img
Broj 128, Mart 2026.
Broj 128, Mart 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Amazon pravi sopstvene laboratorije za testiranje radnika na koronavirus

Kompanija Amazon će napraviti sopstvene laboratorije za testiranje zaposlenih na koronavirus, kako bi pratila njihovo zdravstveno stanje, javlja BBC.Amazon je saopštio da je napravio i timove za izgradnju "dodatnih kapaciteta za testiranje". "Počeli smo ds prikupljanjem opreme koja nam je potrebna za izgradnju prve laboratorije i nadamo se da ćemo ubrzo početi sa testiranjem naših radnika u prvoj liniji u malim brojevima. Nismo sigurni dokle ćemo stići u relevantnom vremenskom okviru, ali mislimo da vredi pokušati i spremni smo da sa drugima podelimo sve što saznamo", saopštio je Amazon.U više od 50 Amazonovih skladišta širom SAD zabeleženi su slučajevi zaraze koronavirusom. U nekim slučajevima zaraženo je više zaposlenih.  Zbog pritužbi radnika da kompanija ne vodi računa o merama za sprešavanje širenja zaraze, umešala se i Služba za bezbednost na radu (OSHA), piše agencija Blumberg (Bloomberg). Služba je povodom žalbi radnika pokrenula istrage u Amazonovim skladištima u blizini grada Hejzelton u državi Pensilvaniji. Ranije su radnici Amazona zbog nedostatka mera zaštite od koronavirusa štrajkovali i napuštali radna mesta širom SAD. Žalili su se na nemogućnost držanja razdaljine, nedostatak zaštitne opreme, dezinfekcionih sredstava i vremena za pranje ruku.     Zbog pokretanja jedne takve akcije u njujorškom skladištu na Staten Ajlendu, pomoćnik menadžera Kristijan Smols bio je optušten. Predvodio je više desetina radnika, koji su tražili da se skladište zatvori i steriliše.Vođa štrajkača koji su tražili zaštitu od koronavirusa otpušten iz Amazona

Svet

NE BRISATI, AKTIVIRATI SAMO JEDNU VEST Svetu preti nestašica zlata

Jedno od tržišta pogođenih nestašicom zbog mera protiv širenja koronavirusa koje su donele države širom sveta je tržište fizičkog zlata, piše SEEbiz.Proizvodnju su obustavili najveći igrači na tržištu zlata, poput Argor Hereusa, Valkambia i Pampa, koji se nalaze na jugu Švajcarske, pa je sada u celoj Evropi vrlo teško nabaviti zlatne poluge ili dukate.Vrednost zlata je do sada pokazala visoku otpornost u situacijama poput pandemije, i zbog toga svi žele da ga se domognu pre početka recesije, tokom koje njegova vrednost može porasti i više puta.On je tokom globalne finansijske krize 2008. godine porasla za 280 odsto. Posle krize se stabilizovala, ali je i dalje ostala uvećana za oko 200 odsto.Fizičko zlato se relativno lako prenosi i skladišti, ne gubi vrednost, oslobođeno je uticaja monetarnih centara, a sada je potražnja povećana, dok je ponuda "približno jednaka nuli".Zbog svega toga je došlo skoka cene zlata na berzi, koji ne prikazuje pravu sliku jer se potražnja za fizičkim zlatom u najvećoj meri ne registruje i ne utiče u uspostavljanju ravnotežne cene na svetskoj berzi.Nestašica zlata odrazila se i na razliku između trenutne cene zlata na berzi (SPOT cena) i cene fizičkog zlata, koja je uvek viša. Pod uobičajenim okolnostima, ona se kreće između tri i četiri odsto, a sada na svetskom nivou iznosi 10 i više odsto.Porast razlike u korist fizičkog zlata pokazuje da ga investitori smatraju sigurnijim u odnosu na papirno zlato kupljeno na berzi.

