Kada ćemo početi da vozimo električne automobile?

Ljudi u Srbiji će masovnije koristiti električne automobile onda kada njihova cena bude pristupačnija i kada se izgradi infrastrukture za njihovo punjenje.

Većina proizvođača automobila namerava da se do 2030, a najkasnije 2035. godine, preorijentiše na proizvodnju električnih vozila.

Sve to nam objašnjava Nemanja Grubješić, rukovodilac sektora za tehniku i prodaju firme Charge and Go, preduzeća koje se bavi ugradnjom punjača za električna vozla.

“Do pre dve godine je svega nekoliko proizvođača automobila imalo elektromodel u ponudi, a sad gotovo svaki ima neki model koji treba prilagoditi našem tržištu, pre svega cenovno”, kaže Grubješić.

On ocenjuje da su našim potrošačima automobili na električni pogon i dalje skupi, ali da će se vremenom izjednačiti sa cenom konvencionalnih vozila.

“Imamo sve nižu cenu novih automobila i uvoz polovnih. Automobili su u protekle dve godine koštali od 50.000 do 80.000 dolara, a sada se mogu naći za 35.000 do 60.000 dolara. Očekuje se da će novi automobili još pojeftiniti, kao i proboj polovnih električnih vozila na naše tržište”, navodi sagovornik Nove ekonomije.

Prema Grubješićevim rečima, pre toga je neophodno rešiti pitanje napajanja vozila strujom.

“Treba izgraditi infrastrukturu brzih i ultrabrzih punjača, ali i sporih tipova, da bi se ljudi osmislili da kupuju. Jer ono što ih koči u kupovini električnih vozila je pitanje: Gde će oni to da pune?”, ističe Grubješić.

Kompanija “Charge and Go” se bavi ugradnjom punjača za elektrovozila od 2016. godine. Do sada je ugradila više od 500 punjača za brzo i sporo napajanje.

“Planiramo da do 2025. godine ugradimo od 200 do 250 ultrabrzih punjača. Do kraja ove godine, ultrabrzi punjači će biti postavljeni na 40, a možda i 50 lokacija, što zavisi od zastoja u isporuci punjača zbog trenutne situacije u Evropi”, dodaje sagovornik Nove ekonomije.

Prioritet je, kako dodaje, ugradnja punjača na najprometnijim saobraćajnicama.

“Za kupce je optimalno da imaju uslugu brzog punjenja na auto-putevima i glavnim tranzitima, na punjačima od 120 kilovata (kW) pa naviše. Mi smo, po nekoj našoj analizi, sistem pravili tako da u Srbiji svakih 150 kilometara u prečniku pokrijemo bar jednim punjačem u prvoj fazi, a kasnije bismo se proširili i po regionu”, ističe Grubješić.

Za kućne i komercijalne uslove, mogu da se koriste sporiji punjači, na kojima bi se vozila punila između četiri o osam sati.

U vezi sa isplativim punjenjem, Grubješić navodi prednost kompanija koje u opisu svoga rada nemaju hitne intervencije, a poseduju flotu električnih vozila.

“One mogu da ih ostave na punjenju, recimo, tokom noći po jeftinijoj tarifi struje. To bi se vrlo brzo isplatilo, iako je početna investicija za kupovinu samog automobila veća”, smatra naš sagovornik.

Osim ugradnje punjača, planira se i izrada aplikacije za naplatu punjenja po kilovat satu.

“Aplikacijom se u ovom trenutku naplaćuje punjenje po minuti, jer još ne postoji zakonska regulativa o prodaji kilovat sata (kWh), iako je naša platforma prilagođena i tome. Mi gledamo da i kod punjenje po minuti prilagodimo cenu tako da se korisniku više isplati da koristi električno nego konvencionalno vozilo”, kaže Grubješić.

U prilog masovnijoj upotrebi električnih vozila ide i aktuelna, globalna situacija sa naftom, kao i pojeftinjenje komponenti poput baterije automobila.

“Sastav litijum-jonske baterije je bio nedovoljno razvijen, pa je recimo 2010. godine jedan kilovat sat koštao oko 1.200-1.300 dolara. Sad se ta cena spustila na 150 dolara po kilovatu, što je gotovo 10 puta jeftinije”, navodi Grubješić.

On očekuje da od 2024. ili 2025. godine počne masovna elektrifikacija, jer će se kroz nekoliko godina naplaćivati i taksa na emisiju CO2 (ugljen-dioksida).

Smatra i da bi državne subvencije pomogle bržem širenju elektropunjačke infrastrukture.

Kao globalni problem koji će morati da se reši u narednom periodu, Grubješić navodi obezbeđivanje dovoljne količine električe energije na pozicijama za punjenje vozila.