Svet
Srpsko-američki ekonomista i stručnjak za ekonomske nejednakosti Branko Milanović smatra da finansijsku pomoć treba pružiti radnicima koji su izgubili posao kako bi mogli da ostanu kod kuće i tako pomognu da se pandemija koronavirusa smanji.“Kada se uslovi promene dramatično, i rešenja se često menjaju dramatično. Obično ljudima date novac, ali od njih tražite da traže posao, prekvalifikuju se ili nešto obave. Sada im morate dati novac NE da bi tražili posao, već da bi ostali kod kuće”, napisao je Milanović na Tviteru. On smatra da ideja da ne treba pomoći radnicima, već korporacijama pripada “starom arsenalu” ideja, prema kojem bogati treba da postanu još bogatiji da bi zaposlili siromašne.“Problem je u tome što je u plutokratiji to *normalan* način gledanja na stvari. Govori se da su za Staljina ljudi bili alati, a oružje i čelik cilj. U plutokratiji, ljudi su alat, a korporativni profiti cilj”, smatra Milanović.On je nedavno na svom blogu globalinequality ocenio da je pažnja kreatora politike i javnosti “pogrešno usmerena na očuvanje izmišljenih parametara” (kao što su cene akcija na berzi) ili “podjednako pogrešno na finansijsku održivost kompanija”.Milanović smatra da u fokusu treba da budu “fizički kvantiteti”, a današnju situaciju sagledava kroz četiri kategorije radnika: doktore i medicinsko osoblje (grupa A), onlajn prodavci (B), ljudi koji proizvode materijalna dobra (C) i učitelji, inženjeri, dizajneri i druge vrste profesionalaca (D).“Njihov broj na početku krize nalazi se u nekom odnosu koje su utvrdile potražnja na tržištu i ponuda unutar tih profesija. Ono što stravičan šok, kao što je epidemija, radi je da potpuno dizbalansira novu potražnju za ove četiri vrste rada. Njihova trenutna alokacija je potpuno neusklađena sa željenom alokacijom pod novim uslovima”, napisao je Milanović. Za njega su ključni radnici iz grupe C. Ti radnici će, smatra Milanoviću, verovatno ostati bez posla, a često i “bez ikakvih sredstava”.“Zar želite da ih ostavite osiromašene da idu po ulicama i traže posao? Ne, interes kreatora politike treba da bude da im očuvaju prihode što je više moguće, i da ih istovremeno ohrabre da ne idu na posao”, piše Milanović. Prema njemu je tokom epidemije razumniji pravac ekonomske politike da se poveća ponuda radnika iz grupe A, da se onima iz grupe C “bezuslovno pomogne” i ograniči rad što je više moguće, i da se ceo fokus pomeri sa finansijskih indikatora na prihode domaćinstava.Prethodno je Milanović u članku za američki magazin Foreign Affairs napisao da se ekonomske posledice pandemije koronavirusa ne smeju shvatiti kao “običan problem koji može rešiti ili ublažiti makroekonomija”, i da je moguće da se dešava “suštinska promena same prirode globalne ekonomije”. Ukoliko kriza duže potraje, smatra Milanović, mogli bi da počnu pozivi na samodovoljnost, a globalizam bi mogao da se “rasplete”.“Što kriza bude duže trajala i što duže budu postojale prepreke za slobodan protok ljudi, dobara i kapitala, takvo stanje stvari će sve više postajati normalno”, ocenjuje Milanović.Branko Milanović je najpoznatiji po radovima u oblasti raspodele prihoda i ekonomske nejednakosti. Predaje na univerzitetima i ustanovama širom sveta, kao što su Londonska škola ekonomije i Institut za međunarodne studije u Barseloni. Radio je i kao istraživač u Svetskoj banci.
-615x345.png.webp)
