img
Broj 131, Jun 2026.
Broj 131, Jun 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

STO i MMF pozvale na ukidanje zabrana izvoza hrane i medicinske opreme

Svetska trgovinska organizacija (STO) i Međunarodni monetarni fond (MMF) pozvale su države da ukinu zabrane izvoza medicinske opreme i hrane.STO i MMF su u zajedničkom saopštenju izrazili zabrinutost zbog sve češćih uvođenja restrikcija na izvoz i drugih postupaka koji ograničavaju trgovinu važnom medicinskom opremom i hranom i pozvali su države da se od toga suzdrže i oslone na prekogranične mreže za proizvodnju i distribuciju.  "Ubrzavanje uvoza važne medicinske opreme znači spasavanje života i sredstava za život. Slična pažnja treba da bude posvećena omogućavanju izvoza dobar kao što su lekovi, zaštitna oprema i respiratori. Predviđajući potrebe zemalja da reaguju na domaće krize, pravila STO omogućavaju privremene restrikcije izvoza radi izbegavanja ili ublažavanja kritičnih nestašica. Pozivamo vlade na oprez prilikom implementacije takvih mera u trenutnim okolnostima", navodi se u saopštenju.STO i MMF procenjuju da kolektivno ograničavanje izvoza može biti "opasno kontraproduktivno", jer ono što ima smisla uraditi u izolovanoj hitnoj situaciji može tokom globalne krize naneti ozbiljnu štetu. Mere ograničenja mogu prekinuti lance snabdevanja, smanjiti proizvodnju i pogrešno preusmeriti važne proizvode i radnike sa mesta na kojima su najpotrebniji."Rezultat je produženje i pogoršanje zdravstvene i ekonomske krize, sa verovatno izuzetno ozbiljnim posledicama po siromašne i ranjive zemlje", piše u zajedničkom saopštenju. SZO i MMF ocenjuju da su ograničenja na izvoz hrane uvedena uprkoz dobrom snabdevanju, i da ona, sudeći prema ranijim iskustvima iz vremena globalne finansijske krize, vode ka još većim neizvesnostima i poskupljenjima.Organizacije su izrazile zabrinutost i povodom nemogućnosti radnika u poljoprivredi da odu na mesto žetve, jer bi rod na poljima mogao da istruli, a setva da bude manja, što će uticati i na domaće i na globalno snabdevanje i povećati nesigurnost u vezi sa hranom.  "Apelujemo na vlade da se ovim izazovima bave bezbedno i proporcionalno... Pozivamo vlade da se suzdrže od uvođenja ili pooštravanja restrikcija na izvoz i drugu trgovinu i da brzo rade na uklanjaju onih koje su uvedene od početka godine", saopštili su SZO i MMF. 

Svet

Italija dezinfikuje gradove “topovima za sneg”

U Italiji se dezinfekcija gradova vrši i mašinama za sneg, javlja Euronews.Italijanske vlasti pokrenue su dezinfekciju čitavih gradova u alpskom delu Italije, poput Val Gardene, takozvanim “snežnim topovima”, uoči ublažavanja mera restrikcije i izolacije.Mašine za pravljenje snega se inače koriste za pokrivanje ski staza, a sada su u Italiji postavljene na kamione i napunjene rastvorom vodonik peroksida, koji se koristi kao dezinfekciono sredstvo. Kamioni prolaze gradom i raspršuju rastvor po ulicama, zidovima i zgradama.Ovakav postupak dezinfekcija javnih površina deo je priprema u Italiji za drugu fazu vanrednih mera, tokom koje će ljudima postpepeno biti dopušteno da se, koliko je moguće, vrate normalnom životu.Italija trenutna ima najviše zabeleženih slučajeva smrti od bolesti koju izaziva koronavirus, i na globalnom planu zaostaje samo za SAD.Od početka epidemije, u Italiji je potvrđeno oko 190 000 slučajeva zaraze i više od 25 500 smrtnih slučajeva.Abehajci Srbije u senci ruske dezinfekcije

