Najavljenim rebalansom budžeta bi se do kraja decembra potrošio sav suficit koji je ostvaren tokom 2019. godine, a najveći problem predloženih izmena jeste što je većina sredstava namenjeno neproduktivnim namenama, ocenio je Fiskalni savet.
Novim rebalansom od dodatnih rashoda predviđeno je: devet milijardi dinara za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima, devet milijardi za isplatu jednokratne pomoći penzionerima, deset milijardi za dodatnu nabavku opreme u sektoru bezbednosti i dve milijarde za povećanja plata u državnom sektoru.
Pored toga je planirano i još 13 milijardi dinara dodatnih investicija za izgradnju puta Pojate-Preljina i sedam milijardi dodatnih rashoda za kamate usled prevremene otplate kredita.
„Od predviđenih novih mera, ekonomski i fiskalno najneodgovornije je preterano povećanje zarada u opštoj državi koje će u proseku premašiti 9,5% i biti znatno veće od ostvarenog privrednog rasta“, navodi se u oceni novog predloga budžeta koji je Vlada Srbije predložila Narodnoj skupštini.
U Fiskalnom savetu su istakli i da će se pravi efekat te mere zaista osetiti 2020. godine, kada će rashodi samo za ovo povećanje iznositi oko 24 milijardi evra, što će predstavljati „ogroman i trajan fiskalni teret“, dodavši da je toliko povećanje plata u opštoj državi bez utemeljenje u privrednom rastu „fiskalno i ekonomski je neodrživo i neodgovorno“.
Fiskalni savet je naveo i da je najavljena novčana pomoć penzionerima od 5.000 dinara loša mera socijalne politike, zato što se socijalni položaj građana
nemoguće utvrđivati na osnovu njihovog statusa.
„Procenjuje se da oko 100.000 starih ljudi u Srbiji nema nikakvu penzijsku naknadu i oni spadaju u grupu socijalno najugroženijih stanovnika Srbije, a da se oni sada ne kvalifikuju za predviđenu socijalnu pomoć. S druge strane, postoje i penzioneri sa takvim materijalnim statusom da im ovakva pomoć nije neophodna“, saopšio je Fiskalni savet.
Kritikuje se i dodatno uvećanje, kako su u Fiskalnom savetu naveli, „već neuobičajeno visokih rashoda za opremanje vojske i policije“, ali i „neopravdan i preveliki trošak“ budžetskog troška koji izaziva Zakona o konverziji švajcarskih kredita.
U tom nezavisnom državnom organu su pohvalili dodatno izdvajanje sredstava za izgradnju infrastrukture, konkretno Moravskog koridora i autoputa Pojate-Preljina, ali se dodaje da je pitanje da li će radovi biti izvršeni u rebalansom predviđenoj vrednosti u tekućoj godini.
„Radovi na pomenutom putnom pravcu još nisu započeti (od prvobitno budžetirane
2 milijarde dinara u prvih šest meseci potrošeno je nepunih miliona mln dinara), pa je teško očekivati da će se do kraja godine (za samo tri meseca) potrošiti sedam puta veća sredstva, tim pre što se bliži kraj građevinske sezone“, navodi se u nalizi.
Fiskalni savet naveo je da je tokom ove godine naplata javnih prihoda bila bolja od očekivanja i da je oko 60% ovog povećanja prihoda je trajne, strukturne, prirode a da je preostali deo povećanja došao je usled nekih jednokratnih uplata u budžet, poput poreza od koncesione naknade za Aerodrom Nikola Tesla.
