img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Grčki hotelijeri Bugarskoj predlažu posebne mere za dolazak turista

Grčki hotelijeri ponudili su Bugarskoj posebne mere kako bi turisti mogli lakše da pređu njenu granicu, prenosi agencija Novinite.Hotelijeri su u pismu bugarskoj vladi ponudili sporazum radi realizacije intenzivnijeg saobraćaja na putevima. Oni predlažu i formiranje turističkog koridora na granici sa Bugarskom, koji bi verovatno koristile i druge zemlje osim balkanskih. Hotelijeri apeluju na one koji žele da odmor provedu u Grčkoj da se testiraju na koronavirus u zemljama iz kojih dolaze.Problemi u vazdušnom transportu skrenuli su pažnju grčkih hotelijera na turiste koji u Grčku dolaze preko kopnene granice sa Bugarskom i Severnom Makedonijom.Vlada Bugarske uskoro će usvojiti konačni okvir za putovanja trajektom, uz strogo poštovanje mera za držanje razdaljine. Grčka vlada istovremeno radi na posebnim propisima za prevoz trajektom.Inače, trajekti će zbog mera socijalnog distanciranja ploviti sa umanjenim putničkim kapacitetom. 

Svet

Najveća nezaposlenost u SAD od Drugog svetskog rata

Nezaposlenost u Sjedinjenim Američkim Dravama porasla je tokom aprila na 14,7 odsto, na najviši nivo u periodu posle Drugog svetskog rata, javlja Rojters.Do sada je nezaposlenost u SAD bila najviša u novembru 1982. godine, kada je iznosila 10,8 odsto. Tokom finansijske krize 2008. dostigla je desset odsto, a procenjuje se da je tokom Velike depresije početkom 20. veka bila oko 25 odsto.Kako piše Financial Times, tokom aprila je u SAD, najvećoj ekonomiji na svetu, bez posla ostalo 20,5 miliona ljudi.Zaposlenost je drastično pala u svim većim sektorima, a posebno su bili pogođeni sektori za zabavu i ugostiteljstvo, u kojima je ugašeno 7,7 miliona radnih mesta.U obrazovanju i zdravstvu bez posla je ostalo 2,5 miliona, a u maloprodaji 2,1 miliona Amerikanaca. U sektoru za proizvodnju bez posla je ostalo 1,3 miliona ljudi, dok je u državnim i lokalnim upravama broj radnih mesta pao za 980 000.Stopa učešća na tržištu rada, koja beleži broj ljudi koji radi ili traži posao, pala je za 2,5 odsto u odnosu na mart, na trenutnih 60,2 odsto.Kada su u pitanju starosne grupe, nezaposlenost je tokom aprila najviše porasla među tinejdžerima, i sada iznosi 31,9 odsto. Među odraslima, nezaposlenost žena porasla je na 15,5 odsto, a muškaraca na 13 odsto.Nezaposlenost među Hispanoamerikancima porasla je sa 6 na 18,9 odsto, a među Afroamerikancima sa 6,7 na 16,7 odsto."Mogućnost oporavka u obliku ‘V’ sada je apsolutno na nuli. Vratiti 40 miliona radnih mesta u sledećih 12 meseci? Prosto ne mogu to da zamislim da će se to dogoditi", rekao je za Financial Times Džejms Najtli, glavni ekonomista za međunarodno tržište portala finansijske kompanije ING (ING Think).Ekonomisti investicione banke Goldman Saks primećuju da je u poslednjih pola veka tri recesije sa najvećim udelom privremenih otpuštanja pratio najbrži oporavak tržišta rada. Međutim, sada je pitanje koliko će ovakvih otpuštanja postati trajna. Prema izveštaju američkog Ministarstva rada, broj trajnih otpuštanja porastao je za 544 000, na ukupno dva miliona."Ako u izveštaju ima ičeg pozitivnog, to je da ekonomija ne može biti gore nego što je sada. Nezaposlenost od ove tačke može samo da pada, jer su mnoge države počele sa otvaranjem", rekao je za Rojters Kris Rupki, glavni ekonomista njujorške banke MUFG Union.

