img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Neki ublažavaju karantin, neki pooštravaju

Vlade nekoliko evropskih država donele su odluku o tome da postepeno počne da ublažavanje mera karantina zbog pandemije virusa Kovid-19. Među njima su Danska, Norveška, Nemačka, Austrija, Češka Republika, Španija, Iran i Hrvatska. Neke zemlje pak su počele da ga pooštravaju (Japan, Singapur).Danska Vlada je već u sredu odlučila da se ponovo otvori predškolske ustanove i škole za decu do 11. godina. U Norveškoj škole počinju sa radom 20. aprila. U Austriji se otvaraju manje radnje i parkovi.U Nemačkoj radnje veličine do 800 m2, a u Češkoj Republici zanatlijske radnje i prodavnice automobila. Španija je dozvoilia da se na radna mesta vrate građevinski radnici, dok je Norveška omogućila to i uslugama u kojima se podrazumeva kontakt 1-na-1 (npr. frizerske radnje). U Hrvatskoj su još pre desetak dana otvorene zelene pijace. Manje radnje se otvaraju i u Iranu, ali teretane, restorani, šoping molovi i bazari ostaju zatvoreni. U ovim državama stopa novih dnevnih slučajeva je opadajuća ili veoma niska. Među najnižim je u Norveškoj (1.306 zaraženih/30 preminulih na milion stanovnika). Osim toga, u Norveškoj su istraživanjem utvrdili da je stopa širenja zaraze pala (1 inficirani može da zarazi 0,7 neinficiranih).U Sjedinjenim državama građani nekih federalnih jedinica (Teksas, Minesota, Virdžinija, Mičigen itd) protestvuju i zahtevaju da se karatin ukine. Njih je podržao predsednik Tramp, iako je na početku govorio da nema ovlašćenja kojima federalnim jedinicama može da nametne karantin. SAD je trenutno jena od najnajzaraženijih zemalja na svetu (2.309 zaraženih/123 preminulih na milion stanovnika).Sistem mekšeg (savetodavanog) karantina do sada je dao različite rezultate. U Južnoj Koreji i Švedskoj nikada nije uvođen karantin. U prvom slučaju rezultati su bili dobri (208 ukupno zaraženih/5 preminulih na milion stanovnika), u drugom je broj zaraženih i preminulih daleko veći (1.424/152).Neke zemlje, koja su od početka držale blage oblike karantina (Japan, Singapur), pooštrili su ga prošle nedelje zbog pojave novog talasa širenja zaraze, iako obe zemlje imaju relativno mali broj preminulih (2 na milion stanovnika).Izvor: 

Svet

Amazon termalnim kamerama nadzire zdravlje zaposlenih

Amazon je počeo da koristi termalne kamere u svojim skladištima kako bi nadzirao da li zaposleni u njima imaju povišenu temperaturu, jedan od prvih simptoma koronavirusa, prenosi agencija Rojters.Kamere su u stanju da izmere koliko toplote ljudi emituju u odnosu na svoje okruženje, a zahtevaju manje vremena od beskontaktnog termometra, koje je kompanija ranije koristila, navode zaposleni u Amazonu.U protekle dve nedelje, Amazon je postavio termalne kamere u najmanje šest skladišta u blizini Los Anđelesa i Sijetla, gde se nalazi sedištte kompanije.Među Amazonovim zaposlenima zabeleženi su slučajevi oboljevanja od COVID-19 u više od 50 američkih skladišta Sjedinjenim Američkim Državama.To je uticalo na neke od zaposlenih da, zbog brige za svoju bezbednost, napuste posao i organizuju štrajkove. Sindikati i zvaničnici drugih država u kojima Amazon posluje su apelovali na tehnološkog giganta da privremeno zatvori svoja postrojenja.U Francuskoj je Amazon privremeno zatvorio šest logističkih centara, što je jedna od posledica spora sa radnicima oko zdravstvene krize izazvane koronavirusom.Vođa štrajkača koji su tražili zaštitu od koronavirusa otpušten iz AmazonaTermalne kamere će takođe zameniti termometre na ulazima radnika u mnoge prodavnice Vhole Foods kompanije Amazon, navodi se u nedavnoj belešci osoblja koju je video Rojters a prethodno je izvestio Business Insider.

