Da li nam je vazduh zaista najlošiji u Beogradu?

Beograd se pojavljuje na svetskim listama koje prate aerozagađenje u velikim gradovima u svetu, jer je veliki grad sa dovoljnim brojem mernih stanica koje prate kvalitet vazduha. Ipak, u Srbiji postoje mnoga mesta sa velikim aerozagađenjem u kojima se merenje ne obavlja onako kako bi trebalo.

„Kada se osrednji ta vrednost u Beogradu, on može da se poredi sa tim gradovima. Jednostavno se radi o višemilionskom gradu“, kaže za Novu ekonomiju Dejan Lekić iз Nacionalne ekološke asocijacije, koji je i tvorac aplikacije za prika merenje aerozagađenja xEco.

Na novoj aplikaciji xEco Top PM, kako naglašava, državne merne stanice odnedavno su označene crvenim, a građanske plavim kućicama. Pored svake naveden je i njihov broj u nekom mestu u Srbiji.

„U manjim mestima, na primer u Bogatiću ili u Velikom Gradištu, to zagađenje možda i nije toliko zato što je tamo samo jedan analizator. Ali u Šapcu se nalazi pet analizatora“, kaže naš sagovornik.

Foto: Aplikacija xEco, državne merne stanice označene su crvenim, a građanske plavim kućicama

Pregled stanja vazduha na državnim i građanskim mernim stanicama, koje prate aerozagađenje u Srbiji, može da se pronađe na aplikaciji xEco vazduh.

Prema Lekićevim rečima, u Šapcu se dobija srednja vrednost sa pet analizatora i nemoguće je da su svi analizatori postavljeni na lošim mestima.

Taj grad se inače, kako dodaje, obično nalazi među prvih deset koji imaju zagađen vazduh.

Ipak, podseća da na državnoj stanici za merenje aerozagađenja u Šapcu, nema analizatora za PM zagađujuće čestice iako taj grad ima preko 100.000 stanovnika.

Lekić kaže kako treba da se postavi pitanje zašto je to tako. On objašnjava kako je njegova ideja bila da pokaže da je Beograd najveći grad i da tu ima najviše ljudi izloženih zagađenju.

Ipak, kako dodaje, Beograd je samo mali deo cele populacije u Srbiji koja je izložena velikim nivoima zagađenja.

To kako dodaje, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku o procentu stanovništva koji živi u drugim opštinama u kojima ima manje ili uopšte nema mernih stanica.

Ipak, postoje i primeri referentnih, odnosno mesta sa mernim stanicama koje daju precizne podatke o zagađenju vazduha.

Sagovornik Nove ekonomije podseća da u Užicu, gradu koji je takođe poznat po aerozagađenju postoje dve merne stanice koje prate kvalitet vazduha, od kojih je jedna državna, sa takozvanim referentnim metodama:

„Referentne metode znače da se radi o uređaju visokoprofesionalnih karakteristika. To je na primer kao da slušate muziku na hi – fi uređaju od tri hiljade evra, a možete i da slušate radio u kolima. Upravo je u tome razlika, vi imate produkciju zvuka i čujete muziku, ali to nije istog kvaliteta“.

Kako objašnjava sagovornik Nove ekonomije, u slučaju merenja aerozagađenja, u građanskom monitoringu ono nije takvog kvaliteta da bi moglo da se kaže kako se 100 odsto može pouzdano tvrditi da je izmerena vrednost tačna.

Međutim, svakako je indikator postojanja zagađenja, posebno u slučajevima visokih koncentracija zagađujućih materija.

EU uvodi strože kriterijume za aerozagađenje, šta to znači za Srbiju?

ŠTA NAM ZAGAĐUJE PRESTONICU?

Što se tiče aerozagađenja u Beogradu, koje je poslednjih dana jako vidljivo, Lekić kaže da na to utiču nekoliko stvari:

„Jedna je stalni pritisak energetskog sektora koji u celoj zemlji. Evropska komisija je čak pomenula da Termoelektrana Kostolac B i dalje emituje visoke količine sumpor-dioksida (SO2). Ono što se ređe pominje to su sekundarne emsije PM čestica. To su u stvari emisije SO2 koje se u određenim hemijskim procesima očitavaju kao PM čestice.“

Kako objašnjava, Beograd se sa svih strana nalazi pod pritiskom, sa juga to je termoelektrana Obrenovac koja emituje zagađenje dovoljno visoko u vazduh da to ne padne uvek na Beograd.

„Kada su određeni meteorološki uslovi u pitanju, to dođe i do Beograda. Znači, imamo i Kostolac, Smederevo (industrijsko zagađenje, koje potiče od železare), ako duva neki odgovarajući vetar. Onda imamo i saobraćaj. Često se dešava da u Beogradu taj vrhunac zagađenja nastane petkom uveče, kada su najveće saobraćajne gužve“, napominje Lekić.

On podseća i da je u Beogradu potpuni saobraćajni kolaps svakog petka, koji takođe doprinosi zagađenju vazduha, pored termoelektrana, industrije i individualnih ložišta u domaćinstvima.

Autobusi gradskog prevoza tada satima stoje po ulicama, kao i stari automobili koje uglavnom voze građani.

Kada uveče nema vetra i temperatura padne na osam, 10, 12 stepeni, a od meteoroloških uslova imamo visoku vlažnost i visok vazdušni pritisak, u ovo doba godine dobijamo maglu kakva je u Beogradu bila tokom subote i nedelje.

„Kada sam pogledao podatke bilo je odmah jasno da ta magla sadrži i čestice zagađujućih materija“, kaže Lekić.

U vezi sa tim navodi i jedan jednostavan test, pomoću kog može da se utvrdi daje u toj magli bilo i zagađujućih materija.

„Kada se čovek nađe u planini koja je u oblaku magle, to ima jedan neutralan, vlažan miris, kao da udišete neku vlažnu materiju, to recimo ne smrdi na duvan ili dim. Jednostavno, čak se samo čulom mirisa moglo osetiti da je u toj magli bilo zagađujućih materija.“

Lekić podseća da magla koja se nalazi pri zemlji takođe otežava stanje u kom se nalaze hronični bolesnici.