Svet

Ekonomija deljenja u kritičnom stanju zbog koronavirusa

Pionirske kompanije u oblasti ekonomije deljenja, odnosno za privremeo iznajmljivanje nekretnina, automobila i usluga direktno posredstvom aplikacije, nalaze se u kritičnom stanju zbog globalne krize izazvane pandemijom koronavirusa.Juče je kompanija za deljenje vožnji Uber najavila da će otpustiti oko 3.700 zaposlenih, odnosno oko 14 odsto celokupne stalnih radnika, a izvršni direktor Dara Kosrovšahi se odrekao plate do kraja 2020. godine, prenosi portal Axios. Kosrovšahi je svojim zaposlenima u internom memorandumu najavio da će naknadno doći do novih otpuštanja.Najveći deo poslovanja te kompanije, ugovaranja prevoza putnika putem aplikacije, je tokom ove krize jednostavno ispario , firma beleži 80 odsto manje vožnji na međugodišnjem nivou, a takođe je i povukla svoje finansijske prognoze za tekuću godinu.Ove nedelje je Airbnb, tehnološki startap za iznajmljivanje stanova, objavio da će otpustiti skoro 1.900 zaposlenih, odnosno četvrtinu radne snage.U martu je Airbnb obustavio sve svoje marketinške aktivnosti kako bi uštedeo 800 milion dolara namenjenih u te svrhe za ovu godinu, objavio da osnivači firme neće uzimati platu narednih šest meseci, kao i da će najvišim rukovodiocima primanja biti prepolovljena, prenosi The Verge.U pismu koje je Brajan Češki, suosnivač i izvršni direktor Airbnb-a, poslao svim zaposlenima, prognozirao je da će prihodi u ovoj godini biti za 50 odsto niži nego lane.Airbnb je olakšao politiku otkazivanja rezervacija zbog koronavirusa i izdvojio 250 miliona dolara kako bi "domaćinima" platio naknade za propuštene ili otkazane rezervacije. Lift (Lyft), Uberov glavni konkurent na američkom tržištu, krajem prošlog meseca je otpustio skoro 1.000 članova svog tima ili 17 odsto stalno zaposlenih, dok je još par stotina poslao na prinudno odmor sa smanjenom platom.Važno je napomenuti da je većina kompanija koja deluje na tržištu ekonomije deljenja praktično i dalje u startap fazi poslovanja. Uber i Lift, iako su izašli na američku berzu, i dalje u svojoj istoriji ni jedne godine nisu ostvarili profit.Pad akcija ove dve kompanije, iako nije drastičan u svetlu nadolazeće recesije, ipak će značiti da će obe firme imati znatno manje manevarskog prostora za izdavanje novih hartija od vrednosti ili dodatno zaduživanje.

