Niske cene na svetskom tržištu, usporena prodaja srpske maline

Svetska kriza, rat u Ukrajini, kao i greške iz prethodnog glavni su razlozi zašto je malina došla na ivicu propasti, saopštilo je nedavno Opšte udruženje privrednika Arilje, odnosno njegova sekcija hladnjača. Prema rečima predstavnika te grupacije, zbog niskih otkupnih cena na svetskom tržištu, postoji problem da se proda i ceo ovogodišnji rod maline.

Kako se dodaje u tom saopštenju koje je preneo ariljski portal Lokalinfo, veliki problemi su što zbog izrazito niskih cena u Ukrajini, gde je prosečna otkupna cena ispod 0,7 evra i Poljskoj, gde je prosečna otkupna cena oko jeda evro.

„Prodaja srpske maline znatno je smanjena i ne postoji mogućnost de se ceo ovogodišnji rod proda. Za hladnjače je ovo poseban udarac jer su u prethodnoj godini zabeleženi gubici od vise eura po kilogamu. Za proizvođače je teška situacija jer otkupna cena od 200 dinara ne donosi zaradu, a u velikom delu Srbije otkupna cene se kretala i od 160 do 180 dinara“, dodaje se u saopštenju.

Drugi problem je što još uvek nije isplaćena ni malina roda 2022. godine, o čemu je pisao i portal Nove ekonomije. Pored toga, isplata ovogodišnjeg roda ide otežano zbog usporene prodaje u izvozu.

„I pored ovako teške situacije, proizvođači i hladnjače su postigli dogovor da zajedničkim snagama, uvažavajuči teškoće i jednih i drugih, pokušamo da se izborimo sa nastalom situacijom“, stoji u saopštenju.

Pored dobre volje obe strane, u prevazilaženju ovako velikog problema zahtevaćemo da se uključi i drzava preko Vlade Srbije, Ministarstva poljoorivrede, ekonomije i privrede, dodaje se u saopštenju.

Malinari u utorak pregovaraju sa Ministarstvom poljoprivrede

ŠTA SE TRAŽI OD DRŽAVE

Proizvođači su istakli da bi im bilo značajno da država interveniše sa subvencijama, i to za proizvođace koji se nalaze u ruralnim područjima gajenja, gde je malina vrlo bitna za opstanak života na ovim područijima i gde su troškovi uzgajanja znatno viši, a malina se tradicionalno uzgaja viže desetina godina, piše u saopštenju hladnjačara iz Arilja.

„Prerađivačima je neophodno da se zbog ugrožene likvidnosti produži moratorijum na vraćanje glavnice kredita, a kamata subvencioniše na nivo kao što je realizovan dogovor između malih hladnjača i Banke Poštanske štedionice“, kažu u Opštem udruženju privredika Arilje.

Kako se dodaje, neophodno je da prerađivači dobiju subvencionisanu cenu električne energije, jer je vrlo teško biti konkurentan sa ovom cenom energije, a imajući u vidu da hladnjače najveći deo energije troše leti, kad taj energent nije u
deficitu, dodaje se u tekstu saopštenja.

ARILJSKA GRUPACIJA MALIH HLADNJAČA: IDEMO NA SASTANAK U MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE

Država se već uključivala u rešenje problema domaće malinarstva, ali po svemu sudeći za sada bez nekih velikih rezultata, o čemu je takođe od februara meseca intenzovno pisao naš portal.

Druga grupacija malih hladnjačara i malinara sa sedištem u Arilju, Naše voće Srbija, koja ih okuplja na nivou cele Srbije, od tada je dogovarala i na kraju dogovorila dobijanje povoljnih kredita preko Poštanske štedionice za isplatu maline obrane 2022. godine proizvođačima.

Država je za to obezbedila sredstva, ali je mali broj hladnjača uspeo da dođe do te pogodnosti, budući da celokupan rod iz 2022. godine kada je cena maline bila od 500 do preko 600 dinara po kilogramu, još nije isplaćen.

Veće hladnjače ranije su dobile sličnu pogodnost, kao i provremeni moratorijum an te kredite.

Kako je prenela Nova ekonomija, predstavnici grupacije koja okuplja male hladnjače i malinare Naše voće Srbija, ponovo idu na sastanak sa ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković.

I oni kažu da i dalje nisu rešeni problemi koji se u tom sektoru gomilaju od prošle godine.

U Arilju je u toku berba jesenje maline koja je namenjena za svež, konzumni plasman.

Mali hladnjačari duguju pare malinarima, prete bankroti