Svet

Turska glavno odredište za otpad iz EU

Izvoz otpada van Evropske unije, iz 27 država članica u zemlje koje van Unije povećan je za dve trećine od 2004. godine, dosegao je 31 miliona tona tokom 2019. godine, a njegova vrednost procenjuje se na 1...

Svet

Resursi na Arktiku zanimljivi mnogim zemljama

Arktik u 21. veku postaje jedno od glavnih poprišta geopolitičke borbe, zbog velikih rezervi nafte, prirodnog gasa, metala i minerala, a pruža i nove plovne puteve oko sveta. Istraživanja novih nalazišta odvijaju se stalno.Prema istraživanjima u SAD, na Arktiku se nalazi potencijalnih 20 odsto svetskih rezervi nafte. To je više od 110 odsto preostalih ruskih, 340 američkih i 1 600 odsto norveških zaliha nafte. Procenjuje se da se pod ledom nalaze i ogromne rezerve prirodnog gasa, više od 100 odsto ruskih i 500 američkih rezervi. Oko 90 odsto rezervi nafte i gasa kontinentalnog dela Rusije nalazi se u njenom delu Arktičkog kruga. Arktik je bogat i zlatom, srebrom, dijamantima, bakrom, gvožđem, niklom, titanijumom, uranijumom i retkim metalima, od kojih su neki neophodni za savremene tehnologije. Na Arktik pretenduju SAD, Rusija, Norveška, Danska, Kanada i članice Evropske unije, a u prvom redu SAD i Rusija. Između tih država sporno je sve, od količine i rasporeda resursa, do prava na korišćenje plovnih puteva i granica. To je dovelo je do povećanja vojnog prisustva na Arktiku. Norveška formira arktički bataljon, a Rusija je već stvorila arktičku vojsku. Za poduhvate na Arktiku potrebni su i ledolomci, kojih Rusija ima čak 54. SAD ih imaju četiri, manje od Finske, Kanade i Švedske. Izgradnja ledolomca košta oko milijardu dolara, i traje pet do deset godina. Ipak, eksploatacija resursa na Arktiku je teška i skupa. Države moraju da ulože nezamislivu količinu novca u istraživanje i razvoj. Dopremanje i postavka postrojenja i opreme, uspostavljanje prerađivačkih centara i izgradnja naftovoda i gasovoda ogroman su izazov. Potrebna je i tehnologija otporna na ekstremne prirodne uslove. Zbog svega toga početni troškovi otvaranja rudnika, površinskih kopova i okeanskih platformi dostižu milijarde dolara. Transport je ograničen teškim terenom i kratkom sezonom plovidbe. Izgradnja putne mreže, naselja i drugog mogla bi da košta preko hiljadu milijardi dolara. Međunarodnom kapitalu mnogo ne smetaju međudržavni sporovi oko Arktika. Praktično svi energetski giganti decenijama su direktno ili indirektno uključeni u istraživanja ili eksploataciju. Ipak, naftne kompanije još uvek nemaju kapacitet da se izbore sa poteškoćama, a velika udaljenost, ekstremni uslovi i manjak infrastrukture čine potencijalne havarije veoma opasnim i skupim. Tako je Britiš petroleum potrošio više od 60 milijardi dolara na sanaciju jedva desetine ekološke štete posle katastrofe iz 2010, kada su se milioni barela nafte izlili u Meksički zaliv.

