Zbog pandemije COVID-19, avio kompanije su krenule sa procesom smanjivanja broja zaposlenih i poslova, gubeći nadu da će se svet vratiti u prvobitno stanje i suočavajući se sa tim da će ljudi nakon pandemije...
Sicilija je odvojila 50 miliona evra za privlačenje turista posle ukidanja mera izolacije i otvaranja granica, i planira brojne pogodnosti za njih, piše magazin Forbes.Nova ponuda regionalnih vlasti da privuče turiste koji su već napravili rezervacije za ovu godinu uključuje i besplatne posete muzejima i arheološkim lokacijama.Sicilija će sa realizacijom planova početi nakon otvaranja granica Italije. U ponudi će biti vaučeri za popust na dolazak avionom, besplatne ulaznice za muzeje i besplatna noćenja."Sicilija je odvojila 50 miliona evra za turističke popuste na letove, posete muzejima i atrakcijama. Na svaka tri noćenja, jedno će biti besplatno. Za popuste i poklone će biti dostupno 400 000 vaučera, kako bismo podstakli turiste koji uprokos strahu od koronavirusa odluče da dođu na ostrvo", rekao je regionalni direktor za turizam Sicilije Manlio Mesina.Besplatna noćenja finansiraće regionalni odsek za turizam, a vaučeri će biti plaćeni unapred za turističke pakete koji uključuju rezervacije u hotelima, turističke obilaske i karte za pozorišne predstave. Vaučeri će biti besplatno podeljeni turistima koji budu proveli tri noći na Siciliji, uz besplatno četvrto.Kriza u turističkom sektoru Italije pogodila je agencije za nekretnine i planiranje događaja, restorane, barove, kompanije za iznajmljivanje čamaca, plaže i hotele.Pogođeni su i prodavnice i radnici, posebno sezonski, turistički vodiči i agencije. Procenjuje se da je turistički sektor Sicilije od 10. marta do sada pretrpeo gubitke veće od 982 miliona evraU drugoj fazi plana za upravljanje krizom zbog koronavirusa, Italija će 4. maja će barovima i restoranima dozvoliti usluge „za poneti“, a veleprodaja, proizvodnja i građevinski sektor počeće da rade.Prodavnice, muzeji i biblioteke počeće da rade od 18. maja, a kasnije tokom meseca restoranima će biti omogućen rad punim kapacitetom, pod uslovom da gosti i osoblje nose maske i izbegavaju velika okupljanja.Posle 1. juna otvoriće se i berbernice, saloni lepote, centri za masažu i slične usluge. Još se ne zna kada će škole početi da rade.
Pored cena hrane u Hong Kongu je tokom pandemije porastao i broj nezaposlenih koji traže pomoć od humanitarnih akcija, dok se siromašni bore sa povećanim cenama pirinča, mesa i povrća, prenosi South China Morning Post. Svake subote ujutru oko 100 ljudi čeka kako bi primilo besplatnu kutiju sa osnovnim namirnicama kao vid pomoći humanitarnih akcija. U kutiji se nalazi pirinač, neka vrsta mesa i povrće. Iako ljudi kažu da nije najboljeg ukusa, zahvalni su što dobijaju bilo kakvu vrstu pomoći.Cena jabuka je skočila sa 12 hongkonških dolara za 8 jabuka na 18 dolara, povrću je cena skočila za 4 hongkonška dolara po kilogramu, što otežava život ljudima koji žive od mesečne pomoći koju dobijaju od države u iznosu od 3000 hongkonških dolara.Građani kažu da kako bi iskoristili maksimum od donacija, hranu koju dobijaju u paketima koju dobiju razdvajaju na više delova, a troškove smanjuju tako što čekaju da namirnice budu na popustu.
Berkshire Hathaway Inc, glavna kompanija jednog od najbogatijih ljudi na svetu, Vorena Bafeta, jedva izdržava situaciju sa koronavirusom. Kompanija je objavila da je u prvom kvartalu ove godine izgubila skor...
Tržište pametnih telefona doživelo je najveću kontrakciju u svojoj istoriji tokom krize izazvane pandemijom koronavirusa, piše South China Morning Post. Broj globalnih isporuka smartfonova tok...
Nevladina organizacija "Građanski preokret" pozvala je gradsku vlast u Zrenjaninu da objasni šta se dogodilo s vodom koju je Pokrajinska vlada Vojvodine donirala Zrenjanincima, a nadležno tužila&scaro...