Svet

Kina i Mađarska potpisale sporazum o kreditu za izgradnju železnice Beograd-Budimpešta

Mađarska i Kina potpisale su sporazum o kreditu za finansiranje izgradnje železnice između Budimpešte i Beograda, javlja Euractiv.Projekat izgradnje železnice, koji je deo kineske inicijative Pojas i put, nakon više godina odlaganja biće prvi veliki infrastrukturni projekat Kine u Evropskoj uniji.Mađarski ministar finansija Mihalj Varga izjavio je da kineski kredit za železnicu ima fiksnu kamatnu stopu i da sadrži opciju rane otplate, ali o drugim uslovima kredita nije pružio više detalja."Imamo sporazum o kreditu koji je povoljan i bezbedan za Mađarsku“, rekao je Varga i dodao da su uslovi "povoljni u odnosu na trenutno dostupne uslove finansiranja duga“.On kaže da će oko 85 odsto sredstava za finansiranje doći od Kine u vidu kredita, a da će Mađarska obezbediti preostalih 15 odsto, i da će nova železnica biti dovršena do 2025. godine, što će Mađarsku učiniti centrom evropske logističke mreže za transport kineskih dobara iz Grčke ka zapadnoj Evropi.Projekat izgradnje železnice, najskuplji u Mađarskoj posle nuklearne elektrane Paks, koju će graditi ruski Rosatom, dobio je zeleno svetlo u trenutku kada se mađarska ekonomija bliži recesiji zbog pandemija koronavirusa.Ranije u aprilu, u Mađarskoj je u proceduru ušao zakon kojim bi svi ugovori za izgradnju železnice, koja će koštati nešto manje od dve milijarde evra, bili označeni kao poverljivi na period od 10 godina kako bi se obezbedio kredit od kineske banke Eksport-Import.Izgradnja železnice značajno kasni. Kina, Srbija i Mađarska potpisale su memorandum o ruti 2014, a izgradnja u Srbiji počela je 2018. godine. Srbija je za izgradnju od Kine dobila kredit od 297,6 miliona dolara (275,8 miliona evra). Istinomer je podsetio da je krajem 2015. godine tadašnji predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao da će pruga biti gotova za dve i po godine.Kako je preneo N1, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je sredinom oktobra prošle godine rekla da će do jeseni 2021. godine biti završene dve deonice brze pruge Beograda - Novi Sad.  "Trebalo bi da pogledamo kako napreduje izgradnja dalje na jugu, jer ovaj projekat nema svrhe dok cela železnica ne bude izgrađena sve do luke Pirej“, rekao je za Euractiv mađarski stručnjak za odnose sa Kinom, koji je želeo da ostane anoniman. On kaže da Kina za izvođenje projekta „ima političku motivaciju“, čak i ako to za nju nije veliki finansijski projekat. Prema njemu, to je i prvi veliki kineski infrastrukturni projekat u EU, nakon više od 10 godina inicijative za saradnju Kine i istočnoevropskih zemalja, poznate kao 17+1

