Međunarodni monetarni fond (MMF) odobrio je 51,6 miliona evra kredita Kosovu, kao pomoć tokom krize zbog pandemije koronavirusa, piše Rojters. Izvršni odbor MMF-a odobrio je kredit kroz instru...
Pandemija koronavirusa pokrenula je u Izraelu brojne inovacije u medicini i tehnologiji. Počelo je da se govori i o prvoj vakcini. Izraelsko Ministarstvo za nauku i tehnologiju saopštilo je da ...
U Sjedinjenim Američkim Državavama je juče zabeležen najveći broj umrlih u jednom danu od početka pandemije koronavirusa, preminulo je više od 2000 ljudi u periodu od 24 sata, prenosi Guardian. Ukupan broj preminulih od koronavirusa je u SAD-u po jučerašnjim podacima 18.860, što je najveći broj ishoda sa smrtnim završetkon zabeležen u jednoj državi, druga po redu je Italija sa 18.149 preminulih. Broj žrtava u SAD-u je za 24 sata bio 2.108, a žarišta su u Njujorku, Detroitu, Luizijani i glavnom gradu Wašingtonu. Španija, još jedna država koja se ubraja među najteže pogođene pandemijom, je treći dan zaredom zabeležila smanjenu smrtnost i može se reći da su dostigli takozvanu fazu stabilizacije. Premijer Pedro Sančez smatra da je realno očekivati još jedan mesec sa merama ograničenog kretanja, a od sledeće nedelje će pojedinim radnicima biti dozvoljeno da se vrate na posao. Broj zaraženih na svetskom nivou je i dalje u porastu i dostigao je preko 1.700.000 ljudi, Indija i Italija su najavile produžetak karantina, a u Italiji najavljuju da će takvo stanje trajati do 3. maja.
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine donela je odluku kojom se propisuju maksimalne dozvoljene marže u trgovini naftnim derivatima, javila je Bosanskohercegovačka radio-televizija (BHRT). Vlada se na takav ...
Ministri finansija evrozone usvojili su sinoć finansijski paket od 550 milijardi evra (skoro 4 odsto evropskog BDP) za pomoć članicama EU u borbi protiv ekonomskih posledica pandemije korona virusa. Paket, međutim, na uključuje tzv. korona-obveznice, koje bi se finansirale iz zajedničkog fonda, a od kojih bi najviše koristi imale najugroženije članice.Ministri finansija složili su se oko uspostavljanja fonda vrednog 500 milijardi evra koji je usmeren na finansiranje dodatnog zaduživanja država-članica u cilju borbe protiv ekonomskih posledica pandemije.Trenutno se predviđa da će privredna kontrakcija u Evropi iznositi 10 odsto, a da će više miliona ljudi ostati bez posla. Zemlje će iz ovog fonda moći da koriste 240 milijardi evra za zdravstvene potrebe. Dodatnih 200 milijardi evra kao kreditne garancije kroz Evropsku investicionu banku, a 100 milijardi evra za zarade radnicima kojima preti gubitak radnih mesta.Cilj fonda je da se državama članicama koje su teže pogođene krizom i imaju veće troškove zaduživanja omogući zaduživanje pod povoljnijim uslovima.Na primer, prinos na nemačke desetogodišnje državne obveznice trenutno je skoro procentna poena niži od prinosa na italijanske, a oko jedan procentni poen niži od prinosa na španske.Paket, međutim i dalje podrazumeva da svaka zemlja mora da vrati dug, odnosno da sama plaća svoje zaduživanje. Ovaj put se, za razliku od svetske finansijske krize 2008. godine, ne insistira na reformi finansijskog sistema i oštroj politici štednje kao uslov za zaduživanje iz ovog fonda.Ovakvu politiku pomoći EU je usvojila 2012. god. kada je uspostavljen Evropski stabilizacioni mehanizam, a jedini uslov je da se najveći deo sredstava troši na zdravstveni sistem i spašavanje radnih mesta.Ministri, međutim, nisu mogli da se slože oko evropskog fonda za kupovinu korona obveznica. Čak devet članica evrozone - Španija, Italija, Belgija, Francuska, Luksemburg, Irska, Portugal, Grčka i Slovenija - tražilo je 25. marta odobrenje za izdavanje ovih obveznica, dok se tome protivila tzv. štedljiva četvorka (Frugal Four) Holandija, Nemačka, Austrija i Finska."Korona obveznice" ne samo da isključuju uslovljavanje primanja pomoći institucionalnim reformama, već bi trebalo da budu oslonjene na zajednički fond u kome bi učestvovale sve zemlje članice.Ovo bi podrazumevalo značajnu redistribuciju sredstava unutar EU, jer bi najveći neto finansijeri ovog fonda bile zemlje kao što su Nemačka, Holandija, Austrija, koje imaju nizak javni dug i izbačansiran budžet, dok bi najveći neto korisnici fonda bile zemlje kao što su Italija, Španija, Francuska itd, koje imaju visok javni dug i budžetski deficit.
