Mapirano 100 najboljih lokacija za solarne elektrane u Srbiji

U okviru projekta „Pametno planiranje za održivi razvoj – Mapiranje solarnih potencijala Srbije“ određeno je 100 najvoljih lokacija za solarne elektrane u našoj zemlji. Stručnjaci kažu da će nam uskoro na raspolaganju biti „gigavati čiste i obnovljive energije“.

Dejan Doljak sa Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ SANU piše o tom projektu koji bi, kako se dodaje, imao i „minimalan negativan uticaj na životnu sredinu“, prenosi Klima 101.

Mapa bi uskoro trebalo da bude dostupna javnosti putem veb aplikacije.

U fotonaponskoj konverziji Sunčevog zračenja, Srbija zaostaje za mnogim zemljama u okruženju.

Rezultati projekta pokazuju da bi razvojem solarnih elektrana na svega 0,03 odsto teritorije Srbije obezbedilo pet odsto ukupnih potreba domaćinstava i privrede za električnom energijom, pri čemu bi negativni uticaji na životnu sredinu bili svedeni na najmanju moguću meru.

Kako navodi jedno istraživanje, energetski potencijal Sunčevog zračenja u Srbiji za oko 30 odsto je veći nego u Centralnoj Evropi. Međutim, solarna fotonaponska energija učestvuje samo sa oko 0,04 odsto u proizvodnji električne energije u Srbiji.

Prema do sada razvijenim energetskim planovima, utvrđenim od strane Ministarstva rudarstva i energetike, Srbija bi do 2030. godine trebalo da poveća kapacitet novih solarnih elektrana za čak 1,54 GW. Da li je ova brojka moguća?

U okviru projekta „Pametno planiranje za održivi razvoj – Mapiranje solarnih potencijala Srbije“, raspoloživi kapacitet samo u najbolje ocenjenim lokacijama iznosi približno 75 GW, što je zapravo dovoljno da obezbedi oko 3,4 puta više električne energije nego što cela Srbija potroši.

Srbija će tražiti strateškog partnera za masovnu gradnju solarnih elektrana

Lokacija na kojoj se danas nalazi najveća solarna elektrana, prema modelu, spada u kategoriju „Visokog potencijala za razvoj i niskog prostornog konflikta“.

Ova interaktvna mapa je rezultat projekta „Pametno planiranje za održivi razvoj – Mapiranje solarnih potencijala Srbije“, koji je pokrenula međunarodna organizacija za zaštitu životne sredine The Nature Conseravancy (TNC).

Kroz dva modele mapiranja uspostavljena su ograničenja, eliminisane su površine koje su manje pogodne za izgradnju ovakvih elektrana (tereni velikog nagiba, izgrađene površine, šume, plavne zone, zaštićena prirodna i kulturna dobra, i dr).

Prvim modelom obuhvaćeno je sedam kriterijuma: (1) prinos solarne energije (energetski potencijal FN elektrane), (2) udaljenost od dalekovoda, (3) udaljenost od trafostanica, (4) udaljenost od puteva, (5) korišćenje zemljišta, (6) udaljenost od urbanih površina i (7) udaljenost od luka i železnice.

U drugom modelu, vrednost prostora analizirana je iz tri aspekta: (1) očuvanje biodiverzitata, (2) resursa za proizvodnju hrane i (3) vizuelno-estetske vrednosti predela.

Procenjeno je da bi godišnja proizvodnja električne energije na ovih 100 lokacija bila dovoljna da podmiri oko 10 odsto ukupne potrošnje u domaćinstvima.

Postupak izbora 100 potencijalno najpovoljnijih lokacija za razvoj solarnih elektrana obuhvatio je i dodatnu ekspertsku proveru automatski generisanih rezultata od strane stručnjaka iz oblasti biodiverziteta, poljoprivrede, turizma, kulturnog nasleđa, prostornog i urbanističkog planiranja.

Generalan zaključak stručnjaka glasio je „predložena metodologija je dobro postavljena i pruža solidnu procenu rizika od izgradnje solarnih fotonaponskih elektrana na biodiverzitet“. Ipak, za pojedine lokacije, stručnjaci smatraju da su potrebna dodatna istraživanja uključujući i terenska.

Izmene zakona prozjumerima neće uvesti sve potrebne olakšice