Svet

Veliki porast ponude stanova za izdavanje u Grčkoj

Ponuda stanova za izdavanje u Grčkoj tokom poslednjih nekoliko nedelja drastično je porasla, piše list Ekatimerini.Ponuda je porasla zbog pada potražnje, restrikcija zbog koronavirusa i povlačenja nekretnina sa platformi za kratkoročno izdavanje.Prema podacima mreže za onlajn oglašavanje Spitogatos, u poslednjih 30 dana broj nekretnina za dugoročno izdavanje porastao je za 44,4 odsto u Petraloni, južno od centra Atine.Ako se u obzir uzmu samo renovirani stanovi, koji se obično izdaju na kraći rok, ponuda je porasla za 61,5 odsto.Porast ponude nameštenih stanova za dugoročno izdavanje u Kukakiju, centralnoj tački Atine za kratkoročno izdavanje, porastao je za 11,9 odsto, dok je ukupan porast oglašavanja na istom mestu porastao za samo 4,9 odsto.U centru Atine je ponuda nameštenih stanova porasla za 73 odsto, a ukupan broj oglasa porastao je za 30,8 odsto, dok je u kvartu Neos Kosmos ponuda nameštenih stanova porasla za 29,2 odsto, a ukupan broj oglasa porastao je za 43,6 odsto.U ostatku Grčke najveći porast ponude stanova za izdavanje zabeležen je u Larisi (26,6 odsto) i Volosu (23,53), koje slede Iraklio (20,3) i Solunu(16,1).Uzevši u obzir veliki pad prihoda od izdavanja na kratki rok, barem tokom većeg dela ove godine, izgleda da investitori koji su uložili u takve nekretnine verovatno neće moći da servisiraju dugove, ukoliko ne nadoknade izgubljene prihode, a prelazak na dugoročno izdavanje deluje kao jedini izlaz za njih.Izvršni direktor Spitogatosa Dimitris Melahroinos rekao je za Katimerini da još uvek nije došlo do pada cena. „Kombinacija starijih stanova za iznajmljivanje, čija je cena blago pala, i priliv novih, ’skupljih’ stanova na tržište, koji su podigli cene, za sada je održala prosek cena izdavanja i nema značajnijih promena“, rekao je Melahroinos.

Svet

Bugarska produžila obavezno nošenje maski do 13. maja

Rok za obavezno nošene zaštitnih maski u Bugarskoj produžen je do 13. maja, javlja agencija Novinite. Podsećamo, obavezne maske su uvedene 13. aprila.Sve osobe moraju nositi zaštitnu masku za lice ili druga sredstva koja pokrivaju nos i usta kada su na zatvorenim ili otvorenim javnim mestima.Dozvoljeno je i bilo šta drugo što pokriva nos i usta - peškir, šal, itd..Kako se navodi, stavljanje zaštitne maske prilikom posete javnim mestima smanjuje rizik od kontaminacije COVID-19, kako za osobu koja masku nosi, tako i za ostale. Dodaje se da treba imati na umu da je bolest u mnogim slučajevima asimptomatska, što znači da osoba može biti zarazna a da toga nije ni svesna. Istovremeno, raspoloživi naučni dokazi ukazuju na to da virus dugo ostaje na metalnim, plastičnim i staklenim površinama.

Svet

Francuska neće pomagati firmama registrovanim u poreskim rajevima

Francuska će iz paketa finansijske pomoći za ublažavanje posledica pandemije isključiti firme registrovane u ofšor poreskim rajevima, piše Business Insider.Ministar za ekonomiju i finansije Bruno Le Mer izjavio je da kompanije koje su ili registrovane u poreskim rajevima ili imaju podružnice u njima neće moći da dobiju sredstva iz paketa pomoći, u vrednosti od 110 milijardi evra."Podrazumeva se da kompanija koja ima poresko sedište ili podružnicu u poreskom raju, ovo želim da naglasim, neće moći da dobije državnu pomoć. Postoje pravila koja se moraju poštovati. Ako ste dobili pomoć iy državne blagajne, ne možete isplatiti dividende i ne možete otkupiti deonice. A ako vam je glavno sedište u poreskom raju, očigledno je da ne možete dobiti državnu pomoć", rekao je Le Mer.Slične inicijative pokrenute su širom Evrope. U Holandiji to nisu predložile vlasti.Kako piše portal Dutchnews, opozicione partije Zelena levica (GroenLinks) i Radnička partija (PvdA, socijaldemokrate) zatražile su da se za dodelu državne pomoći uvedu strogi uslovi, koji uključuju i zabranu za kompanije sa sedištem u poreskim rajevima.Lider Zelene levice Jese Klaver izjavio je da vlada treba da se postara da novac poreskih obveznika "ne završi u džepovima deoničara“. To podrazumeva i isključenje kompanija koje isplate bonuse ili dividende iz bilo kojeg budućeg paketa pomoći.Klaver smatra da Holandija uopšte ne treba da pruži pomoć kompanijama baziranim u poreskim rajevima, i da treba da sledi primer Danske, koja je ranije donela takvu odluku."Verujem da ukoliko pomognemo velikim firmama, one takođe treba da plate, a to znači da plate porez u Holandiji i kada su vremena dobra", rekao je Klaver. 

