img
Broj 131, Jun 2026.
Broj 131, Jun 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Tragovi pesticida u hrani u EU pretežno u ovkiru dozvoljenih granica

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) objavila je godišnji izveštaj o tragovima pesticida pronađenim u hrani u Evropskoj uniji. Izveštaj je zasnovan na zvaničnim podacima nacionalne kontrole u zemljama članicama EU, kao i na Islandu i u Norveškoj, i uključuje ciljano i nasumično uzimanje uzoraka. Izveštaj uključuje i procenu rizika u okviru koordinisanog programa EU (EUCP) i nacionalnih kontrolnih programa. Tokom 2018. godine, na koju se godišnji izveštaj odnosi, uzeto je ukupno 91.015 uzoraka, u kojima su tragovi pesticida u 95,5 odsto bili u okviru zakonom dozvoljenih granica. Podskup od 11 679 uzoraka pribavljenih nasumičnim odabirom analiziran je u okviru EUCP. Od toga je nivo pesticida u 98,6 odsto uzoraka bio u dozvoljenim granicama, a u 58 odsto uzoraka nije bilo tragova pesticida koji se mogu kvantifikovati. U 1,4 odsto uzoraka primećeno je prekoračenje dozvoljenog nivoa. Izveštaj daje pregled prisustva tragova pesticida u hrani u EU i moguće rizike za zdravlje potrošača. „Ovaj izveštaj već mnogo godina pomaže rad Evropske komisije i zemalja članica da obezbedi pravilnu upotrebu pesticida u skladu sa pravnom regulativom i ciljevima EU. Efikasno prikupljanje uzoraka i rigorozna analiza podataka će i dalje biti od centralne važnosti u osiguranju bezbednosti hrane koja se prodaju u EU“, saopštio je izvršni direktor EFSA-e Bernhard Url.Nasumično prikupljeni podaci su posebno značajni jer pokrivaju isti izbor proizvoda tokom trogodišnje rotacije, što znači da se u određenoj robi mogu ustanoviti trendovi rasta ili pada. Tako se između 205. i 2018. godine proporcija uzoraka sa viškom tragova pesticia povećala kod banana (sa 0,5 na 1,7 odsto), paprika (sa 1,2 na 2,4 odsto), patlidžana (sa 0,6 na 1,6 odsto) i stonog grožđa (sa 1,8 na 2,6 odsto). Pad u istom periodu primećen je u brokoliju (sa 3,7 na 2 odsto), devičanskom malsinovom ulju (sa 0,9 na 0,6 odsto) i kokošijim jajima (sa 0,2 na 0,1 odsto). EFSA je kao deo analize rezultata izvršila i procenu rizika ishrane. Prema proceni, malo je verovatno da prehrambeni proizvodi iz 2018. godine daju razloga za zabrinutost o zdravlju potrošača. Ipak, predložen je niz preporuka za unapređenje efikasnosti evropskih sistema kontrole, kako bi se održao visok stepen zaštite potrošača.   

