Prinosi državnih obveznica SAD nastavili su da rastu i dostigli su najviši nivo u poslednjih više od deset godina, objavila je Narodna banka Srbije u Pregledu dešavanja na svetskom finansijskom tržištu (u periodu od 19 do 23. septembra 2022).
Nakon sastanka FED-a na kome je nastavljeno sa snažnim povećanjem referentne stope i najavljeno dodatno pooštravanje monetarne politike u narednim mesecima, prinosi su nastavili da rastu.
Prinos dvogodišnje obveznice povećan je na 4,21 odsto, dok je prinos desetogodišnje obveznice povećan na 3,69 odsto, piše u izveštaju NBS.
Na poslednjem sastanku nakon povećanja referentne stope, FED je najavio da će nastaviti da je povećava u narednim mesecima sve dok inflacija ne bude stavljena pod kontrolu.
„Ovo je peto uzastopno povećanje referentne stope od sastanka u martu, na nivo od tri do 3,25 odsto, što je bilo u skladu sa očekivanjima tržišnih učesnika“, piše u Pregledu dešavanja na svetskom finansijskom tržištu NBS.
Prinosi nemačkih državnih obveznica, takođe, su porasli usled očekivanja da će centralne banke na globalnom nivou nastaviti da pooštravaju monetarnu politiku kako bi se izborile sa inflacijom, a nakon povećanja kamatnih stopa više centralnih banaka tokom nedelje (FED, Banka Engleske, Narodna banka Švajcarske, švedska Riksbanka i Banka Norveške), navodi se u izveštaju NBS.
Da li će zbog rasta prinosa i na domaćem tržištu banke početi da povećavaju ulaganja u HoV?
Vladimir Pavlović, direktor WM Equity Partners kaže da je globalna politička situacija nestabilna što svakako utiče na percepciju rizika kod svih učesnika na tržištu, pa tako i banaka. Ali, kad prinosi na državne hartije od vrednosti polako rastu, logično je očekivati da će banke polako povećavati plasmane u državne HoV, ocenjuje Pavlović.
„I u narednom periodu logično je da će banke povećavati svoju izloženost prema državnim HoV koje predstavljaju najmanje rizična ulaganja. Sa druge strane, verujem da će za nastavak kreditiranja domaće privrede od ključnog značaja biti analiza svakog pojedinačnog klijenta. Odnosno pokazatelji koliko su „otporni“ na eventualne nove posledice globalne političke krize, rast cena sirovina, promene kamatne stope“, kaže Vladimir Pavlović za Novu ekonomiju.
Referentna kamatna stopa NBS na poslednjem sastanku Izvršnog odbora povećana je za 50 baznih poena na 3,5 odsto. Od aprila ove godine NBS povećava referentnu kamatnu stopu (6. aprila ove godine referentna kamatna stopa iznosila je jedan odsto).
Rastu prinosi na državne HoV, a paralelno, kako on napominje i kamate na kredite privredi.
Bankama su HoV dobra alternativa, kako on kaže, pošto privreda ulazi u fazu apstinencije od novog zaduživanja dok više kamate ne uključe u cene svojih proizvoda, pa će tada ponovo da se zadužuju kao i ranije.