Deo rekonstruisanog Kliničkog centra ne može da dobije dozvolu za rad

Novi deo Centra za nuklearnu medicinu, koji spada u prvu faze rekonstrukcije Kliničkog centra Srbije, ne može da dobije dozvolu za rad – pošto nisu izvršene korekcije na kojima zaposleni insistiraju već pet godina. Zato ni oprema koja je uglavnom nabavljena još ne može da se privede, a deo Centra je i dalje gradilište, vidi se iz dopisa koji je Centar poslao UKCS u martu ove godine.

Dopis je deo dokumentacije koja je objavljena u okviru javne nabavke koje je Ministarstvo raspisalo pre dve nedelje.

Ovim tenderom traži se izvođač radova na rekonstrukciji i izgradnji dela IIa faze Kliničkog centra Srbije. Procenjena vrednost radova je 1,2 milijarde dinara (10,4 miliona evra).

Osim nastavka izgradnje, odnosno početka rada na delu druge faze, tenderom se traži i ispravka dela već izgrađenog prostora u okviru prve faze, pre svega Centra za nuklearnu medicinu.

Kako piše u opisu usluge javne nabavke, potrebno je izmeniti prostor Nuklearne medicine koji je izveden u prvoj fazi na nivou „minus 2“. Izmene treba da se urade „u svemu prema potrebama korisnika, isporučenoj opremi i važećim standardima“.

Delovi prve faze koji treba da budu izmenjeni, odnosno dograđeni, obuhvataju 300 kvadrata.

Deo Centra još uvek je gradilište

U dopisu koji je rukovoditeljka Centra Vera Artiko poslala direktoru UKCS Miliki Ašaninu, a koji potpisuje još sedam lekara, navodi se da od 2018. godine postoje precizni dogovori u vezi sa rekonstrukcijom i izgradnjom novog dela nuklearne medicine, „praćeni mnogobrojnim dopisima JIP-u (Jedinici za implementaciju projekata) sa precizno navedenim zaključcima sa zajedničkih sastanaka“.

„S obzirom da je oprema uglavnom nabavljena, a ne može da se pusti u funkciju, niti u postojećm stanju novi deo nuklearne medicine može da dobije dozvolu za rad, neophodne su korekcije na kojima insistiramo već pet godina“, piše u dopisu.

U dopisu se navodi i da je jedna od soba još uvek gradilište i da ju je potrebno srediti „da bude funkcionalna kao čekaonica“.

Na ulazu u prostorije nije urađena potrebna kontrola pristupa, a ključevi za pristup određenim delovima Nuklearne medicine su „greškom dati osoblju koje ne pripada Nuklearnoj medicini“.

Traži se i da se obezbede uslovi za instaliranje laminarne komore „Safeflow“ (dovod komprimovanog vazduha) i uslovi za „belu sobu“, prema važećim propisima.

Bela soba u medicinskoj terminologiji predstavlja prostor u kome se upravlja kvalitetom vazduha kako bi se obezbedili idealni uslovi za proizvodnju osetljivih komponenti.

„Nameštaj mora biti laboratorijski; vrata na ulazu u sobu moraju da dihtuju“, piše u dopisu.

Neke od primedaba odnose se i na zatvaranje hodnika kod zajedničkog stepeništa (kao što je na svim spratovima iznad), postavljanje lavaboa u jednoj od soba, ojačavanje poda.

Centru za nuklearnu medicinu pripada i Nacionalni PET centar, a upravo je Vera Artiko, koja je poslala dopis Ašaninu, načelnica Nacionalnog PET centra i direktorka Centra za nuklearnu mediicnu.

Osim Nacionalnog PET centra, u okviru Centra za nuklearnu medicinu postoje i odeljenja za nuklearnu neurologiju i hematologiju, nuklearnu kardiologiju i pulmologiju, nuklearnu endokrinologiju i gastroenterohepatologija i odeljenje za nefro-urologiju i onkologiju.

Kupljena oprema još uvek u magacinu

Podsetimo, novi i rekonstruisani deo Kliničkog centra Aleksandar Vučić je otvorio u februaru 2022. godine, u predizbornoj kampanji. To je bio završetak samo prve faze radova na kompletnoj rekonstrukciji.

Međutim, Ministarstvo zdravlja je nabavilo opremu i za delove koji nisu pripadali prvoj fazi rekonstrukcije, već narednoj, pa je tako deo opreme ostao u magacinu, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

Iz novog dopisa sada se vidi da čak i oprema koja je pripadala prvoj fazi rekonstrukcije nije puštena u rad ni skoro godinu i po dana nakon svečanog otvaranja.

Na pitanja Nove ekonomije iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili do objavljivanja teksta.

Gradnja kliničkih centara: Mnogo planova, malo radova