Ista četkica za Kusturicu u Buenos Airesu i soliter na Paliluli

Andrej Žikić Artez, arhitekta i grafiti umetnik prepoznatljivog stila, prihvatio je ideju stanara palilulskog solitera u Bulevaru Despota Stefana 126 da ukrase svoju krovnu terasu. Tako se na ružnom sivom zidu najviše zgrade oko Hale Pionir rodio predivan mural – portret devojke. 

U intervjuu za Magazin Jasmin čije delove prenosimo, Žikić kaže da je crtanje murala počelo iz radoznalosti i želje da bude deo grada u kome je odrastao. „Grafite i potpise sam viđao na zidovima zgrada na putu od škole do kuće, pa sam se i sam u nekom trenutku oprobao u ulepšavanju fasada koje svakodnevno viđam. Kasnije sam upoznao nekoliko istomišljenika i počeo da se sve više interesujem za grafite i uličnu umetnost. Crtanje u javnom prostoru je bilo moj hobi sve do trenutka kada sam završio studije arhitekture i odlučio da dam sebi nekoliko godina da se oprobam u ulozi uličnog umetnika”, kaže Žikić.

Prošle godine ste imali prvu međunarodnu izložbu svojih radova u Torinu. Da li se grafiti umetnici različito vrednuju kod nas i u svetu?

Ne bih rekao da sam se bilo gde osetio da me neko manje ili više ceni zato što se bavim uličnom umetnošću. Pre bih rekao da je razlika u kupovnoj moći ljubitelja umetnosti kod nas i u inostranstvu zaista velika. Izložbe koje pravimo u Beogradu više služe za uspostavljanje komunikacije sa publikom, dok umetnici u instranstvu od svojih izložbi mogu da žive i po godinu dana tokom kojih se bave pripremanjem naredne izložbe.

U Indiji ste oslikali zid površine 300 m na skeli od bambusa i temperaturi od 40 stepeni Celzijusa. Da li grafiti umetnik mora da bude u dobroj kondiciji?

Kondicija je svakako dobrodošla kada je ova vrsta projekata u pitanju. Međutim, daleko je bitnije imati volju i upornost da se projekat privede kraju. Kada mišići počnu da bole od pentranja po bambusovoj skeli, a zbog sunca koje nemilosrdno prži morate da ustajete svako jutro u 4h kako biste uhvatili bar nekoliko sati hlada, projekat zapravo postaje igra živaca kombinovana sa velikim fizičkim naporom. 

U Berlinu postoji tura na kojoj turisti mogu da se upoznaju sa radom najboljih nemačkih i svetskih grafiti umetnika. Da li Beograd ima potencijala za nešto slično?

Beograd je bogat uličnom umetnošću i sve je veći broj umetnika iz inostranstva koji dolaze kako bi ostavili svoj pečat. Već postoji nekoliko organizacija koje se bave prikazivanjem dela ulične umetnosti zainteresovanim posetiocima npr. Street Up i Belgrade Alternative Guide.

Imate li omiljeni grafit (svoj i grafit vaših kolega)?

Moj omiljeni mural čiji sam autor nalazi se u Beču i nastao je prošle godine u okviru festivala Calle Libre. Na muralu je prikazana devojka koja zatvorenih očiju igra jengu (društvena igra). Mural je nastao kao odgovor na temu ljudskih čula, a naziv murala je Expected Surprise.

U Buenos Ajresu naslikali ste Emira Kusturicu, u Brazilu grafit posvećen kultnom filmu Ko to tamo peva. Kako Latinoamerikanci reaguju na našu kulturu?

Srpska kinematografija je veoma popularna u Latinskoj Americi. Dok sam crtao u Buenos Airesu bio sam iznenađen da ljudi prepoznaju Emira Kusturicu – svaki čas bi neko prošao pored zida i doviknuo Kusturika, mui bien!

Foto: Ružica Milovanović 

PROČITAJTE JOŠ: BEOGRAD – ZAZIDANI GRAD

STANOVI NA DAN POD LUPOM INSPEKCIJE