Svet

Kriza zbog pandemije ugrožava svetsko živinarstvo

Međunarodni savet za živinu (IPC) zatražio je od Organizacije za hranu i poljoprivredu UN, Svetske trgovinske organizacije i međuvladine Svetske organizacije za zdravlje životinja pomoć za živinarsku industiju i garancije za održive operacije, piše britanski magazin Poultry World.IPC, koji okuplja 29 živinarskih organizacija sveta, uključujući i SAD, EU, Rusiju i Indiju, izrazio je zabrinut je da je živinarstvo u opasnosti zbog prekida isporuke rasplodnih jedinki u nekim zemljama. Zbog globalnog prekida avio saobraćaja neke kompanije mogle bi ostati bez životinja za uzgoj i leganje jaja, saopštio je IPC i pozvao međunarodne regulatore i vlade da reše problem.Trenutna situacija mogla bi izazvati probleme kada je u pitanju dobrobit životinja, jer su jaja u inkubatorske stanice položena pre početka aktuelne krize, saopštio je Savet. Organizacija traži da se omoguće letovi sa materijalom za razmnožavanje, neophodnim za održivost živinarske industrije.Problem povodom kojeg je IPC uputio zahtev za pomoć je posebno relevantan za Rusiju, koja u izvesnoj meri zavisi od uvoza kada je u pitanju razmnožavanje, jer jaja za izleganje matičnog jata više vrsta kokoši u potpunosti zavisi od uvoza, izjavio je predsednik ruske konsultanske agencije Agrifood Strategy Albert Davljejev. Kada je u pitanju uzgoj ćuraka, Rusija trenutno iz Evrope i Kanade uvozi skoro 97 odsto jaja, 100 odsto piladi i 100 odsto matičnog jata. Prekid snabdevanja mogao bi značajno smanjiti sposobnost ruskog živinarstva da održi pouzdano snabdevanje modaćeg tržišta mesom i jajima, kaže Davljejev.

Svet

Tragovi pesticida u hrani u EU pretežno u ovkiru dozvoljenih granica

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) objavila je godišnji izveštaj o tragovima pesticida pronađenim u hrani u Evropskoj uniji. Izveštaj je zasnovan na zvaničnim podacima nacionalne kontrole u zemljama članicama EU, kao i na Islandu i u Norveškoj, i uključuje ciljano i nasumično uzimanje uzoraka. Izveštaj uključuje i procenu rizika u okviru koordinisanog programa EU (EUCP) i nacionalnih kontrolnih programa. Tokom 2018. godine, na koju se godišnji izveštaj odnosi, uzeto je ukupno 91.015 uzoraka, u kojima su tragovi pesticida u 95,5 odsto bili u okviru zakonom dozvoljenih granica. Podskup od 11 679 uzoraka pribavljenih nasumičnim odabirom analiziran je u okviru EUCP. Od toga je nivo pesticida u 98,6 odsto uzoraka bio u dozvoljenim granicama, a u 58 odsto uzoraka nije bilo tragova pesticida koji se mogu kvantifikovati. U 1,4 odsto uzoraka primećeno je prekoračenje dozvoljenog nivoa. Izveštaj daje pregled prisustva tragova pesticida u hrani u EU i moguće rizike za zdravlje potrošača. „Ovaj izveštaj već mnogo godina pomaže rad Evropske komisije i zemalja članica da obezbedi pravilnu upotrebu pesticida u skladu sa pravnom regulativom i ciljevima EU. Efikasno prikupljanje uzoraka i rigorozna analiza podataka će i dalje biti od centralne važnosti u osiguranju bezbednosti hrane koja se prodaju u EU“, saopštio je izvršni direktor EFSA-e Bernhard Url.Nasumično prikupljeni podaci su posebno značajni jer pokrivaju isti izbor proizvoda tokom trogodišnje rotacije, što znači da se u određenoj robi mogu ustanoviti trendovi rasta ili pada. Tako se između 205. i 2018. godine proporcija uzoraka sa viškom tragova pesticia povećala kod banana (sa 0,5 na 1,7 odsto), paprika (sa 1,2 na 2,4 odsto), patlidžana (sa 0,6 na 1,6 odsto) i stonog grožđa (sa 1,8 na 2,6 odsto). Pad u istom periodu primećen je u brokoliju (sa 3,7 na 2 odsto), devičanskom malsinovom ulju (sa 0,9 na 0,6 odsto) i kokošijim jajima (sa 0,2 na 0,1 odsto). EFSA je kao deo analize rezultata izvršila i procenu rizika ishrane. Prema proceni, malo je verovatno da prehrambeni proizvodi iz 2018. godine daju razloga za zabrinutost o zdravlju potrošača. Ipak, predložen je niz preporuka za unapređenje efikasnosti evropskih sistema kontrole, kako bi se održao visok stepen zaštite potrošača.   