Svet

Turistička potrošnja u Evropi pala za 68,4 odsto u martu

Prema novijoj analizi švajcarske investicione banke UBS, turistička potrošnja u martu širom Evrope pala je za 68,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine, piše Business Insider.„Kineska potrošnja u Evropi pala je za 84,6 odsto u martu, kao i potrošnja svih drugih nacionalnosti. Razumljivo, u Italiji je zabeležen najveći pad, koji iznosi 96 odsto, i razumno je očekivati slične trendove u drugim zemljama tokom aprila“, navodi se u izveštaju banke. U njemu piše i da je tokom marta potrošnja na luksuzna dobra, poput proizvoda kompanija Šanel, Guči i Luj Viton, kao i usluge u Evropi pala za 78 odsto, u odnosu na isti mesec prošle godine.Analitičari UBS-a dodaju da će vlade zemalja razmatrati popuštanje vanrednih mera, ali da vreme kada će se to desiti nije izvesno, što će se odraziti na prodaju luksuznih dobara i turizam. „Vreme i tempo oporavka ostaje neizvestan; u našim prognozama podrazumevamo da će radnje sa luksuznom robom ostati zatvorene tokom aprila i maja i da će se ponovo otvoriti u junu. Kao rezultat toga, potrošnja na luksuz će verovatno biti teško pogođena tokom najmanje dva meseca u drugom kvartalu, a očekuje se da će uticaj iz perpektive turista trajati duže“, ocenjuju analitičari. Statistički podaci potvrđuju nedavno upozorenje Organizacije za svetski turizam Ujedinjenih nacija (UNWTO), koja smatra da je turizam „jedna od najviše pogođenih grana pandemijom koronavirusa“, što utiče i na ponudu i potražnju.UNWTO procenjuje da će se tokom 2020. broj globalnih međunarodnih turističkih poseta smanjiti za 20 do 30 odsto. Prema ranijim procenama s početka januara, očekivao se rast od 3 do 4 odsto.

Svet

Turčin obučen kao spajdermen pomaže sugrađanima

U turskom gradu Antaliji jedan građanin pomaže svojim sugrađanima tako što im dostavlja namirnice obučen u kostim spajdrmena. Burak Soilu iz Antalije dostavlja namirnice svojim sugrađanima, koji se nalaze u karantinu, obučen u kostim spajdrmena i na taj način ih ohrabruje da ostanu kod kuće prenosi portal Middle East Monitor i dodaje da on često pomaže i framerima u berbi voća i povrća.Kada su ga upatali da objasni zašto ovo radi, odgovorio je "Moja supermoć je da činim dobro za košiluk" In Turkey, a man named Burak Soylu has been going around dressed like Spiderman.He drives around in a Beetle, buys milk and groceries for the elderly, and delivers it to their doorsteps.When he was asked why, he said "My superpower is doing good for the neighborhood." pic.twitter.com/KAYm3hyPyb— Goodable (@Goodable) April 17, 2020

Svet

Bosanska kompanija proizvela prototip respiratora, spremna za serijsku proizvodnju

Kompanija TMD iz Gradačca u Tuzlanskom kantonu proizvela je prototip respiratora, prvi u Bosni i Hercegovini, piše portal Klix.ba.Pre upotrebe prvog prototipa slede testiranje i pribavljanje potrebnih dozvola. Kompanije TMD uverena je da će uređaj biti potpuno funkcionalan, a spremna je i za serijsku proizvodnju nakon odobrenja.„ Mi trenutno imam prototip koji ide na testiranje i očekujem da će ta procedura biti završena za dve nedelje. Nakon što tim stručnjaka koji je sastavljen od inžinjera, anesteziologa i pulmologa kaže da je uređaj funkcionalan uslediće atestiranje, sertifikacija i dobijanje određenih dozvola uz koje će respirator biti spreman za tržište, odnosno bosansko-hercegovački zdravstveni sistem“, rekao je direktor TMD-a Adem Hanić.On kaže da je respirator složena mašina koja se ne sme olako pustiti u rad, jer može naškoditi pacijentu ako nije ispravna, i da TMD-ov prototip sadrži komponente proizvedene i u BiH i u inostranstvu.„Svaka mašina ima domaće i strane komponente, jer niko nije sposoban da sve radi sam. Kada govorimo o respiratoru, naš je softver i određene komponente koje možemo proizvoditi, a u serijskoj proizvodnji planiramo uključiti i još neke firme iz Bosne i Hercegovine“, kaže Hanić.Stručnjaci iz Gradačca napravili su prototip za oko mesec dana. Bazira se na respiratoru koji im je ustupio Univerzitetski klinički centar u Tuzli.Njegov direktor Vahid Jusufović rekao je za Klix.ba  da bi proizvodnja respiratora u BiH bila veliki tehnološki napredak i olakšala bi složenu i tešku nabavku iz inostranstva, ali do prototip prvo mora da prođe strogu proceduru provere.