Italijanski zvaničnici demantovali su navode u pojedinim medijima da će Italija biti zatvorena za turiste do 2021 godine. Predsednik italijanskog Nacionalnog odbora za turizam Đorđo Palmuči rekao je da će Italija ove godine biti otvorena za turiste, prenosi portal za turizam Travel Agent Central. "Turizam u Italiji će ponovo početi, uz sve predostrožnosti i maksimalnu bezbednost. Dario Frančeskini (ministar za kulturno nasleđe i aktivnosti i turizam) je jasno rekao da se ne očekuje zatvaranje granica. Onima koji vole Italiju mora biti omogućeno da se vrate i uživaju u njoj, u skladu sa uputstvima Vlade i regija", rekao je Palmuči.On je dodao da se Italija nalazi u "delikatnoj fazi", u kojoj je ključna tačna komunikacija."Dezinformacije i netačne vesti stvaraju rizik za ozbiljnu štetu i neopravdanu uzbunu. Zato je važno pratiti institucionalne izvore i pouzdane vesti što je više moguće", rekao je Palmuči.Kako prenosi evropski regionalni portal The Local, italijanska ambasada u Moskvi ranije je demantovala navode nekih ruskih medija da je ministar Frančeskini najavio zatvaranje granica za turiste do 2021. godine."Sve je to očigledno, nikada nisam rekao, ni pomislio, da će granice Italije 2020. biti zatvorene za turiste. Radim na upravo suprotnoj stvari. Predložio sam (28. aprila) na sastanku ministara za turizam zemalja EU uniformnost pravila za bezbednost u vezi sa rizikom od zaraze, koja bi omogućavila slobodno kretanje turista unutar EU. Počinjemo bialteralne razgovore sa drugim zemljama, iz kojih mnogo turista dolazi u Italiju", rekao je Frančeskini.On kaže da je "nažalost jasno da cirkulišu netačne vesti o zatvaranju granica", i to iz "neprijateljskih namera" prema Italiji.Granice Italije tehnički nisu zatvorene za turiste, ali stroge mere za sprečavanje širenja koronavirusa čine putovanja u Italiju i iz nje gotovo nemogućim.
Tržni centri i maloprodajni lanci u državama SAD koji su krenule sa ublažavanjem vanrednih mera počinju da rade, uz posebni režim rada i predostrožnosti, javlja CNN. Kompanije pokušavaju da us...
Žrtve porodičnog nasilja u Velikoj Britaniji moći će da potraže pomoć u apotekama lanca "Boots" širom zemlje, piše list Guardian.Više britanskih službi za pomoć žrtvama nasilja u porodici od stupanja mera izolacije na snagu zabeležilo je porast poziva linijama za pomoć, a policija okruga Širi London (ne obuhvata sam grad) je saopštila da prosečno obavi oko 100 hapšenja dnevno zbog nasilja u porodici. Mnoge žrtve koje sada ne mogu da potraže pomoć idu u kupovinu hrane i lekova, pa se pojavila inicijativa da se u supermarketima i više apoteka otvore skloništa i savetovališta.Dobrotvorno društvo protiv porodičnog nasilja Hestija nadzire model za sobe za savetovanje u većini od 2 400 apoteka lanca Boots širom zemlje.Osobe koje žele da se sklone i posavetuju treba da to zatraže na kasi u apoteci. Posle prijema imaju pristup nacionalnoj liniji za pomoć, liniji za savetovanje muškaraca i telefonskim brojevima za usluge specifične za Škotsku, Vels i Severnu Irsku.Biće postavljene i table sa uputstvima za preuzimanje Hestijine mobilne aplikacije Bright Sky, namenjene za pomoć i pružanje informacija svima koji se nalaze u nasilničkoj vezi.“Žrtve porodičnog nasilja ne mogu da se obrate prijateljima, porodici i kolegama za pomoć dok traju vanredne mere izolacije. Znamo da je za ljude koji žele da se izvuku iz nasilničkih veza porasla neizvesnost. Samoizolacija pruža novi metod kontrole žrtava i čini im veoma teškim da potraže pomoć. Prepoznali smo da radnici u apotekama imaju jedinstven položaj u zajednici kao jedina tačka kontakta za žrtve”, rekla je šefica Hestijine kampanje Lindzi Dirlav.Predsednica Kraljevskog društva farmaceuta Sandra Gidli izjavila je da apoteke tokom pandemije predstavljaju bezbedno okruženje za one kojima je potrebna pomoć.“Poverenje javnosti u apoteke ih čini idealnim mesto za pristup pomoći i preduzimanje koraka za sklanjanje od opasnosti”.Hestija je saopštila da je na aplikaciji "Bright Sky" tokom trajanja mera izolacije zabeležila porast poziva žrtava za podršku od 47 odsto.
