NBS: MMF odobrio Srbiji stendbaj aranžman

Međunarodni monetarni fond (MMF) odobrio je Srbiji stendbaj aranžman u iznosu od 290 odsto kvote Srbije u Međunarodnom monetarnom fondu u trajanju od 24 meseca, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). To je oko 2,4 milijarde evra. 

Podsećamo, ovo je deveti aranžman sa ovom međunarodnom institucijom od 2000. godine i prestavlja veliki zaokret u ekonomskoj politici Srbije u poslednjih nekoliko godina jer će sada uloga MMF u kreiranju ekonomske politike biti veća nego ranije.

Novi aranžman sa MMF-om zamenio je postojeći Instrument za koordinaciju politike, uz odgovarajuća prilagođavanja makroekonomske politike kojima se uvažavaju aktuelni izazovi na globalnom nivou, navodi se u saopštenju NBS.

Ciljevi ekonomskog programa Srbije za period 2023–2024. godine koji su podržani novim stendbaj aranžmanom su očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, jačanje otpornosti privrede na energetsku krizu putem sprovođenja odgovarajuće energetske politike. Takođe, reforme u domaćem energetskom sektoru, uz istovremenu zaštitu najranjivijih kategorija i podsticanje visokog, ekološkog, inkluzivnog i održivog rasta u srednjem roku.

ŠTA JE „SRPSKA ENERGETSKA KRIZA“?

Kolumnista Nove ekonomije Bogdan Petrović pisao je u poslednjem broju podsetio da novi aranžman dolazi posle nekoliko godina „slobode“ Srbije da samostalno odlučuje o budžetu.

Prethodni obavezujući aranžman sa tom institucijom imali smo u februaru 2015. godine i trajao je 36 meseci.

„Srbija se ne nalazi u situaciji u kakvoj je bila 2014. godine, ali se nad našim javnim finansijama nadvijaju crni oblaci. Javni dug se naglo povećava u apsolutnim iznosima: od 2019. godine do septembra 2022. godine javni dug je povećan za trećinu, sa 24,3 milijarde na 32,7 milijardi evra! Slaba je uteha što se povećava i društveni proizvod, pa udeo duga u društvenom proizvodu ne raste kao 2014. godine, ali zato naglo rastu potrebe za zaduživanjem radi isplate već preuzetih obaveza“, piše u tom tekstu.

Na kraju ipak MMF