju pravila, kao što su održavanje fizičke udaljenosti i zabrana pušenja u sobama.Nije poznato gde se beskućnici trenutno nalaze, jer veće beleži samo lokacije na kojima se nalaze oni u privremenom boravku."I u najboljim slučajevima izuzetno je teško pomoći ljudima koji se bore sa problemima kao što su slabo mentalno zdravlje, zavisnost ili druge složene potrebe, da ne govorimo o ekstremnoj situaciji sa kojom se sada suočavamo", rekao je predsednik veća Ričard Lis. U implementaciji programa bilo je i drugih poteškoća. U martu je lanac hotela "Britanija" izbacio beskućnike koje je pristao da udomi.Akcija udomljavanja beskućnika zbog koronavirusa deo je projekta Združene uprave okruga Širi Mančester (GMCA), koja obuhvata 10 lokalnih vlasti. Za program je izdvojeno pet miliona funti (5,7 miliona evra).
Američki senatori iz Republikanske partije traže od zemalja u razvoju da kao uslov za bilo kog budućeg restruktuiranje duga ili međunarodnog paketa finansijske pomoći objave dugove i ostale obaveze prema Kini, javlja Rojters.Ovaj zahtev uputilo je 16 istaknutih senatora, a predsednik Odbora za bankarstvo Majk Krapo, predsednik Odbora za finansije Čak Gresli i drugi senatori poručili su da SAD treba da podrže restruktuiranje duga siromašnih zemalja pogođenim pandemijom koronavirusa samo u slučaju da objave dugove i druge pravne obaveze prema Kini u okviru inicijative Pojas i put."Bez ovoga, poreski obveznici SAD i drugih zapadnih zemalja bi u suštini spasavali kineske finansijske institucije i omogućili kinesku dužničku diplomatiju", navodi se u pismu koji su senatori poslali ministru finansija Stivenu Mnučinu i državnom sekretaru Majku Pompeu.Prema ranijoj prognozi Međunarodnog monetarnog fonda, kriza zbog pandemije izazvaće kontrakciju globalne ekonomije od tri odsto. Kriza je posebno pogodila zemlje i tržišta u razvoju i otvorila pitanje velikog talasa restruktuiranja duga nakon nje.Stručnjaci smatraju da će osim restruktuiranja verovatno biti potreban i oprost dugova, imajući u vidu kobne ekonomske uslove koje je prouzrokovala pandemija.Konferencija za trgovinu i razvoj Ujedinjenih nacija pozvala je na oprost hiljadu milijardi dolara duga zemalja u razvoju.UN procenjuju da će one do kraja 2021. godine morati da otplate ili refinansiraju dug od 2,7 hiljada milijardi dolara (oko 2,5 hiljada milijardi evra), ne računajući dodatna zaduživanja u milijardama dolara potrebnih za borbu protiv pandemije i ublažavanje udara na ekonomiju.Veliki deo duga zemalja u razvoju je prema Kini, koja je pojačala javno i privatno kreditiranje u Africi i drugim regijama u razvoju tokom proteklih decenija, često zahtevajući nepovoljnije uslove i veće kamate od kreditora sa Zapada.
Društvena mreža Fejsbuk (Facebook) objavila je da će uvesti mogućnost grupnog video poziva sa više desetina učesnika, piše Telecompaper. Nova mogućnost pod nazivom "Messenger Rooms" omo...
Evropska komisija je odobrila osnivanje javnog fonda za kreditiranje i podršku nemačkog avio-prevoznika Kondora (Condor) vredan 550 miliona evra. Cilj ove mere je delimična naknada štete nasta...
Poljska namerava da uvede kontrolu preuzimanja njenih kompanija pogođenih koronavirusom od strane investitora izvan Evropske unije, piše Euractiv.Ministarka za privredu i tehnologiju i zamenica premijera Jadviga Emilevič izjavila je da Vlada hoće da bude obaveštena o bilo kakvom planiranju preuzimanja poljskih kompanija koje dolazi izvan EU. Emilevič je rekla da su mnoge porodične firme u Poljkoj postale laka meta za investicione fondove, jer im je zbog krize izazvane koronavirusom vrednost pala. Ona nije navela konkretne fondove ili zemlje u kojima se oni nalaze.Vlada Poljske planira da za pomoć ekonomiji izdvoji 330 milijardi zlota (72,7 milijardi evra). Predlozi za zaštitu domaćih firmi predstavljaju dodatak paketu pomoći privredi. „Drugo rešenje ima veze sa teškom finansijskom situacijom poljskih kompanija i ogromnim interesovanjem za njih kod kompanija ili fondova izvan EU. Ne želimo da one postanu tuđe vlasništvo“, rekla je Emilevič.Ona je rekla da će o takvim preuzimanjima morati da bude obaveštena odgovarajuća državna institucija, u ovom slučaju antimonopolska služba. Emilevič je dodala da preduzeća koje Vlada želi da zaštiti pripadaju sektorima za energetiku, medicinu, farmaciju, prehranu, transport, logistik, obradu podataka i telekomunikacije. Poljska nije jedina zemlja u EU koja se odlučila na ovakav korak. Ranije u aprilu je Vlada Nemačke odlučila da pooštri pravila za zaštitu domaćih firmi od preuzimanja od strane investitora iz zemalja van EU.Analitičari i kritičari smatraju da vladajuća Partija prava i pravde (PiS) može i da mere za pomoć ekonomiji iskoristi za kontrolu privatnog sektora. Od dolaska na vlast 2015, vlada PiS povećala je kontrolu energetskih kompanija i banaka, i kritikovala privatizacije zaključene u vreme ranijih vlada.