Britanska banka HSBC odlučila je da obustavi planove za otpuštanje 35.000 zaposlenih, jer ne želi da ih ostavi bez posla tokom krize zbog pandemije koronavirusa, javlja BBC.Banka je u februaru najavila otpuštanja kao deo velikog programa za smanjenje troškova. Izvršni direktor HSBC Noel Kvin rekao je da će većina ukidanja radnih mesta sada biti odložena zbog izuzetnih okolnosti.HSBC je zabeležila pad profita od 50 odsto zbog pandemije. Tokom prvog kvartala iznosio je 2,9 milijarde evra, što je manje nego u istom periodu prošle godine, kada je iznosio 5,6 milijarde evra. HSBC očekuje porast loših kredita na 2,7 milijarde evra, jer klijenti zbog krize sada ne mogu da ih otplate."Ekonomski udarac koronavirusa na naše klijente bio je glavni pokretač promene naših finansijskih rezultata", rekao je Kvin.Ranije ove godine, HSBC je saopštio da namerava da smanji broj ranih mesta sa 235 000 na oko 200.000 tokom naredne tri godine, kao deo programa restruktuiranja sa ciljem da se troškovi do 2022. smanje za 4,1 milijardu evra.Sajmon Frenč, glavni ekonomista britanske investicione banke Panmjur Gordon, rekao je za BBC da će odlaganje otpuštanja izazvati različita osećanja."Ovo je verovatno najbolja vest za zaposlene. Ali to nne znači da je ona nužno dobra vest za deoničare i povratak na veću profitabilnost", rekao je Frenč.Izvršni direktor HSBC Noel Kvin je ranije u aprilu obavestio zaposlene da će sledećih šest meseci u dobrotvorne svrhe dati četvrtinu svoje plate, koja iznosi oko 183 000 evra. Kvin je rekao da će se odreći i godišnjeg bonusa, koji je mogao iznositi i do 1,3 miliona evra.Glavni finansijski direktor Juen Stivenson rekao je da će i on slično postupiti, a predsednik banke Mark Taker će celu platu za 2020, koja iznosi oko 1,7 miliona evra, dati u dobrotvorne svrhe.Slične odluke donele su uprave i drugih velikih banaka u Velikoj Britaniji, uključujući RBS i Lojds (Lloyds). Ranije je britanska centralna banka uputila poziv na ograničenje bonusa tokom pandemije.
Stotine samozaposlenih i vlasnika malih preduzeća protestovale su u Tel Avivu, tražeći veću pomoć države i ublažavanje restrikcija zbog koronavirusa radi povratka na posao, piše Times of Israel. &ldq...
Svi stanovnici grada Los Anđelesa moći će da se besplatno testiraju na koronavirus, piše Washington Post. Gradonačelnik Erik Garseti objavio je da će svi moći da se testiraju na koronavirus bez obzir...
Škole širom Evrope polako prave planove za početak i način sprovođenja nastave. Mere koje će se poštovati u školama razlikuju se od zemlje do zemlje. Neke još uvek nisu sig...
Piloti kompanije Lufthanza (Lufthansa), najvećeg nemačkog avio prevoznika, žele da se odreknu dela plate kako bi pomogi kompaniji, javlja Rojters.Lufthanzini piloti spremni su da se odreknu 45 odsto plate tokom naredne dve godine kako bi smanjili troškove kompanije, saopštio je sindikat pilota Cockpit."Taj ustupak donosi više od 350 miliona evra i predstavlja značajan doprinos održivosti kompanije", saopštio je Cockpit.Ponuda obuhvata pilote Lufthanzinog istoimenog glavnog brenda, odseka za prevoz robe i niskobudžetnog prevoznika Germanwings.