Svet

Evropski hotelijeri počeli pripreme za letnju sezonu

Hoteli širom Evrope počeli su da prave planove za letnju sezonu, razmatraju kako će ubuduće raditi i koje mere predostrožnosti će morati da sprovode.Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (JUTA) Aleksandar Seničić ocenio je za Betu da će ove godine gubici u domaćem turističkom sektoru iznositi do milijardu evra zbog pandemije koronavirusa.Komentarišući mogućnost da Grčka otvori turističke objekte, Seničić je za N1 rekao da treba biti optimista i očekivati da će se deo turističke sezone ove godine, ipak, realizovati."U Grčkoj je stabilna situacija sa koronavirusom već dvadesetak dana. Od 15. juna je očekivano da se otvore ostrva, da se polako otvaraju objekti za smeštaj i da sezona može da krene od 1. jula", rekao je on.Sa druge strane, ćelnici pet najvećih hotelskih grupa u Grčkoj ocenili su za Katimerini da ovogodišnja turistička sezona neće početi pre jula, i da su neophodni panevropski zdravstveni protokoli, koji će turistima uliti sigurnost.Španski hotelijeri kažu da ne mogu čekati kraj godine. Hotelski lanci Melia i Room Mate planiraju da hotele u Španiji otvore u julu, piše španski portal Euro weekly news."Sektor ne može da priušti luksuz da ostane zatvoren do decembra. Turizam je motor španske ekonomije i najveći generator zaposlenosti", rekao je Kike Sarasola, osnivač i predsednik hotelskog lanca Room Mate.Gabrijel Eskarer, osnivač i izvršni direktor lanca hotela Melia kaže da hoteli ne mogu čekati vakcinu skrštenih ruku."Moramo da obavimo masovno testiranje i radimo na protokolima za bezbednost i higijenu, što će promeniti funkcionisanje objekata. To već radimo u Kini gde smo otvorili tri hotela, sada kada su restrikcije blaže".Odbor za turizam i provincijalna Asocijacija hotela Alikantea, na jugu Španije, za hotele će uvesti sertifikat za bezbednost od koronavirusa, uz zabranu grljenja, rukovanja i ljubljenja za klijente, piše britanski list The Sun.Osoblje će morati da nosi zaštitnu opremu a liftovi će se koristiti glasom. Hoteli na Majorki će prvo početi da primaju lokalne posetioce, zatim iz cele Španije, i tek na kraju posetioce iz sveta.Kako javlja Bloomberg, turizam u regiji Algarve na jugu Portugalije će se možda oporaviti tek iduće godine."Ove godine hoteli u Algarveu će morati da se oslone na lokalne posetioce, kojih nema dovoljno da bi mnogi objekti mogli a ostanu otvoreni. Mnogi hoteli se neće otvoriti ove godine", kaže Elideriko Vijegas, šef Asocijacije hotela i turističkih preduzeća Algarvea.Ako sve bude kako treba, on očekuje povratak stranih turista u aprilu sledeće godine.Na isti korak odlučila se i Turska, piše Hurijet. "Počeli smo proces sertifikacije kako bismo sistemski utvrdili u kojim zonama nema koronavirusa. Razvijaćemo ga korak po korak. Prvo ćemo napraviti međunarodno priznat sistem sertifikacije“, rekao je ministar za kulturu i turizam Mehmet Nuri Ersoj. Glavni akteri turske turističke industrije nadaju se da će početi sezonu u junu, prenosi Al-Monitor.Hoteli u regionu će poput mnogih drugih u Evropi raditi uz posebne mere. Kada počnu sa radom, hoteli u Hrvatskoj će recepcioneri meriti temperaturu gostima. Svi u hotelima nosiće maske i neće biti bliskih kontakata. Gostima će biti dezinfikovati koferi, a na večeru će ići tek kada budu obavešteni da imaju slobodan sto. Uz to moraće da drže odstojanje sa drugim gostima i osobljem hotela.Radio Slobodna Evropa javlja da se u Crnoj Gori omogućavanje rada ugostiteljima i uslužnim delatnostima, uz poštovanje epidemioloških pravila i procedura, planira za drugu polovinu maja. "Otvorićemo i naše marine za sva plovila i zahtevam da se od danas pripremamo za korišćenje tog resursa", rekao je crnogorski premijer Duško Marković tokom sastanka sa hotelijerima i predstavnicima turističke privrede.Hoteli u Švajcarskoj nisu bili zatvoreni, a sada su otvorili barove, spa centre i saune i objekte, s tim što će trenutno moći da ih koriste samo gosti, piše švajcarski The Local.