Svet

Fejsbuk osniva poseban nadzorni odbor za sadržaj

Društvena mreža Fejsbuk (Facebook) formira novi odbor za nadzor sadržaja koji će moći da poništi odluke kompanije izvršnog direktora Marka Zakerberga, javlja Rojters.Među prvih 20 članova odbora biće jedan bivši predsednik vlade, laureat Nobelove nagrade, kao i više stručnjaka za ustavno pravo i građanska prava.  Nezavisni odbor, koji neki nazivaju Fejsbukovim "Vrhovnim sudom", moći će da poništi Zakerbergove i kompanijine odluke o odobrenju pojedinačnih sadržaja na društvenim mrežama Facebook i Instagram.Odbor će imati 40 članova i donosiće javne i obavezujuće odluke o kontroverznim slučajevima u kojima us korisnici već iscrpeli uobičajeni proces za žalbe.Kompanija je za finansiranje rada odbora u periodu od najmanje šest godina izdvojila 130 miliona dolara (oko 120 miliona evra).Nadzorni odbor će se fokusirati na sadržaj u vezi sa govorom mržnje, uznemiravanjem i bezbednošću korisnika.Odbor ima više kopredsednika, koji su zajedno sa kompanijom izabrali druge članove. Odborom predsedavaju bivši federalni apelacioni sudija SAD i stručnjak za verske slobode Majkl Mekkonel, stručnjak za ustavno ravo Džamal Grin, kolumbijska advokatica Katalina Botero Marino i bivša premijerka Danske Hele Torning Šmit.Među prvim članovima su i bivši sudija Evropskog suda za ljudska prava Anraš Šajo, jemenski aktivista i laureat Nobelove nagrade Tavakol Karman, bivši glavni urednik lista Gardijan Alan Rasbridžer i pakistanski advokat za digitalna prava Nihat Dad.Potpredsednik za globalne poslove i komunikaciju Fejsbuka Nik Kleg, koji je i bivši zamenik premijera Velike Britanije, izjavio je za Rojters da će odbor kredibilitet sticati tokom vremena."Ne očekujem da ljudi kaži 'aleluja, ovo su odlični ljudi, ovo će biti veliki uspeh, nema razloga da bilo ko veruje da će ovo biti uspeh dok odbor ne počne da odlučuje u teškim slučajevima tokom meseci, pa i godinama, koji su pred nama" rekao je Kleg. Odbor će odmah početi sa radom, a Kleg je rekao da će početi da razmatra slučajeve ovog leta.Fejsbuk je dugo trpeo kritike zbog problema u moderaciji sadržaja, od privremenog uklanjanja fotografije iz vremena rata u Vijetnamu, do neuspeha da zaustavi govor mržnje u Mijanmaru protiv manjine Rohindža i drugih muslimana. 

Svet

Globalne cene hrane padaju treći mesec zaredom zbog pandemije

Tokom aprila cene hrane su treći mesec zaredom nastavile su da padaju, jer su posledice pandemije koronavirusa po privredu i logistiku dovele do značajnog pada potražnje, saopštila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).    Indeks cena hrane FAO, koji prati međunarodno tržište namirnica kojima se najviše trguje, u aprilu je iznosio 165,5 poena, što je oko 3,4 poena manje nego u martu, ili za tri odsto manje u odnosu na april 2019.Indeks cena šećera pao je za 14,6 odsto u odnosu na mart, na najnižu vrednost u poslednjih 13 godina. Pad međunarodnih cena sirove nafte smanjio je potražnju za šećernom trskom za proizvodnju etanola (koji neki automobili koriste kao gorivo), što je proizvodnju preusmerilo na šećer i povećalo ponudu za izvoz. Međutim, mere izolacije u pojedinim zemljama dodatno su oborile potražnju.Indeks cene biljnih ulja pao je za 5,2 odsto, zbog pada vrednosti ulja od palme, soje i uljane repice. Ulogu je imala i smanjena potražnja za biogorivima, kao i pad potražnje u prehrambenom sektoru i proizvodnja palminog ulja u Maleziji, koja je bila veća od očekivane.FAO je zabeležio dvocifren pad cena putera i mleka u prahu zbog veće ponude za izvoz, celikih zaliha, slabe uvozne potražnje i manjom prodajom u restoranima na severnoj hemisferi. Ukupan indeks cena mlečnih proizvoda pao je za 3,6 odsto.Cene mesa su pale za 2,7 odsto. Delimičan oporavak uvozne potražnje u Kini nije bio dovoljan da poništi pad uvoza u drugim zemljama. U zemljama koje su veliki proizvođači mesa nastala su logistička zagušenja. Uticaj je imao i veliki pad potražnje u sektoru za prehrambene usluge zbog mera izolacije."Pandemija koronavirusa pogodila je i potražnju i ponudu mesa, jer su zatvaranje restorana i pad prihoda domaćinstava doveli do manje potrošnje. Nedostatak radne snage u preradi utiče na proizvodnju po sistemu „U pravo vreme“ u zemljama koje su veliki proizvođači stoke", rekao je viši ekonomista FAO Upali Galketi Aračiladž.Međunarodne cene pšenice i pirinča značajno su porasle, dok su cene kukuruza drastično pale. Cene pirinča od marta porasle su za 7,2 odsto, uglavnom zbog privremenih restrikcija izvoza u Vijetnamu. Cene pšenice porasle su za 2,5 odsto zbog izveštaja o brzom ispunjenju izvozne kvote u Rusiji.Cene žitarica za prehranu stoke i proizvodnju alkoholnih pića izuzev pšenice i pirinča, kao što je kukuruz, pale su za deset odsto, zbog manje potražnje i za ishranu životinja i proizvodnju biogoriva.  

