Kriza poništila deceniju rasta tržišta nafte
Globalna potražnja za naftom će tokom ove godine opasti za 9,3 miliona barela dnevno međugodišnje, dok će potražnja za najvažnijim energentom samo u aprilu opasti za oko 29 miliona barela dnevno, upoz...
Svet
Britanska ekonomija u ovom kvartalu manja za trećinu ako pandemija potraje
Produženje mera za suzbijanje širenja koronavirusa u Velikoj Britaniji moglo bi u ovom kvartalu izazvati smanjenje ekonomije za 35 odsto i porast broja nezaposlenih za više od dva miliona, a budžetski deficit bi mogao biti najveći od Drugog svetskog rata, piše Blumberg (Bloomberg).Prema scenariju Službe za budžetsku odgovornost (OBR), nevladinog javnog tela koje je osnovao Trezor Ujedinjenog kraljevstva, ukoliko Velika Britanija ostane pod strogim merama još tri meseca, realni bruto-društveni proizvod (BDP) u drugom kvartalu pao bi za 35 odsto, premda bi se ubrzo oporavio.Nezaposlenost bi u istom periodu sa trenutnih 4 porasla na 10 odsto, a vlada bi u tekućoj fiskalnoj godini morala da se zaduži za dodatnih 218 milijardi funti (250 milijardi evra).To bi povećalo deficit u budžetu na 273 milijarde funti (314 milijardi evra), odnosno sa trenutnih 2 na 14 odsto BDP-a.Ovo odražava i troškove Vladinog paketa za pomoć i udar na poreske prihode usled ekonomskog pada. OBR te prognoze smatra "referentnim scenarijem", jer nije poznato koliko dugo će vanredne mere trajati."Trenutni troškovi Vladinih mera su možda visoki, ali možemo biti sigurni da bi cena odsustva akcije na kraju bila mnogo veća", piše u OBR-ovoj analizi.Vlada britanskog premijera Borisa Džonsona ponudila je pomoć od 60 milijardi funti (69 milijardi evra) za direktnu podršku kompanijama i pojedincima pogođenim strogim ograničenjima, koja traju duže od tri nedelje.Pomoć Vlade uključuje isplatu 80 odsto plata onih koje su poslodavci poslali na privremeno odsustvo, kao i veću podršku za nezaposlene. Britanski ministar finansija i privrede Riši Sunak je odgovarajući na OBR-ov izveštaj rekao da će udar na ekonomiju biti "veoma značajan", kao i u svim ekonomijama u svetu.Prema poslednjim procenama ekonomista sa kojima je razgovarao Bloomberg, britanska ekonomija će se ove godine smanjiti za 5 odsto, a tokom naredne dve godine će se oporaviti, uz prosečan rast od 3 odsto.
EU zabrinuta zbog objavljivanja ličnih podataka zaraženih u Crnoj Gori
Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog objavljivanja poverljivih podataka o osobama inficiranim koronavirusom u Crnoj Gori i očekuje brzu reakciju države, javlja Radio-televizija Crne Gore (RTCG).Portparol Evropske komisije Ana Pisonero Hernandez izjavila je da Komisija očekuje brzu i efikasnu istragu."Sa velikom zabrinutošću smo primetili kršenje poverljivosti ličnih podataka osoba inficiranih Kovidom-19. Očekujemo brz i odlučan odgovor crnogorskih vlasti. Početni korak koje je tužilaštvo preduzelo mora se efikasno nastaviti", rekla je Pisonero Hernandez.Kako piše Euraktiv, jedan od zaposlenih u sektoru za informacione tehnologije Doma zdravlja u Podgorici uhapšen je zbog sumnje da je objavio lične podatke obolelih od koronavirusa i određen mu je pritvor do 30 dana.Uhapšen je zbog sumnje da je neovlašćenim kolegama prosledio spisak obolelih. Spisak sa imenima 67 obolelih, kao i njihovim matičnim brojevima, pojavio se na društvenim mrežama.Nelvadine organizacije su oštro reagovale, a Vlada Crne Gore zatražila je hitnu istragu.Evropska komisija je u vezi s tim pozvala vlasti Crne Gore da nađu pravu meru poštovanja slobode izražavanja."EU poziva crnogorske vlasti da nađu pravi balans između poštovanja slobode izražavanja i proporcinalno postupaju kada pokušavaju da izbegnu širenje panike i lažnih vesti u ovim teškim trenucima. Sloboda izražavanja je fundamentalna vrednost EU i krucijalni element procesa pristupanja Crne Gore EU", saopštila je Komisija.
