Država će letove iz Niša i Kraljeva subvencionisati sa 2,8 milijardi dinara

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspisalo je javnu nabavku za izbor najpovoljnijeg avio-prevoznika za linije u javnom interesu. Za pokrivanje ukupnih troškova avio-prevoznika za letove od Niša i Kraljeva ka gradovima Evropske unije, Istanbulu, Tivtu i Beogradu država planira da izdvoji 2,8 milijardi dinara.

Tenderom će se birati avio-prevoznik kome će država pokriti neto troškove organizovanje linija, prihod koji „zadržava pružalac usluge, kao i razumnu dobit“, piše u specifikaciji.

Nabavka je podeljena u četiri partije, tako da će se prevoznici odvojeno birati za linije ka gradovima u Evropskom uniji, Istanbulu, Tivtu i Beogradu.

Za letove ka gradovima u EU država procenjuje da će platiti nadoknadu od 1,54 milijardi dinara, ka Istanbulu 791,2 miliona, ka Titvu 114,2 miliona i ka Beogradu 352,2 miliona dinara.

Prevoznik koji bude izabran kao najpovoljniji biće u obavezi da od 1. januara 2022. godine počne sa izvršavanjem obaveza, u skladu sa redom letenja koji treba da dostavi najkasnije sedam dana od datuma potpisivanja ugovora. 

Nova linija od Niša ka Beogradu, koja bi trebalo da se uspostavi od sledeće godine, podrazumeva četiri povratna leta nedeljno u toku cele godine.

Dva leta trebalo bi da se obavljaju avionom koji ima najmanje 140 putničkih mesta, a druga dva avionom sa minimum 65 sedišta.

Kako država letove između Niša i Beograda planira da plati 352,2 miliona dinara, to bi značilo da će prevoznik prosečno dobiti 16.519 dinara po sedištu za svaki povratni let, bez obzira da li je karta prodata ili ne.

Ova gruba računica Nove ekonomije izuzima različite troškove letenja mlaznog vazduhoplova sa 140 sedišta i mlaznog ili turboprop vazduhoplova sa najmanje 65 putničkih mesta.

Linije ka evropskim gradovima obuhvataju letove od Niša ka Frankfurtu, Kelnu, Ljubljani, Atini, kao i liniju iz Kraljeva ka Solunu.

Ka Frankfurtu, Kelnu i Ljubljanu saobraćaće se cele godine dva puta nedeljno, i to mlaznim avionom sa minimum 140 putničkih sedišta.

Ka Atini i Solunu iz Niša i Kraljeva će biti organizovano dva povratna leta nedeljno, ali samo u periodu od juna do septembra. Ka ovim destinacijama prevoziće mlazni ili turboprop avion sa minimum 65 mesta za putnike.

Povratni letovi ka Istanbulu bi trebalo da saobraćaju i iz Niša i iz Kraljeva dva puta nedeljno tokom cele godine.

Liniju iz Niša trebalo bi da prevozi avion sa minimalnim kapacitetom od 140 sedišta, a iz Kraljeva sa najmanje 65 putničkih mesta.

Plan je da do Tivta odabrani prevoznik uspostavi linije koje bi od juna do septembra saobraćale dva puta sedmično, iz Niša avionom sa najmanje 140 mesta, a iz Kraljeva sa 65 putničkih sedišta.

Resorno ministarstvo, koje je naručilac, ima obavezu da kontroliše da li se usluge vrše u skladu sa ugovorom.

Takođe, ta institucija je dužna da kontroliše da li iznos naknade premašuje iznos koji je potreban za pokriće neto troškova, „uzimajući u obzir prihod koji zadržava pružalac usluge, kao i razumnu dobit“, piše u specifikacijama tednera.

Vlada je početkom novembra ove godine proglasila novi spisak avio-linija u javnom interesu, a na njemu su se po prvi put našli i letovi iz Kraljeva, kao i let Niš-Beograd-Niš, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

Linija u javnom interesu može da se proglasi ako se odnosi na rutu ka aerodromu koji opslužuje region ili regione u razvoju u Srbiji ili ukoliko ruta ima manje od 100.000 putnika godišnje, navodi se u Uredbi o uslovima za proglašenje linije u javnom interesu u vazdušnom saobraćaju.

Da bi linija dobila status da je u javnom interesu potrebno je i da prevoz drugim vidom saobraćaja ne zadovoljava potrebe regiona, da na liniji ne postoji komercijalni interes za obavljanje redovnog avio-prevoza i da je relacija značajna za privredni i društveni razvoj Srbije, a „naročito za povezivanje regiona sa industrijskim centrima, privlačenje investicija, povezivanje sa dijasporom“ i da se uspostavlja u redovnom avio-prevzou za period utvrđen zakonom.

Aerodorm „Konstantin Veliki“ ima aerodromsku infrastrukturu osposobljenu za obavljanje međunarodnog avio-saobraćaja, a može da opslužuje pored Nišavskog upravnog okruga i Zaječarski, Borski, Pirotski, Jablanički, Pčinjski, Toplički, Braničevski, Podunavski, kao i region Kosova i Metohije, piše u tenderskoj specifikaciji.

„Međunarodni aerodrom ‘Morava’ se nalazi na raskrsnici puteva ka najvećim gradovima regiona Šumadije i Centralne Srbije. Pored Kraljeva i Čačka, aerodrom opslužuje i Kolubarski, Moravički, Pomoravski, Rasinski, Šumadijski, ali, bez obzira na udaljenost i Mačvanski okrug“, dodaje se u dokumentaciji.

Regioni Južne i Istočne Srbije i Šumadije i Zapadne Srbije su regioni koji ekonomski zaostaju u razvoju, imajući u vidu da je bruto domaći proizvod po glavi stanovnika manji od 75 odsto proseka bruto domaćeg proizvoda. U ovim regionima je i stopa nezaposlenosti iznad prosečne stope nezaposlenosti na republičkom nivou. 

Dodaje se da ne postoji dobro razvijena brza železnička ili drumska infrastruktura, kao alternative koje bi omogućile povezivanje ovih regiona sa zemljama Evropske unije, uz prosečno trajanje putovanja manjim od tri sata.

Uprkos navedenom lošem stanju, Ministarstvo tvrdi da je država privukla značajne investicije u ove regione. 

U specifikaciji se navodi i da veliki broj kompanija ima po nekoliko proizvodnih pogona u Evropi, a jedna od ključnih konkurentskih prednosti jeste mogućnost da se, u roku od nekoliko sati, direktnim letom dođe do željene destinacije.

„Pozitivan trend priliva direktnih stranih investicija se očekuje i u narednom periodu, ali se kao paralelan proces dešava i internacionalizacija domaćih malih i srednjih preduzeća čijem razvoju izuzetno pogoduje i mogućnost direktnih letova do željenih destinacija“, piše u specifikaciji.