Svet

Britanski veteran iz Drugog svetskog rata prikupio 14 miliona funti za zdravstvo

Britanski ratni veteran kapetan Tom Mor je šetnjom po svojoj bašti prikupio više od 14 miliona funti (16 miliona evra) dobrotvornih priloga za britansku Nacionalu zdravstvenu službu (NHS), javio je BBC.Kapetan Mor, koji ima 99 godina, pokrenuo je akciju tokom koje je uz pomoć hodalice pravio krugove od 25 metara u svojoj bašti.Prvobitno je hteo da prikupi 1.000 funti (1.147 evra), i prešao je više od 100 krugova, u turama od po deset.Više od 700.000 ljudi širom sveta dalo je donaciju na njegovom veb-sajtu za prikupljanje priloga, a stranica je zbog broja poseta privremeno pala.Kapetan Mor je akciju počeo u znak zahvalnosti "veličanstvenim" radnicima NHS-a, koji su mu pomogli tokom lečenja raka i slomljenog kuka."Nisam ni sanjao da ću učestvovati u nečem ovakvom", rekao je Mor na kraju poslednjeg kruga.Radnici NHS-a, političari i poznate ličnosti uputili su čestitke, a peticiju da mu se dodeli titula viteza do sada je potpisalo više od 200 000 ljudi.Britanska Vlada saopštila je da će premijer Boris Džonson "sigurno razmotriti načine da mu se oda priznanje". Kapetan Mor, poreklom iz Zapadnog Jorkšira, bio je civilni inženjer pre nego što se prijavio u vojsku u Drugom svetskom ratu, kada je stekao čin tokom službe u Indiji i Mijanmaru. Stotu godinu napuniće 30. aprila.

Svet

Abu Dabi počeo sa besplatnim testiranjem radnika na koronavirus

U Abu Dabiju počinje besplatno testiranje radnika na koronavirus, prenosi list Kalidž Tajms (Khaleej Times).Klinike za testiranje postavljene su u industrijskoj oblasti Musafa, južno od prestonice Ujedinjenih Arapskih Emirata Abu Dabija, kao deo mera predostrožnosti za očuvanje zdravlja i bezbednosti.Odsek za ekonomski razvoj preporučio je svim radnicima starijim od 50 godina i onima koji imaju simptome, kao što su kašljanje, groznica i teškoće pri disanju, da iskoriste uslugu i da se testiraju na klinikama.Takođe, Odsek je potvrdio da će testiranje biti omogućeno svima, uključujući i one koji nemaju validnu boravišnu vizu.Inicijativa je usledila nakon što je Kompanija za zdravstvene usluge Abu Dabija (SEHA) širom Emirata otvorila 13 centara za testiranje na koronavirus u automobilu i opredelila bolnice Al Rahba i Al Ain.U centrima radi 630 kvalifikovanog medicinskog, tehničkog i drugog osoblja, koje je obučeno da testiranje obavi u roku od pet minuta.Prioritet u testiranju u njima imaju osobe sa simptomima infekcije koronavirusom, stariji, trudnice i osobe sa hroničnim bolestima. 