Svet

Turistička potrošnja u Evropi pala za 68,4 odsto u martu

Prema novijoj analizi švajcarske investicione banke UBS, turistička potrošnja u martu širom Evrope pala je za 68,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine, piše Business Insider.„Kineska potrošnja u Evropi pala je za 84,6 odsto u martu, kao i potrošnja svih drugih nacionalnosti. Razumljivo, u Italiji je zabeležen najveći pad, koji iznosi 96 odsto, i razumno je očekivati slične trendove u drugim zemljama tokom aprila“, navodi se u izveštaju banke. U njemu piše i da je tokom marta potrošnja na luksuzna dobra, poput proizvoda kompanija Šanel, Guči i Luj Viton, kao i usluge u Evropi pala za 78 odsto, u odnosu na isti mesec prošle godine.Analitičari UBS-a dodaju da će vlade zemalja razmatrati popuštanje vanrednih mera, ali da vreme kada će se to desiti nije izvesno, što će se odraziti na prodaju luksuznih dobara i turizam. „Vreme i tempo oporavka ostaje neizvestan; u našim prognozama podrazumevamo da će radnje sa luksuznom robom ostati zatvorene tokom aprila i maja i da će se ponovo otvoriti u junu. Kao rezultat toga, potrošnja na luksuz će verovatno biti teško pogođena tokom najmanje dva meseca u drugom kvartalu, a očekuje se da će uticaj iz perpektive turista trajati duže“, ocenjuju analitičari. Statistički podaci potvrđuju nedavno upozorenje Organizacije za svetski turizam Ujedinjenih nacija (UNWTO), koja smatra da je turizam „jedna od najviše pogođenih grana pandemijom koronavirusa“, što utiče i na ponudu i potražnju.UNWTO procenjuje da će se tokom 2020. broj globalnih međunarodnih turističkih poseta smanjiti za 20 do 30 odsto. Prema ranijim procenama s početka januara, očekivao se rast od 3 do 4 odsto.

Svet

Turčin obučen kao spajdermen pomaže sugrađanima

U turskom gradu Antaliji jedan građanin pomaže svojim sugrađanima tako što im dostavlja namirnice obučen u kostim spajdrmena. Burak Soilu iz Antalije dostavlja namirnice svojim sugrađanima, koji se nalaze u karantinu, obučen u kostim spajdrmena i na taj način ih ohrabruje da ostanu kod kuće prenosi portal Middle East Monitor i dodaje da on često pomaže i framerima u berbi voća i povrća.Kada su ga upatali da objasni zašto ovo radi, odgovorio je "Moja supermoć je da činim dobro za košiluk" In Turkey, a man named Burak Soylu has been going around dressed like Spiderman.He drives around in a Beetle, buys milk and groceries for the elderly, and delivers it to their doorsteps.When he was asked why, he said "My superpower is doing good for the neighborhood." pic.twitter.com/KAYm3hyPyb— Goodable (@Goodable) April 17, 2020

Svet

Bosanska kompanija proizvela prototip respiratora, spremna za serijsku proizvodnju