Izveštaj Evropske unije o dezinformacijama iz Kine i Rusije ublažen je nakon pritiska iz Pekinga, piše PoliticoEU.Tri izvora potvrdila su za Politico da su kineske diplomate vršile pritisak na EU da promeni izbor reči u izveštaju o „narativima i dezinformacijama“ u vezi sa pandemijom koronavirusa. Politico piše da je u objavljenoj verziji izveštaja Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) izbrisano da Kina vodi „globalnu dezinformacionu“ kampanju.Jedan zvaničnik EU rekao je da je kineska misija pri EU zbog izveštaja protestovala putem više kanala.Kako piše New York Times, u prvobitnoj verziji izveštaja analitičari su tvrdili da postoji „kontinuiran i koordinisan pritisak zvaničnih kineskih izvora za skretanje krivice“. U objavljenoj verziji piše da postoji pritisak „nekih aktera, uključujući i kineske“. Times takođe piše da u objavljenoj verziji nedostaju i kritike Kine na račun francuskog odgovora na pandemiju i pominjanje mreže prokineskih „botova“ iz Srbije. Ester Osorio, savetnica za komunikacije Visokog predstavnika EU Đuzepa Borelja, intervenisala je da se objavljivanje prvobitne verzije izveštaja odloži, piše Times. Portparol EEAS Peter Stano demantovao je navode iz Times-ovog članka i rekao da se u njemu iznose „neosnovani i netačni navodi“, i da „sadrži činjenično netačne zaključke o izveštaju EEAS“.Kineski list South China Morning Post iz neimenovanih diplomatskih izvora saznaje da je EU ublažila deo izveštaja o Kini zbog bojazni da bi Peking uzvratio uskraćivanjem medicinskih sredstava. Izveštaje o dezinformacijama za potrebe EU redovno sastavlja tim pridružen EEAS, koji je prvobitno formiran da prati sumnje o dezinformacijama i propagandi koji dolaze iz Rusije. Dužnosti tima prošle godine proširene su i na Kinu, piše South China Morning Post.
Više evropskih niskobudžetnih avio kompanija počinje sa obnovom letova u maju, javlja Rojters.Mađarska avio prevoznik Wizz Air saopštio je da će 1. maja pokrenuti neke letove iz Londona, i biće jedan od prvih evropskih avio prevoznika koji obnavljaju pružanje usluga. Prvi letovi, između ostalih, biće za više odredišta u Rumuniji, kao i za Budimpeštu, Lisabon i Tenerife u Španiji.Wizz Air je saopštio da će posada nositi maske i rukavice tokom letova i deliti putnicima maramice za dezinfekciju, a avioni će tokom noći biti deiznfikovani. „Zaštitne mere koje uvodimo će osigurati najsanitarnije moguće uslove“, rekao je menadžer kompanije za Veliku Britaniju Ovejn Džons. Izvršni direktor Wizz Air-a Josef Varadi rekao je ranije u aprilu da kompanija namerava da u avionima ostavi trećinu sedišta praznim, kako bi razmak između putnika bio veći. Irski avio prevoznik Ryanair, najveći Wizz Air-ov rival na tržištu, saopštio je da će do 30. aprila najveći deo njegove flote ostati prizemljen, a na njihovom veb-sajtu rezervacije su otvorene od 8. aprila. Britanski Easy Jet, koji je ranije prizemljio sve avione, počeće da prima rezervacije od 18. maja.Evropske avio kompanije obustavile su veći deo letova tokom proteklih šest nedelja zbog drastičnog pada potražnje i ograničenja na putovanja radi suzbijanja pandemije koronavirusa. Prema podacima Međunarodne asocijacije za aero transport, vazdušni saobraćaj u Evropi trenutno je smanjen za 90 odsto.