Svet

Evropska komisija usvojila dodatne mere za pomoć farmerima

Evropska komisija (EK) usvojila je dve dodatne mere za pomoć sektoru za poljoprivrednu proizvodnju hrane. Cilj mera je povećanje protoka novca ka farmerima i smanjenje administrativnog opterećenja farmera i nacionalnih i regionalnih vlasti.Komisija je odobrila povećanje avansa za direktne isplate sa 50 na 70 odsto, kao i avanse za isplate za ruralni razvoj sa 75 na 85 odsto, navodi se u saopštenju EK.Farmeri će avanse početi da primaju od sredine oktobra, a države članice EU moći će da isplate farmere pre okončanja svih provera na licu mesta.Druga usvojena mera umanjuje broj provera koje treba izvršiti za većinski deo budžeta za zajedničku poljoprivrednu politiku sa pet na tri odsto (za direktna plaćanja i mere ruralnog razvoja).Zemlje EU moraju da obave provere na terenu kako bi utvrdile da su ispunjeni potrebni uslovi, ali je u trenutnim okolnostima ključno smanjiti kontakt farmera i inspektora na najmanju moguću meru, pa je ukupan broj provera umanjen.Umanjenje omogućava i fleksibilnost u pogledu vremena za proveru, kako bi države članice mogle da što efikasnije koriste svoje resurse uz poštovanje mera izolacije.  Zemlje članice EU moći će da koriste alternativne izvore infomacija kao zamenu za uobičajene posete farmama. Komisija podržava upotrebu novih tehnologije, na primer upotrebu satelitskih snimaka za proveru poljoprivrednih aktivnosti u polju ili fotografija sa geo-oznakama kao dokaz da su ulaganja obavljena.Cilj ove mere je da se izbegnu nepotrebna odlaganja obrade prijava za pomoć, kako bi ona farmerima bila isplaćena u što kraćem roku. 

Svet

Studija: Tri odsto Holanđana već ima antitela na novi koronavirus

Studija uzoraka krvi dobrovoljnih davalaca u Holandiji pokazala je da oko tri odsto stanovništva zemlje ima antitela na novi koronavirus, što ukazuje na udeo populacije koji ga je već preležao, javlja Rojters.  Direktor Centra za kontrolu infektivnih bolesti pri Nacionalnom institutu za javno zdravlje (RIVM) Jap van Disel objavio je rezultate studije u holandskom parlamentu."Ova studija pokazuje da je oko tri odsto Holanđana razvilo antitela protiv koronavirusa. Iz toga možete izračunati da je to nekoliko stotina hiljada ljudi", rekao je Van Disel.U Holandiji je do sada potvrđeno  29.214 slučajeva zaraze, ali se trenutno testiraju samo vrlo bolesne osobe i zdravstveni radnici.Holandska Fondacija za snabdevanje krvlju Sankvin (Sanquin) u martu je objavila da će u saradnji sa RIVM-om učestvovati u istraživanju kolektivnog imuniteta na koronavirus.Sankvin je  saopštio da će od aprila početi sa merenjem antitela u krvi svih davalaca tokom perioda od oko nedelju dana, kako bi se stekla slika o raširenosti virusa u Holandiji. Istraživanje će biti ponavljano regularno, radi praćenja kolektivnog imuniteta u zemlji.Testira se krv ljudi starosti od 18 do 69 godina širom Holandije.RIVM je krajem marta pokrenuo istraživanje antitela na koronavirus u krvi Holanđana, koje će biti sprovedeno u nekoliko rundi.Studija će ukupno trajati 18 meseci, a prvi rezultati očekuju se u maju.  

Svet

Amerika ubrzano gubi radna mesta

Za program pomoći za nezaposlene trenutno se u Sjedinjenim državama prijavilo 22 miliona ljudi. Fond koji je trebalo da malim preduzećima pomogne da zadrže radna mesta - više nema novca. Trenutno se ...

