Krenulo se sa prvim procenama......
Prodajna cena maline kretaće se od 1,50 do dva evra, ukoliko cena njene proizvodnje bude 1,20 evra po kilogramu. Prošle godine otkupna cena maline išla je i do 600 dinara za kilogram.
Ove procene izneo je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Кeserović, za Glas Zapadne Srbije.
“Cene od oko 400, 500 pa i 600 dinara po kilogramu za malinu koja ide na smrzavanje, su previsoke. Iako je teško prognozirati, ako malina ostane dugo neprodata u hladnjačama, cena sigurno neće biti kao pre. Ako je proizvodna cena maline oko 1,20 evra, prodajna će ići od 1,50 do dva evra”, ocenjuje Кeserović.
Prema njegovim rečima, prodajne cene maline prošle godine su bile nerealno visoke, bez obzira na kvalitet domaćeg proizvoda. O tim cenama Nova ekonomija je prošle godine takođe pisala.
„Mi smo nastavili trend sa visokim cenama u poslednje dve godine, što je bilo dobro za proizvođače, naročito kada su u pitanju zamrznuta malina i kupina. Od početka rata u Ukrajini naši najveći konkurenti su Poljaci i Ukrajinci“, naveo je Aleksandar Jovanović iz kompanije Autentika Global.
Kako dodaje, njihova prosečna cena za malinu je bila od 2,2 do 2,9 evra po kilogramu, dok je Srbija izvozila po ceni od preko pet evra.
„Iako naše sorte maline ne mogu po kvalitetu da se porede sa poljskom ili ukrajinskom, to potrošači u supermarketima ne gledaju mnogo“, dodaje Jovanović.
„Prošla godina je bila veoma problematična, jer kada dobijete posao izvoza na tenderu vi ugovorite cenu za celu godinu i ako kupujete malinu po višim cenama nego što je ugovoren izvoz vi ste na gubitku“, napominje Jovanović.
Keserović ističe da je jedan od velikih problema malinara to što su hladnjačari i proizvođači odvojeni, što znači da proizvođači nisu akcionari u hladnjačama.
„Malo proizvođača kao što je Agro Eko iz Arilja koji ima svoje prerađivačke kapacitete. Ja sam tražio da se dogovore prerađivači i proizvođači, ali to slabo ide. Imali smo pre dve-tri godine situaciju da su hladnjačari zarađivali velike količine novca, a sada je situacija takva da ne mogu da izvezu po ceni po kojoj su otkupili voće“, kaže profesor Keserović.
O Zadruzi Agro-eko voće iz Arilja nedavno je pisala i Nova ekonomija.
Direktor te zadruge, Božo Joković, potvrdio nam je da je dosta prošlogodišnjeg roda maline i dalje stoji „na lageru“.
Joković je rekao da moratorijum na kredite, koji je odobrilo Ministarstvo poljoprivrede i Narodna banka Srbije, odgovara velikim i srednjim hladnjačama koje su bile u velikim problemima oko vraćanja kredita.
Kaže da male hladnjače i zadruge moraju da dođu do nekog drugog kreditnog aranžmana.
„Najbolje rešenje je da se limitira zalog maline u količini od 100 tona u Fondu za razvoj da se plate proizvođači i da se malina proda kada se stvari srede na tržištu. Naša grupacija odgovorno potvrđuje i garantuje da će kredit vratiti državi i platiti malinu jer malina je u našoj hladnjači. Nećemo da budemo kolateralna šteta“, poručio je Joković.
Joković je rekao i da je svim manjim domaćim proizvođačima voća južno od Save i Dunava, koji imaju manje posede potrebna pomoć države u vezi sa dobijanjem subvencija iz Ipard fondova Evropske unije.
Više o tome biće objavljeno u narednim tekstovima na portalu Nove ekonomije.
Malinari: Hitno rešiti nedoumice, rod isplatiti po prošlogodišnjim cenama
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će vrednost prvog dela programa stambenog kreditiranja mladih biti oko 400 miliona evra."To je 5.500 stambenih jedinica. Ako to uspemo da uradimo, produži...
Republički zavod za statistiku objavio je danas analizu podataka visokog obrazovanja za 2023/24 godinu. Prošle godine upisano je 249.768 studenata, na svim nivoima visokoškolskog obrazovanja, što je 1.260 st...
Vlada Srbije usvojila je na danas Uredbu o uslovima, visini, obuhvatu korisnika penzija i dinamici isplate novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju, kojom se, kako je saopšteno, omogućava nastavak sprovođenja...
Glavni plan rada Privredne komore Srbije (PKS) za 2025. godinu je njena reorganizacija koja obuhvata profesionalnost u radu, efikasnost zajedničkog rada, bolji protok informacija, viši stepen odgovornosti i ...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