Svet

Kina otpočela testiranje sopstvene digitalne valute

Kina je prošle nedelje otpočela sa testiranjem sopstvene digitalne valute u pojedinim regionima, sa ciljem da ukloni sav papirni i metalni novac iz cirkulacije, javlja Saut čajna morning post (South China Morning Post). Pilot programi pokrenuti su u Šenženu, Sužouu i Čengduu, kao i u posebnoj ekonomskoj zoni provincije Hebei, rekao je neimenovani visoki zvaničnik Instituta za istraživanje digitalnih valuta Narodne banke Kine za tehnološki portal ZDNet. O novoj digitalnoj valuti se malo zna, nije poznato kada bi trebala da stupi u upotrebu, a veći broj medija je u međuvremenu javio da je određenom delu kineskih zvaničnika deo poslednje plate isplaćen putem aplikacije koja je neophodna za transakcije novom valutom.Narodna banka Kine je potvrdila da testove sprovodi u "zatvorenim sistemima", odnosno da novom valutom za sada nepoznatog imena nije moguće obavljati "obične" kupovine.Mekdonalds, Starbaks i Subvej su među prvim stranim kompanijama koje će testirati novu kinesku suverenu digitalnu valutu, objavila je kineska centralna banka, u manjim transakcijama sa lokalnim partnerima, prenosi SCMP.Metju Grajem, generalni direktor Sino Global Capital, investicione firme iz Pekinga, rekao je za ZDNet da "nijedna druga država nije ostvarila toliko napretka kao Kina u oblasti digitalnih valuta", kao i da su kineske vlasti uložile značajne napore u istraživanje i razvoj ovog rešenja.Navodno, prvu širu primenu nova digitalna valuta bi trebala da doživi tokom Zimskih olimpijskih igara u Pekingu 2022. godine.Po svemu sudeći, "digitalni reminbi" neće biti kriptovaluta u pravom smislu te reči, obzirom da će se na početku distribuirati putem banaka i drugih finansijskih institucija, odnosno da će sistem biti centralizovan.Za razliku od u Kini rasprostranjenih AliPay i WeChat Pay fintek rešenja, koji se oslanjaju na internet, tehnologija koju koristi Narodna banka Kine će omogućiti razmenu digitalne valute bez interneta, slično kao prilikom korišćenje fizičkog gotovine, navodi agencija Sinhua.Ako stvari budu tekle po planu, Kina će biti prva država koja lansira digitalnu valutu. Internet gigant Fejsbuk je već prošle godine najavio da radni na sopstvenoj digitalnoj valuti, Libri, ali se suočio sa brojnim poteškoćama usled protivljenja državnih regulatornih tela.