.jpg){kind=small}
Tursko Ministarstvo unutrašnjih poslova odredilo je policijski čas od dva dana u 30 većih provincija širom zemlje, što je izazvalo kupovinu u panici, velike gužve ispred radnji, ali i tuče, piše turski portal Ahval.Među provincijama obuhvaćenim ovom merom nalaze se i glavni grad Ankara, Istanbul, Izmir i Manisa na istoku, Bursa i drugi. Zabrana izlaska na ulice će trajati do ponedeljka.Scenes from Istanbul this evening.Maybe - just maybe - giving people two hours notice before imposing a weekend curfew in a city of 16 million was not the brightest idea: pic.twitter.com/DaVZPJnCZQ— Piotr Zalewski (@p_zalewski) April 10, 2020Ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojl izjavio je da je najava od pola sata unapred dovoljna i da bi ranija najava dovela do još veće panike. Sojlu je odbacio mogućnost širenja zaraze koronavirusom usled gužvi i dodao da je panika „normalna, ali nepotrebna“, i da nema mnogo gužvi. „Gomile su se okupile ispred nekoliko radnji koje su sada otvorene i verujem da će se razići za pola sata“, rekao je Sojlu.Fotografije i snimci gužvi pojavili su se i na društvenim medijima. Turski novinar Džan Bursali je na Tviteru objavio fotografije redova ispred radnji. „Dugi redovi ispred bankomata, radnji i pekara. Neko pokušava da kupi alkohol, a neko hleb i cigarete. Velik posao, objaviti zabranu u ove sate“, napisao je Bursali na svom Tviter nalogu.Tekel bayiler, bankamatikler, marketler ve fırınları önünde çok uzun kuyruklar oluştu. Kimisi alkol, sigara, kimisi de ekmek, un almaya çalışıyor. Sosyal mesafe falan hak getire. Büyük iş bu saatte yasak ilan etmek. pic.twitter.com/M4R0QggGNO— Can Bursalı (@CanBursali) April 10, 2020Turska platforma za praćenje stanja tokom epidemije Coronavirus Report objavila je na Tviteru i snimak tuče ispred jedne radnje, u kojoj je učestvovalo više ljudi.Od policijskog časa izuzete su pekare, proizvođači lekova i medicinske opreme, domovi za stare, kurirske službe, kao i pošte, farme i važne institucije. Supermarketi nisu izuzeti i biće zatvoreni, a prethodno obezbeđene dozvole za kretanje tokom vikenda neće važiti.
Rumunija uvodi zabranu na izvoz određenih žitarica i drugih proizvoda kako bi zadovoljila domaće potrebe tokom krize zbog pandemije koronavirusa, prenosi PoliticoEU. Ministar unutrašnjih poslova Rumu...
Radnici u supermarketima u Bosni i Hercegovini će dobiti veće plate za mart, saopštio je Sindikat radnika trgovine i uslužnih delatnosti BiH. U saopštenju se navodi da aktivnosti i apeli sin...
Ministri spoljnih poslova šest zemalja Zapadnog Balkana zatražili su od Brisela da njihove zemlje budu izuzete od restrikcija koje je EU uvela na izvoz zaštitne medicinske opreme zbog pandemije...
Američka centralna banka (FED, Federal Reserve System) dobila je juče odobrenje američkog Kongresa za odluku da počne sa kupovinom obveznica američkih federalnih država i korporativnih obveznica manjih predu...
Banke u Bugarskoj mogu klijentima da odlože naplatu kredita od tri do šest meseci, a svaka banka sama će odlučiti kakva će biti pravila i sa svakim klijentom će individualno pregovarati, prenela je agencija Novinite.Tokom perioda moratorijuma, neće se naplaćivati dodatne naknade.Podsećamo, Narodna banka Srbije donela je odluku o zamrzavanju kredita na tri meseca zbog koronavirusa, a klijenti koji su želeli da nastave da plaćaju rate trebalo je da o tome obaveste banku.