Frizeri u Hrvatskoj pripremaju se za početak rada 4. maja, uz mere predostrožnosti koje će sami sprovoditi dok ne stignu zvanična uputstva, prenosi Poslovni.hr. Donedavni predsednik Ceha frizera i kozmetiča...
Francuska je drastično ograničila prodaju nikotinskih proizvoda nakon što je jedan naučni rad ukazao na mogućnost da se pušači teže mogu zaraziti koronavirusom, javlja Euronews.Ministarstvo...
Proizvođači automobila Folksvagen, Tojota, Hjundai i Fijat Krajsler spremaju za za obnovu proizvodnje u SAD početkom maja, nakon obustave rada zbog pandemije koronavirusa, javlja televizija CNN.Kompanije su saopštile da će slediti preporučene protokole za bezbednost radnika i suzbijanje širenje infekcije. Folksvagen, koji ima fabriku u državi Tenesi, i Hjundai, čija se fabrika nalazi u Alabami, pored drugih mera će radnicima meriti temperaturu. Folksvagen će radnicima obezbediti i neophodnu zaštitnu opremu, uključujući maske i rukavice. Fijat Krajsler je početkom aprila saopštio da počev od 4. maja „postepeno obnavlja“ rad u fabrikama u SAD i Kanadi. Nedavno je portparol kompanije potvrdio taj plan. Folksvagen, Tojota i Hjundai planiraju da počnu sa radom istog datuma ili nešto kasnije.Američki proizvođači automobila Ford i Dženeral motors (GM) saopštili su da još ne znaju tačan datum pokretanja proizvodnje u fabrikama u SAD. „Nastavljamo sa procenama situacije u javnom zdravlju, uputstva vlade i spremnost snabdevača, kako bismo odredili pravi trenutak za obnovu proizvodnje“, saopštio je Fordov portparol. Japanska auto kompanija Honda ne planira sa obnovom rada u SAD bar do 8. maja. Američka Unija automobilskih radnika (UAW) ocenjuje da je potrebno još planiranja i dogovora pre nego što bi radnici mogli da se vrate u fabrike. UAW još uvek pregovara sa GM, Fordom i Fijatom oko najbezbednijeg načine da fabrike počnu sa radom. Sindikat je sa kompanijama u martu osnovao radnu grupu, radi dogovora oko toga kako i kada će fabrike automobila u kojima rade njegovi radnici početi sa radom. UAW ne zastupa radnike Folksvagena, Tojote i Hjundaija.
Slovenački sindikati i opština Velenje reagovali su povodom nedavnog otpuštanja radnika u Gorenju, piše list Delo. Savez slobodnih sindikata Slovenije (ZSSS) i Sindikat elektro i metals...
Regulatorne agencije širom Evropa uočile su porast nelegalnih sredstava za dezinfekciju na tržištu, zbog povećane potražnje usled pandemije koronavirusa, piše PoliticoEU."Kompanije sa malo znanja počinju da proizvode ili uvoze proizvode za koje možda ne mogu garantovati da su bezbedni i efikasni", saopštila je Švedska agencija za hemikalije, i dodala da možda ima i "lažnih proizvoda" i "kompanija koje koriste situaciju".Politiko je kontaktirao svih 27 nacionalnih institucija u EU nadležnih za ovo pitanje. Od 12 koje su odgovorile, deset je saopštilo da je primećen jasan porast.Pod pritiskom potrošača i bolnica zemlje EU ublažile su pravila kako bi ubrzale pristup novih dezinfekcionih proizvoda tržištu, za šta je inače potrebna dugotrajna procedura za dobijanje dozvole.To je podstaklo mnoge da se uključe u proizvodnju dezinfekcionih sredstava, uključujući i proizvođače pića na bazi etil alkohola, ključnog sastojka proizvoda koji uništavaju viruse i ubijaju bakterije.Iako su mahom namere dobre, rezultati mogu biti drugačiji.Nacionalne regulatorne institucije kažu da se povećao broj neefikasnih proizvoda za dezinfekciju, a neka sadrže i opasne supstance ili nisu odobrena. Takođe, ima i više ljudi koji ih ne upotrebljavaju kako treba.Prema podacim francuskih institucija, u zemlji je porastao broj slučajeva trovanja sredstvima za čišćenje i dezinfekciju. U SAD je broj poziva lokalnim centrima za kontrolu trovanja porastao u prvom kvartalu porastao je za 20 odsto.Dansko ministarstvo za životnu sredinu primilo je oko 50 prijava sumnjivih sredstava za dezinfekciju ruku, što se smatra porastom. Ministarstvo je saopštilo da sada ima više takvih proizvoda na tržištu koji sadrže opasne materije, nemaju potrebna odobrenja ili čija efikasnost nije zabeležena. „Regulacija biocida je prilično nova, a pravila su kompleksna, posebno ako se u potpunosti primenjuju. Verovatno ima loših faktora, ali imamo i mnogo upita od ljudi koji žele da pomognu“, rekla je Kim Holm Bosen, šefica hemijskog odeljenja ministarstva.Estonski Odbor za zdravstvo primilo je u martu 16 pritužbi na ilegalna sredstva za dezinfekciju, a obično dobije manje od pet na godišnjem nivou. Problemi uključuju i lažne registracione brojeve, netačne tvrdnje o efilasnosti i nezakonito reklamiranje. Problemi u vezi sa dezinfekcionim sredstvima primećeni su i u Holandiji, Belgiji, na Malti i u Irskoj, dok u Italiji i Poljskoj nije bilo značajnog porasta pritužbi.