Svet

Svetu preti nestašica zlata

Jedno od tržišta pogođenih nestašicom zbog mera protiv širenja koronavirusa koje su donele države širom sveta je tržište fizičkog zlata, piše SEEbiz.Proizvodnju su obustavili najveći igrači na tržištu zlata, poput Argor Hereusa, Valkambia i Pampa, koji se nalaze na jugu Švajcarske, pa je sada u celoj Evropi vrlo teško nabaviti zlatne poluge ili dukate.Vrednost zlata je do sada pokazala visoku otpornost u situacijama poput pandemije, i zbog toga svi žele da ga se domognu pre početka recesije, tokom koje njegova vrednost može porasti i više puta.On je tokom globalne finansijske krize 2008. godine porasla za 280 odsto. Posle krize se stabilizovala, ali je i dalje ostala uvećana za oko 200 odsto.Fizičko zlato se relativno lako prenosi i skladišti, ne gubi vrednost, oslobođeno je uticaja monetarnih centara, a sada je potražnja povećana, dok je ponuda "približno jednaka nuli".Zbog svega toga je došlo skoka cene zlata na berzi, koji ne prikazuje pravu sliku jer se potražnja za fizičkim zlatom u najvećoj meri ne registruje i ne utiče u uspostavljanju ravnotežne cene na svetskoj berzi.Nestašica zlata odrazila se i na razliku između trenutne cene zlata na berzi (SPOT cena) i cene fizičkog zlata, koja je uvek viša. Pod uobičajenim okolnostima, ona se kreće između tri i četiri odsto, a sada na svetskom nivou iznosi 10 i više odsto.Porast razlike u korist fizičkog zlata pokazuje da ga investitori smatraju sigurnijim u odnosu na papirno zlato kupljeno na berzi.

Svet

Gradonačelnik Zagreba najavio smanjenje plata

Gradonačelnik Zagreba Milan Bandić najavio je smanjenje plata na svim nivoima gradske uprave i komunalnih preduzeća, javlja Index.hr ."Želeo bih da verujem da poslednja cela plata nije ona za mart. Ali teško da će se to dogoditi, otvaramo pregovore, moraćemo ići na kresanje primanja na svim nivoima u gradu. Koliko i kako, bićete obavešteni", izjavio je Bandić.On je rekao da će zaposleni u gradu morati da "dele sudbinu s običnim ljudima" radi sanacije posledica epidemije koronavirusa i nedavnih zemljotresa u Zagrebu, i da će detalji o iznosima biti objavljeni za dve nedelje. Bandić je rekao da se ne može svima skinuti isti procenat, i da će biti uvedena socijalna skala."Niko se nije rodio zaposlen u gradu. Niko se nije venčao s gradom. Što se mene tiče, može se (razvesti) od grada. Ako želi, može posao naći na tržištu. To nije pretnja nikome”, rekao je Bandić.

Svet

Svetske kompanije traže da se uvoz pomorskim putem uspori

Veliki broj kompanija koje robu dobijaju iz inostranstva pomorskim putem traže da se brodovi sa kontejnerima uspore i na taj način postanu "plutajuća skladišta", kako bi uštedele novac tokom ekonomskih poteškoća izazvanih pandemijom koronavirusa.Kako prenosi Fajnenšl tajms (Financial Times), onog trenutka kada brodovi pristanu i istovare robu, na uvoznicima je da plate troškove transporta i skladištenja, štovećina veliki broj kompanija  ne može da priušti tokom recesija koja je, po svim pokazateljima, neizbežna."Što sporije (teretnjaci) pristižu na evropsko i američko tržište, to je bolje, jer (uvoznici) više nemaju kuda sa robom u ovom trenutku", rekao je Muhamed Esa, koji je šef globalnog razvoja u logističkoj kompaniji Agility.Zapadne kompanije su sve do kasnog marta "frenetično pokušavale da uvezu robu iz Kine", nakon što je veliki broj fabrika u najvećoj azijskoj ekonomiji obustavio proizvodnju. Sada se te iste kompanije pripremaju za duboku recesiju, ocenio je Ejtan Bukman iz Freightos-a, kompanija koja nalizira podatake o globalnoj špediciji.Pre godinu ddana, više od 100 kompanija za pomorsku špediciju, članice Međunarodne pomorske organizacije, apelovale su da se vreme dostave za veću količinu dobara uspori, što bi smanjilo troškove i "dramatično" umanjilo emisiju gasova staklene bašte. Dve najveće pomorske špediterske kompanije na svetu su već počele da nude mogućnost da robu koju su naručili privremeno uskladište na lokacijama gde je prostor za to jeftiniji, kao što su Južna Koreja, Togo ili Panama.Uvoznicima bi to omogućilo da svoje inventare brzo dopune u slučaju da do ekonomskog oporavka dođe brže nego što se sada očekujue, i ne bi morali da plaćaju zakup skladišta, čije su cene skočile zbog nedostatka radne snage.Prema nekim procenama, uvoz kineske robe u Sjedinjenim Američkim Državama je u prve tri nedelje marta okao za skoro 60%.