Svet

Italijanska auto-industrija ubrzo nastavlja proizvodnju

Italijanske kompanije za proizvodnju automobila će biti među prvim firmama koja će nastaviti sa radom 4. maja, kada u Italiji počinje popuštanje vanrednih mera protiv širenja koronavirusa, javlja Bloomberg.Zamenik ministra zdravlja Italije Pjerpaolo Sileri saopštio je da će zajedno sa njima početi da rade i kompanije u građevinskom sektoru."Od 4. maja, sektori za proizvodnju, atomobile, modu i dizajn, kao i mnogi drugi sektori, uključujući i građevinski, ponovo će raditi, ali samo ako garantuju poštovanje mera zaštite i društvene distance", rekao je Sileri.On kaže da će proces pokretanja rada biti postepen i da će početi sa onima u kojima je rizik od širenja koronavirusa najmanji.Prodavnice i tržni centri moći će da počnu sa radom sredinom maja, ali restorani, barovi, bioskopi i pozorišta će duže ostati zatvoreni, kaže Sileri, jer je u njima teže garantovati mere udaljenosti. Škole će ostati zatvorene još nekoliko meseci.Vlada Italije trenutno razmatra povećanje najmanje obavezne udaljenosti između osoba na javnim mestima sa jednog na dva metra, rekao je Sileri.

Svet

Ball korporaciji odobreni naučno zasnovani ciljevi za smanjenje gasova staklene bašte

Kompanija za proizvodnju ambalaže Ball korporacija saopštila je danas da je međunarodna inicijativa "Science Based Targets" odobrila njihove ciljeve, koji podratumevaju da do 2030. godine smanje apsolutnu emisiju ugljenika u svojim operacijama za 55 odsto, odnosno za 16 odsto u okviru čitavog lanca vrednosti.Početne vrednosti navedenih ciljeva su usvojeni 2017. godine, kažu u Ball korporadciji.U saopštenju se navodi da se time potvrđuju napori te kompanije da u okvirima svoje industrije podrži ekonomije sa niskim učešćem ugljen-dioksida i ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepena Celzijusa, u skladu sa Pariskim sporazumom o globalnom zagrevanju.Ball korporacija je prva kompanija u industriji proizvodnje limenki sa odobrenim naučno zasnovanim ciljevima, navodi se u saopštenju."Privatni sektor ima vitalnu ulogu u ubrzavanju ekonomije sa niskim učešćem ugljenika i kao vodeći svetski dobavljač aluminijumske ambalaže za osvežavajuća pića, posvećeni smo svom obavljanju posla za naše korisnike širom planete. Ovi odobreni, naučno zasnovani ciljevi prikazuju našu posvećenost pomoći našim korisnicima u cilju postizanja održivosti i isporučivanju ambalaže sa niskim sadržajem ugljenika, koja omogućava održivu ekonomiju", rekla je Ketlin Pitri, izvršna direktorka komercijalnog poslovanja i održivosti te kompanije. U organizaciji neprofitne organizacije CDP, a podržan od strane Ujedinjenih nacija, Instituta za svetske resurse i Svetskog fonda za očuvanje prirode, inicijativa "Science Based Targets" sarađuje sa više od 800 globalnih kompanija koje su odredile ciljeve za smanjivanje emisije gasova straklene bašte.Odobreni, naučno zasnovani ciljevi sledeći su korak u klimatskoj strategiji Ball korporacije, navode u toj firmi."Tokom prošle godine, Ball korporacija je potpisala sporazume o obnovljivim izvorima energije za rešavanje 100% energije koju koristi u Severnoj Americi i postala je prvi svetski proizvođač limenki koji je dobio najvažniji sertifikat za svoja 23 postrojenja i dokazala svoju poziciju na Dow Jones indeksu, sedmu godinu za redom", dodaje se u saopštenju.Ball korporacija će ove godine objaviti dodatne sporazume o obnovljivim izvorima u okviru Evropske unije i pokrenuti uporednu procenu životnog ciklusa proizvoda u SAD i Brazilu sa ciljem da pomogne industriji pića i njenom okretanju ka potpuno održivoj ekonomiji.Više informacija o naporima Ball korporacije u pogledu održivog poslovanja dostupni su OVDE.