Grčka očekuje da će se njena ekonomija zbog vanrednih mera za suzbijanje koronavirusa ove godine smanjiti za pet do 10 odsto, javlja Rojters."Izgleda da imamo poravnanje u opsegu od 5 do 10 procenata", saopštio je ministar finansije Hristos Staikuras. On je dodao da se procene stalno menjaju i da one zavise uticaja vanrednih mera na ekonomiju i od načina na koji će mere biti ukidane. Grčka je produžila trajanje vanrednih mera do 4. maja, i od tada se očekuje početak ublažavanja.Očekivanja grčkog ministarstva finansija malo su bolja od ranijih projekcija Međunarodnog monetarnog fonda. Prema MMF-u, grčka ekonomija će se ove godine smanjiti za 10 odsto, a nezaposlenost će porasti na 22,3 odsto, sa 16,4 odsto zabeležnih u januaru.Grčka je 2018. godine okončala treći program finansijske pomoći i bila je na putu oporavka nakon krize od deset godina, tokom koje je kontrakcija ekonomije dostigla 25 odsto.Grčka ekonomija je prošle godine zabeležila rast od 1,9 odsto zahvaljujući porastu u turističkom sektoru, za koji se ove godine očekuje da će pretrpeti snažan udar.
Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske ocenilo je da su medijske objave u kojima se navodi da će ta država morati da vrati podsticaja za ekološku poljoprivrednu proizvodnju iz EU za prošle tri god...
Početak primene novog trgovinskom sporazuma SAD, Kanade i Meksika (USMCA) odložen je do jula, javlja Rojters. Predstavnik SAD za trgovinu Robert Lajtizer saoptšio je da je obavestio Kongres da će pri...
Hrvatska će morati da vrati podsticaja za ekološku poljoprivrednu proizvodnju iz EU za prošle tri godine, ukupne vrednosti od skoro 400 miliona evra, piše Večernji list.Član predsedništva Hrvatske poljoprivredne komore Antun Vrakić rekao je za Večernji da je kontrola iz Brisela utvrdila da je samo dva odsto podsticaja za ekološku poljoprivredu opravdano isplaćeno i da će Hrvatska morati da vrati ukupno tri milijarde kuna (397,2 miliona evra)."Kontrola iz Brisela utvrdila je da je samo dva odsto podsticaja isplaćenih za ekološku poljoprivredu opravdano, a čak 98 odsto je lažno. I sad traže da se taj novac vrati, i to za tri godine unatrag. Govorimo o milijardu kuna (oko 132 miliona evra) po godini", rekao je Vrakić.Vrakić ocenjuje da odgovorni nisu poljoprivrednici, već posebne interesne grupe: „Naša politika ide u lošem smeru, nisu to ni leve ni desne opcije, nego interesne grupe koje plaćaju razni lobiji. Mi smo država apsurda. Narod nije ni glup ni pokvaren, 90 posto ljudi je pošteno. Ali, dižu se podsticaji na sve strane, na puste njive na kojima nitko ništa ne proizvodi“.Vrakić kaže da postoji predlog da hrvatski poljoprivrednici „solidarno“ vrate jednaki deo novca i da je to neprihvatljivo, i smatra da država nema plan."Kad je počela ova situacija s koronom, Upravni odbor Hrvatske poljoprivredne komore tražio je od Ministarstva poljoprivrede da se utvrdi stvarno stanje proizvodnje, da se popiše koliko čega ima na skladištu i da se vidi koju poljoprivrednu proizvodnju treba povećati, čega koliko uzgojiti. Ali odgovora još nema, a kamoli plana i strategije. I na kraju će narod stradati. Kako smo nekada imali ratne, sada ćemo imati koronaprofitere", kaže Vrakić.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