Kompanija TMD iz Gradačca u Tuzlanskom kantonu proizvela je prototip respiratora, prvi u Bosni i Hercegovini, piše portal Klix.ba.Pre upotrebe prvog prototipa slede testiranje i pribavljanje potrebnih dozvola. Kompanije TMD uverena je da će uređaj biti potpuno funkcionalan, a spremna je i za serijsku proizvodnju nakon odobrenja.„ Mi trenutno imam prototip koji ide na testiranje i očekujem da će ta procedura biti završena za dve nedelje. Nakon što tim stručnjaka koji je sastavljen od inžinjera, anesteziologa i pulmologa kaže da je uređaj funkcionalan uslediće atestiranje, sertifikacija i dobijanje određenih dozvola uz koje će respirator biti spreman za tržište, odnosno bosansko-hercegovački zdravstveni sistem“, rekao je direktor TMD-a Adem Hanić.On kaže da je respirator složena mašina koja se ne sme olako pustiti u rad, jer može naškoditi pacijentu ako nije ispravna, i da TMD-ov prototip sadrži komponente proizvedene i u BiH i u inostranstvu.„Svaka mašina ima domaće i strane komponente, jer niko nije sposoban da sve radi sam. Kada govorimo o respiratoru, naš je softver i određene komponente koje možemo proizvoditi, a u serijskoj proizvodnji planiramo uključiti i još neke firme iz Bosne i Hercegovine“, kaže Hanić.Stručnjaci iz Gradačca napravili su prototip za oko mesec dana. Bazira se na respiratoru koji im je ustupio Univerzitetski klinički centar u Tuzli.Njegov direktor Vahid Jusufović rekao je za Klix.ba  da bi proizvodnja respiratora u BiH bila veliki tehnološki napredak i olakšala bi složenu i tešku nabavku iz inostranstva, ali do prototip prvo mora da prođe strogu proceduru provere.

Svet

Britanski veteran iz Drugog svetskog rata prikupio 14 miliona funti za zdravstvo

Britanski ratni veteran kapetan Tom Mor je šetnjom po svojoj bašti prikupio više od 14 miliona funti (16 miliona evra) dobrotvornih priloga za britansku Nacionalu zdravstvenu službu (NHS), javio je BBC.Kapetan Mor, koji ima 99 godina, pokrenuo je akciju tokom koje je uz pomoć hodalice pravio krugove od 25 metara u svojoj bašti.Prvobitno je hteo da prikupi 1.000 funti (1.147 evra), i prešao je više od 100 krugova, u turama od po deset.Više od 700.000 ljudi širom sveta dalo je donaciju na njegovom veb-sajtu za prikupljanje priloga, a stranica je zbog broja poseta privremeno pala.Kapetan Mor je akciju počeo u znak zahvalnosti "veličanstvenim" radnicima NHS-a, koji su mu pomogli tokom lečenja raka i slomljenog kuka."Nisam ni sanjao da ću učestvovati u nečem ovakvom", rekao je Mor na kraju poslednjeg kruga.Radnici NHS-a, političari i poznate ličnosti uputili su čestitke, a peticiju da mu se dodeli titula viteza do sada je potpisalo više od 200 000 ljudi.Britanska Vlada saopštila je da će premijer Boris Džonson "sigurno razmotriti načine da mu se oda priznanje". Kapetan Mor, poreklom iz Zapadnog Jorkšira, bio je civilni inženjer pre nego što se prijavio u vojsku u Drugom svetskom ratu, kada je stekao čin tokom službe u Indiji i Mijanmaru. Stotu godinu napuniće 30. aprila.

Svet

Abu Dabi počeo sa besplatnim testiranjem radnika na koronavirus

U Abu Dabiju počinje besplatno testiranje radnika na koronavirus, prenosi list Kalidž Tajms (Khaleej Times).Klinike za testiranje postavljene su u industrijskoj oblasti Musafa, južno od prestonice Ujedinjenih Arapskih Emirata Abu Dabija, kao deo mera predostrožnosti za očuvanje zdravlja i bezbednosti.Odsek za ekonomski razvoj preporučio je svim radnicima starijim od 50 godina i onima koji imaju simptome, kao što su kašljanje, groznica i teškoće pri disanju, da iskoriste uslugu i da se testiraju na klinikama.Takođe, Odsek je potvrdio da će testiranje biti omogućeno svima, uključujući i one koji nemaju validnu boravišnu vizu.Inicijativa je usledila nakon što je Kompanija za zdravstvene usluge Abu Dabija (SEHA) širom Emirata otvorila 13 centara za testiranje na koronavirus u automobilu i opredelila bolnice Al Rahba i Al Ain.U centrima radi 630 kvalifikovanog medicinskog, tehničkog i drugog osoblja, koje je obučeno da testiranje obavi u roku od pet minuta.Prioritet u testiranju u njima imaju osobe sa simptomima infekcije koronavirusom, stariji, trudnice i osobe sa hroničnim bolestima. 