Albanija je zabranila naplatu kirija u aprili u maju, kako za građane, tako i za male kompanije koje se suočavaju sa finansijskim gubicima zbog koronavirusa, navodi se na sajtu regionalne kancelarije za korporativno pravo Karanović Partners.Stanodavci i rentijeri poslovnog prostora koji zahtevaju da im se plati kirija za ova dva meseca biće kažnjeni pet puta više od vrednosti kirije. U Srbiji je Grad Beograd najavio da će odložiti naplatu rente tokom vanrednog stanja. Zakupci će moći da odluče u 30 dana po završetku vanrednog stanja da li će platiti celu rentu sa popustom od 50 odsto do kraja 2020, ili će je platiti u celosti u anuitetima tokom 2021.
Skupština Slovenije usvojila je takozvani "anti korona zakon" koji dopunjuje i objedinjuje sve ekonomske mere za ublažavanja posledice pandemije, navode u Karanović and Partners.Slovenija će pokriti platesvim radnicima koji su poslati na prinudne odmore ili rade od kuće u visini 80 odsto prosečne plate ali ne manje od od oko 940 evra bruto. Iako nema ograničenja za ove naknade, po zaposlenom se neće nadoknađivati iznos veće od prosečne mesečne plate u 2019. godini, umanjenoj za doprinose.Poslodavci će morati da ispune nekoliko preduslova da bi konkurisali za ovu meru: da njihovi prihodi od države ne prelaze 70 odsto, da su u pitanju aktivna preduzeća, da ne očekuju pad prihoda veći od 20 ili rast veći od 50 odsto, da deoničarima i vlasnicima ne dele dobit tokom tekuće godine. Vlada Slovenije je odustala od naplate svih doprinosa za navedene kategorije radnika, odnosno ove izdatke će pokriti sama. Dodatno, zajedno sa platama za april i maj 2020. godine, poslodavci moraju svojim zaposlenima da isplate "dodatak za krizu" u iznosu od 200 evra, bez poreza i doprinosa, svim zaposlenima koji rade u ovom periodu i čija bruto zarada ne prelazi trostruki iznos od minimalne plate u Sloveniji.Izuzeće se odnosi na poslodavce koji direktno ili indirektno koriste državni ili opštinski budžet i poslodavce koji se bave finansijskim i osiguravajućim aktivnostima.U odnosu na većinu dosadašnjih mera, novi zakon će se primenjivati retroaktivno i ostaće na snazi do 31. maja 2020. U slučaju da epidemija potraje do sredine maja 2020. godine, važenje akta može biti produženo do kraja juna 2020.
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da je Upravno veće banke usvojilo paket privremenih mera za olakšavanje zaduživanja putem smanjenja obaveznog pokrića, a kako bi olakšala funkcionisanja Evrosistema i obezbeđivanje likvidnosti.Paket je dopuna drugim merama koje je ECB nedavno objavila, uključujući nove dugoročne operacije refinansiranja i Program za hitnu kupovinu tokom pandemije koronavirusa.Mere trebaju da pruže podršku procesu izdavanja zajmova, posebno olakšanjem uslova pod kojima drugi krediti mogu biti prihvaćeni kao pokriće. Istovremeno, Evrosistem povećava toleranciju rizika kako bi pružio podršku izdavanju kredita putem refinansiranja.Upravno veće ECB odredilo je takođe set mera za olakšano kreditiranje korporacija i domaćinstava.Nacionalnim centralnim bankama omogućeno je da prošire okvir za prihvatanje kreditnih zahteva ugovornih strana u svojoj jurisdikciji.Spušten je i minimalna veličina domaćih kreditnih zatheva sa 25.000 evra na nulu. Upravno veće privremeno je snizilo granicu tolerancije rizika za 20 odsto.Mere važe tokom pandemije koronavirusa. Ponovo će biti razmatrane pre kraja ove godine, a u obzir će biti uzeta i potreba za njihovo produženje.
