U okviru projekta „Pametno planiranje za održivi razvoj – Mapiranje solarnih potencijala Srbije“ određeno je 100 najvoljih lokacija za solarne elektrane u našoj zemlji. Stručnjaci kažu da će nam uskoro na raspolaganju biti „gigavati čiste i obnovljive energije“.
Dejan Doljak sa Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ SANU piše o tom projektu koji bi, kako se dodaje, imao i „minimalan negativan uticaj na životnu sredinu“, prenosi Klima 101.
Mapa bi uskoro trebalo da bude dostupna javnosti putem veb aplikacije.
U fotonaponskoj konverziji Sunčevog zračenja, Srbija zaostaje za mnogim zemljama u okruženju.
Rezultati projekta pokazuju da bi razvojem solarnih elektrana na svega 0,03 odsto teritorije Srbije obezbedilo pet odsto ukupnih potreba domaćinstava i privrede za električnom energijom, pri čemu bi negativni uticaji na životnu sredinu bili svedeni na najmanju moguću meru.
Kako navodi jedno istraživanje, energetski potencijal Sunčevog zračenja u Srbiji za oko 30 odsto je veći nego u Centralnoj Evropi. Međutim, solarna fotonaponska energija učestvuje samo sa oko 0,04 odsto u proizvodnji električne energije u Srbiji.
Prema do sada razvijenim energetskim planovima, utvrđenim od strane Ministarstva rudarstva i energetike, Srbija bi do 2030. godine trebalo da poveća kapacitet novih solarnih elektrana za čak 1,54 GW. Da li je ova brojka moguća?
U okviru projekta „Pametno planiranje za održivi razvoj – Mapiranje solarnih potencijala Srbije“, raspoloživi kapacitet samo u najbolje ocenjenim lokacijama iznosi približno 75 GW, što je zapravo dovoljno da obezbedi oko 3,4 puta više električne energije nego što cela Srbija potroši.
Srbija će tražiti strateškog partnera za masovnu gradnju solarnih elektrana
Lokacija na kojoj se danas nalazi najveća solarna elektrana, prema modelu, spada u kategoriju „Visokog potencijala za razvoj i niskog prostornog konflikta“.
Ova interaktvna mapa je rezultat projekta „Pametno planiranje za održivi razvoj – Mapiranje solarnih potencijala Srbije“, koji je pokrenula međunarodna organizacija za zaštitu životne sredine The Nature Conseravancy (TNC).
ZAKLJUČCI STRUČNJAKA
Neophodno je razviti aktivnu saradnju sa javnim institucijama, i uzeti u obzir mišljenja i stavove lokalne zajednice u pogledu razvoja solarnih elektrana na predloženim lokacijama; potrebno je uskladiti predložena rešenja sa prostornim i urbanističkim planovima.
Treba sprovesti i opsežnije razmatranje uticaja FN elektrana na biodiverzitet, uključiti u analizu podatake o agroekonomskoj vrednosti određenih tipova zemljišta, zatim uključiti u analizu zvanične podatke o elektromreži, i koristiti georeferencirane fotografije sa društvenih mreža kako bi se prepoznali i zaštitili društveno, kulturno i turistički značajni predeli.
Kroz dva modele mapiranja uspostavljena su ograničenja, eliminisane su površine koje su manje pogodne za izgradnju ovakvih elektrana (tereni velikog nagiba, izgrađene površine, šume, plavne zone, zaštićena prirodna i kulturna dobra, i dr).
Prvim modelom obuhvaćeno je sedam kriterijuma: (1) prinos solarne energije (energetski potencijal FN elektrane), (2) udaljenost od dalekovoda, (3) udaljenost od trafostanica, (4) udaljenost od puteva, (5) korišćenje zemljišta, (6) udaljenost od urbanih površina i (7) udaljenost od luka i železnice.
U drugom modelu, vrednost prostora analizirana je iz tri aspekta: (1) očuvanje biodiverzitata, (2) resursa za proizvodnju hrane i (3) vizuelno-estetske vrednosti predela.
Procenjeno je da bi godišnja proizvodnja električne energije na ovih 100 lokacija bila dovoljna da podmiri oko 10 odsto ukupne potrošnje u domaćinstvima.
Postupak izbora 100 potencijalno najpovoljnijih lokacija za razvoj solarnih elektrana obuhvatio je i dodatnu ekspertsku proveru automatski generisanih rezultata od strane stručnjaka iz oblasti biodiverziteta, poljoprivrede, turizma, kulturnog nasleđa, prostornog i urbanističkog planiranja.
Generalan zaključak stručnjaka glasio je „predložena metodologija je dobro postavljena i pruža solidnu procenu rizika od izgradnje solarnih fotonaponskih elektrana na biodiverzitet“. Ipak, za pojedine lokacije, stručnjaci smatraju da su potrebna dodatna istraživanja uključujući i terenska.
Izmene zakona prozjumerima neće uvesti sve potrebne olakšice
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
U Srbiji je danas Dan žalosti, proglašen zbog pogibije 14 ljudi na koje je pala nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, prenosi agencija Beta.Betonska konstrukcija Železničke stanice se sruši...
U teškoj nesreći kada se danas obrušila nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu poginulo je 14 ljudi ljudi, čija su tela izvučena ispod ruševina, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Još...
Ministar finansija Siniša Mali dogovorio je danas sa predstavnicima domaćih transportera, povećanje iznosa refakcije akcize (povraćaj akcize za kupljeno gorivo) za transportne svrhe za prevoz putnika i teret...
Elektroprivreda Srbije danas je ugasila 106 blagajni za naplatu električne energije, a privremeno do februara sledeće godine računi će moći da se plate samo na blagajnama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kraguj...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