Hoteli u Grčkoj počeće da rade 1. juna, a zemlja se sprema da prve turiste dočeka u julu, javlja Rojters."Pretpostavljam da je to pitanje za milion dolara. Cilj nam je da se otvorimo (za turiste) tokom jula. Ova sezona neće biti kao prošlih godina, bio bih budala kad bih verovao da je to uopše moguće. Ipak, možemo da uradimo mnogo toga da ponovo pokrenemo turističku ekonomiju", rekao je ministar za turizam Hari Teoharis.Za Grčku turizam predstavlja veliki izvor prihoda. Prošle godine ugostila je 34 miliona posetilaca, od čega je ostvarila prihod od 18 miliona evra, što predstavlja 10-12 odsto ukupne ekonomske aktivnosti.U grčkom turizmu radi oko petina ukupne radne snage zemlje."Turizam se suočava sa najvećom krizom u našoj generaciji. Imaćemo vrlo nisku stopu popunjenosti. Ne znamo da li će se naši hoteli otvoriti i kada, tako da smo sada na pragu vrlo teških vremena", rekao je predsednik Asocijacije hotela na Krfu Haralambos Vulgaris, koji je i vlasnik dva odmarališta.Prema podacima Poslovne asocijacije za prevoz putnika, putovanja trajektom su pala za čak 90 odsto, a Služba civilnog vazduhoplovstva u martu je zabeležila pad domaćih i međunarodnih letova od 59 odsto.
Pandemija koronavirusa izazvala je najveći šok u globalnom energetskom sistemu u više od 70 godina. Pad potražnje energenata ove godine biće veći od udara tokom finansijske krize 2008, uz rekordan godišnji pad emisija ugljenika od skoro osam odsto, saopštila je međuvladina Međunarodna agencija za energetiku (IEA)."Ovo je istorijski šok za ceo svet. Pad potražnje skoro svih glavnih goriva tokom aktuelne krize je zapanjujući, posebno kada su u pitanju ugalj, nafta i gas. Tokom ovog do sada neviđenog pada, samo obnovljivi izvori energije se drže. Još je rano za predviđanje dugoročnih posledica, ali će energetska industrija posle krize biti značajno drugačija nego pre", rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol.U izveštaju IEA od 30. aprila predviđa se da će potražnja za energentima ove godine pasti za šest odsto, što je sedam puta više od pada nakon globalne finansijske krize 2008. u apsolutnom smislu, ovaj pad je bez presedana – jednak je gubitku celokupne potražnje za energentima u Indiji, koja je na svetu treća po potrošnji.Najveći pad očekuje se u naprednim ekonomijama, u SAD od devet odsto, a u EU od 11 odsto. Uticaj krize na energetsku potražnju u velikoj meri zavisi od trajanja i rigoroznosti mera za suzbijanje koronavirusa.IEA je uočila da svaki mesec mera izolacije širom sveta na nivou onih iz aprila smanjuje globalnu energetrsku potražnju za oko 1,5 odsto na godišnjem nivou.Promene u korišćenju struje tokom trajanja mera izolacije izazvale su značajan pad u ukupnoj potražnji. Potpuno "zatvaranje" oborilo je potražnju struje za 20 ili više odsto, dok je delimično "zatvaranje" imalo manji uticaj.IEA očekuje pad potražnje električne energije od 5 odsto ove godine, što je najveći pad od Velike depresije tridesetih godina 20. veka.Mera izolacije su istovremeno pokrenule veliki pomak ka niskougljeničnim izvorima električne energije, uključujući vetar, solarnu, hidro i nuklearnu energiju.Nakon što su pretekli ugalj po prvi put 2019. godine, očekuje se da niskougljenični izvori energije ove godine dostignu 40 odsto globalne proizvodnje električne energije, što je šest odsto više od udela uglja.Proizvodnja energije pomoću vetra i sunca nastaviće se i ove godine, podstaknuta projektima dovršenim prošle i početkom ove godine.Proizvodnja energije pomoću uglja i prirodnog gasa potisnuta je niskom ukupnom energetskom potražnjom i povećanom proizvodnjom iz obnovljivih izvora.Zbog toga se ove godine očekuje pad zajedničkog udela prirodnog gasa i uglja u energetskoj proizvodnji na svetskom nivou za tri odsto, na nivo nezabeležen od 2001. godine. Posebno će biti pogođena globalna potražnja uglja.IAE očekuje da će ona ove godine pasti za osam odsto, što je najveći pad od Drugog svetskog rata. Proizvodnja energije uz pomoć uglja ove godine će pasti za više od deset odsto.Posle decenije neprekidnog rasta, očekuje se da će potražnja za prirodnim gasom pasti pet odsto ove godine, što je najveći zabeleženi pad od razvoja potrošnje prirodnog gasa tokom druge polovine 20. veka.IEA očekuje da će ove godine rast doživeti samo obnovljivi izvori energije, čiji će udeo u globalnoj proizvodnji struje porasti zahvaljujući prioritetnom pristupu mrežama i niskim operativnim troškovima. Uprkos njihovoj otpornosti na krizu izazvanu koroanvirusom, ove godine će njihov rast biti manji nego proteklih.Kao rezultat ovih trendova, pretežno pada upotrebe uglja i nafte, emisije ugljen-dioksida ove godine će prema očekivanjima IEA pasti za skoro osam odsto, na najniže nivoe od 2010. godine.Istovremeno, to će biti najveće smanjenje emisija ikada zabeleženo, skoro šest puta veće od prethodnog rekorda 2009. godine, kada su emisije zbog globalne finansijske krize pale za 400 miliona tona.