Svet

Australija će primorati Gugl i Fejsbuk da medijima plaćaju korišćenje sadržaja

Ministar finansija Džoš Fajnberg najavio je da će ta država zakonom primorati globalne digitalne platforme Gug i Fejsbuk da plaćaju tamošnjim medijima korišćenje njihovih sadržaja, prenosi agencija Rojters.Obavezne mere su predložene nakon brojnih žalbi medija da Gugl i Fejsbuk zarađuju od oglašivača putem njihovih sadržaja, te će mera verovatno podrazumevati deljenje ne samo profita od reklamiranja, već i korisničkih podataka, najvažnijih za formiranje cena u advertajzing industriji, ali i transparentnost u distribuciji sadržaja putem algoritma i kaznene odredbe.Internet kompanije indirektno zarađuju od samog prikazivanja medijskih sadržaja na svojim platformama ili agregatorima vesti, a medijske kuće širom sveta apeluju na izvršne vlasti da ubrzaju donošenje zakona koje bi zaštitile njihova prava, naročito u trenutku kada se zbog globalne pandemije očekuje pad prihoda od oglasa.Fajnberg je nakandno objavio članak u listu Austrejlijan frajdej, u kom je rekao da je država prvobitno planirala da napravi pravilnik po kom bi digitalne kompanije medijima uplaćivale novac od oglašivača na dobrovoljnoj bazi, ali da su pripreme tog dokunmenta obustavljene zato što nije ostvaren "dovoljni napredak" u pregovorima. Za izradu pravilnika je zadužena Australijska komisija za konkurenciju i potrošače (ACCC), koja je u svom poslednjem izveštaju izračunala da je tržište oglažavanja u toj državi vredno skoro devet milijardi australijskih dolara (preko 5,3 milijardi evra), a da Gugl i Fejsbuk zauzimaju trećinu digitalnog dela tog "kolača".Kompanija Fejsbuk je saopštila da je "razočarana" pokušajima kabineta u Kanberi da redsistribuira stotine miliona dolara lokalnim medijima, prenosi britanski Gardijan.Debata oko uloge internet giganta u medijskoj sferi nije nova, obzirom da novinske kuće za svoje višedecenijske probleme sa manjkom prihoda  optužuju, između ostalog, i društvene mreže, koje medijskim sadržajima zadržavaju pažnju publike, ali i profite i podatke koje su za marketinške agencije "suvo zlato" u kreiranju kampanja.Primera radi, kada je Španija uvela obaveznu naknadu za medijske kuće ze korišćenje makar i delova njihovog sadržaja, Gugl je ukinuo svoj agregator vesti Gugl Njuz u toj državi.Ovog meseca, institucije Francuske su izvršile pritisak na Gugl da otpočne pregovore sa medijskim kućama o podeli profita od oglašavanja, odnosno korišćenja njihovog sadržaja, u "dobroj veri", prenosi portal TechCrunch.Digitalni gigant je takođe prethodno obustavio svoj servis agregiranja vesti nakon što je Pariz u parlamentu usvojio pan-Evropsku reformu koja uređuje autorska prava i proširuje zaštitu istih i na isečke iz medija.

Svet

Korona ugasila 2.200 radnih mesta u Gorenju

Slovenačka javna televizija je javila da proizvođač kućnih aparata Gorenje ukida 2.200 radnih mesta zbog posledica pandemije koronavirusa, prenosi N1. Hiljadu radnih mesta biće ukinuto u fabrici i kancelarijama u Sloveniji, ostatak će biti u filijalama u inostranstvu, rekao je sindikalni predstavnik Žan Zeba za televiziju posle vanrednog sastanka koji je uprava kompanije sazvala.Mere su usledile posle velikog pada tražnje povezane sa pandemijom,navodi slovenačka televizija dodajući da će ostali detalji biti izneti naknadno.Gorenje je jedan od najvećih slovenačkih izvoznika i ima fabrike u Srbiji i Češkoj. Kompaniju je kupila kineska grupa Hisense 2018. godine, sa namerom da proširi proizvodnju i prodaju kućnih aparata širom Evrope.Gorenje zatvara sve fabrike u Evropi na dve nedelje