MMF zbog korone najsiromašnijim zemljama olakšava isplatu dugova
Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) odobrio je hitnu finansijsku pomoć za najsiromašnijih 25 zemalja članica radi servisiranja dugova prema MMF-u, kako bi mogle da usmere finansij...
Epl i Gugl prave tehnologiju za praćenje inficiranih koronavirusom
Kompanije Epl (Apple) i Gugl (Google) počinju saradnju na izradi softvera za praćenje ljudi inficiranih koronavirusom i onih koji su sa njima kontaktirali, piše Telecompaper. Kompanije će izbaciti ap...
Amazon pravi sopstvene laboratorije za testiranje radnika na koronavirus
Kompanija Amazon će napraviti sopstvene laboratorije za testiranje zaposlenih na koronavirus, kako bi pratila njihovo zdravstveno stanje, javlja BBC.Amazon je saopštio da je napravio i timove za izgradnju "dodatnih kapaciteta za testiranje". "Počeli smo ds prikupljanjem opreme koja nam je potrebna za izgradnju prve laboratorije i nadamo se da ćemo ubrzo početi sa testiranjem naših radnika u prvoj liniji u malim brojevima. Nismo sigurni dokle ćemo stići u relevantnom vremenskom okviru, ali mislimo da vredi pokušati i spremni smo da sa drugima podelimo sve što saznamo", saopštio je Amazon.U više od 50 Amazonovih skladišta širom SAD zabeleženi su slučajevi zaraze koronavirusom. U nekim slučajevima zaraženo je više zaposlenih. Zbog pritužbi radnika da kompanija ne vodi računa o merama za sprešavanje širenja zaraze, umešala se i Služba za bezbednost na radu (OSHA), piše agencija Blumberg (Bloomberg). Služba je povodom žalbi radnika pokrenula istrage u Amazonovim skladištima u blizini grada Hejzelton u državi Pensilvaniji. Ranije su radnici Amazona zbog nedostatka mera zaštite od koronavirusa štrajkovali i napuštali radna mesta širom SAD. Žalili su se na nemogućnost držanja razdaljine, nedostatak zaštitne opreme, dezinfekcionih sredstava i vremena za pranje ruku. Zbog pokretanja jedne takve akcije u njujorškom skladištu na Staten Ajlendu, pomoćnik menadžera Kristijan Smols bio je optušten. Predvodio je više desetina radnika, koji su tražili da se skladište zatvori i steriliše.Vođa štrajkača koji su tražili zaštitu od koronavirusa otpušten iz Amazona
NE BRISATI, AKTIVIRATI SAMO JEDNU VEST Svetu preti nestašica zlata
Jedno od tržišta pogođenih nestašicom zbog mera protiv širenja koronavirusa koje su donele države širom sveta je tržište fizičkog zlata, piše SEEbiz.Proizvodnju su obustavili najveći igrači na tržištu zlata, poput Argor Hereusa, Valkambia i Pampa, koji se nalaze na jugu Švajcarske, pa je sada u celoj Evropi vrlo teško nabaviti zlatne poluge ili dukate.Vrednost zlata je do sada pokazala visoku otpornost u situacijama poput pandemije, i zbog toga svi žele da ga se domognu pre početka recesije, tokom koje njegova vrednost može porasti i više puta.On je tokom globalne finansijske krize 2008. godine porasla za 280 odsto. Posle krize se stabilizovala, ali je i dalje ostala uvećana za oko 200 odsto.Fizičko zlato se relativno lako prenosi i skladišti, ne gubi vrednost, oslobođeno je uticaja monetarnih centara, a sada je potražnja povećana, dok je ponuda "približno jednaka nuli".Zbog svega toga je došlo skoka cene zlata na berzi, koji ne prikazuje pravu sliku jer se potražnja za fizičkim zlatom u najvećoj meri ne registruje i ne utiče u uspostavljanju ravnotežne cene na svetskoj berzi.Nestašica zlata odrazila se i na razliku između trenutne cene zlata na berzi (SPOT cena) i cene fizičkog zlata, koja je uvek viša. Pod uobičajenim okolnostima, ona se kreće između tri i četiri odsto, a sada na svetskom nivou iznosi 10 i više odsto.Porast razlike u korist fizičkog zlata pokazuje da ga investitori smatraju sigurnijim u odnosu na papirno zlato kupljeno na berzi.