Svet

Finski eksperiment sa osnovnim dohotkom poboljšao blagostanje građana

Prvi evropski eksperiment sa univerzalnim osnovnim dohotkom (universal basic income, UBI) podržan od strane vlade Finske nije podstakao korisnike da traže posao, ali je poboljšao njihovo mentalno blagostanje, samopouzdanje i zadovoljstvo životom, pokazalo je prvo veliko istraživanje sprovedeno u toj zemlji.Kako prenosi britanski Gardijan (The Guardian), primaoci osnovnog dohotka, koji podrazumeva automatske i bezuslovne novčane isplate svim građanima, u Finskoj su beležili manji stres u odnosu na kontrolnu grupu."Takođe su imali pozitivniju percepciju svog ekonomskog blagostanja, zaključili su u istraživanju naučnici sa Univerziteta u Helsinkiju. Istraživači su primetili i blagi pozitivni efekat na rast zaposlenost, posebno u određenim kategorijama, kao što su porodice sa decom, a navode i da su učesnici takođe imali "veći osećaj autonomije, finansijske sigurnosti i vere u budućnost".Jedan od istraživača, Kristijan Krol, rekao je da rezultati studije mogu podržati argumente i za i protiv osnovnog dohotka."Iako osnovni dohodak ne može da reši sve naše zdravstvene i socijalne probleme, sigurno se vodi diskusija da bi on mogao biti deo rešenja u doba ekonomskih teškoća".Finska je tokom 2017. i 2018. godine sprovodila svoj eksperiment sa osnovnim dohotkom, čime je privukla pažnju međunarodne javnosti. Tokom eksperimenta, isplaćivala je redovni mesečni prihod 2.000 nasumično odabranim nezaposlenima širom zemlje, bez preduslova da traže posao i umanjenje socijalne pomoći.Posledice globalne pandemije i karantina obnovile su interesovanje za razvijanjem ideja o uvođenju osnovnog dohotka.Španska vlada saopštila je da je prošlog meseca imala za cilj da što brže odvoji osnovni dohodak za oko milion najsiromašnijih domaćinstava u zemlji, a ministarka za ekonomska pitanja Nadia Kalvino rekla je da se vlada koju vode socijalisti nadala da će univerzalni osnovni prihod u toj državi postati stalna meri.