Svet

Evropska komisija usvojila dodatne mere za pomoć farmerima

Evropska komisija (EK) usvojila je dve dodatne mere za pomoć sektoru za poljoprivrednu proizvodnju hrane. Cilj mera je povećanje protoka novca ka farmerima i smanjenje administrativnog opterećenja farmera i nacionalnih i regionalnih vlasti.Komisija je odobrila povećanje avansa za direktne isplate sa 50 na 70 odsto, kao i avanse za isplate za ruralni razvoj sa 75 na 85 odsto, navodi se u saopštenju EK.Farmeri će avanse početi da primaju od sredine oktobra, a države članice EU moći će da isplate farmere pre okončanja svih provera na licu mesta.Druga usvojena mera umanjuje broj provera koje treba izvršiti za većinski deo budžeta za zajedničku poljoprivrednu politiku sa pet na tri odsto (za direktna plaćanja i mere ruralnog razvoja).Zemlje EU moraju da obave provere na terenu kako bi utvrdile da su ispunjeni potrebni uslovi, ali je u trenutnim okolnostima ključno smanjiti kontakt farmera i inspektora na najmanju moguću meru, pa je ukupan broj provera umanjen.Umanjenje omogućava i fleksibilnost u pogledu vremena za proveru, kako bi države članice mogle da što efikasnije koriste svoje resurse uz poštovanje mera izolacije.  Zemlje članice EU moći će da koriste alternativne izvore infomacija kao zamenu za uobičajene posete farmama. Komisija podržava upotrebu novih tehnologije, na primer upotrebu satelitskih snimaka za proveru poljoprivrednih aktivnosti u polju ili fotografija sa geo-oznakama kao dokaz da su ulaganja obavljena.Cilj ove mere je da se izbegnu nepotrebna odlaganja obrade prijava za pomoć, kako bi ona farmerima bila isplaćena u što kraćem roku. 

Svet

Studija: Tri odsto Holanđana već ima antitela na novi koronavirus

Studija uzoraka krvi dobrovoljnih davalaca u Holandiji pokazala je da oko tri odsto stanovništva zemlje ima antitela na novi koronavirus, što ukazuje na udeo populacije koji ga je već preležao, javlja Rojters.  Direktor Centra za kontrolu infektivnih bolesti pri Nacionalnom institutu za javno zdravlje (RIVM) Jap van Disel objavio je rezultate studije u holandskom parlamentu."Ova studija pokazuje da je oko tri odsto Holanđana razvilo antitela protiv koronavirusa. Iz toga možete izračunati da je to nekoliko stotina hiljada ljudi", rekao je Van Disel.U Holandiji je do sada potvrđeno  29.214 slučajeva zaraze, ali se trenutno testiraju samo vrlo bolesne osobe i zdravstveni radnici.Holandska Fondacija za snabdevanje krvlju Sankvin (Sanquin) u martu je objavila da će u saradnji sa RIVM-om učestvovati u istraživanju kolektivnog imuniteta na koronavirus.Sankvin je  saopštio da će od aprila početi sa merenjem antitela u krvi svih davalaca tokom perioda od oko nedelju dana, kako bi se stekla slika o raširenosti virusa u Holandiji. Istraživanje će biti ponavljano regularno, radi praćenja kolektivnog imuniteta u zemlji.Testira se krv ljudi starosti od 18 do 69 godina širom Holandije.RIVM je krajem marta pokrenuo istraživanje antitela na koronavirus u krvi Holanđana, koje će biti sprovedeno u nekoliko rundi.Studija će ukupno trajati 18 meseci, a prvi rezultati očekuju se u maju.  

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.