Svetu preti nestašica zlata
Jedno od tržišta pogođenih nestašicom zbog mera protiv širenja koronavirusa koje su donele države širom sveta je tržište fizičkog zlata, piše SEEbiz.Proizvodnju su obustavili najveći igrači na tržištu zlata, poput Argor Hereusa, Valkambia i Pampa, koji se nalaze na jugu Švajcarske, pa je sada u celoj Evropi vrlo teško nabaviti zlatne poluge ili dukate.Vrednost zlata je do sada pokazala visoku otpornost u situacijama poput pandemije, i zbog toga svi žele da ga se domognu pre početka recesije, tokom koje njegova vrednost može porasti i više puta.On je tokom globalne finansijske krize 2008. godine porasla za 280 odsto. Posle krize se stabilizovala, ali je i dalje ostala uvećana za oko 200 odsto.Fizičko zlato se relativno lako prenosi i skladišti, ne gubi vrednost, oslobođeno je uticaja monetarnih centara, a sada je potražnja povećana, dok je ponuda "približno jednaka nuli".Zbog svega toga je došlo skoka cene zlata na berzi, koji ne prikazuje pravu sliku jer se potražnja za fizičkim zlatom u najvećoj meri ne registruje i ne utiče u uspostavljanju ravnotežne cene na svetskoj berzi.Nestašica zlata odrazila se i na razliku između trenutne cene zlata na berzi (SPOT cena) i cene fizičkog zlata, koja je uvek viša. Pod uobičajenim okolnostima, ona se kreće između tri i četiri odsto, a sada na svetskom nivou iznosi 10 i više odsto.Porast razlike u korist fizičkog zlata pokazuje da ga investitori smatraju sigurnijim u odnosu na papirno zlato kupljeno na berzi.
Gradonačelnik Zagreba najavio smanjenje plata
Gradonačelnik Zagreba Milan Bandić najavio je smanjenje plata na svim nivoima gradske uprave i komunalnih preduzeća, javlja Index.hr ."Želeo bih da verujem da poslednja cela plata nije ona za mart. Ali teško da će se to dogoditi, otvaramo pregovore, moraćemo ići na kresanje primanja na svim nivoima u gradu. Koliko i kako, bićete obavešteni", izjavio je Bandić.On je rekao da će zaposleni u gradu morati da "dele sudbinu s običnim ljudima" radi sanacije posledica epidemije koronavirusa i nedavnih zemljotresa u Zagrebu, i da će detalji o iznosima biti objavljeni za dve nedelje. Bandić je rekao da se ne može svima skinuti isti procenat, i da će biti uvedena socijalna skala."Niko se nije rodio zaposlen u gradu. Niko se nije venčao s gradom. Što se mene tiče, može se (razvesti) od grada. Ako želi, može posao naći na tržištu. To nije pretnja nikome”, rekao je Bandić.