Svet

Cene nafte padaju uprkos dogovoru o rekordnom smanjenju proizvodnje

Članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) i druge države koje prozivode taj energent kasno sinoć su postigle dogovor kojim će proizvodnju nafte umanjiti za 9,7 miliona barela dnevno, odnosno smanjiti količine na globalnom tržištu za nešto manje od 10%, javlja CNBC.Dogovor grupa poznate kao OPEC+ prethodno je otežavao stav Meksika koji nije želeo da smanji proizvodnju za 400.000 barela dnevno, pa će po novom planu svoj output umanjiti za 100.000 barela na dnevnom nivou.Sastancima na kojima je dogovarana proizvodnja energenta, čija je cena umanejna i trenutnom pandemijom koronavirusa, prethodio je i cenovni rat Saudijske Arabije i Rusije, koje su cene Brenta i West Texas Intermediate 

Svet

Kina tražila pomoć od Švajcarske u snabdevanju delovima za respiratore

Kina je zatražila od Švajcarske pomoć u snabdevanju delovima za proizvodnju respiratora, jer domaći proizvođači ne mogu da povećaju proizvodnju i zadovolje globalnu potražnju, piše list South China Morning Psost.Zbog skoka potražnje za respiratorima usled pandemije koronavirusa, kineski proizvođači suočili su se sa nestašicom komponenata i preprekama zbog različitih standarda kvaliteta u svetu. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je od švajcarskog kolege Ignjacija Kasija zatražio „značajno povećanje“ u snabdevanju potrebnim delovima. „Zemlje poput Švajcarske su snabdevači važnih delova za respiratore. Nadamo se da Švajcarska može da značajno poveća snabdevanje kako bi pomogla kompanijama da povećaju proizvodnju i olakša hitnu situaciju“, rekao je Vang.Kasi je odgovorio da će Švajcarska sarađivati sa Kinom oko povećanja proizvodnje respiratora, kao i lekova i vakcina, i da će obezbediti stabilnost lanaca snabdevanja.Kina je vodeći proizvođač medicinskih rukavica, odeće, respiratora i druge važne opreme. Ipak, ministarstvo industrije saopštilo je da izazove sada predstavljaju izuzetno velika međunarodna potražnja i ograničeni kapaciteti.  Direktor Biroa za nadzor i koordinaciju pri ministarstvu Huang Libin rekao je da su glavni faktori koji onemogućavaju brže povećanje proizvodnje nestašica delova, strani standardi za kvalitet i nova stroga pravila koje je Kina uvela na izvoz medicinske opreme.Drugi zvaničnik kineskog ministarstva industrije Čen Kelong rekao je da, pod trenutnim uslovima, Kina može nedeljno da proizvede oko 2 200 invazivnih respiratora, što je manje od petine ukupnog proizvodnog kapaciteta u svetu. „Nije mnogo realistično misliti da Kina može da potpuno zadovolji snabdevanje za globalno sprečavanje pandemije“, rekao je Čen i dodao da je za proizvodnju naprednih medicinskih uređaja potrebno više vremena, kako bi bezbednosti standardi bili ispoštovani.   

Svet

Koronavirus pokrenuo inovacije u Izraelu

Pandemija koronavirusa pokrenula je u Izraelu brojne inovacije u medicini i tehnologiji. Počelo je da se govori i o prvoj vakcini.  Izraelsko Ministarstvo za nauku i tehnologiju saopštilo je da ...