Svet

U Hrvatskoj skoro 40.000 zahteva za moratorijum na otplatu kredita

Do sada je u Hrvatskoj zahtev za odlaganje otplate kredita podnelo oko 30.000 građana i preko 9.400 preduzetnika, saopštilo je Hrvatsko udruženje banaka, a prenosi portal SEEbiz.Najveći broj zahteva za moratorijum odnosi se na nenamenske kredite, a manji broj na stambene. Direktor Hrvatskog udruženja banaka (HUB) Zdenko Adrović izjavio je da su banke u Hrvatskoj u kratkom roku prilagodile poslovanje i očekuje da će broj zahteva rasti."U ovom trenutku za mere odlaganja plaćanja prijavilo se gotovo 40.000 građana i preduzetnika, a s obzirom na to da su procedure za podnošenje zahteva nedavno pokrenute, očekujemo da će ta brojka znatnije rasti. Banke u skladu s postojećim modelom imaju mogućnost da pojedinačno pristupaju svakom zahtevu i verujem da će pronaći zadovoljavajuća rešenja za klijente koji su najviše pogođeni ovom krizom“, rekao je Adrović.Model odlaganja plaćanja kredita od šest meseci produžen je za najugroženije sektore. Za turistički sektor će trajati do naredne sezone, što je duže od ranije predloženih 12 meseci.Moratorijum koji banke sprovode tokom trajanja vanredne situacije nije standardan, jer je omogućen velikom broju klijenata, kojima se dok moratorijum traje ne naplaćuju glavnica i kamata. Isključivo se obračunava redovna kamata, bez zateznih kamata i drugih troškova koji važe za redovno ugovaranje moratorijuma na kredite.HUB smatra da je potrebno sagledati opštu situaciju i da treba voditi računa o očuvanju ekonomske sfere i banaka, kao "krvotoku svake prirede"."Destabilizovan finansijski sistem ne bi mogao osigurati podršku izlasku iz krize, niti bi imao kapacitet za pomoć onima kojima je to najpotrebnije u ovoj situaciji", kaže Adrović.Samo 6 odsto građana Srbije nastavilo da plaća kredite

Svet

Zašto je Tramp obustavio finansiranje Svetske zdravstvene organizacije?

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp saopštio je da će obustaviti finansiranje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) dok ne bude doneta procena valjanosti njenog odgovora na početak pandemije koronavirusa u Kini, javila je američka medijska mreža NBC.Tramp je optužio SZO da je "ozbiljno loše upravljala" krizom zbog koronavirusa i da ju je "zataškavala", misleći na početak pandemije u kineskom gradu Vuhan. SZO-u je posebno zamerio kritike na račun njegove odluke od 31. januara, kojom je u SAD privremeno zabranjen ulazak većini stranih državljana koji su bili u Kini."istina je da SZO nije uspela da adekvatno pribavi i objavi informacije na pravovremen i transparentan način", rekao je Tramp.On je ranije tvrdio da je SZO "plasirala dezinformacije Kine o virusu" i o tome da "nije bilo potrebe za zabranom putovanja".Ministarstvo spoljnih poslova Kine saopštilo je da odluka SAD onemogućava međunarodnu saradnju u borbi protiv koronavirusa, prenela je agencija Sinhua.Pojavile su se i prve procene o razlozima koji su Trampa naveli na ovakvu odluku. Direktor Centra za globalnu zdravstvenu politiku američkog Univerziteta Djuk Gavin Jejmi smatra da se zapravo radi o Trampovom pokučaju da pokrije sopstvene greške."Ovo je bizaran potez koji će naneti ozbiljnu štetu globalnom javnom zdravlju. On pokušava da samom sebi skrene pažnju sa sopstvenih grešaka, koje su Vladu navele na najgoru reakciju na koronavirus na planeti Zemlji", rekao je Jejmi za britanski Gardijan.Mogući su i razlozi koji se tiču širih odnosa SAD i Kine. Rojters je još sredinom februara ukazao na to da se spor oko mera za suzbijanje koronavirusa između SAD i Kine nadovezuje na trgovinski rat, i da je pojava virusa ponovo "prikazala tenzije ispod površine na više frontova između dve najveće ekonomije na svetu".Kina je ranije kritikovala odluku SAD da obustavi putovanja ka toj zemlji, a ministar spoljnih poslova Vang Ji pozvao je da se ne preduzimaju nepotrebne mere, koje bi mogle sputavati trgovinu i turizam. 

