Fiskalni savet: Udvostručiti neoporezivi deo zarade

Neoporezivi deo zarada treba udvostručiti, sa sadašnjih 19.300 dinara na 40.000 dinara, predlaže Fiskalni savet u najnovijoj analizi. Predlog je i da se uvedu dodatni neoporezivi cenzusi od 20.000 dinara mesečno za svakog izdržavanog člana domaćinstva.

Kako bi se obezbedio nepromenjen nivo budžetskih prihoda, reforma bi uključila i ograničeno povećanje stope poreza na zarade sa 10 na 15 odsto.

Ovo povećanje stope odnosilo bi se samo na građane sa iznadprosečnim primanjima, pri čemu bi poresko opterećenje visokih zarada u Srbiji i dalje bilo manje od proseka drugih zemalja u regionu, navodi se u analizi.

Na ovaj način bi se opterećenje radnika sa prosečnom zaradom i izdržavanom supružnikomi dvoje dece smanjilo sa trenutnih 61,3 odsto na 45 odsto neto zarade.

Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da radnici koji primaju minimalnu zaradu, kao i oni koji izdržavaju supružnika ili decu državi na ime nameta daju znatno više nego u zemljama regiona.

Trenutni sistem u Srbiji odstupa od evropske praske zbog toga što ne postoje poreske olakšice za izdržavane članove porodice i relativno skromnog iznosa neoporezivog cenzusa.

Opterećenje prosečne zarade u Srbiji (61,3 odsto) je niže od proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope (67,6 odsto), ali samo u slučajevima radnika koji nemaju decu ili druge izdržavane članove domaćinstva.

U slučajevima radnika koji moraju da izdržavaju dvoje dece i nezaspolenog supružnika, poresko opterećenje u Srbiji od 61,3 odsto je znatno veće od proseka drugih zemalja Istočne Evrope gde iznosi 54,4 odsto.

Takođe, trenutni iznos neoporezivog cenzusa za zarade od 19.300 dinara mesečno je relativno skroman i ne pruža adekvatan stepen zaštite radnika sa najnižim primanjima, navodi Fiskalni savet.

Zbog toga je opterećenje minimalnih zarada (u visini polovine prosečne bruto zarade), čak i u slučajevima izdržavanih članova porodice u Srbiji više nego u zemljama iz okruženja.

Naime, u Srbiji je opterećenje minimalne zarade 57 odsto, dok je u Severnoj Makedoniji 45 odsto, Hrvatskoj 46 odsto, a u Bugarskoj 53,7 odsto.