Svet

Najveći broj žrtava u SAD od početka pandemije

U Sjedinjenim Američkim Državavama je juče zabeležen najveći broj umrlih u jednom danu od početka pandemije koronavirusa, preminulo je više od 2000 ljudi u periodu od 24 sata, prenosi Guardian. Ukupan broj preminulih od koronavirusa je u SAD-u po jučerašnjim podacima 18.860, što je najveći broj ishoda sa smrtnim završetkon zabeležen u jednoj državi, druga po redu je Italija sa 18.149 preminulih. Broj žrtava u SAD-u je za 24 sata bio 2.108, a žarišta su u Njujorku, Detroitu, Luizijani i glavnom gradu Wašingtonu. Španija, još jedna država koja se ubraja među najteže pogođene pandemijom, je treći dan zaredom zabeležila smanjenu smrtnost i može se reći da su dostigli takozvanu fazu stabilizacije. Premijer Pedro Sančez smatra da je realno očekivati još jedan mesec sa merama ograničenog kretanja, a od sledeće nedelje će pojedinim radnicima biti dozvoljeno da se vrate na posao. Broj zaraženih na svetskom nivou je i dalje u porastu i dostigao je preko 1.700.000 ljudi, Indija i Italija su najavile produžetak karantina, a u Italiji najavljuju da će takvo stanje trajati do 3. maja.  

Svet

Nema dogovora oko korona-obveznica

Ministri finansija evrozone usvojili su sinoć finansijski paket od 550 milijardi evra (skoro 4 odsto evropskog BDP) za pomoć članicama EU u borbi protiv ekonomskih posledica pandemije korona virusa. Paket, međutim, na uključuje tzv. korona-obveznice, koje bi se finansirale iz zajedničkog fonda, a od kojih bi najviše koristi imale najugroženije članice.Ministri finansija složili su se oko uspostavljanja fonda vrednog 500 milijardi evra koji je usmeren na finansiranje dodatnog zaduživanja država-članica u cilju borbe protiv ekonomskih posledica pandemije.Trenutno se predviđa da će privredna kontrakcija u Evropi iznositi 10 odsto, a da će više miliona ljudi ostati bez posla. Zemlje će iz ovog fonda moći da koriste 240 milijardi evra za zdravstvene potrebe. Dodatnih 200 milijardi evra kao kreditne garancije kroz Evropsku investicionu banku, a 100 milijardi evra za zarade radnicima kojima preti gubitak radnih mesta.Cilj fonda je da se državama članicama koje su teže pogođene krizom i imaju veće troškove zaduživanja omogući zaduživanje pod povoljnijim uslovima.Na primer, prinos na nemačke desetogodišnje državne obveznice trenutno je skoro procentna poena niži od prinosa na italijanske, a oko jedan procentni poen niži od prinosa na španske.Paket, međutim i dalje podrazumeva da svaka zemlja mora da vrati dug, odnosno da sama plaća svoje zaduživanje. Ovaj put se, za razliku od svetske finansijske krize 2008. godine, ne insistira na reformi finansijskog sistema i oštroj politici štednje kao uslov za zaduživanje iz ovog fonda.Ovakvu politiku pomoći EU je usvojila 2012. god. kada je uspostavljen Evropski stabilizacioni mehanizam, a jedini uslov je da se najveći deo sredstava troši na zdravstveni sistem i spašavanje radnih mesta.Ministri, međutim, nisu mogli da se slože oko evropskog fonda za kupovinu korona obveznica. Čak devet članica evrozone - Španija, Italija, Belgija, Francuska, Luksemburg, Irska, Portugal, Grčka i Slovenija - tražilo je 25. marta odobrenje za izdavanje ovih obveznica, dok se tome protivila tzv. štedljiva četvorka (Frugal Four) Holandija, Nemačka, Austrija i Finska."Korona obveznice" ne samo da isključuju uslovljavanje primanja pomoći institucionalnim reformama, već bi trebalo da budu oslonjene na zajednički fond u kome bi učestvovale sve zemlje članice.Ovo bi podrazumevalo značajnu redistribuciju sredstava unutar EU, jer bi najveći neto finansijeri ovog fonda bile zemlje kao što su Nemačka, Holandija, Austrija, koje imaju nizak javni dug i izbačansiran budžet, dok bi najveći neto korisnici fonda bile zemlje kao što su Italija, Španija, Francuska itd, koje imaju visok javni dug i budžetski deficit.