Svet

Hrvatska planira da do 1. jula otvori granicu sa Bosnom i Hercegovinom

Hrvatska planira da otvori granicu sa Bosnom i Hercegovinom do početka jula, kako bi pokušala da spase turističku sezonu, piše Klix.ba.Hrvatski ministar turizma Gari Kapeli izjavio je da se nada da će do 1. jula biti ispunjeni potrebni uslovi da se otvori granica sa BiH.Kapeli je rekao da neće biti posebnih protokola na plažama i u smeštajnim objektima, u kojima neće biti posebnih boksova i barijera od pleksiglasa.Jedini uslov biće poštovanje mera za predostrožnost i održavanje razdaljine. O protokolu za prelazak granice još nije doneta odluka. Kapeli je rekao da bi Hrvatska sa otvaranjem granica mogla da počne prve nedelje juna."Ja računam da bi mi mogli verovatno već prve nedelje juna da otvorimo granicu sa Slovenijom, a možda i nekim drugim zemljama. Uglavnom, prva sedmica juna je planirana za otvaranje granica prema nekim zemljama ako stanje sa pandemijom bude ovako povoljno kao danas", rekao je Kapeli.On je već razgovarao sa ministrom za turizam Italije Darijom Frančeskinijem o merama i planovima za turizam i omogućavanju turističkih kretanja, uz izradu procedura za putovanje.Kapeli je izjavio da je pokrenuta inicijativa za uvođenje zajedničkog Protokola za putovanja u EU, sa međusobno usklađenim propisima, uz mogućnost da se neke zemlje dogovaraju bilateralno."Italijani se još uvek nadaju da će doći u Hrvatsku. O Sloveniji, Austriji, Češkoj da ne govorimo", rekao je Kapeli i dodao da nema većih otkazivanja rezervacija za juli i avgust. Za jun je otkazano oko pola rezervacija.Kapeli smatra da će se i turisti koji su otkazali rezervacije za jun vratiti ukoliko se granice otvore tokom sledeće dve ili tri nedelje.

Svet

Rekordno loš prvi kvartal za kinesku berzu

Kineske javne kompanije, čijim akcijama se može trgovati na berzi, objavile su najgore rezultate u poslednjih deset godina u svojim  izveštajima za prvi kvartal, piše South China Morning Post.Prema izveštaju brokerske kompanije Sučau (Soochow Securities), profiti više od 3.000 kompanija čijim se deonicama trguje na berzama u Šangaju i Šendženu, izuzev kompanija u bankarskom i naftnom sektoru, pali su u proseku za 42 odsto u odnosu na isti period prošle godine.Kada se i one uzmu u obzir, pad prihoda iznosi 24 odsto. Najveće gubitke zabeležili su proizvođači odeće i kompanije za transport.Među najvećima su pad profita proizvođača mlečnih proizvoda Jili (Yili Industrial Group) od 50 odsto i pad od 43 odsto koji je objavila kompanija za osiguranje Ping An (Ping An Unsurance).Vei Vei, analitičar u brokerskoj kompaniji Ping An (Ping An Securities), ocenjuje da srednjoročni rezultati kompanija neće biti mnogo bolji zbog pada prekomorske potražnje, uprkos oporavku koji se očekuje tokom godine."Kako pandemija postepeno bude slabila, očekujemo oporavak profita za celu 2020. godinu. Ipak, oporavak ekonomskih aktivnosti na nivo od pre pandemije i dalje predstavlja izazov", rekao je Vei Vei.Brokerska kompaniji Sitik (Citic Securities) procenjuje da su procene udara na ekonomiju usled pada izvoza možda preterane i da će se profiti oporaviti tokom narednih kvartala.Mere za suzbijanje epidemije, koja je u Kini izbila u januaru u gradu Vuhan, gotovo je zaustavila zemlju. Ekonomija Kine, druga najveća na svetu, u prvom kvartalu smanjila se za 6,8 odsto. To je za Kinu bio najveći pad u prvom kvartalu od 1992. godine. Tri glavna motora kineskog rasta, potrošnja, izvoz i  ulaganje u osnovna sredstva, pretrpela su štetu zbog oštrih mera izolacije od kraja januara do početka februara.Maloprodajna potrošnja pala je za 19 odsto u prvom kvartalu, izvoz je pao za više od 13, dok je ulaganje u osnovna sredstva palo za 16 odsto.