Skoro 48 hiljada poslodavaca u Hrvatskoj, koji upošljavaju oko 485 hiljada radnika, primilo je finansijsku pomoć u vrednosti od 1,5 milijardi kuna (malo više od 198 miliona evra), izjavio je hrvatski prenijer Andrej Plenković.Portal Poslovni.hr prenosi da će Hrvatska naknadno isplatiti i pomoć za april, a da će u tom slučaju poslodavci dobijati četiri hiljade kuna pomoći (skoro 530 evra), stotinak evra više po zaposlenom nego za mesec mart.Najveći broj potpora isplaćeno je za radnike zaposlenih u mikro preduzećima, preko 77 hiljada njih, koja i upošljavaju 40 odsto radne snage obuhvaćene merama.Na drugom mestu po količini dobijene finansijske pomoći nalaze se mala preduzeća, koja upošljavaju od 11 do 50 ljudi.Najveći poslodavci, sa više od 250 radnika, uzeli su pomoć vrednu oko 32,3 milona evra za približno 77 hiljada zaposlenih.
"Poklanjanje" vrednosnih papira, a naročito akcija Telekoma Srbija, tako što se za njih dobije novac na ruke, Uprava za sprečavanje pranja novca označila je kao izazov u borbi protiv pranja novca u prošloj godini.U najnovijem izveštaju Uprave za prošlu godinu, navodi se da je praksa u vidu poklona besplatnih akcija gde postoji i sumnja u novčano saldiranje (isplata – nadoknada na ruke za poklonjene akcije) uočena kao tendencija trgovanja preko javnih oglasa i javnog nuđenje cene i gotovinskog plaćanja. Promene vlasništva i saldiranje kasnije se posredstvom brokersko – dilerskih društava vrše u Centralnom registru hartija od vrednosti (CRHOV). "Naročito je to prisutno sa akcijom „Telekom Srbija AD“ koje su pripale besplatno punoletnim građanima Srbije, inače nelistiranoj na beogradskoj berzi, navodi se u izveštaju. Kako se dodaje, zbog odsustva berzanskog trgovanja i kotizacije, stvoreno je sivo tržište ovom akcijom a neka opciona vrednost pripadajućih akcija građanima kreće se u rasponu od 150 – 180 miliona evra gledajući raspone cena koje se oglašavaju. Kada je reč o dilemi da li ima prisustva sumnjivog porekla novca u preuzimanju akcija poklonom Uprava nema takvih saznanja. Međutim, postoji bojazan integracije takvog novca (ako ga ima) s obzirom da se radi o potencijalno vrednoj imovini, koja zasigurno ako dođe do berzanske trgovine ili do preuzimanja značajnijih paketa akcija (promene vlasništva ako se država odluči kao većinski akcionar) može značajno povećati vrednost akcija stečenih poklonima, što je realno i bio osnovni motiv sticanja od strane „ investitora fizičkih lica“.Podsećamo, oko 4,8 miliona građana Srbije dobili su 2012. godine besplatne akcije Telekoma Srbije, uz zaposlene i bivše zaposlene radnika Telekoma. Telekom je y većinskom vlasništvu države, sa udelom od 58,11 odsto. Građani Srbije, prema poslednjem finansijskom izveštaju za 2018, vlasnici su 14,95 odsto akcija, zaposleni i bivši zaposleni imaju 6,94 odsto, dok na sopstvene akcije Telekoma otpada 20 odsto. Šta sve Telekom Srbija ima, šta kupuje, i za kolimo novca?