Svet

Gužve zbog policijskog časa ispred radnji u Turskoj

Tursko Ministarstvo unutrašnjih poslova odredilo je policijski čas od dva dana u 30 većih provincija širom zemlje, što je izazvalo kupovinu u panici, velike gužve ispred radnji, ali i tuče, piše turski portal Ahval.Među provincijama obuhvaćenim ovom merom nalaze se i glavni grad Ankara, Istanbul, Izmir i Manisa na istoku, Bursa i drugi. Zabrana izlaska na ulice će trajati do ponedeljka.Scenes from Istanbul this evening.Maybe - just maybe - giving people two hours notice before imposing a weekend curfew in a city of 16 million was not the brightest idea: pic.twitter.com/DaVZPJnCZQ— Piotr Zalewski (@p_zalewski) April 10, 2020Ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojl izjavio je da je najava od pola sata unapred dovoljna i da bi ranija najava dovela do još veće panike. Sojlu je odbacio mogućnost širenja zaraze koronavirusom usled gužvi i dodao da je panika „normalna, ali nepotrebna“, i da nema mnogo gužvi. „Gomile su se okupile ispred nekoliko radnji koje su sada otvorene i verujem da će se razići za pola sata“, rekao je Sojlu.Fotografije i snimci gužvi pojavili su se i na društvenim medijima. Turski novinar Džan Bursali je na Tviteru objavio fotografije redova ispred radnji. „Dugi redovi ispred bankomata, radnji i pekara. Neko pokušava da kupi alkohol, a neko hleb i cigarete. Velik posao, objaviti zabranu u ove sate“, napisao je Bursali na svom Tviter nalogu.Tekel bayiler, bankamatikler, marketler ve fırınları önünde çok uzun kuyruklar oluştu. Kimisi alkol, sigara, kimisi de ekmek, un almaya çalışıyor. Sosyal mesafe falan hak getire. Büyük iş bu saatte yasak ilan etmek. pic.twitter.com/M4R0QggGNO— Can Bursalı (@CanBursali) April 10, 2020Turska platforma za praćenje stanja tokom epidemije Coronavirus Report objavila je na Tviteru i snimak tuče ispred jedne radnje, u kojoj je učestvovalo više ljudi.Od policijskog časa izuzete su pekare, proizvođači lekova i medicinske opreme, domovi za stare, kurirske službe, kao i pošte, farme i važne institucije. Supermarketi nisu izuzeti i biće zatvoreni, a prethodno obezbeđene dozvole za kretanje tokom vikenda neće važiti. 

Svet

Bugarske banke sa svakim klijentom pregovaraju o odlaganju kredita

Banke u Bugarskoj mogu klijentima da odlože naplatu kredita od tri do šest meseci, a svaka banka sama će odlučiti kakva će biti pravila i sa svakim klijentom će individualno pregovarati, prenela je agencija Novinite.Tokom perioda moratorijuma, neće se naplaćivati dodatne naknade.Podsećamo, Narodna banka Srbije donela je odluku o zamrzavanju kredita na tri meseca zbog koronavirusa, a klijenti koji su želeli da nastave da plaćaju rate trebalo je da o tome obaveste banku. 

Svet

Albanija zabranila naplatu kirija podstanarima

Albanija je zabranila naplatu kirija u aprili u maju, kako za građane, tako i za male kompanije koje se suočavaju sa finansijskim gubicima zbog koronavirusa, navodi se na sajtu regionalne kancelarije za korporativno pravo Karanović Partners.Stanodavci i rentijeri poslovnog prostora koji zahtevaju da im se plati kirija za ova dva meseca biće kažnjeni pet puta više od vrednosti kirije. U Srbiji je Grad Beograd najavio da će odložiti naplatu rente tokom vanrednog stanja. Zakupci će moći da odluče u 30 dana po završetku vanrednog stanja da li će platiti celu rentu sa popustom od 50 odsto do kraja 2020, ili će je platiti u celosti u anuitetima tokom 2021. 

Izdanja

Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.