Svet

Italija planira da angažuje ilegalne migrante za rad u poljoprivredi

Italija planira da ilegalnim migrantima izda dozvole za rad na farmama, kako bi one nadoknadile nedostatak jeftine radne snage, koji ne može da dođe na privremeni rad zbog epidemije koronavirusa, javlja Rojters.Ovaj politički osetljiv potez odmah je napao Mateo Salvini, bivši ministar unutrašnjih poslova i lider desničarske opozicione partije Severna liga, koja ima oštru antimigrantsku platformu.Priliv sezonskih radnika koji pomažu na farmama obustavljen je blokadom putovanja u Italiju zbog koronavirusa.Poljoprivredne lobističke organizacije ranije su upozoravale na to da će Italija morati da baci ogromne količine voća i povrća koje nema ko da ubere, što pogoršava efekte mera izolacije, zbog kojih je prehrambeni sektor već izgubio sedam milijardi evra.Ministarka unutrašnjih poslova Lučijana Lamorgeze spremna je da ponudi privremene dozvole za rad u poljoprivredi za oko 200 000 ilegalnih migranata koji trenutno nemaju posao ili rade u sivoj zoni, javio je Rojters pozivajući se na neimenovani izvor iz ministarstva. Drugi cilj je borba protiv širenja koronavirusa."Ako se neko razboli treba da ga testiramo, a to je teško ako ne znamo ni kako se zove", rekao je Rojtersov izvor.Prema godišnjem izveštaju Fondacije Ismu, analitičkog centra koji se bavi pitanjem migracije, prošle godine je oko 560.000 od 6,2 miliona migranata u Italiji živelo ilegalno.Rojtersov izvor je rekao da će regularizacija rada migranata verovatno biti uključena u širi dekret za stimulaciju ekonomije. Očekuje se da će vlada odobriti dekret kasnije ove nedelje."Oni rade na ogromnoj legalizaciji ilegalnih migranata... ludilo, pokušaćemo da ih sprečimo na bilo koji način", objavio je Salvini na Tviteru.

Svet

Džordž Soroš predložio rešenje za korona krizu

Poznati jevrejski milijarder i filantrop Džordž Soroš predložio je u tekstu za hrvatski Poslovni.hr da je izdavanje večnih obveznica jedini način da EU prikupi najmanje hiljadu milijardi evra za borbu protiv koronavirusa.On je naveo da evropskoj javnosti i njenom vođstvu večne obveznice nisu bliske, ali one imaju dugu istoriju. Britanija je prva izdala konsolidovane obveznice ili konzole 1752., a kasnije ih je koristila za finansiranje rata protiv Napoleona i Krimskog rata, Zakona o ukidanju ropstva, zajma za ublažavanje siromaštva u Irskoj i Prvog svetskog rata.Kongres Sjedinjenih Američkih Država odobrio je 1870. izdavanje takvih obveznica za konsolidiranje dugova nakupljenih tokom Građanskog rata, podsetio je on.Glavnica večne obveznice nikad se ne mora isplatiti, plaća se samo godišnja kamata, kazao je Soroš. Izdavanje bilion evra uz 0,5 posto kamate za održavanje će koštati 5 milijardi evra godišnje. Milijarder ukazuje da večne obveznice ne treba mešati sa korona obveznicama. Koronaobveznice razdvajaju; one povećavaju već postojeći jaz između Severa i Juga, a stvaraju i razliku između Istoka i Zapada, novih članica i onih starih. Suprotno od toga, večne obveznice povezuju. One EU i svim njenim članicama osiguravaju finansijska sredstva koja su neuporedivo veća od onih koja može ponuditi evropski budžet, napisao je on.Koronavirus i klimatske promene prete ne samo životima ljudi, nego i opstanku naše civilizacije, upozorio je milijarder. 