Svet

Globalna trgovina 2020. godine biće manja za 13 do 32 odsto

Svetska trgovinska organizacija (STO) očekuje pad trgovine u svetu između 13 i 32 odsto ove godine, u zavisnosti od toka kojim bude išla pandemija koronavirusa i mera koje će države preduzeti u budućnosti.Širok raspon mogućnosti pada objašnjava se prirodom trenutne krize i neizvesnostima u vezi sa njenim uticajem na ekonomiju, navodi se u saopštenju.Ograničenja kretanja i održavanje razdaljine u društvu direktno pogađaju dostupnost radne snage, transport i putovanja na način na koji tokom globalne finasijske krize 2008. i 2009. godine nisu bili pogođeni."Čitavi sektori nacionalnih ekonomija ne rade, uključujući hotele, restorane, trgovinu koja nije od ključnog značaja, turizam, kao i značajni delovi proizvodnje. Pod tim okolnostima, prognoziranje zahteva jake pretpostavke o napretku bolesti i veće oslanjanje na procene umesto na poznate podatke", navodi se u saopštenju STO.   Ekonomisti STO veruju da će ekonomski pad verovatno nadmašiti onaj iz vremena globalne finasijske krize 2008. i 2009. godine.Naredne godine se očekuje oporavak, ali će on zavisiti najviše od trajanja pandemije i efikasnosti ekonomskih mera koje su države preduzele.Trgovina će verovatno najviše pasti u sektorima sa kompleksnim landima snabdevanja, posebno u proizvodnji elektronskih komponenata i automobilskoj industriji.U zavisnosti od razvoja situacije, STO predviđa dva moguća scenarija."Prema optimističnom scenariju, naši ekonomisti predviđaju pad globalne trgovine robom ove godine od 13 odsto u odnosu na 2019. godinu. Ako pandemija ne bude stavljena pod kontrolu, i vlade ne uspeju da primene i koordinišu efikasne političke odgovore, pad bi mogao iznositi 32 odsto ili više", izjavio je generalni direktor STO Roberto Azevedo.On je naglasio da su te projekcije neizvesne zbog velikog broja faktora."Ipak, brojevi su loši, to ne možemo zaobići. Poređenja sa krizom 2008. i čak sa Velikom depresijom tridesetih godina 20. veka su neizbežna", kaže Azevedo.Oba scenarija predviđaju dvocifreni pad izvoza i uvoza tokom ove godine u svim delovima sveta, a posebno će biti pogođeni Severna Amerika i Azija.Izuzetak bi bili Afrika, Bliski istok i Zajednica nezavisnih država, koju čini devet zemalja bivšeg Sovjetskog saveza, kao što su Rusija, Azerbejdžan, Kazahstan i Kirgizija.Manji pad izvoza u zemljama ovih regija objašnjava se time što se one u velikoj meri oslanjaju na izvoz energetskih proizvoda.Ako pandemija bude pod kontrolom i trgovina ponovo počne da raste, većina regija mogla bi zabeležiti oporavak od oko 21 odsto tokom 2021. godine. Pesimistični scenario predviđa rast od 24 odsto, ali sa lošije polazne osnove.STO ocenjuje da bi pad trgovine uslugama mogao biti nepovratan. Ipak, neki uslužni sektori mogli bi imati koristi, kao što su informacione tehnologije, koje su zabeležile nagli rast potražnje zbog prelaska zaposlenih na rad od kuće. 

Svet

Mađarska dodatno oporezovala banke i maloprodaju

Mađarska vlada najavila je veliki "paket za spas ekonomomije koji predviđe dodatne poreze za bankarski sektor i trgovinu na malo. Na taj način država će moći da prikupi 157 miliona evra od banaka i 102 miliona evra iz sektora maloprodaje, objavila je međunarodna kancelarija za korporativno pravo CMS Law.Sav prihod biće usmeren u poseban  fond koji će se koristiti u borbi protiv COVID-19 u Mađarskoj.Stopa novog bankarskog poreza koji će se plaćati na postojeći, iznosi 0,19% na poresku osnovicu veću od 50 milijardi HUF (oko 142 miliona evra). Ovaj dodatni porez plaća se u tri jednake rate 10. juna, 10. septembra i 10. decembra. Vlada je navela da će bankama biti vraćen ovaj dodatni porez u narednih nekoliko godina, ali ta se odredba nije pojavljivala u dosad objavljenim zakonima.Za maloprodaju su takođe planirani progresivni porezi, a odnose se i na internet prodaju. Samo 6% građana Srbije nastavilo da plaća kredite

Izdanja

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.