Svet

Trgovina divljim životinjama u Aziji cveta uprkos pandemiji

U delovima Kine i jugoistočne Azije, trgovina živim i divljim životinjama se nastavlja uprkos sve glasnijim međunarodnim pozivima na stroža ograničenja rada pijaca sa svežim mesom, ribom i drugim proizvodima, piše britanski Independent.Veruje se da je pandemija koronavirusa počela na pijaci u kineskoj provinciji Vuhan na kojoj su prodavane divlje životinje, usled bliskog kontakta ljudi i životinja.Pijace u Pekingu i Šangaju su čiste i uređene, ali na pijacama u mnogim gradovima na jugu i zapadu Kine se upozorenja epidemiologa o opasnostima prenosa bolesti sa životinja na ljude slabo poštuju.Frank Delano Manus iz indonežanske organizacije za zaštitu životinja Prijatelji životinja Manado (AFMI) kaže da je učestvovao na dva sastanka sa zvaničnicima regionalnih vlasti i da je još 2018. uočena opasnost od prelaska patogena sa slepih miševa na pijaci u Tomohonu, na severu Indonezije."Ministarstvo za poljoprivredu je 2018. testiralo uzorke sa šišmiša na pijaci u Tomohonu. Testirali su 13 šišmiša i ispostavilo se da su četiri bila pozitivna na jedan koronavirus, koji je drugačiji od novog. Bio sam iznenađen i šokiran kada sam to saznao", rekao je Manus za Independent.Šišmiši su popularna prehrambena namirnica u indonežanskoj provinciji Severni Sulavesi, gde se koriste za pripremu karija sa kokosovim mlekom."Ako pitate mesare ili mušterije da li ih brine koronavirus, oni samo kažu ’koronavirus je došao iz Kine, ne iz Tomohona’. Uopšte nisu zabrinuti", kaže Manus. Ričard Ostfeld, stručnjak za ekologiju bolesti na Institutu za proučavanje ekosistema Keri rekao je za Independent da postoji rizik od prelaska životinjskog virusa na čoveka putem izlučevina, uključujući pljuvačku, urin i fekalije."Zdravstveni rizik nastaje pri čuvanju raznih vrsta divljih životinja, koje se u prirodi ne susreću, u vrlo bliskom kontaktu i u nehigijenskim uslovima. Životinje su pod stresom i šire patogene, koje se lako mogu preneti na druge životinje i ljude", rekao je Ostfeld.Kina je zbog pandemije koronavirusa krajem februara zabranila uzgoj i prehranu divljim životinjama. 

Svet

Hrvatska pošta počinje postavku automata za preuzimanje paketa

Hrvatska pošta zajedno sa poštom Estonije pokreće projekt vredan 108 miliona kuna (14 miliona evra) za postavljanje automata za preuzimanje paketa, javlja portal ICTBusiness.Estonija je najnapredniji primer upotrebe paketomata, a u njoj se čak 90 odsto isporuka paketa obavljaju putem takozvanih paketomata.Oni će biti postavljeni na frekventne urbane lokacije širom tokom naredne dve godine. Prve instalacije paketomata očekuju se u poslednjem kvartalu ove godine.Pomoću paketomata građani Hrvatske moći će da podignu ili pošalju paket svaki dan od 0 do 24 časa bez čekanja u redu. To će Hrvatskoj pošti napraviti prostor za razvoj novih usluga, optimizaciju rada i stabilniji rast poslovanja."Hrvatska pošta radi u skladu sa smernicama Vlade koje se odnose na budžetske i nebudžetske korisnike. Pad prihoda prati smanjenje troškova, dok se s investicijama ne staje. Važno je da nastavimo ulagati u privredu. Menjamo paradigmu Pošte. Za 6 meseci mi više nećemo isporučivati na adresu, već korisniku- gde god se on nalazio“, kaže predsednik uprave Hrvatske pošte Ivan Čulo.Za korisnike će biti pokrenut i poseban internet portal, putem kojeg će građani Hrvatske će moći da upravljaju svojim pošiljkama i nad njima imaju trenutnu kontrolu.U Baltičkim zemljama na svakih 8.000 stanovnika postoji jedan instaliran paketomat, i ukupno ih ima 750.

Izdanja

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.