Svet

Investitori izneli uslove za olakšavanje dugova najsiromašnijim zemaljama

Privatni kreditori izneli su probleme koje treba rešiti kako bi mogli da pomognu servisiranje dugova najsiromašnijih zemalja sveta, usled krize zbog koronavirusa, javlja Bloomberg.U pismu zvaničnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svetske banke i Pariskog kluba, Institut za međunarodne finansije u Vašingtonu (IIF) saopštio je da će pravna i finansijska ograničenja verovatno primorati investitore da odluku o obustavi naplate duga donose od slučaja do slučaja. IIF je pismo objavio nakon koordinisanih razgovora o pomoći servisiranju dugova za tržišta u razvoju sa više od 100 kompanija, koje upravljaju kapitalom od gotovo 45 hiljada milijardi dolara (41,6 hiljada milijardi evra). IIF i kompanije su razgovarali o proširenju finansijske pomoći zemljama kojima ove godine na naplatu dospeva dug od ukupno 730 milijardi dolara (oko 675 milijardi evra)."Mnogi će imati fiducijarne obaveze prema svojim klijentima, a ugovorne obaveze u vezi sa specifičnim subjektima za kreditiranje i investicije često su složene. Slično tome, postoji mnogo različitih zemalja kreditora koje učestvuju u inicijativi, i pozicija svake od njih je posebna. Bilo koji efikasan pristup dobrovoljnom učešću kreditora to mora uzeti u obzir", navodi se u IIF-ovom pismu.Institut smatra da će bez široko prihvaćenih alata za postizanje dogovora o odlaganju naplate dugova biti potreban vremenski zahtevan pristup "ugovor po ugovor".Inicijativa za pomoć najsiromašnijim zemljama sveta za servisiranje dugova deo je širih napora. Grupa industrijski najrazvijenijih zemalja G20 postigla je dogovor o obustavljanju otplate dugova najsiromašnijim zemljama do kraja godine, dok MMF isplaćuje novčana sredstva i radi na podršci njihovim finansijama.Iako su se privatni kreditori obavezali na nastavak razgovora, oni su izneli određen broj prepreka za pristanak na podršku, uključujući održavanje pristupa tržištima zemalja radi budućeg finansiranja, izbegavanje sekundarnih efekata na kreditni rejting suverenoga duga i pokretanje neispunjenja obaveza.   Inicijativa će obuhvatiti državne zajmove i dužničke hartije od vrednosti izdate u stranim valutama. Lokalni dug, kao i transakcije sa centralnim bankama, biće izvan njenog opsega.“Razgovori sa privatnim i drugim međunarodnim kreditorima i poveriocima ukazuje na raširenu spremnost na podršku ciljevima ove inicijative, pod uslovom da se dalje razjasne ključna pitanja”, saopštio je IIF.

Svet

Roche razvio test za COVID-19 sa tačnošću od 99.8%

Roche, švajcarski farmaceutski gigant sa sedištem u Nemačkoj, navodno je razvio prvi uspešni test na koronavirus u svetu, koji pruža "99.8 odsto tačnosti", prenosi portal New European.Test koji će moći da identifikuje ljude koji su preležali koronavirus, ali koji se nisu testirali tokom zdravstvene krize, dobio je hitno odobrenje od američke Uprave za hranu i lekove (FDA), što ga čini prvim testom koje je dobilo taj nivo odobrenja.Švajcarska firma Roche koju je razvila nemačka laboratorija u Penzbergu, u nemačkoj pokrajini Bavariji, tvrdi da je test tačan u 99.8 odsto slučajeva.Nemački ministar zdravlja Jens Spahn rekao je novinarima: "Ovo nije samo regionalni događaj - to je važan međunarodni korak u borbi protiv koronavirusa", dodajući "rešenja za krizu biće naučna, a ovo je glavna prekretnica".Nemačka je već naručila dva miliona testova za maj, a pet miliona mesečno posle toga.U međuvremenu, Roche je obećao da će uložiti 400 miliona evra za povećanje proizvodnje, za koje se nada da će do kraja 2020. dostići do 100 miliona testova.

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.