Svetske kompanije traže da se uvoz pomorskim putem uspori
Veliki broj kompanija koje robu dobijaju iz inostranstva pomorskim putem traže da se brodovi sa kontejnerima uspore i na taj način postanu "plutajuća skladišta", kako bi uštedele novac tokom ekonomskih poteškoća izazvanih pandemijom koronavirusa.Kako prenosi Fajnenšl tajms (Financial Times), onog trenutka kada brodovi pristanu i istovare robu, na uvoznicima je da plate troškove transporta i skladištenja, štovećina veliki broj kompanija ne može da priušti tokom recesija koja je, po svim pokazateljima, neizbežna."Što sporije (teretnjaci) pristižu na evropsko i američko tržište, to je bolje, jer (uvoznici) više nemaju kuda sa robom u ovom trenutku", rekao je Muhamed Esa, koji je šef globalnog razvoja u logističkoj kompaniji Agility.Zapadne kompanije su sve do kasnog marta "frenetično pokušavale da uvezu robu iz Kine", nakon što je veliki broj fabrika u najvećoj azijskoj ekonomiji obustavio proizvodnju. Sada se te iste kompanije pripremaju za duboku recesiju, ocenio je Ejtan Bukman iz Freightos-a, kompanija koja nalizira podatake o globalnoj špediciji.Pre godinu ddana, više od 100 kompanija za pomorsku špediciju, članice Međunarodne pomorske organizacije, apelovale su da se vreme dostave za veću količinu dobara uspori, što bi smanjilo troškove i "dramatično" umanjilo emisiju gasova staklene bašte. Dve najveće pomorske špediterske kompanije na svetu su već počele da nude mogućnost da robu koju su naručili privremeno uskladište na lokacijama gde je prostor za to jeftiniji, kao što su Južna Koreja, Togo ili Panama.Uvoznicima bi to omogućilo da svoje inventare brzo dopune u slučaju da do ekonomskog oporavka dođe brže nego što se sada očekujue, i ne bi morali da plaćaju zakup skladišta, čije su cene skočile zbog nedostatka radne snage.Prema nekim procenama, uvoz kineske robe u Sjedinjenim Američkim Državama je u prve tri nedelje marta okao za skoro 60%.
Cene nafte padaju uprkos dogovoru o rekordnom smanjenju proizvodnje
Članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) i druge države koje prozivode taj energent kasno sinoć su postigle dogovor kojim će proizvodnju nafte umanjiti za 9,7 miliona barela dnevno, odnosno smanjiti količine na globalnom tržištu za nešto manje od 10%, javlja CNBC.Dogovor grupa poznate kao OPEC+ prethodno je otežavao stav Meksika koji nije želeo da smanji proizvodnju za 400.000 barela dnevno, pa će po novom planu svoj output umanjiti za 100.000 barela na dnevnom nivou.Sastancima na kojima je dogovarana proizvodnja energenta, čija je cena umanejna i trenutnom pandemijom koronavirusa, prethodio je i cenovni rat Saudijske Arabije i Rusije, koje su cene Brenta i West Texas Intermediate
U Bugarskoj maske obavezne do 26. aprila
Nošenje zaštitnih maski u Bugarskoj biće obavezno do 26. aprila, prenosi agencija Novinite. Ministar zdravlja Bugarske Kiril Ananijev izdao je naredbu da sve osobe moraju nositi zaštitn...
.jpg){kind=small}
Kina tražila pomoć od Švajcarske u snabdevanju delovima za respiratore
Kina je zatražila od Švajcarske pomoć u snabdevanju delovima za proizvodnju respiratora, jer domaći proizvođači ne mogu da povećaju proizvodnju i zadovolje globalnu potražnju, piše list South China Morning Psost.Zbog skoka potražnje za respiratorima usled pandemije koronavirusa, kineski proizvođači suočili su se sa nestašicom komponenata i preprekama zbog različitih standarda kvaliteta u svetu. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je od švajcarskog kolege Ignjacija Kasija zatražio „značajno povećanje“ u snabdevanju potrebnim delovima. „Zemlje poput Švajcarske su snabdevači važnih delova za respiratore. Nadamo se da Švajcarska može da značajno poveća snabdevanje kako bi pomogla kompanijama da povećaju proizvodnju i olakša hitnu situaciju“, rekao je Vang.Kasi je odgovorio da će Švajcarska sarađivati sa Kinom oko povećanja proizvodnje respiratora, kao i lekova i vakcina, i da će obezbediti stabilnost lanaca snabdevanja.Kina je vodeći proizvođač medicinskih rukavica, odeće, respiratora i druge važne opreme. Ipak, ministarstvo industrije saopštilo je da izazove sada predstavljaju izuzetno velika međunarodna potražnja i ograničeni kapaciteti. Direktor Biroa za nadzor i koordinaciju pri ministarstvu Huang Libin rekao je da su glavni faktori koji onemogućavaju brže povećanje proizvodnje nestašica delova, strani standardi za kvalitet i nova stroga pravila koje je Kina uvela na izvoz medicinske opreme.Drugi zvaničnik kineskog ministarstva industrije Čen Kelong rekao je da, pod trenutnim uslovima, Kina može nedeljno da proizvede oko 2 200 invazivnih respiratora, što je manje od petine ukupnog proizvodnog kapaciteta u svetu. „Nije mnogo realistično misliti da Kina može da potpuno zadovolji snabdevanje za globalno sprečavanje pandemije“, rekao je Čen i dodao da je za proizvodnju naprednih medicinskih uređaja potrebno više vremena, kako bi bezbednosti standardi bili ispoštovani.