Više od 460 000 kineskih firmi se tokom prvog kvartala trajno zatvorilo, a više od polovine njih radilo je manje od tri godine, piše South china Morning Post.Istovremeno, stopa otvaranja novih firmi značajno je usporila. Od januara do marta, procenat novootvorenih firmi pao je za 29 odsto u odnosu na isti period prošle godine.Većina tih novih kompanija nalazila se u tradicionalnim centrima ekonomske moći u Kini, kao što je južna provincija Guangdong, a oko pola njih je iz sektora za distribuciju ili prodaju.Broj preduzeća koja su se zatvorila naglašava izazove sa kojima se Kina susreće u pokušaju da obnovi ekonomiju, kojoj preti kontrakcija u prvom kvartalu po prvi put od 1976. godine.„Kina je uspela da u velikoj meri drži epidemiju koronavirusa pod kontrolom i prekidi u domaćem snabdevanju uglavnom su nestali. Ipak, postoje znaci trajne štete u domaćoj potražnji, i povrh toga brzo stiže eksterni šok zbog ograničenja kretanja u drugim velikim ekonomijama“, kažu ekonomisti banke Sosijete Ženeral Jao Vei i Mišel Lam.South China Morning Post piše da u gradu Dongguan na južnoj obali Kine, važnom industrijskom centru u delti reke Džuđijang, ima sve više zatvorenih radnji. Zbog pada međunarodne potražnje zatvaraju se i fabrike. U martu je lokalni proizvođač torbi i igračaka orijentisan na izvoz Dongguan Fantastic Toy Company krahirao kada je ostao bez porudžbina iz inostranstva, a prema zvaničnim izvorima neki radnicima nisu isplaćene zarade.Vlasnici kineskih preduzeća koji više ne mogu da priušte održavanje operacija suočavaju se sa brojnim preprekama ako žele da proglase bankrot. Kako piše South China Morning Post pozivajući se na izjave advokata i zvanične dokumente, deluje da su strahovi od kraha sve većeg broja kompanija imali udela u odlukama kineskih sudova da odbiju ili odlože zahteve za bankrot.Uprkos mogućem drugom talasu zaraze, kinesko centralno rukovodstvo za sada je ostalo pri postizanju ekonomskih ciljeva za ovu godinu.
.jpg){kind=spacer}
Ekonomska analiza koju je izvršio Međunarodni Savet Aerodroma (ACI World) predviđa da će pandemija virusa Covid-19 na globalnom nivou dovesti do smanjenja putničkog saobraćaja za dve petine i prihoda ...
Dizeldorf – METRO AG je od starta reagovao na pandemiju virusa COVID-19 sa sveobuhvatnim paketom mera i dobro je pozicioniran da prebrodi trenutnu situaciju zahvaljujući svojoj decentralizovanoj organi...
Trgovački lanci u Bugarskoj biće u obavezi da prodaju bugarske namirnice, koje će zauzimati najmanje polovinu prostora u njihovim objektima, prenosi portal Novinite. Granske i strukovne organizaci...
Dvodnevni online sastanak 19 ministara finasija evrozone oko izdavanja nove vrste evro-obveznica (tzv. korona obveznice) prekinut je preksinoć bez dogovora.Obveznice bi koristile članicama evrozone za servisiranje javnog duga čiji se rast očekuje zbog trenutne pandemije korona virusa.Deo članica evrozona (Španija, Italija, Grčka) već imaju visok javni dug, ali se očekuje da će se on dodatno narasti u svetlu očekivane privredne kontrakcije i gubitka nekoliko desetina miliona radnih mesta. Sve vlade evrozone su već usvojile ekonomske pakete teške stotine milijardi evra kojima su se obavezale da pomognu privredi da sačuva radna mesta. Veliki deo tih paketa moraće da se finasira dodatnim zaduživanjem.Ministri su se, međutim, ponovo podelili na dva bloka oko pitanja garantovanja sredstva koja će se prikupiti obveznicama. Dok su Španija, Italija i Francuska insistirale na tome da da sve članice evrozone garantuju njihovo izdavanje i dele troškove, Holandija, Nemačka, i Autrija su bile protiv toga.Njihov stav je isti kao i 2012. godine, kada je uspostavljen Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), koji je takođe bio usmeren na servisiranje javnog duga pod povoljnijim uslovima. ESM je faktički bio mehanizam finansijskog spašavanja prezaduženih država, koji je davaocima omogućavao da određuju uslove finansijske reforme primaoca (uvođenje oštrih mera štednje).Za razliku od toga, “korona-obveznice” bi bile beuzuslovne, a garantovale bi ih sve članice evrozone solidarno.Najugroženije članice pravdaju svoj stav pozivajući se na argument evropske soldarnosti, dok severne članice pravdaju svoj stav time da bi kolektivna garancija ovakvih obveznica značila da sve članice snose identičnu kolektivnu odgovornost za ekonomske probleme, koji nisu isti u svim članicama.EU je još tokom marta suspendovala neka fiskalna pravila koje se odnose na maksimalni dozvoljen budžetski deficit od 3 odsto i visinu javnog duga od 60 odsto.
Grupa Evropske investicione banke (EIB) obezbediće zemljama izvan Evropske unije 5,2 milijardi evra u okviru svog paketa podrške otklanjanju posledica pandemije Covid-19, navodi se u saopštenju...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
