Aranžman sa MMF-om rezultat je slabe privrede Srbije

Srbija ulazi u kategoriju „ranjivih zemalja u razvoju“ prema kojima MMF nastupa sa programim podrške u situaciji koju karakteriše rast cene zaduživanja na međunarodnom tržištu, kaže ekonomista Dejan Šoškić.

„Da je Srbija suštinski ojačala svoju privredu poslednjih godina, odnosno da je podigla konkurentnost i ušla u zonu suficita tekućeg računa platnog bilansa, kao što su to uradile zemlje Centralne i Istočne Evrope, ne bi bilo potrebe za ovakvim aranžmanom sa MMF-om. Dokaz za ovu ocenu je činjenica da MMF nema, i ne namerava da ima, slične aranžmane sa Češkom, Poljskom, Slovačkom, Mađarskom, Rumunijom…”, kazao je Šoškić u razgovoru za portal Nezavisnost.org.

Srbija MMF-u obećala poskupljenje gasa i struje od 30 odsto?

On smatra da nema osnova za bilo kakav rast životnog standarda koji bi osetila većina stanovnika u 2023. posebno zato što je Srbija u poslednjih desetak godina postala društvo naglašenih socijalnih nejednakosti, daleko iznad proseka u Evropskoj uniji, smatra ekonomista Dejan Šoškić.

To znači, prema njegovim rečima, da privredni rast, i kada ga ima, najviše osećaju najbogatiji, a mnogo manje ili nikako srednja i niža klasa.

Šoškić nije saglasan sa ocenom predstavnika vlasti da javni dug nije zabrinjavajuće visok.

“Za zemlju sa nezavršenim reformama, sa neefikasnim javnim sektorom u kome se i dalje često kriju potencijalni gubici koje na kraju plaća država (poreski obveznici) i sa nedovoljno konkurentnom privredom kakva je Srbija, postojeći nivo duga je već visok, posebno u uslovima daljeg rasta kamatnih stopa odnosno cene zaduživanja na međunarodnom tržištu“, ocenjuje on.

Koliko je Srbija dužna

Otuda bilo kakvo trošenje novca građana na projekte bez jasne predinvesticione analize isplativnosti i bez striktne kontrole trošenja novca i visoke transparentnosti u tom procesu je neopravdano i rizično za finansijsku stabilnost zemlje u narednom perodu, kaže Šoškić.

„Ovo posebno treba da važi za zemlje koje po međunarodnim pokazateljima percepcije korupcije stoje tako loše kao Srbija (na 96 mestu i daleko iza Hrvatske, Crne Gore, pa i Severne Makedonije) i sa negativnim trendom u tom domenu poslednjih godina”, naglašava on.

Podseća i da je Srbija bila jedina evropska zemlja na crnoj listi FATF (međunarodna organizacija za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma).

“Po pitanju ‘pranja novca’ naša zemlja je i dalje loše pozicionirana po međunarodnim pokazateljima koji prate tu oblast (Basel AML Index), a poznato je da ‘oprani novac’ u svojoj poslednjoj fazi često ulazi na tržište nekretnina i time podiže njihove cene. Važno bi bilo ispitati da li se u našoj zemlji može naći veza između cene nekretnina i ‘pranja novca’“.

Povodom visokog poskupljenja životnih namirnica Šoškić ocenjuje da cene hrane u Srbiji rastu više od inflacije zbog neadekvatne poljoprivredne politike.

“Verujem da Srbija može da proizvodi mnogo više poljoprivrednih proizvoda od sopstvenih potreba i da naši poljoprivrednici treba da žive bolje od svog rada, ali i da cene poljoprivrednih proizvoda u našoj zemlji budu manje osetljive na nagle skokove tih cena koje se dešavaju u svetu. Da smo više vodili računa o energetici i o poljoprivredi uveren sam da bi i inflacija danas u Srbiji bila znatno niža”, kazao je Šoškić.

Inflacija još nije ukroćena, pitanje da li je najgore već prošlo