MMF odobrio kredit Kosovu zbog krize izazvane pandemijom koronavirusa
Međunarodni monetarni fond (MMF) odobrio je 51,6 miliona evra kredita Kosovu, kao pomoć tokom krize zbog pandemije koronavirusa, piše Rojters. Izvršni odbor MMF-a odobrio je kredit kroz instru...
Koronavirus pokrenuo inovacije u Izraelu
Pandemija koronavirusa pokrenula je u Izraelu brojne inovacije u medicini i tehnologiji. Počelo je da se govori i o prvoj vakcini. Izraelsko Ministarstvo za nauku i tehnologiju saopštilo je da ...
Najveći broj žrtava u SAD od početka pandemije
U Sjedinjenim Američkim Državavama je juče zabeležen najveći broj umrlih u jednom danu od početka pandemije koronavirusa, preminulo je više od 2000 ljudi u periodu od 24 sata, prenosi Guardian. Ukupan broj preminulih od koronavirusa je u SAD-u po jučerašnjim podacima 18.860, što je najveći broj ishoda sa smrtnim završetkon zabeležen u jednoj državi, druga po redu je Italija sa 18.149 preminulih. Broj žrtava u SAD-u je za 24 sata bio 2.108, a žarišta su u Njujorku, Detroitu, Luizijani i glavnom gradu Wašingtonu. Španija, još jedna država koja se ubraja među najteže pogođene pandemijom, je treći dan zaredom zabeležila smanjenu smrtnost i može se reći da su dostigli takozvanu fazu stabilizacije. Premijer Pedro Sančez smatra da je realno očekivati još jedan mesec sa merama ograničenog kretanja, a od sledeće nedelje će pojedinim radnicima biti dozvoljeno da se vrate na posao. Broj zaraženih na svetskom nivou je i dalje u porastu i dostigao je preko 1.700.000 ljudi, Indija i Italija su najavile produžetak karantina, a u Italiji najavljuju da će takvo stanje trajati do 3. maja.
Bosna i Hercegovina ograničila marže za naftne derivate
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine donela je odluku kojom se propisuju maksimalne dozvoljene marže u trgovini naftnim derivatima, javila je Bosanskohercegovačka radio-televizija (BHRT). Vlada se na takav ...
Nema dogovora oko korona-obveznica
Ministri finansija evrozone usvojili su sinoć finansijski paket od 550 milijardi evra (skoro 4 odsto evropskog BDP) za pomoć članicama EU u borbi protiv ekonomskih posledica pandemije korona virusa. Paket, međutim, na uključuje tzv. korona-obveznice, koje bi se finansirale iz zajedničkog fonda, a od kojih bi najviše koristi imale najugroženije članice.Ministri finansija složili su se oko uspostavljanja fonda vrednog 500 milijardi evra koji je usmeren na finansiranje dodatnog zaduživanja država-članica u cilju borbe protiv ekonomskih posledica pandemije.Trenutno se predviđa da će privredna kontrakcija u Evropi iznositi 10 odsto, a da će više miliona ljudi ostati bez posla. Zemlje će iz ovog fonda moći da koriste 240 milijardi evra za zdravstvene potrebe. Dodatnih 200 milijardi evra kao kreditne garancije kroz Evropsku investicionu banku, a 100 milijardi evra za zarade radnicima kojima preti gubitak radnih mesta.Cilj fonda je da se državama članicama koje su teže pogođene krizom i imaju veće troškove zaduživanja omogući zaduživanje pod povoljnijim uslovima.Na primer, prinos na nemačke desetogodišnje državne obveznice trenutno je skoro procentna poena niži od prinosa na italijanske, a oko jedan procentni poen niži od prinosa na španske.Paket, međutim i dalje podrazumeva da svaka zemlja mora da vrati dug, odnosno da sama plaća svoje zaduživanje. Ovaj put se, za razliku od svetske finansijske krize 2008. godine, ne insistira na reformi finansijskog sistema i oštroj politici štednje kao uslov za zaduživanje iz ovog fonda.Ovakvu politiku pomoći