Iskustvo sa Socijalnom kartom pozitivno, detaljna analiza do marta, Srbija rekla MMF-u

Registar Socijalna karta je pokrenut u aprilu ove godine i inicijalno korisničko  iskustvo je bilo pozitivno. Detaljna analiza korišćenja registra i njegovog uticaja biće pripremljena do marta 2023. godine, obećali su zvaničnici Srbije  Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).  

MMF je objavio dokument povodom sklapanja stend baj aranžmana sa Srbijom, a jedan deo čini izveštaj koji je pripremio tim MMF-a na osnovu diskusija sa zvaničnicima Srbije.

Jedan deo izveštaja se dotiče i socijalne zaštite u Srbiji i registra Socijalna karta. 

U aprilu 2022. godine pokrenut je novi registar Socijalna karta. Sistem Socijalna karta je stupio na snagu za sve korisnike, a inicijalno korisničko iskustvo je bilo pozitivno, naveli su zvaničnici Srbije u diskusiji sa MMF-om.

Detaljna analiza uticaja registra Socijalna karta biće izrađena do marta 2023.  i ona će, kako se navodi, pomoći da se razvijaju planovi za poboljšanje obuhvata sistema socijalne zaštite, a sve sa ciljem da se domaćinstva zaštite od siromaštva i da se siromaštvo smanji.

Organizacije od Ustavnog suda traže reviziju Zakona o socijalnoj karti

Zakon o socijalnim kartama primenjuje se od marta ove godine. Socijalne karte obećane su u ekspozeu Vlade Srbije još 2017. godine, ali istine radi o ovom sistemu priča se skoro dve decenije.

Uprkos što je socijalna karta najavljivana kao put ka „pravednijem ostvarivanju socijalnih prava građana“, stručnjaci upozoravaju na moguće nedostatke budućeg sistema, od toga da će se obrađivati velika količina podataka korisnika socijalne pomoći do toga da bi broj onih koji koriste pomoć zapravo mogao da opadne.

„To (socijalna karta) nije administrativna formacija o svima nama i o našem dohotku i našoj imovini. Socijalne karte podrazumevaju da se ljudi koji su već u sistemu prevedu u elektronske baze, i naravno svako novi ko dođe – ali ko dođe, ko na sopstveni zahtev zatraži pomoć od države. To nije slika ili socijalna karta o svakom od nas“, rekla je ranije za Novu ekonomiju profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković

„I dalje ne znamo kako funkcioniše Socijalna karta“

Zakon koji je usvojen početkom 2021. godine kaže da je Socijalna karta „jedinstvena i centralizovana“ evidencija (u elektronskom obliku) koja sadrži „tačne i ažurne podatke“ o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca i sa njim povezanih lica.

Povezana lica, prema ovom zakonu, su i „vanbračni partner“ i „bivši vanbračni partner“.

Registrom Socijalna karta je obuhvaćeno tačno 887.009 građana Srbije (na dan 1. novembar), rekli su ranije Novoj ekonomiji u resornom ministarstvu. 

Taj broj (887.009) obuhvata lica (nosilac prava, učestvuje u pravu i utiče na pravo) u pravima iz oblasti socijalne zaštite, zaštite dece i porodice i boračko-invalidske zaštite.

Nekoliko međunarodnih nevladinih organizacija podnelo je krajem novembra zajedničko pravno mišljenje Ustavnom sudu Srbije u kojem traži sudsku reviziju Zakona o socijalnoj karti.

Rgistar Socijalna karta, kako navode aktivisti, obrađuje oko 135 ličnih podataka korisnika novčane socijalne pomoći, dok transprarentnost u odlučivanju u pogledu ishoda postupaka ne postoji.