Banke u evrozoni zabeležile su veću potražnju kredita za preduzeća i očekuju buduće olakšanje kreditnih standarda, saopštila je Evropska centralna banka (ECB).Prema istraživanju bankarskih zajmova ECB, potražnja za kreditima za preduzeća porasla je u prvom kvartalu i očekuje se porast i u drugom kvartalu, uglavnom zbog potrebe za likvidnošću.Suprotan trend uočen je kada su u pitanju stambeni krediti, i očekuje se da potražnja za njima drastično padne u drugom kvartalu.Neto potražnja za kreditima za preduzeća u prvom kvartalu značajno je porasla u Nemačkoj i Francuskoj, u Španiji je pala, a u Italiji je ostala nepromenjena.Rezultati ankete ECB pokazuju da banke u drugom kvartalu očekuju znatno olakšanje kreditnih standarda za firme, verovatno zbog mera podrške koje su donele vlade.Banke očekuju da se pooštravanje kreditnih standarda za zajmove za domaćinstva nastavi u drugom kvartalu.Opšti uslovi banaka za nove kredite preduzećima bili su pooštreni tokom prvog kvartala, a uslovi za kredite domaćinstvima bili su blaži u istom periodu.Istraživanje koje kvartalno sprovodi ECB uspsotavljeno je radi boljeg razumevanja ponašanja banaka u evrozoni. Istraživanje je sprovedeno između 19. marta i 3. aprila. U ovoj turi obuhvaćene su 144 banke, sa odzivom od 99 odsto.
Ekonomija kineskog grada Šendžena, tehnološkog centra poznatog i kao "Silicijumska dolina Kine", zabeležio je pad ekonomije za 6,6 odsto u prvom kvartalu, što predstavlja najgori rezultat u poslednjih 40 godina, piše South China Morning Post.Podaci lokalnih vlasti pokazuju da je Šendžen prošao nešto bolje od nacionalne ekonomije, koja je u proseku pala za 6,8 odsto tokom prvog kvartala. Ekonomija u južnoj provinciji Guangdong, u kojoj se Šendžen nalazi, smanjila se za 6,7 odsto u istom periodu.Šendžen se suočava sa problematičnom godinom, jer su proizvodnja i usluge pale uporedo sa rastom cena nekretnina u gradu.Tehnološki sektor u Šendženu pokazao se kao posebno ranjiv, i u prvom kvartalu smanjio se za 8,8 odsto. Sektor za nove informacione tehnologije smanjio se za 8,7 odsto, biomedicina za 2,6, sektor za nove materijale za 8,2, a sektor za proizvodnju visokotehnološke opreme smanjio se za 13,3 odsto. Sektor za digitalnu ekonomiju povećao se za 4,9 odsto.Pao je i rast proizvodnje industrijskih kompanija sa prihodom većim od 20 miliona juana (oko 2,6 miliona evra), i to za 13,7 odsto. Sektori za inovativnu proizvodnju i visokotehnološku proizvodnju pali su za 9,5 i 10,2 odsto, poređenju sa prošlom godinom, kada su zabeležili rast od 5,5 i 5,9 odsto.Lari Hu, glavni ekonomista za Kinu australijske investicione banke Macquarie Capital, rekao je da je Šendženov loš ekonomski rezultat očekivan, jer je koronavirus naneo snažan udarac gradu, u kojem živi ogromna migrantska populacija."Tokom kineske lunarne Nove godine, grad je bio potpuno prazan, koronavirus je mnoge sprečio da se vrate na vreme", rekao je Hu.On kaže da je Šendžen na prvoj liniji dezintegracije međunarodnog lanca vrednosti i da je izložen većim rizicima u slučaju razdvanja Kine i SAD."Fabrike koje su već u Šendženu možda odluče da ostanu, ali će Šendženu biti sve teže da privuče nove investitore", rekao je Hu.Šendžen je zvanično postao grad u martu 1979. godine. Tokom reformi Deng Sjaopinga osamdesetih godina prošlog veka, Šendžen je postao prva specijalna ekonomska zona u Kini. Vremenom se razvio u ekonomskog giganta, u kojem sedište imaju kompanije poput kompanija Huavei, ZTE i Tencent.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