EU je usvojila 2012. god. kada je uspostavljen Evropski stabilizacioni mehanizam, a jedini uslov je da se najveći deo sredstava troši na zdravstveni sistem i spašavanje radnih mesta.Ministri, međutim, nisu mogli da se slože oko evropskog fonda za kupovinu korona obveznica. Čak devet članica evrozone - Španija, Italija, Belgija, Francuska, Luksemburg, Irska, Portugal, Grčka i Slovenija - tražilo je 25. marta odobrenje za izdavanje ovih obveznica, dok se tome protivila tzv. štedljiva četvorka (Frugal Four) Holandija, Nemačka, Austrija i Finska."Korona obveznice" ne samo da isključuju uslovljavanje primanja pomoći institucionalnim reformama, već bi trebalo da budu oslonjene na zajednički fond u kome bi učestvovale sve zemlje članice.Ovo bi podrazumevalo značajnu redistribuciju sredstava unutar EU, jer bi najveći neto finansijeri ovog fonda bile zemlje kao što su Nemačka, Holandija, Austrija, koje imaju nizak javni dug i izbačansiran budžet, dok bi najveći neto korisnici fonda bile zemlje kao što su Italija, Španija, Francuska itd, koje imaju visok javni dug i budžetski deficit.
.jpg){kind=small}
Gužve zbog policijskog časa ispred radnji u Turskoj
Tursko Ministarstvo unutrašnjih poslova odredilo je policijski čas od dva dana u 30 većih provincija širom zemlje, što je izazvalo kupovinu u panici, velike gužve ispred radnji, ali i tuče, piše turski portal Ahval.Među provincijama obuhvaćenim ovom merom nalaze se i glavni grad Ankara, Istanbul, Izmir i Manisa na istoku, Bursa i drugi. Zabrana izlaska na ulice će trajati do ponedeljka.Scenes from Istanbul this evening.Maybe - just maybe - giving people two hours notice before imposing a weekend curfew in a city of 16 million was not the brightest idea: pic.twitter.com/DaVZPJnCZQ— Piotr Zalewski (@p_zalewski) April 10, 2020Ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojl izjavio je da je najava od pola sata unapred dovoljna i da bi ranija najava dovela do još veće panike. Sojlu je odbacio mogućnost širenja zaraze koronavirusom usled gužvi i dodao da je panika „normalna, ali nepotrebna“, i da nema mnogo gužvi. „Gomile su se okupile ispred nekoliko radnji koje su sada otvorene i verujem da će se razići za pola sata“, rekao je Sojlu.Fotografije i snimci gužvi pojavili su se i na društvenim medijima. Turski novinar Džan Bursali je na Tviteru objavio fotografije redova ispred radnji. „Dugi redovi ispred bankomata, radnji i pekara. Neko pokušava da kupi alkohol, a neko hleb i cigarete. Velik posao, objaviti zabranu u ove sate“, napisao je Bursali na svom Tviter nalogu.Tekel bayiler, bankamatikler, marketler ve fırınları önünde çok uzun kuyruklar oluştu. Kimisi alkol, sigara, kimisi de ekmek, un almaya çalışıyor. Sosyal mesafe falan hak getire. Büyük iş bu saatte yasak ilan etmek. pic.twitter.com/M4R0QggGNO— Can Bursalı (@CanBursali) April 10, 2020Turska platforma za praćenje stanja tokom epidemije Coronavirus Report objavila je na Tviteru i snimak tuče ispred jedne radnje, u kojoj je učestvovalo više ljudi.Od policijskog časa izuzete su pekare, proizvođači lekova i medicinske opreme, domovi za stare, kurirske službe, kao i pošte, farme i važne institucije. Supermarketi nisu izuzeti i biće zatvoreni, a prethodno obezbeđene dozvole za kretanje tokom vikenda neće važiti.
Rumunija zabranila izvoz žitarica, šećera i ulja
Rumunija uvodi zabranu na izvoz određenih žitarica i drugih proizvoda kako bi zadovoljila domaće potrebe tokom krize zbog pandemije koronavirusa, prenosi PoliticoEU. Ministar unutrašnjih poslova Rumu...
